Пређи на садржај

Мис Југославије

С Википедије, слободне енциклопедије

Мис Југославије је било југословенско такмичење лепоте које је почело 1926. године. [3] После Другог светског рата, до распада заједничке државе, биране су Мис Југославије и Мис Универзума Југославије (Лепотица Југославије).

Пре Другог светског рата била је намењена девојкама са сновима о каријери на филму и у позоришту. Из овог периода, најпознатија словеначка филмска глумица је Ида Кравања, која је међу свим учесницама овог такмичења постигла највећи филмски успех.[4][5] Драгицу Угарковић, Мис Југославије 1933. и службеницу Дирекције железнице Београд, медији су тридесетих година 20. века описали као срећницу јер је њену фотографију са избора за Мис Европе у америчким новинама уочио богати југословенски емигрант у Мексику (тј. његов син, млади инжењер Габелић).[4]

Мис Европе биле су Штефица Видачић (1927) и Саша Зајц (1969).[6] На избору за мис света најуспешнији је био Никица Мариновић, која је 1966 постала прва пратиља.

Само неколико победника је успело да створи каријеру у индустрији забаве. Већина је нестала у анонимности.[7]

Организатори и такмичари

[уреди | уреди извор]

Пре Другог светског рата

[уреди | уреди извор]

Први избор за Мис Југославије и Мис Европе организовала је новооснована америчка филмска компанија Фанамет. Брачни статус такмичара тада није био препрека.[8][9][10]

Каснији избор за Мис Југославије организовало је београдско Време. Избор за мис Европе у Паризу организовали су Le Journal и L'Intransigeant. На Мис Европе, девојке су се такмичиле и за Светско првенство у Галвестону у Тексасу,[11] названо Pageant of Pulchritude [12] (скраћено од „Мис Универсе“, „Мис Универсо“ или „Мис Универсум”), [14] који је, према Јутру, био намењен „белој раси из културних земаља света”. Он је прилепио сличну етикету избору за Мис Европе, тражећи „дефиницију лепоте беле расе са избором различитих типова културних земаља“.

Учешће је омогућено неудатим, васпитаним девојкама са југословенским држављанством, од 16 до 25 година, које су редакцији Времена послале препоручено писмо са сликом лица, профила и тела, подацима о себи и родитељима, годинама, месту рођења и месту становања. Сапутница Мис Југославије на избору за Мис Европе могла би бити мајка или рођака, а путне трошкове за избор у Паризу сносио је Генерални секретаријат.

После Другог светског рата

[уреди | уреди извор]

Мис Југославије за мис света

[уреди | уреди извор]

Такмичење је први организовао београдски часопис Политика Базар 1966 на позив организатора Мис света. Те године је организовала изборна такмичења у 20 југословенских градова.[15] Никица Мариновић је ове године био једини представник социјалистичке државе у светској селекцији. Селекцију је осамдесетих година 20. века организовао сарајевски таблоид Ас.[7] Године 1981. Југославија није изабрала свог представника.[16]

Године 1966. Југословенке од 17 до 27 година учествовале су на избору за Мис Југославије за Мис света.[15]

Лепота Југославије за мис универзума или мис Европе

[уреди | уреди извор]

Југословенски организатор овог избора био је београдски недељник Свет, који од 1957 (тада под именом Спорт и свет) бира најлепшу Југославенку, када је узнемирио конзервативни део јавности и привукао 200 девојака. Те године победила је Тонка Катунарић из Сплита. Савет се придружио међународним такмичењима лепоте 1967 . [17] Годину дана раније, обећала је победници, „Лепотици Југославије”, мис универзума (и 20.000 нових динара).[15][17] На избору за Мис Европе такмичила се и лепотица Југославије или нека од њених пратиља. [18]

Критике и проблеми

[уреди | уреди извор]

Пре рата

[уреди | уреди извор]

Када је Штефица Видачић отпутовала у Берлин на финални избор Мис Европе, Словеначки народ је конкурс је назвао амбициозном америчком рекламом. Он је описао изборе лепоте као популаран спорт досадних богатих Американаца који се проширио на Европу после Првог светског рата. Словенац је 1929 избор за мис Европе прогласио процватом паганског култа физичке лепоте, који се организује за скупе паре. Лист На мејах описао је Мис Европе као бесмислицу „одличног друштва“, што се не сматра светским проблемом и радује се што се у Словенији бирају само приплодне краве.

Након избора за мис Цеља 1934, цељски академици протестовали су против Олафа Баруа, наводног члана одбора Међународне лиге за лепоту и културу. Сарајевска полиција га је протјерала из земље. Огорчен избором Олге Дињашке за мис Југославије 1938, лист Јутро је ово такмичење описао као једно од мноштва сличних на које девојке будаласто наседају.[19]

Тридесетих година 20. века неке европске земље забраниле су такмичења лепоте, која су такође изгубила интересовање у Европи због економске кризе. Број такмичарки за Мис Европе се из године у годину смањује, а неке не представљају своје земље већ емигрантске (руски емигранти у Паризу). Године 1941. такмичења лепоте су била „ван моде“.

После рата

[уреди | уреди извор]

Приморски дневник се 1950. згрозио италијанским комунистичким листом Il Lavoratore, јер је на првој страни детаљно писао о новој мис Европе, а на другој страни мизоманију је прогласио хроничном болешћу италијанских комуниста и њихових тршћанских изданака. Засавски весник је на „четиристогодишњици” највећих такмичења (Мис Европе, Мис Америке и „Мис Универзума“) поменуо је истраживање које је показало да је од милион учесница ових такмичења само око 40 девојака успело да постане права филмска звезда. Овакви конкурси стога имају само за циљ да привуку јефтину филмску радну снагу. Према његовим речима, девојке треба да остану чврсто на земљи, па да имају мужа и професију. Приморски дневник је 1968. навео Софију Лорен, Ивет Лабрус и Нађу Тилер као успешне бивше „краљице лепоте“ које су успеле због своје интелигенције и талента.

Занимљивости

[уреди | уреди извор]
  • Године 1931. у једном огласу у Словенском народу произвођач козметике за родитеље беба подсетио их је да би њихова ћерка једног дана могла бити Мис Југославије 1951 .
  • Душан Макавејев снимио је документарац Лепотица 62 о једној од избора најлепше Југословенке.[20]
  • Осамдесетих година, такмичење је инспирисано комичним крими-филмом Мис редитеља Александра Хусића, у којем су играли Драган Николић, Бата Живојиновић и Стево Жигон.

Носиоци титуле

[уреди | уреди извор]

Пре Другог светског рата

[уреди | уреди извор]

Мис Југославије (1927–1933 и 1938)

[уреди | уреди извор]

У квалификацијама за Мис Европе и светском избору Интернатионал Pageant of Pulchritude.[4][12]

Такмичење Мис Југославије
1927 Штефица Видачић (ХР) Мис Европе 1927.
1928 Соња Хернеј (СЛО)
1929 Станислава Матијевић (СРБ)
1930 Штефка "Цеца" Дробњак (СРБ)
1931 Катарина "Катица" Урбан (ХР)
1932 Олга Ђурић (СРБ) [4]
1933 Драгица Угарковић (СРБ) [4]
1938 Олга Дињаски [19] (Дињашки, Дињански) (СРБ)

После Другог светског рата

[уреди | уреди извор]

Такмичење за најлепшу Југословенку (1957–1965)

[уреди | уреди извор]
Такмичење Мис Југославије
1957 Тонка Катунарић (ХР)
1958 Саша Дабетић (ХР)
1959 Романа Милутин (ХР) [21] [23]
1961 Душанка Нестровић (СРБ)
1962 Светлана Матић (СРБ)
1963 Слободанка Клисура (ЦГ) [24]
1964 Љиљана Сурдиловић (СРБ) [25]

Мис света и мис универзума (1966—1991)

[уреди | уреди извор]
  Без учешћа на Мис света / мис универзума
Тамичење Мис Југославије Такмичење Мис Универзума Југославије (Лепотица Југославије)
1966 Никица Мариновић † (ХР)[26] 1. пратиља 1966 Славенка Веселиновић (пратиља на Мис Европе) [17]
1967 Александра Мандић (БИХ) 1967 Далиборка Стојшић (СРБ) топ 15[17] (али топ 7) на мис фотогеничности на Мис универзума[17] пратиља на Мис Европе [6][28]
1968 Ивона Пухиера (ХР)[29] топ 15[30] 1968 Наташа Кошир (СЛО) (топ 15 на Мис универзума)[17] (1. пратиља Саша Зајц (СЛО): Мис Европе [6]
1969 Радмила Живковић (СРБ)[31] 1969 Снежана Џамбас (СРБ) (пратиља Мис Универзум) [32] (2. пратиља Викторија Викица Екарт Мајда Јазбец (СЛО): Мис Европе[33]
1970 Тереза Ђелмиш (СРБ)[34] топ 15[35] 1970 Силвана Каназир (ХР)[32] (1. пратиља Мајда Јазбец (СЛО): Мис Европе [33]
1971 Злата Петковић † (СРБ)[36][37] 1971 ?
1972 Биљана Ристић (СРБ) top 15[35] 1972 Данијела Крајчиновић (разболела се и није ишла на Мис универзума, али јесте на Мис Европе)[33][38]
1973 Атина Голубова [39] 1973 ?
1974 Јадранка Бањац [40] мис фотогеничности [35] 1974 Нада Јовановски [32]
1975 Лидија Велковска (МК)[41] 5. место [35] 1975 Лидија Манић [32]
1976 Славица Стефановић (СРБ) [42] 1976 Светлана Радојчић [32]
1977 Светлана Вишњић [43] 1977 Љиљана Шобајић [32][44]
1978 Љиљана Ђоговић † (СРБ)[46] (дисквалификована)[47] 1978 ?
1979 ? (није учестовала)[48] 1979 ?
1980 Зорица Песек (није учестовала)[49][54] 1980 ?
1981 ? 1981 ?
1982 Ана Сасо (ХР)[55] топ 15[56] 1982 ?
1983 Бернарда Маровт (СЛО) топ 15 [56] 1983 ?
1984 Динка Делић † (БИХ)[57][58] 1984 Ксенија Боројевић [59]
1985 Александра Косановић (СРБ)[60] 1985 Динка Делић † (БИХ)[58][59]
1986 Маја Кучић (ХР)[61] топ 15[56] 1986 Татјана Спасић (премлада)[59]
1987 Матилда Саздова (МК)[62] 1987 ?
1988 Сузана Жунић (ХР) 1988 ?
1989 Александра Добраш (БИХ) 1989 ?
1990 Ивона Брнелић (ХР) 1990 ?
1991 Славица Трипуновић (СРБ) 1991 Наташа Павловић (топ 10) [63]

Такмичења

[уреди | уреди извор]

Пре Другог светског рата

[уреди | уреди извор]

Мис Југославије 1927

[уреди | уреди извор]
Конкурс
[уреди | уреди извор]

У октобру 1926 Фанамет је преко својих представништава у Чехословачкој, Аустрији, Мађарској, Пољској, Југославији, Румунији, Грчкој и Турској расписао конкурс за филмску лепоту. Заинтересоване девојке су морале да им пошаљу пријаве, а затим би се две недеље приказивале слике најлепших у биоскопима, где би публика одабрала 5 девојака које би жири састављен од уметника, филмских глумаца и новинара (или из изабране публике) оцењивао изабрану мис).

Избор за Мис Југославије и Мис Европе
[уреди | уреди извор]

Грациозност седам девојака оцењена је на балском плесу у хотелу Еспланаде у Загребу 16. децембра 1926 . Међу њима је била и Ида Кравања, функционерка Љубљане из Рожне долине, која је у последњем тренутку отказала учешће јер није сматрала да је ствар озбиљна. Заменила ју је Осјечанка. Следећег дана изабране су три за пут у Берлин, Штефица Видачић (Загреб), Даница Живановић (Београд) и Нада Погачник (Горичанка, живи у Загребу), које ће бити фотографисане, стручно оцењене итд. Победнику је обећан амерички уговор. Испод портрета кандидата, београдски часопис Жена и свет питао се који ће отићи у Холивуд. Јануара 1927. Видачићева је постала Мис Југославије у Берлину.[64]

Фанаметови европски изабраници окупили су се у Бечу фебруара 1927 . Ту су Видачићеву на станици дочекали југословенски студенти. Прва селекција међу осам девојака била је на великом Калигари редуту, где су такмичарке прошетале поред жирија. Не могавши да се одлуче, одлучили су да тестирају свој глумачки таленат у студију Шенбрун. Чекали су да се снимак развије како би могли да га виде на екрану. Генерално, чланови жирија су били незадовољни девојкама. Недељу дана касније у Берлину је изабрана Мис Европе између Штефице Видачић и Анијеле Богуцке (Мис Пољске), које би требало да буду привремено ангажоване као филмске глумице након курса за филм и филмски рад (6 месеци). На Фанаметов позив, Видачићева је требало да оде у Берлин до 15. фебруара 1927, али се разболела од грипа. Видачић је освојила титулу (према словеначкој нацији, освојила је због рекламирања загребачких и београдских новинара). За награду би требало да добије ангажман од 25.000 динара месечно. Добила је недељну плату од 100 долара од Фанамета, првог јула 1927. по доласку у Берлин. Словеначки народ је као највероватнијег победника у овом мечу навео Ани Ондру из Чехословачке, која је већ била у филму и популарна у Аустрији. Погодио је да Фанамет, који је имао ниске трошкове адаптације селекције, користи наивне девојке из централне Европе за сопствену рекламу, што се види по све мањим понудама и потцењивању. Фанамет је неколико европских кандидата обећао ангажман у Холивуду, а касније само Мис Европе, у Бечу или Берлину. Холивуд би ушао у игру ако би се глумица доказала.

Видачићева се није такмичила на светској селекцији у Америци. Разлог је био непознат.

Ида Кравања
[уреди | уреди извор]

Кравању су прихватили берлински представници филмске куће Универсал, када је примећена на такмичењу. Рекла је мајци да у недељу иде код другарице у Корушку, а затим је 27. маја 1927. увече кренула брзим возом за Берлин са најнужнијим стварима. Мислила је да ће само отићи на турнеју, али је остала јер је била верена.

Штефица Видачић
[уреди | уреди извор]

Видачићева је описана као 17-годишња девојка ситне љупке фигуре и као ђаволска, несташна и смешна. Била је присталица загребачких сокола. По повратку у Загреб рекла је да је наступила као поносна Загрепчанка. У јулу 1927, по доласку у Берлин, Видачић се удала за филмског глумца, свог земљака Светислава Петровића.

Компанија Фанамет
[уреди | уреди извор]

Три велике америчке компаније, Метро-Голдвин, Парамаунт и First National, основале су Fanamet-Films 1926, компанију за изнајмљивање филмова за Централну Европу и Балкан. Југословенски огранак је био у Загребу (директор Рихтер). Као компанија вредна 250 милиона долара, обележила је америчку доминацију на филмском тржишту и губитак немачког примата касних 1920-их. Како Југославија није имала реципрочан уговор о ауторским правима са Сједињеним Државама, Фанамет је изгубио парницу против љубљанског Кино Матице због приказивања филма Харолда Лојда On kot topničar.

Мис Југославије 1928.

[уреди | уреди извор]

Соња Хернеј, "Лепотица северног Балкана" и плесачица, према словеначком народу Мис Југославије, требало је да се такмичи на Светском такмичењу лепоте у мају 1928. у Галвестону (Тексас, САД). Тамо је требало да отпутује из Хамбурга паробродом. Ипак није путовала.[12]

Мис Југославије 1929.

[уреди | уреди извор]

Такмичење је одржано 23. јануара 1929 у Београду у две велике сале хотела Палас, чији је фризер уређивао фризуре кандидатима. Победила је 20-годишња Станислава Матијевић из Пожеге, ћерка функционера. Њене почасне даме биле су осамнаестогодишња Јелена Влајић из Скопља као и Теа Полајковић (или Палковић) из Брода на Сави (према другим изворима Вида Петан из Марибора, рођена у Љубљани). Петанова, која је носила црвену хаљину са сребрним орнаментима, била је једина словеначка такмичарка јер је Андочка Ербер отказала учешће због болести. Матијевићева је 7. фебруара учествовала на избору за Мис Европе у Париској опери, где је наступило 17 девојака. Свака кандидаткиња за мис Европе имала је 20 судија. Такмичари су оцењивани у групама од 3 или 4 девојчице, а затим појединачно. Жиријем је председавао Алберт Беснард, француски вајар и члан академије. Мода је одиграла велику улогу, модни салони из Лондона и Рима послали су своје представнике у Париз. Уредништво Журнала одредило је победника, а Интрансигеант је извео плес. Донације за учеснике биле су у вредности од 700.000 франака.

Мис Југославије 1930.

[уреди | уреди извор]

Мис Југославије изабрана је јануара 1930 у Београду. Победила је Штефка „Цеца” Дробњак из Београда, 18-годишња ћерка пензионисаног пуковника који је раније живео у Трсту и Риму. Њене часне даме биле су Драгица Богић, ћерка позоришног глумца из Београда, и Милојка Чуковић из Сарајева. Мис Европе је била 5. фебруара 1930. као плес у Париској државној опери. Организовао га је Паришки журнал. Организовали су извлачење и аукцију пара плесних ципела са потписом председника Републике и министара Француске. Било је 19 такмичара. Дробњакова није ушла у ужи избор.

Мис Југославије 1931.

[уреди | уреди извор]

Катарина „Катица“ Урбан победила је на такмичењу 25. јануара 1931 у Београду. Она је била Мис Осијека и ћерка војног капелана. За награду је добила 1.250.000 динара. Жири су чинили писац, сликар, вајар, универзитетски професор историје уметности и новинар. Урбанова је била представница на избору за Мис Европе 5. фебруара 1931. у Паризу, у организацији Париског дневника . Није ушла у ужи избор. У хотелу Lutetia у Паризу, Југословенско студентско друштво и Француски пријатељи југословенског народа приредили су вече југословенско-француског пријатељства у част Урбанове. Господа Армбрустер и господин Миљуш уручили су јој букет.

Мис Југославије 1932.

[уреди | уреди извор]

Олга Ђурић из Бечкерека (Зрењанин) изабрана је за мис Југославије на плесу у просторијама Ауто клуба у Београду 28. јануара 1932 . Мис Загреба и Мис Цетиња постале су њене почасне даме. Избор за мис Европе одржан је у Ници у фебруару.[4]

Избор Словенаца за Мис Југославије 1934. и протест цељских академика

[уреди | уреди извор]

Избор за мис Цељеа организовао је Олаф Бару, наводни филмски редитељ и члан управе Међународне лиге за лепоту и културу у цељској кафани Меркур 28. априла 1934 . Победница Лија Тринкова добила је ленту града Цеља, букет, капут фабрике Тивар и гратис крој за хаљину кројачице Рехтове. За победника и три најлепше поклоне су приложили цељски трговци. Догађај је описан као увреда за интелигентне девојке и сиромашне, а "важан"догађај исмеван је од стране академика. Сарајевска полиција забранила такмичење љепоте и протјерала Бароуа. Мис Марибора била је Хилда Подпечан из Цеља, радница Мракичеве бербернице и перикарнице, на такмичењу Велика каварна, које је такође организовао Бару, а на њему је учествовало 17 девојака. Подпечанова је добила ленту града Марибора, за коју су и за три најлепша мариборска трговца приложили поклоне. Избор за мис Југославије најављен је за лето у Дубровнику.

Узбуђење због избора Мис Југославије 1938.

[уреди | уреди извор]

Олга Дињаски [19] (такође писано и Дињански и Дињашки) из Србије, чији начин избора јавности у почетку није био јасан, била је једна од 14 такмичарки на избору за Мис Европе 9. септембра 1938. у Копенхагену, Данска. Исмевао ју је загребачки Јутарњи лист, узнемирен због њене тајанствености и непривлачан изглед. Чак је тврдио да је она једина кандидаткиња која није добила аплауз на представљању. Према сопственим речима, изабрана је за представника Југославије од стране комитета у Паризу, где би требало да живи. Касније се сазнало да је дошла из Панчева и да је у Париз дошла на позив југословенског париског комесара Морика де Валефа, комесара коданског комитета за избор краљица лепоте европских земаља, који је тражио девојке из централне и источне Европе. Лист Јутро исмевао је Олгин ентузијазам и причу о њој схватио као упозорење наивним девојкама.

После Другог светског рата

[уреди | уреди извор]

Мис Југославије 1959.

[уреди | уреди извор]

Конкурс је одржан 1. августа 1959 на стадиону Ташмајдан у Београду, победила је Романа Милутин (касније Фабрис, позната као академски сликар). Шетња по сцени у једноделном купаћем костиму није јој правила проблеме јер је тренирала балет. Када је победила, добила је торту и црно-бели телевизор. Није волела медијску помпу, али јој се свиђа што нису имали сумњиве предузетнике за спонзоре и што је такмичење било достојанствено. Жири су чинили академски сликари Деса Глишић, Зора Петровић и Пеђа Милосављевић, вајари Ристо Стијовић и Александар Зарин, диригент Живојин Здравковић и филмски редитељ Бранко Бауер. Четрнаест такмичара боравило је у хотелу Метропол у Београду. Поред селекције, одржана је модна ревија и балетска представа. За пратиоца је изабрана Оливера Шавија из Крагујевца.[21]

Мис Југославије 1961.

[уреди | уреди извор]

Избор је одржан на београдском стадиону Ташмајдан 1961 . Наступило је 15 такмичара. Водитељ је био Д. Марјановић. Победник је била оптичка радница Душанка Нестровић из Новог Сада (рођена 1937, висока 160 cm), која је била пред полагањем испита за мастера оптичке струке. За награду је добила шиваћу машину Колибри и Багат. Пратиље: Варја Островидов (студент из Сплита), Драга Гачић (студент из Крагујевца), Добрила Дегенешић (студент из Дубровника) и Гордана Башић (службеница из Мостара). Све такмичарке су добиле и вечерње хаљине (Спорт и Свет), најлонке (Партизанка, Београд) и ципеле (Мода, Београд).

Мис Југославије 1962.

[уреди | уреди извор]

Светлана Матић, студенткиња југословенске књижевности на Универзитету у Скопљу из Алексинца, победила је на Ташмајдану у Београду 1962 . У пратњи су биле Радмила Новаковић (Ужице), Рената Фрајскорн (Загреб), Вера Јоцић (Београд) и Марија Бомбардели (Сплит). Пријавило се око 100 девојака, било је 15 такмичарки.

Мис Југославије 1964.

[уреди | уреди извор]

Победила је Љиљана Сурдиловић. Прва пратиља била је Миља Вујаковић, друга пратиља Вера Турк, трећа пратиља Зденка Журовец, а четврта пратиља Милица Прерадовић.[25]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Штефица Видачић, мис Југославије 1927.
    Штефица Видачић, мис Југославије 1927.
  • Станислава Матијевић, мис Југославије 1929.
    Станислава Матијевић, мис Југославије 1929.
  • Цеца Дробњак, мис Југославије 1930.
    Цеца Дробњак, мис Југославије 1930.
  • Катарина Урбан, мис Југославије 1931.
    Катарина Урбан, мис Југославије 1931.
  • Олга Дињаски, мис Југославије 1938.
    Олга Дињаски, мис Југославије 1938.
  • Романа Милутин, мис Југославије 1959.
    Романа Милутин, мис Југославије 1959.
  • Душанка Нестровић, мис Југославије 1961.
    Душанка Нестровић, мис Југославије 1961.
  • Светлана Матић, мис Југославије 1962.
    Светлана Матић, мис Југославије 1962.
  • Слободанка Клисура, мис Југославије 1963.
    Слободанка Клисура, мис Југославије 1963.
  • Никица Мариновић, мис Југославије 1966.
    Никица Мариновић, мис Југославије 1966.
  • Aлександра Мандић, мис Југославије 1967.
    Aлександра Мандић, мис Југославије 1967.
  • Радмила Живковић, мис Југославије 1969.
    Радмила Живковић, мис Југославије 1969.
  • Тереза Ђелмиш, мис Југославије 1970.
    Тереза Ђелмиш, мис Југославије 1970.
  • Злата Петковић, мис Југославије 1971.
    Злата Петковић, мис Југославије 1971.
  • Бернарда Маровт, мис Југославије 1983.
    Бернарда Маровт, мис Југославије 1983.
  • Славенка Веселиновић, мис Универзума Југославије 1966.
    Славенка Веселиновић, мис Универзума Југославије 1966.
  • Далиборка Стојшић, мис Универзума Југославије 1968.
    Далиборка Стојшић, мис Универзума Југославије 1968.
  • Наташа Кошир, мис Универзума Југославије 1969.
    Наташа Кошир, мис Универзума Југославије 1969.
  • Силвана Каназир, мис Универзума Југославије 1970.
    Силвана Каназир, мис Универзума Југославије 1970.

Види још

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Zanimivosti iz naših krajev: Išče se najlepša Jugoslovenka!, str. 2, Slovenski narod, 26. oktober 1926, letnik 59, številka 243, Шаблон:Dlib
  2. ^ Najlepša Jugoslovenka, str. 1, Slovenski narod, 8. januar 1927, letnik 60, številka 5, Шаблон:Dlib
  3. ^ Razpis je bil objavljen leta 1926, izbor miss Jugoslavije je bil naslednje leto.[1][2]
  4. ^ а б в г д ђ „U časopisu Panorama (1935): Zašto Mis Jugoslavije Dragica Ugarković - napušta zemlju?”. yugopapir.com (на језику: srbščina). 1935. Приступљено 2020-08-18. 
  5. ^ Milostnik Valenčič, Tina (8.. 5. 2011). „Vrata odpira prvi muzej slovenskih filmskih igralcev in igralk”. primorske.si. Приступљено 4. 9. 2020.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  6. ^ а б в „1960-1969 - Pageantopolis (Miss Europe)”. www.pageantopolis.com (на језику: angleščina). Приступљено 2020-09-01. 
  7. ^ а б „Miss YU”. Leksikon YU mitologije (на језику: srbščina). 2014-01-28. Приступљено 2020-09-01. 
  8. ^ Ameriška filmska družba za Jugoslavijo, str. 3 (Dnevne novice), Slovenec (1873), 8. maj 1926, letnik 54, številka 104,
  9. ^ Zanimivosti iz naših krajev: Išče se najlepša Jugoslovenka!, str. 2, Slovenski narod, 26. oktober 1926, letnik 59, številka 243,
  10. ^ Konkurenca filmskih lepotic, str. 3, Slovenski narod, 27. januar 1927, letnik 60, številka 21,
  11. ^ Kdo je najlepša ženska v naši državi?, str. 3, Ponedeljek (Ljubljana), 24. december 1928, letnik 2, številka 52,
  12. ^ а б в „3rd Int'l Pageant of Pulchritude”. Shorpy.com (на језику: енглески). 4. 4. 2007. Приступљено 2020-08-19. 
  13. ^ The First Miss Universe Pageant, 1952, 19. junij 2014, messynessychic.com (angleščina)
  14. ^ Nima zveze s sedanjim tekmovanjem Miss Universe, ki je prvič potekalo leta 1952.[13]
  15. ^ а б в Najlepši Jugoslovanki v London in ZDA, str. 6, Gorenjski Glas, l. 18, št. 26, 30. marec 1966
  16. ^ Beautiesofuniverseandworld (2020-06-01). „Miss World 1981”. Miss World History (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-30. 
  17. ^ а б в г д ђ „1960-1969 - Pageantopolis (Miss Universe)”. www.pageantopolis.com (на језику: angleščina). Приступљено 2020-08-30. 
  18. ^ Glej tabelo z nosilkami naziva.
  19. ^ а б в Ko je ovo?, str. 9, Politika (Beograd), 20. september 1938, l. 35, št. 10888 (srbščina, cirilica), Digitalna Narodna biblioteka Srbije
  20. ^ „Lepotica 62 / Ljepotica 62 / Miss Beauty 62 – FEKK 2019”. Festival kratkega filma Ljubljana (на језику: словеначки). Приступљено 2020-09-08. [мртва веза]
  21. ^ а б „Slobodna Dalmacija - Romana Milutin Fabris: Za titulu miss 1959. godine dobila sam crno-bijeli tv i tortu”. slobodnadalmacija.hr (на језику: хрватски). 2014-11-03. Приступљено 2020-09-08. 
  22. ^ Romana Milutin, dubrovačka slikarka i prva Miss Jugoslavije: Važno je početi, ostalo su suze i praksa , Yugopapir (TV novosti, oktober 1974), (srbščina), Yugopapir.com
  23. ^ Po starejšem viru je bilo to leta 1958.[22]
  24. ^ „PRIČA „BOSONOGE LJEPOTICE” SLOBODANKE KLISURE-VUKČEVIĆ: Prijateljice i razredna su me te 1963. prijavile na izbor za mis”. Montenegro magazin (на језику: бошњачки). 2018-06-21. Приступљено 2021-06-02. 
  25. ^ а б Svet (Beograd), 11. avgust 1964, št. 407, (srbščina, cirilica)
  26. ^ „Sutra sahrana Nikice Marinović”. www.rts.rs (на језику: srbščina). 14. 10. 2008. Приступљено 2020-09-01. 
  27. ^ "...al' lepše od Slovenke bilo ni nobene...", str. 16-18, Raksuhi, Ide (6. avgust 1968), Tovariš, letnik 24, številka 32, Шаблон:Dlib
  28. ^ Za nastop na miss Evrope tega leta najprej določena Nataša Košir, miss Universe Jugoslavije 1968.[27]
  29. ^ „Ivona Puhiera, Miss Jugoslavije 1968: Lepa Dubrovčanka je u vezi sa Draganom Džajićem?”. yugopapir.com. Приступљено 2020-08-18. 
  30. ^ „1960-1969 - Pageantopolis (Miss World)”. www.pageantopolis.com (на језику: angleščina). Приступљено 2020-09-05. 
  31. ^ „Kako je Radmila Živković uspela da postane Miss Srbije i Miss Jugoslavije 1969. godine...”. yugopapir.com. Приступљено 2020-08-18. 
  32. ^ а б в г д ђ „1970-1979 - Pageantopolis (Miss Universe)”. www.pageantopolis.com (на језику: angleščina). Приступљено 2020-09-01. 
  33. ^ а б в „1970-1979 - Pageantopolis (Miss Europe)”. www.pageantopolis.com (на језику: angleščina). Приступљено 2020-09-01. 
  34. ^ „Tereza Đelmiš: Devojka sa subotičkog salaša postala Miss Vojvodine, a zatim i Miss Jugoslavije '70”. yugopapir.com. Приступљено 2020-08-18. 
  35. ^ а б в г „1970-1979 - Pageantopolis (Miss World)”. www.pageantopolis.com (на језику: angleščina). Приступљено 2020-09-05. 
  36. ^ Beautiesofuniverseandworld (2020-03-06). „Miss World 1971”. MISS WORLD HISTORY (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-01. 
  37. ^ „PRE PET GODINA JE PREMINULA OD MOŽDANOG UDARA: Njenoj lepoti su se divili, svi je pamte po seriji POVRATAK OTPISANIH, a njen sin je danas MUZIČAR!”. pulsonline (на језику: српски). 19. 6. 2017. Приступљено 2020-09-01. 
  38. ^ Beautiesofuniverseandworld (2019-04-07). „Iran would have debuted at Miss Universe 1972”. MISS WORLD HISTORY (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-02. 
  39. ^ Beautiesofuniverseandworld (2020-03-20). „Miss World 1973”. MISS WORLD HISTORY (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-01. 
  40. ^ Beautiesofuniverseandworld (2020-03-29). „Miss World 1974”. MISS WORLD HISTORY (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-01. 
  41. ^ Beautiesofuniverseandworld (2020-04-07). „Miss World 1975”. Miss World History (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-30. 
  42. ^ Beautiesofuniverseandworld (2020-04-18). „Miss World 1976”. Miss World History (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-30. 
  43. ^ Beautiesofuniverseandworld (2020-04-26). „Miss World 1977”. Miss World History (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-30. 
  44. ^ „Ljiljana Šobajić - Ljubi Me”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-01. 
  45. ^ Sećanje na 1999: Ljiljani otadžbina draža od života Boca Marjanović, 25. marec 2019, Vesti (srbščina)
  46. ^ Ljiljana Đogović, miss Srbije 1978, naj bi se preimenovala v Ljiljano Žikić Karađorđević in umrla leta 1999.[45]
  47. ^ Beautiesofuniverseandworld (2020-05-04). „Miss World 1978”. Miss World History (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-30. 
  48. ^ Beautiesofuniverseandworld (2020-05-11). „Miss World 1979”. Miss World History (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-30. 
  49. ^ Beautiesofuniverseandworld (2020-05-20). „Miss World 1980”. Miss World History (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-30. 
  50. ^ Kreator Ivan Debevc - foto spomini 1, art.nakamniskem.si
  51. ^ Kreator Ivan Debevc - foto spomini 2, art.nakamniskem.si
  52. ^ Šola ima prednost, str. 20, Dolenjski list, 23. oktober 1975, letnik 26, številka 43, Шаблон:Dlib
  53. ^ MISS SLOVENIJE '97, kabi.si, Tomaž Ostanek
  54. ^ Zorica Pesek je bila v sedemdesetih manekenka v Sloveniji. Kot predstavnica ljubljanskega Centra za sodobno oblačenje je vodila manekenske tečaje. Obiskala je izbor Miss Slovenije 1997.[50][51][52][53]
  55. ^ „Ana Sasso, 19-godišnja Splićanka, izabrana je u Banjaluci za novu Miss Jugoslavije (1982)”. yugopapir.com. Приступљено 2020-08-18. 
  56. ^ а б в „1980-1989 - Pageantopolis (Miss World)”. www.pageantopolis.com (на језику: angleščina). Приступљено 2020-09-05. 
  57. ^ „Dinka Delić, mis Jugoslavije '84: Do juče je bila "ružno pače" i imala nadimak "Iks" zbog krivih nogu”. yugopapir.com. Приступљено 2020-08-18. 
  58. ^ а б „Umrla bivša misica Jugoslavije Dinka Delić”. NOVOSTI (на језику: српски). 11. 3. 2015. Приступљено 2020-09-01. 
  59. ^ а б в „1980-1989 - Pageantopolis (Miss Universe)”. www.pageantopolis.com (на језику: angleščina). Приступљено 2020-09-01. 
  60. ^ Beautiesofuniverseandworld (2020-07-29). „Miss World 1985”. MISS WORLD HISTORY (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-01. 
  61. ^ Beautiesofuniverseandworld (2020-08-15). „Miss World 1986”. MISS WORLD HISTORY (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-01. 
  62. ^ Beautiesofuniverseandworld (2020-09-01). „Miss Mundo 1987”. MISS WORLD HISTORY (на језику: španščina). Приступљено 2020-09-01. 
  63. ^ „1990-1999 - Pageantopolis (Miss Universe)”. www.pageantopolis.com (на језику: angleščina). Приступљено 2020-09-01. 
  64. ^ Koja će u Holivud, str. 4, Žena i svet, št. 1, 15. januar 1927 (srbščina), Digitalna Narodna biblioteka Srbije
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мис_Југославије&oldid=27731011”