Пређи на садржај

Доњи Матејевац

Координате: 43° 21′ 27″ С; 21° 57′ 01″ И / 43.3575° С; 21.950333° И / 43.3575; 21.950333
С Википедије, слободне енциклопедије
Доњи Матејевац
Доњи Матејевац у позадини Горњи Матејевац
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округНишавски
ГрадНиш
Градска општинаПантелеј
Становништво
 — 2022.Раст 875
Географске карактеристике
Координате43° 21′ 27″ С; 21° 57′ 01″ И / 43.3575° С; 21.950333° И / 43.3575; 21.950333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина345 m
Доњи Матејевац на карти Србије
Доњи Матејевац
Доњи Матејевац
Доњи Матејевац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

Доњи Матејевац је насељено место у градској општини Пантелеј на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у Нишкој котлини на око 7 км североисточно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 861 становника (према попису из 1991. било је 881 становника).

Историја

[уреди | уреди извор]

Преисторијски и антички налази у атару Доњег Матејевца указују на давну насељеност сеоског простора. Сакрални објекти - цркве и црквишта - у атарима Доњег и Горњег Матејевца и посебно топоним Метох брдо са црквом Свете Тројице упућују на средњовековну насељеност ових двају села и то у облику подложничких села на црквеном властелинству. На стару средњовековну насељеност оба села посредно указује и турски попис из 1498. године у којем се помињу оба села. Доњи Матејевац, по овом попису, веће је село са 97 домаћинстава, 30 неожењених, 13 удовичких домаћинстава, 4 рајинске воденице које раде пола године и са дажбинским обавезама од 12.763 акче. Помињу се и манастири Свети Јован, који је „пуст“ и манастир Светог Николе са три калуђера. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 115 кућа, 11 удовичка домаћинства, 25 самачка домаћинства.[1]

По ослобођењу од Турака Доњи Матејевац је село са 60-ак домаћинстава и око 520 становника, а године 1930. имало је 144 домаћинстава и 935 становника. Ослобођење га затиче као натурално ратарско, виноградарско и сточарско село са развијеним воденичарством. Иако напредно село, чији су поједини боље стојећи домаћини почели да откупљују земљу још за „читлучка времена“, многи становници су се радо бавили и пчеларством. Нека домаћинства су се оријентисала и на каменорезаштво.

Раскрсница

Близина Ниша и могућности запошљавања у градској привреди подстакли су после Другог светског рата, нарочито после [[1960].] године, емиграцију једног дела радно способног становништва, што је довело до опадања броја становника. Паралелно с тим текао је процес професионалне и радне преструктурализације села у правцу радничких и мешовитих занимања, као и преображај села у тип приградског насеља, али су се у изгледу насеља руралне карактеристике и даље задржале. Са асфалтирањем пута према Горњем Матејевцу и Кнез Селу 1966—1967. године и са увођењем добрих саобраћајних веза, процес исељавања је успорен а ојачала дневна миграција. Истовремено испољиле су се нове тенденције засељавања радничких придошлица из удаљенијих крајева, као и појава градње пољских кућа (викендица).

Према пописним подацима у Доњем Матејевцу је 1971. године било 96 пољопривредних, 74 мешовитих и 64 непољопривредна домаћинства. На тој основи процес исељавања је око осамдесетих година 20. века скоро заустављен и наступио је поново лагани пораст становништва.

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

До Доњег Матејевца се може доћи приградским линијама 15 ПАС Ниш - Доњи Матејевац - Горњи Матејевац - Кнез Село и линијом 15Л Трг Краља Александра - Доњи Матејевац - Горњи Матејевац.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Доњи Матејевац живи 711 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 49,9 година (44,1 код мушкараца и 47,4 код жена). У насељу има 316 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,58.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.137
1953. 1.107
1961. 1.096
1971. 874
1981. 878
1991. 881 875
2002. 861 872
2011. 831
2022. 875
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
833 96,74%
Црногорци
  
2 0,23%
Македонци
  
1 0,11%
Бугари
  
1 0,11%
непознато
  
23 2,67%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ. Архивирано из оригинала 15. 03. 2012. г. Приступљено 15. 07. 2010. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 93-94.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]