Орден Круне
| Орден Круне | |
|---|---|
 Орден Круне | |
Додељује   Краљевина Југославија Краљевски дом Карађорђевића | |
| Тип |  |
| Додељује се за | заслуге на раду за Краља и Отаџбину, државно и народно јединство. |
| Установљен | 5. априла 1930. |
| Прво одликовање | 6. септембра 1930. |
| Укупно одликованих | непознато |
| Важносни ред одликовања | |
| Следеће (више) | Орден Белог орла |
| Следеће (ниже) | Орден Светог Саве |
Орден Круне[1] је орден који је 5. априла 1930. основао краљ Александар I под називом Орден Југословенске круне у спомен на промену званичног назива Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у Краљевину Југославију. Орден који је додељиван у Краљевини Југославији а данас га додељује старешина краљевског дома Карађорђевића. Назив ордена је преложен још 1911. године. Ордену је 2002. године враћен првобитни назив који је први предложен.
Историја[уреди | уреди извор]
Пред почетак Балканских ратова 1911. године, председник владе Никола Пашић сачинио је прелог закона о оснивању ордена. Тај пројекат је реализован тек деветнаест година касније. Краљ Александар I оснивач ордена, био је регент Краљевине Србије од 1914, регент Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца од 1918, а на престо је ступио 1921. Током 1929. године политичке кризе и растући снажни сепаратистички покрети у земљи натерали су Краља да привремено суспендује Устав и подстакне национално јединство, што је најзад довело до промене назива земље. Орден је организован у 5 степени, а био је додељиван грађанима који су предњачили у раду на остваривању националног јединства и сарадње, или за заслуге према Круни, држави и нацији у јавним службама, као и страним држављанима, претежно за дипломатске заслуге. Орден (Југословенске) круне био је старији од Ордена Светог Саве, а носио се о тамно плавој траци. Орден је додељивала Круна. Орденске инсигније су израђивали Артис Бертран у Паризу (Француска) и Браћа Игенен у Ле Локлу (Швајцарска).
Данас орден поново додељује старешина краљевског дома Карађорђевића.
Ликовну инспирацију по узору на Орден југословенске круне имају одликовања у Аргентини и Чилеу.[2]
Изглед ордена[уреди | уреди извор]
| Велики крст 1. степен | Велики официр 2. степен | Командир 3. степен | Официр 4. степен | Кавалир 5. степен |
|---|---|---|---|---|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Одликовани од 1930. до 1945.[уреди | уреди извор]
- Краљ Александар I Карађорђевић, Орден Југословенске круне 1. реда, 1930.[а]
- Краљица Марија Карађорђевић, Орден Југословенске круне 1. реда, 1930.[3]
- Краљ Петар II Карађорђевић, Орден Југословенске круне 1. реда, 1930.[б]
- Принц Томислав Карађорђевић, Орден Југословенске круне 1. реда, 1930.[3]
- Принц Андреј Карађорђевић, Орден Југословенске круне 1. реда, 1930.[3]
- Кнез Арсен Карађорђевић, Орден Југословенске круне 1. реда, 1930.[3]
- Кнез Павле Карађорђевић, Орден Југословенске круне 1. реда, 1930.[3]
- Петар Бојовић, Орден Југословенске круне 1. реда, 1930.[3]
- Емило Белић, Орден Југословенске круне 2. реда, 1930.[4]
- Виктор Викерхаузер, Орден Југословенске круне 2. реда, 1930.[4]
- Ђура Докић, Орден Југословенске круне 2. реда, 1930.[4]
- Миливоје Зечевић, Орден Југословенске круне 2. реда, 1930.[4]
- Данило Калафатовић, Орден Југословенске круне 2. реда, 1930.[4]
- Милан Недић, Орден Југословенске круне 2. реда, 1930.[4]
- Петар Пешић, Орден Југословенске круне 2. реда, 1930.[4]
- Божидар Терзић, Орден Југословенске круне 2. реда, 1930.[4]
- Милош Васић, Орден Југословенске круне 3. реда, 1930.[4]
- Панта Драшкић, Орден Југословенске круне 3. реда, 1930.[4]
- Владимир Кондић, Орден Југословенске круне 3. реда, 1930.[4]
- Петар Косић, Орден Југословенске круне 3. реда, 1930.[4]
- Љубомир Марић, Орден Југословенске круне 3. реда, 1930.[4]
- Михаило Рашић, Орден Југословенске круне 3. реда, 1930.[4]
- Душан Симовић, Орден Југословенске круне 3. реда, 1930.[4]
- Душан Стефановић, Орден Југословенске круне 3. реда, 1930.[4]
- Радисав Станојловић, Орден Југословенске круне 3. реда, 1930.[4]
- Душан Трифуновић, Орден Југословенске круне 3. реда, 1930.[4]
- Боривоје Мирковић, Орден Југословенске круне 4. реда, 1930.[4]
- Леон Рупник, Орден Југословенске круне 4. реда, 1930.[4]
- Никола Тесла, Орден Југословенске круне 1. реда 1931.[3]
- Коча Поповић, Орден Југословенске круне 5. реда, 1931.[5]
- Иван Мохорич, Орден Југословенске круне 1. реда, 1932.[3]
- Ристо Ђурић, Орден Југословенске круне 5. реда, 1932.[6]
- Ђорђе Стефановић, Орден Југословенске круне 5. реда, 1934.[4]
- Јосиф Костић, Орден Југословенске круне 1. реда, 1936.[7]
- Пантелија Јуришић, Орден Југословенске круне 1. реда, 1936.[7][Note 1]
- Војислав Томић, Орден Југословенске круне 1. реда, 1936.[7]
- Богољуб Илић, Орден Југословенске круне 2. реда, 1936.[7][Note 1]
- Јеврем Дамјановић, Орден Југословенске круне 2. реда, 1936.[7][Note 1]
- Иван Докић, Орден Југословенске круне 2. реда, 1936.[7]
- Ратко Ракетић, Орден Југословенске круне 2. реда, 1936.[7]
- Петар Арачић, Орден Југословенске круне 2. реда, 1937.[8][Note 2]
- Љубомир Велебит, Орден Југословенске круне 3. реда, 1937.[8]
- Јован Дучић, Орден Југословенске круне 1. реда, 1937.[3]
- Патријарх српски Гаврило, Орден Југословенске круне 1. реда, 1938.[3]
- Блажо Врбица, Орден Југословенске круне 2. реда, 1938.[9]
- Гојко Ђурић, Орден Југословенске круне 2. реда, 1938.[9]
- Валтер фон Браухич, Орден Југословенске круне 1. реда 1939.[3]
- Драгутин Протић, Орден Југословенске круне 1. реда, 1939.[10]
- Урош Тешановић, Орден Југословенске круне 3. реда, 1939.[10]
- Виктор фон Херен, Орден Југословенске круне 1. реда 1939.[3]
- Хајнрих Химлер, Орден Југословенске круне 1. реда 1939.[3]
- Балдур фон Ширах, Орден Југословенске круне 1. реда 1939.[3]
- Артур Флепс, Орден Југословенске круне 2. реда 1939.[11]
- Иван Шубашић, Орден Југословенске круне 1. реда 1939.[12]
- Слободан Јовановић, Орден Југословенске круне 1. реда, 1940.[13]
- Драгиша Пандуровић, Орден Југословенске круне 2. реда, 1940.[14]
- Жарко Рувидић, Орден Југословенске круне 2. реда, 1940.[14]
- Арсо Јовановић, Орден Југословенске круне 5. реда 1940.[15]
- Коста Илић - Турчин, Орден Југословенске круне 4. реда, 1940.[14]
- Роман Дембицки, Орден Југословенске круне 1. реда, 1942.[16]
- Густав Пашкијевић, Орден Југословенске круне 3. реда, 1942.[16]
- Краљица Александра Карађорђевић, Орден Југословенске круне 1. реда, 1944.[3]
- Престолонаследник Александар Карађорђевић, Орден Југословенске круне 1. реда, 1945.[в]
Одликовани од 1945. до 2002.[уреди | уреди извор]
- Бранко Терзић, Орден Југословенске круне 2. реда, 1976.[3]
- Принц Петар Карађорђевић, Орден Југословенске круне 1. реда, 1980.[3]
- Принц Филип Карађорђевић, Орден Југословенске круне 1. реда, 1982.[3]
- Принц Александар Карађорђевић, Орден Југословенске круне 1. реда, 1982.[3]
Одликовани од 2002.[уреди | уреди извор]
- Никола Тасић, Орден Круне 1. реда, 2007.[3]
- Миленко Зебић, Орден Круне 1. реда, 2009.[3]
- Бора Драгашевић, Орден Круне 1. реда, 2012.[17]
- Оливер Антић, Орден Круне 1. реда, 2013.[18]
- Радош Бајић, Орден Круне 3. реда, 2015.[19]
- Марко Бумбаширевић, Орден круне 1. реда 2017.[20]
- Владимир Гајић, Орден круне 1. реда 2017.[20]
- Љубодраг Грујић, Орден круне 1. реда 2017.[20]
- Драгослав Мицић, Орден круне 1. реда 2017.[20]
- Војислав Миловановић, Орден круне 1. реда 2017.[20]
- Миладин Милошевић, Орден круне 1. реда 2017.[20]
- Момчило Павловић, Орден круне 1. реда 2017.[20]
- Мирко Петровић, Орден круне 1. реда 2017.[20]
- Милорад Савићевић, Орден круне 1. реда 2017.[20]
- Димитрије Стефановић, Орден круне 1. реда 2017.[20]
- Зоран Трифуновић, Орден круне 1. реда 2017.[20]
Галерија[уреди | уреди извор]
Напомене[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Министарство одбране Републике Србије - Премијера филма "За краља и отаџбину"[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 30. 06. 2015. г. Приступљено 08. 07. 2015. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у Ацовић 2013, стр. 517-518.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с Службени војни лист 1930.
- ^ Чкебић 2012.
- ^ Указ о Ордену у власништву унука
- ^ а б в г д ђ е Службени војни лист 1936.
- ^ а б Службени војни лист 1937.
- ^ а б Службени војни лист 1938.
- ^ а б Службени војни лист 1939.
- ^ Ацовић 2013, стр. 373.
- ^ Време 29. авг. 1939, стр 1. digitalna.nb.rs
- ^ Време 27. 7. 1940.
- ^ а б в Службени војни лист 1940.
- ^ Матовић 2001, стр. 836.
- ^ а б Службени војни лист 1942.
- ^ „Samo Sloga Srbina Spašava[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 29. 10. 2015. г. Приступљено 3. 8. 2015. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ Špijunka: Antiću orden od dinastije | Politika | Novosti.rs
- ^ Краљевски пар на премијери филма „За краља и отаџбину“ у Сава центру у Београду | Краљевска породица Србије
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј Обележено 25 година постојања Крунског савета
Белешке[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Ацовић, Драгомир (2000). „Одликовања Јована Дучића у музеју у Требињу” (PDF). Glasnik SHD Gazette. Srpsko heraldičko društvo. 4 (11): 3—7.
- Ацовић, Драгомир (2013). Слава и част - Одликовања међу Србима: Срби међу одликовањима. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-1750-2.
- Боровњак, Ђурђија (2014). „Прилози проучавању опуса архитекте Василија Михајловича Андросова”. Архив : часопис Архива Југославије. Београд: Архив Југославије, (Београд : ЈП Службени гласник). XV (1—2): 207—221. Архивирано из оригинала 15. 11. 2021. г. Приступљено 15. 11. 2021. COBISS.SR 1025489549 COBISS.SR 167385863
- Чкребић, Душан (2012). Коча Поповић - Дубока људска тајна. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-1616-1.
- Матовић, Иван (2001). Војсковођа са орелолом мученика. Београд: Војноисторијски институт. ISBN 86-7430-027-1 Проверите вредност параметра
|isbn=: checksum (помоћ). - Пантелић, Драгана; Башић, Љиљана (2017). „Орден Југословенскe круне - идејна решења Николаја Краснова из Графичке збирке Посебних фондова Народне библиотеке Србије” (PDF). Гласник Народне библиотеке Србије. Београд: Народна библиотека Србије. 16 (19): 129—149. ISSN 1450-8915. COBISS.SR 256675084 COBISS.SR 159850503
