Пређи на садржај

Односи Србије и Словачке

С Википедије, слободне енциклопедије
Односи Србија-Словачка
Map indicating locations of Србија and Словачка

Србија

Словачка
Премијери Роберт Фицо и Мирко Цветковић

Односи Србије и Словачке су инострани односи Републике Србије и Словачке Републике. Поједини српски историчару сматрају да су Срби од свих народа са којима су долазили у контакт имали далеко најбоље односе са Словацима.

Историја

[уреди | уреди извор]

Српско-словачки односи тј. сарадња је била нарочито добра у 18. и 19. веку, у областима културе, уметности, трговине, образовања, науке, политике и војске.[1]

Током два столећа више од 2500 Срба школовало се на разним универзитетима и вишим високообразовним институцијама у Словачкој, углавном у Братислави, Кошицама и Кежмароку.[1]

Истакнути словачки културни и национални делатници Павел Јозеф Шафарик, Јан Колар и Људовит Штур били су активни у културном и политичком животу Србије. Под утицајем и ослањањем на дела српског лингвисте Вука Стефановића Караџића, Павел Јозеф Шафарик и Јан Колар одлучили су да почну сакупљати словачке народне песме. Током читавог 19. века Срби и Словаци су се међусобно подржавали и били активни у ширењу идеја заснованих на словенофилству.[1]

Српски аутор и историчар Ристо Ковијанић истраживао је српско-словачке односе више од 50 година и објавио низ радова на ту тему.[1]

Оба народа су била под страном окупацијом, тако су Словаци и Срби препознали једни у другима пријатеље и савезнике у борби за независност својих земаља и аутономију језика и словенске културе.[1]

Историчар и стручњак за српско-словачке односе Небојша Кузмановић закључује да су Срби имали најбоље односе са Словацима од било које етничке групе са којом су се Срби сусретали током своје историје.[1]

Билатерални односи

[уреди | уреди извор]
Мурал у част погинулих војника током Рата на Косову и Метохији, Србина и Словака

Обе земље су успоставиле директне дипломатске односе 1993. Србија има амбасаду у Братислави. Словачка има амбасаду у Београду.

Словачка је међу неколико чланица НАТО и ЕУ, које нису признале независност Косова и Метохије.

Словачка је гласала против пријема Косова у УНЕСКО 2015.

  • Председник Владе Србије Александар Вучић посетио је Словачку 1. и 2. априла 2015.
  • Председник Владе Словачке Републике Роберт Фицо посетио је Р. Србију 24. јануара 2014.
  • Председник Србије Томислав Николић званично је посетио Словачку 22. јануара 2013.

Економски односи

[уреди | уреди извор]
  • У 2020. години робна размена износила је 623,7 милиона долара, од чега је извоз Србије износио 345,2 милиона долара, док је увоз био 278,4 милиона УСД.
  • У 2019. робна размена је вредела 718 милиона УСД, од тога извоз из наше земље 430 милиона, а увоз 288 милиона долара.
  • У 2018. години робна размена износила је 668 милиона долара, од чега је извоз из Србије био 393 милиона, док је увоз вредео 275 милиона УСД.[2][3]

Дипломатски представници

[уреди | уреди извор]

У Београду

[уреди | уреди извор]

У Братислави

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ Kuzmanović, Nebojša (2004). „Susretanje kultura, pledoaje za izučavanje srpsko - slovačkih književnih veza”. Sunčanik. Bačka Palanka. 
  2. ^ „Serbia Exports to Slovakia”. Trading Economics. Приступљено 14. 9. 2021. 
  3. ^ „Serbia Imports from Slovakia”. Trading Economics. Приступљено 14. 9. 2021. 
  4. ^ www.novimagazin.rs (2024-02-02). „Vučić primio akreditivna pisma sedam novoimenovanih ambasadora”. Novi magazin (на језику: српски). Приступљено 2024-02-14. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]