Грубишно Поље

Грубишно Поље
Центар Грубишног Поља
Грб
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Бјеловарско-билогорска
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	2.917
Агломерација (2011.)	6.478
Географске карактеристике
Координате	45° 42′ 07″ С; 17° 10′ 20″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина	269 km2
Грубишно Поље Грубишно Поље на карти Хрватске
Остали подаци
Градоначелник	Златко Мађерух (ХДЗ)
Поштански број	43290
Позивни број	+385 43
Регистарска ознака	DA

Грубишно Поље (чеш. Hrubečné Pole) је град у Хрватској, у Бјеловарско-билогорској жупанији.

Географија

Грубишно Поље је смештено на југозападним обронцима Билогоре. Подручје града простире се на површини од 269 km² што га чини највећом самоуправном јединицом по површини у Бјеловарско-билогорској жупанији. Јужну границу подручја града чини горњи ток реке Илове док североисточну чине билогорски превоји.

Иако се Грубишно Поље налази у Бјеловарско-билогорској жупанији која се, уз Пожешко-славонску, једина не граничи ни са једном страном државом, удаљена је једва 30-ак km од граничног прелаза Терезино Поље-Барч према Мађарској, то омогућава да се Грубишно Поље ипак не налази у „прометној изолацији“ како би се, на први поглед, могло очекивати.

Историја

У месту је 1894. године био парох поп Јован Марковић. Свештеник Марковић се бавио писањем; објавио је своју проповед „Реч на Ускрс” 1891. године у митропололијском гласилу "Српском сиону" у Карловцима.

Почетком 20. века ту су политичка и црквена општина. Православној парохији припадала су и околна села: Иваново Село, Растовац, Рашеница и Тројеглава. У насељу је 778 домова од којих су 260 српски, а од укупног броја становника - 5314, било је православних Срба 1656 душа (или 31%). Од важних јавних здања ту су две православне цркве и комунална школа, те пошта и брзојав.

Православне матрикуле су заведене 1773. године. Православна парохија је 1905. године треће платежне класе, има парохијски дом и српско православно гробље. Православни храм посвећен Св. великомученику Георгију подигнут је 1775. године. У црквеној ризници је седам старих књига србуља. На православном гробљу је капела посвећена Св. цару Константину и царици Јелени. Председник црквене општине био је поп Јован Марковић уједно и месни парох, родом из Чаглића. Комунална школа има једно здање, а у њој раде учитељ Петар Жељковић и учитељица Марија Рудан са 180 ђака у редовној и 25 ученика старијег узраста у празничној школи.

Радио је у Грубишном Пољу 1937. године књижар Вјекослав Мандић.

Када је пред Други светски рат умро у Грубишном Пољу, Иван Непомук Јемершић, жупник, почасни каконик и писац, оставио је завештање да се у месту подигне болница. Он је своју вилу у којој је живео "Мој мир" и целокупно имање, оставио месној општини за хуманитарни циљ.

Српска православна Црква Светог Георгија у Грубишном Пољу, подигнута 1773–1775.

Рација у Грубишном Пољу 1941.

На самом почетку Другог свјетског рата, у ноћи 26/27. априла 1941. у Грубишно Поље је на позив локалног жупника Петра Сивијановића возом из Загреба стигла група од 110 хрватских усташа које су предводили Еуген Дидо Кватерник, главни „равнатељ за ред и сигурност“ НДХ и шеф загребачке полиције Ивица Шарић. Усташе су стигле у предвечерје, и одмах почеле са масовним хапшењем 504 Срба а под оптужбом да су „четници“ и да „припремају ђурђевдански устанак“ против НДХ. Усташе су свих 504 ухапшених Срба 27. априла 1941. транспортовали у логор Загребачки збор а затим 29. априла у логор Даница. Крајем јуна 1941. 504 ухапшена су пребачена у логор Госпић, затим логор на острву Паг, да би током јула 1941. њих 487 од укупно 504 усташе побиле на Велебиту, у јами Јамина код мјеста Трибањ Крушчица (логор Госпић).

Између 28. септембра и 6. октобра 1942. године извршени су масовни покољи Срба у селима среза Грубишно Поље.

Усташе и Хаџиефендићеви легионари у срезу тузланском „вршили су силовања малолетних српских девојака, које су затим клали“. То исто су радили у срезу Грубишно поље.

Из села среза Грубишно поље протеран је велики број српских породица: из села Лончарице 19, из Дабчевице 8, из Мале Петратовице 16 богатијих и угледних српских земљорадничких породица, из Великог Грђевца све породице које су имале више од 10 јутара земље. На њихова имања одмах су доведени Хрвати из Загорја.

Благодарећи управо честитим мајкама и супругама, 487 наших људи из Грубишног Поља, обиљежена је по први пут (1957) и каменом обзидана бездана Шаранова јама на Велебиту. Били су то синови и мужеви, између 16 и 60 година. Мајке и супруге су им прве обишле гроб и обиљежиле га Спомен плочом на којој пише: На овом мјесту између осталих из наше земље побијено је по усташким крвницима и 486 жртава из опћине Грубишно Поље 1941. Спомен плочу подигло је друштво „Напредна жена“. Грубишно Поље 2. VI 1957. Ова Спомен плоча разбијена је 1971. године, након тога обновљена али и опет разбијена 1992. године. Спомен плоча је обновљена 26. јуна 2010. на иницијативу удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке.

„Откос 10" — оружани прогон Срба са Билогоре 1991.

Напад паравојних формација, тада још међународно непризнате Хрватске на Билогору почео је концентричном ватром и наступањем из правца Велике Писанице, Великог Грђевца, Грубишног Поља, Д. Рашенице и Вировитице. Најжешћи окршај одвијао се и збио на ужем подручју источне Билогоре 31. октобра 1991. године на прилазима Зрињској и Горњој Ковачици, на сјеверном врху Грубишног Поља и на прилазима Горњој Рашеници и Лончарици. Ниједан одбрамбени положај Срба тога дана није пао у руке нападача. У току вечери и ноћи из готово свих села кренуле су колоне трактора са приколицама, камиона, комбија и аутомобила. Оне су се од почетка Дапчевачких Брђана слијевале у једну колону која је касније сезала од Мале Ператовице до Кореничана. У колону су се укључили и браниоци Билогоре. Положаји су падом мрака напуштени, а пред зору су остали празни. У савлађивање блатног и мочварног, а према Турчевић Пољу и клизавог пута, уложени су натчовјечански напори. Додатна невоља била је ниска температура. У тракторским приколицама и камионима народ се напросто смрзавао непомично сједећи десетине сати. Ништа боље није било нити у комбијима и аутомобилима, који су сваки час стајали или су били гурани и извлачени по леденом блату. Кад се колона коначно извукла на асфалт, била је дуга километре и километре. У свом саставу имала је око 600 разних возила, а највише трактора са приколицама и у њима око 4.000 промрзле, али спашене чељади. Правац кретања је био: Окучани — Стара Градишка — Бања Лука. Циљ је био Србија. Припадници ЗНГ су сутрадан опрезно прилазили рововима до којих јуче због жестоке ватре нису могли доћи. Послије дуго оклијевања, сумњичења и опреза, тек око подне ушли су у празне ровове. Над преосталим цивилним становништвом, почињена су страховита звјерства и злочини. У Дапчевачким Брђанима на кућном прагу, припадници ЗНГ су убили Раду Кравића, старог око 55 година. У Лончарици су, у његовом властитом дворишту, заклали Живка Мишчевића, старог око 55 година. У Тополовици су у својој кући заклани Љуба и Љубан Ормановић, супружници стари преко 65 година. Многе су куће попаљене и опљачкане. Бестијални и беспримјеран рушилачки нагон свега што је српско представља минирање и паљење српских кућа у великом, углавном српском селу Мали Грђевац. Он је дословно сравњен са земљом мада у данима тзв. „Откоса 10” у томе мјесту није испаљен ниједан метак отпора. Успут су порушена сва обиљежја усташких злочина и антифашистичке борбе из Другог свјетског рата.

Становништво

Према попису становништва из 2011. године, Грубишно Поље је имало 2.917 становника, а укупно градско подручје је имало 6.478 становника.

Град Грубишно Поље

Број становника по пописима

Година	2001.	1991.	1981.	1971.	1961.	1953.	1948.	1931.	1921.	1910.	1900.	1890.	1880.	1869.	1857.
бр. становника	7.523	9.716	10.506	11.772	13.370	13.792	13.037	16.101	15.532	15.809	14.785	12.664	9.069	8.119	6.930

• напомене: Настао из старе општине Грубишно Поље.

Грубишно Поље (насељено место)

Број становника по пописима

Година	2001.	1991.	1981.	1971.	1961.	1953.	1948.	1931.	1921.	1910.	1900.	1890.	1880.	1869.	1857.
бр. становника	3.171	3.501	3.060	2.741	2.655	2.591	2.381	2.262	2.238	2.229	1.873	1.703	1.544	1.202	970

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Грубишно Поље је имало 3.501 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати			1.320	37,70%
Срби			1.294	36,96%
Чеси			311	8,88%
Југословени			255	7,28%
Мађари			135	3,85%
Роми			16	0,45%
Црногорци			9	0,25%
Македонци			6	0,17%
Словенци			6	0,17%
Италијани			4	0,11%
Муслимани			4	0,11%
Румуни			4	0,11%
Немци			3	0,08%
Албанци			2	0,05%
Грци			2	0,05%
Бугари			1	0,02%
Јевреји			1	0,02%
Русини			1	0,02%
Словаци			1	0,02%
Украјинци			1	0,02%
неопредељени			74	2,11%
регион. опр.			1	0,02%
непознато			50	1,42%
укупно: 3.501

Литература

• Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 
• ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везе

• Радио телевизија Републике Српске: Седамдесет година од злогласне рације у Грубишином Пољу, 26. 4. 2011. (језик: српски)
• Билогора и Грубишно Поље 1941—1991. Удружење преживјелих логораша Другог свјетског рата Р. Српске, Менаџер компанија, Бањалука, (2010) (језик: српски)
• Геноцид над Србима у Хрватској почео „Откосом“ новембра 1991. (језик: српски)
• Српска стратишта не смију бити заборављена! (језик: српски)
• БАСТАШИЋ: ОДУЗЕЛИ СУ МИ 20 ГОДИНА ЖИВОТА (језик: српски)
• Билогора и Грубишно Поље 1941—1991. — промоција књиге у Бањалуци 12. јануара 2010. (језик: српски)
• БАСТАШИЋ: Сведочанство: Милан Басташић- у књизи: Душан Бурсаћ: АНЂЕЛИ У ПАКЛУ, Удружење логораша Другог свјетског рата и њихових потомака, Бања Лука (2006)
• Милан Басташић: Жртве Билогоре и Јасеновац — Игра бројкама је дрска подвала
• Грубишно Поље 27. 4. 1991. Комеморација поводом 50. годишњице обиљежавања усташких жртава од 26/27. априла 1941.
• Јован Мирковић: ОПШТИНА ГРУБИШНО ПОЉЕ — ЖРТВЕ РАТА 1941-1945.
• Заборављени масакри Срба пре „Бљеска“
• Конференција за новинаре поводом оснивања Удружења грађана „Јадовно 1941."- Бања Лука, 12. јануар 2010.
• РТРС — 9. 2. 2010. — Емисија „Некад било“, О Холокаусту и Геноциду
• Радио РС — 21. 1. 2010. — Емисија: Отворено речено, гост Др Милан Басташић
• Мој разговор с књигом Вила билогорска — Коментар на књигу, аутора Фрање Фрнтића и Вјенцеслава Хероута, у издању Матице хрватске, огранак Г. Поље, 1995.
• Др Ђуро Затезало: Именични попис жртава котара Грубишно Поље 26./27. април 1941.
• Радио-телевизија Републике Српске: Служен парастос за страдале у усташком логору Јадовно, 27. 4. 2012. (језик: српски)