Душан Бојовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ДУШАН БОЈОВИЋ
Bojovic Dusan.jpg
Душан Бојовић
Датум рођења (1914-05-30)30. мај 1914.
Место рођења Кути, код Никшићке жупе
 Краљевина Црна Гора
Датум смрти 13. јун 1943.(1943-06-13) (29 год.)
Место смрти Тјентиште
Хрватска НД Хрватска
Професија студент права,
Члан КПЈ од 1938.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Народни херој од 20. децембра 1951.

Душан Бојовић (Кути, код Никшићке жупе, 30. мај 1914Тјентиште, 13. јун 1943), студент права, обавештајни официр Треће ударне дивизије и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 30. маја 1914. године у селу Кутима, код Никшићке жупе. Основну школи је завршио у родном селу, а гимназију у Никшићу. Још као гимназијалац прикључио се револуционарном омладинском покрету. Био је један од организатора учешћа гимназијалаца у демонстрацијама у Никшићу 1932. године. Убрзо потом био је искључен из никшићке гимназије, а осми разред уписао је у Пећи. Због учешћа у демонстрацијама искључен је и из те гимназије. После безуспешних покушаја да се упише у гимназију у Беранама и Пљевљима, успео је да се упише у подгоричку гимназију.

Као матурант активно је учествовао у агитацији за Удружену опозицију на изборима 1935. године, а као студент права био је један од организатора и учесник демонстрацијама 11. септембра 1938. године против Милана Стојадиновића, који је дошао у Никшић на прославу пуштања у саобраћај железничке пруге Билећа-Никшић. Као студент Правног факултета Београдског универзитета, активно је учествовао у револуционарном студентском покрету, а у чланство Комунистичке партије Југославије примљен је 1938. године. За време распуста, активно је учествовао у организовању партијских организација у родном крају, а посебно се истицао у раду с омладином.

После Априлског рата и окупације Краљевине Југославје, вратио се у Никшићку жупу и одмах се укључио у рад месне партијске ћелије на примпремама устанка. Када је Окружни комитет КПЈ за Никшић дао директиву да почну оружане акције против окупатора, на састанку партијске ћелије Душан је изабран да руководи устаницима у ликвидацији жандармеријске посаде у Миољу Пољу. Акција је успешно извршена 14. јула 1941. године. Душан је био један од најзаслужнијих за масовно и организовано учешће народа Жупе у Тринаестојулском устанку.

Крајем августа 1941. године Окружни комитет КПЈ за Никшић, је упутио 300 бораца, међу којима и Душана, у помоћ партизанима источне Херцеговине, где је окупатор, уз помоћ усташа, успео да подстакне братоубилачку борбу између Срба и Муслимана. Фебруара 1942. године, Штаб Никшићког партизанског одреда послао је Душана, са групом бораца, на сектор Пљешивица, и именовао га за политичког комесара сектора. По повратку са Пљешевице, постављен је за политичког комесара чете у батаљону од око 450 одабраних бораца који је, по наређењу Главног штаба НОП одреда Црне Горе, упућен на подручје Комског партизанског одреда, као помоћ у борби против четника. У једној од борци против четника на Штавњу тешко је рањен у ногу.

Приликом одступања партизанских снага из Црне Горе, крајем маја и почетком јуна 1942. године, Душан се као тешки рањеник налазио у Централној партизанској болници, која се са Петом пролетерском црногорском бригадом и Херцеговачким партизанским одредом остала у Врбници. Када су се Пета пролетерска бригада и Херцеговачки одред, заједно са болницом, пробили за Босанску крајину, Душан је, иако још не опорављен, био политички комесар болничког ешалона. Болнички ешалон је представљао и борбену јединицу, која се нарочито истакла у борбама на Трескавици, Забрђу и Битовњи.

У јесен 1942. године постављен је за политичког комесара Петог (зијаметског) батаљона, а затим Првог батаљона Пете пролетерске црногорске ударне бригаде. Новембра 1942. године постављен је за обавештајног официра бригаде, са којом је учествовао у борбама током Четврте непријатељске офанзиве.

Као већ искусан официр обавештајне службе, постављен је за обавештајног официра Треће ударне дивизије, са којом је учествовао у бици на Сутјесци. У раним јутарњим часовима 13. јуна 1943. године, када је командант Треће дивизије Сава Ковачевић, народни херој, повео проређене редове ове дивизије на јуриш уз стрмине Зеленгоре према Крековима, да би обезбедио пут рањеницима, Душан је у јуришу смртно рањен, у близини места где је погинуо Сава Ковачевић. Убрзо је преминуо, недозвољавајући болничаркама Љубици Мартиновићи и Дари Костић да му помогну и буду уз њега, говорећи им: „Мени је добро помогните другим рањеницима“ .

За народног хероја проглашен је 20. децембра 1951. године.

Литература[уреди]