Чедомир Чупић Љубо

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ЉУБО ЧУПИЋ
Čedomir Čupić Ljubo.jpg
Чедомир Чупић Љубо пред стрељање
Датум рођења 1913.
Место рођења Сједињене Америчке Државе
 Сједињене Америчке Државе
Датум смрти 9. мај 1942.(1942-05-09) (28/29 год.)
Место смрти Никшић
Црна Гора НД Црна Гора
Професија студент права
Члан КПЈ од 1940.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Народни херој од 10. јула 1953.

Чедомир Љубо Чупић (Сједињене Америчке Државе, 1913Никшић, 9. мај 1942), студент права, политички комесар чете у Никшићком НОП одреду и народни херој Југославије. Његово храбро држање и побједоносни осмјех на губилишту овјековјечен је фотографијом, која је постала симбол отпора и обишла је свијет.

Биографија[уреди]

Рођен је 1913. године, као једно од десеторо дјеце у радничкој породици Сава и Стане Чупић, рођене Бурић, из Загреде, која је дуго живјела у Сјеверној и Јужној Америци.

Тридесетих година 20. вијека, враћа се у Никшић, гдје завршава гимназију. Студирао је на Правном факултету у Београду и припадао левичарском студентском покрету, а 1940. године постао је члан КПЈ.

Послије Априлског рата дошао је у Никшић и као члан КПЈ учествовао у припреми устанка. Почетком јула 1941. године, избјегао је из окупираног Никшића, а по изласку из града приступио је партизанској чети "Ђуро Ђаковић", која је формирана од провјерених комуниста и скојеваца који су напустили окупирани Никшић.

На дужности комесара самосталне чете Никшићког партизанског одреда заробљен је априла 1942. године, у борби против четника на Кабленој Главици код Никшића. У затвору, гдје је био мучен, показао је јуначко држање и пркос. Суд му је јавно судио у Никшићу. Својим пркосним држањем и бритком ријечју отворено је извргао руглу вијећнике тог суда и четничку издају, па су организатори процеса на брзину донијели одлуку о смртним пресудама групи комуниста међу којима је био и Чупић. Мирно је саслушао смртну пресуду, а познат је и његов пркосни осмијех.

Јавно стрељање Чедомира Чупића у Никшићу 9. маја 1942. године.

9. маја 1942. године изведен је на стријелиште испод Петрове Главице код Никшића. И на стријелишту је наставио да бодри другове, чиме је подизао дух отпора код становништва, присиљеног да присуствује јавном стријељању комуниста. Клицао је: "Живјела славна комунистичка партија!" и кад су га први рафали погодили, стајао је усправно и гордо довикујући да ће доћи дани слободе.

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 10. јула 1953. године, проглашен је за народног хероја.

Литература[уреди]