Пређи на садржај

Милан Ђ. Милићевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Милан Ђ. Милићевић
Милан Ђ Милићевић
Лични подаци
Датум рођења(1831-06-04)4. јун 1831.
Место рођењаРипањ, Кнежевина Србија
Датум смрти17. новембар 1908.(1908-11-17) (77 год.)
Место смртиБеоград, Краљевина Србија

Потписpotpis_alt}}}

Милан Ђ. Милићевић (Рипањ, 4. јун 1831Београд, 4/17. новембар 1908) био је српски књижевник, публициста, етнограф и академик.[1] Био је редовни члан Српског ученог друштва, члан Академије наука у Петрограду, Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу, члан Српске краљевске академије у Београду, председник Српског археолошког друштва и један од оснивача Српске књижевне задруге.

Биографија

[уреди | уреди извор]
Милан Милићевић
Милан Ђ. Милићевић са супругом на калемегданској клупи
Портрет Милићевића из 1866, рад Стевана Тодоровића

Милан је рођен у Рипњу код Београда, од родитеља Јована и Митре 1831. године. Милићевићи потичу из Старог Влаха, одакле су се доселили пре три века. Похађао је основну школу у родном селу, а школовање наставио у Београду.[2]

После гимназије завршио је Богословију у Београду и затим радио као државни чиновник у разним звањима: као учитељ основне школе у Лешници, па у Тополи, судски практикант у Ваљеву, а затим је био премештен у Београд где је службовао до краја живота и као писар.

Много је путовао по Србији, старој и новоослобођеним крајевима, уз српско-бугарску границу, по Црној Гори и Русији. Био је секретар српског Министарства просвете 1861-1874. године,[3] када врши своја опсежна испитивања у народу. Пропутовао је готово целу Србију и као школски надзорник, и скупио грађу за своја дела.

Објавио је преко 100 књижевних наслова, различите тематике.[4] Главно му је дело „Кнежевина Србија” из 1876. године. Јавља се 1867. године и као секретар Српског ученог друштва у Београду. Био је и један од чланова оснивача и члан прве Управе Српског археолошког друштва 1883. године.[5] Био је и оснивач и члан Одбора Друштва Светог Саве 1886. године.[6] Краће време уређивао је службене Српске новине, био је библиотекар Народне библиотеке[7] и државни саветник. Уређивао је часопис „Школа“.

Био је један од секретара Скупштине 1864. и Скупштине 1867. у Београду.

Додељен му је Орден Таковског крста и Орден Светог Саве.[8] По њему је названа основна школа у Београду.

Одабрана дела

[уреди | уреди извор]
  • Путничка писма
  • Белешке кроз пут пет окружја по Србији
  • Из својих успомена
  • Живот Срба сељака
  • Славе у Срба
  • Из својих успомена
  • Задружна кућа на селу
  • Манастири у Србији
  • Педагогијске поуке
  • Како се учи књига
  • Школска хигијена, 1870.
  • Школска дисциплина
  • Поглед на народно школовање у Србији
  • Морална жена
  • Зимње вечери
  • Село Злоселица и учитељ Миливоје
  • Јурмус и Фатима
  • Омер Челебија
  • Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба, 1888.
  • Додатак поменику од 1888. Знаменити људи у српскога народа који су преминули до краја 1900. г.
  • Поменик знаменитих људи у српском народу, Београд 1901.
  • Кнез Милош у причама, 1891.
  • Кнез Милош у причама II. 1900.
  • Кнез Милиш у споменицима свог некадашњег секретара, Београд 1896.
  • Жена XX века, написала Жил СИмон и Густав Симон, Београд 1894.
  • Кнежевина Србија, Београд, 1876.
  • Краљевина Србија
  • Чупић Стојан и Никола, Београд 1875.
  • Живот и дела веиких људи из свих народа I, Београд 1877.
  • Живот и дела веиких људи из свих народа II, Београд 1877.
  • Живот и дела веиких људи из свих народа III, Београд 1879.
  • Карађорђе у говори у створу, Београд 1904.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 503. 
  2. ^ "Дело", Београд 1908. године
  3. ^ "Школски лист", Сомбор 1869. године
  4. ^ "Коло", Београд 1942. године
  5. ^ Аноним (1884). „Позив за упис у чланство Српског археолошког друштва”. Старинар Српског археолошког друштва. 1: 4. 
  6. ^ "Стражилово", Нови Сад 1886. године
  7. ^ "Мале новине", Београд 1889. године
  8. ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 564. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Академске функције
Председник Српске краљевске академије
18961899
Функције у институцијама културе
Директор Народне библиотеке Србије
1886—1897