Саво Станојевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
САВО СТАНОЈЕВИЋ
No portrait gray test-sr.svg
Датум рођења (1916-01-11)11. јануар 1916.
Место рођења Мокра Њива, код Никшића
 Краљевина Црна Гора
Датум смрти новембар 1994.(1994-11-00) (78 год.)
Место смрти  СР Југославија
Професија војно лице
Члан КПЈ од 1941.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Народни херој од 6. децембра 1944.
лишен звања 1952.

Саво Станојевић (Мокра Њива, код Никшића, 11. јануар 1916новембар 1994), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. Један је од укупно двојице лица која су лишена звања народног хероја.

Биографија[уреди]

Рођен је 11. јануара 1916. године у селу Мокра Њива, код Никшића.[1]

Био је подофицир Југословенске војске.[1]

Учесник је Народноослободилачке борбе од 1941. године. У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) примљен је 1941. године.[1]

Од јуна 1942. године налазио се у Петој пролетерској црногорској ударној бригади, где се најпре налазио на дужности команданта Трећег батаљона, а крајем рата и команданта бригаде.[1] Септембра 1944. године унапређен је у чин мајора НОВЈ.[2]

Након рата је наставио војну каријеру у Југословенској народној армији (ЈНА). Почетком 1950-их година био ухапшен јер се изјаснио за Резолуцију Информбироа и у затвору Голи оток је провео седам и по година.

Умро је новембра 1994. године.[1]

Орденом народног хероја био је одликован, међу првим борцима и руководиоцима НОВ и ПОЈ, још у току Народноослободилачког рата, 6. децембра 1944. године.[3] Такође, био је и носилац Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, али је њих лишен одлуком Суда 1952. године.

Маја 1945. године, након завршетка рата, Станојевић је био један од укупно 15 живих припадника НОВ и ПОЈ, који су били одликовани Орденом народног хероја. Такође један је од двојице, уз Милована Ђиласа, којима је ово високо одликовање за храброст одузето.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Кучан 1996, стр. 527.
  2. ^ Зборник НОР 1949, стр. 468.
  3. ^ Зборник НОР 1949, стр. 534.

Литература[уреди]