Петар Омчикус

С Википедије, слободне енциклопедије
Петар Омчикус
Лични подаци
Датум рођења(1926-10-06)6. октобар 1926.
Место рођењаСушак, код Ријеке, Краљевина СХС
Датум смрти26. април 2019.(2019-04-26) (92 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Породица
СупружникКосара Бокшан

Петар Омчикус (Сушак, код Ријеке, 6. октобар 1926 — Београд, 26. април 2019) био је српски сликар и академик. Његово дело обухватало је већину сликарских жанрова а карактерисао га је дух Медитерана.[1][2][3][4] Бавио се сликарством, цртежом, мозаиком, графиком, илустрацијом и скулптуром.[5]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1926. године у Сушаку код Ријеке, а од 1936. године живи у Београду. Породица Омчикус је старином из Радучића код Кистања.[6]

После Другог светског рата је започео сликарске студије на Академији ликовних уметности, код професора Ивана Табаковића. Заједно са супругом, сликарком Косом Бокшан, напушта студије сликарства и одлази у Задар, у коме постаје један од оснивача Задарске групе, у којој су се налазили и Мића Поповић, Вера Божичковић, Бата Михаиловић, Љубинка Јовановић[1]. После шестомесечног боравка у Задру, вратио се у Београд и прикључио се Групи Једанаесторица, а своју прву самосталну изложбу приредио је 1951. године[1]. Непосредно после тога, Петар Омчикус 1952.године са Косаром Бокшан напушта Југославију и сели се у Париз. Од 1965. године повремено бораве у Вела Луци на Корчули, где организују бројне међународне сусрете уметника, филозофа и критичара. Учествовао је на бројним групним изложбама у земљи и иностранству.

Члан САНУ ван радног састава постао је 1994. године. Од 2012. је дописни члан, а 2015. године редовни члан Српске академије наука и уметности.[7]

Стваралаштво[уреди | уреди извор]

Почеци Омчикусовог стваралаштва везују се за неколико уметника, сви из класе Ивана Табаковића, која се на неколико месеци окупила у Задру 1947. године, начинивши тада прву југословенску уметничку комуну – Задарску групу. Сем Омчикуса, ту су још били његова будућа супруга Косара Бокшан, Мића Поповић, Вера Божичковић, Бата Михаиловић, Љубинка Јовановић, Милета Андрејевић, Бора Грујић и њихов пријатељ, студент књижевности Борислав Михајловић Михиз. Излазак из академских атељеа у природу отворио је овим уметницима нове путеве слободног стваралаштва на којима ће, на различите начине, остати током укупног стваралаштва. Омчикус се 1951. године придружује Групи Једанаесторица, која га охрабрује да даље трага за сопственим путевима стваралаштва, тада још увек у домену поетске фигурације након социјалистичког реализма. Но, прави преокрет у његовој уметности настаје у Паризу. Сусрет са апстрактном уметношћу тог времена дефинитивно Омчикуса усмерава према слободном изразу, потезу који не трага за реалним већ за индивидуалним стилом. Геометризована асоцијативна апстракција тог периода већ је од почетка седме деценије прерасла у својеврсну гестуалну колористичку фигурацију која је задржала раније елементе његовог израза. У каснијим периодима Омчикус је тематизова сликарство према портретима, цртежима Београда, фантастичном реализму и скулптури.

Самосталне изложбе (избор)[уреди | уреди извор]

Самостално је излагао у Паризу, Лилу, Риму, Женеви, Титограду, Новом Саду, Загребу и другим градовима, и учествовао је на бројним групним изложбама.

Одабране награде[уреди | уреди извор]

  • 1972. Награда за сликарство, Октобарски салон, Београд
  • 1979. Прва награда на 4. Изложби југословенског портрета, Тузла
  • 1982. Прва награда за цртеж на 2. Интербифеп, Тузла
  • 1984. Прва награда на 9. Међународној изложби оригиналног цртежа, Ријека
  • 1990. Награда Политике из фонда Владислава Рибникара, Београд

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Ђ., М (27. 11. 2009). „Арт азбука: Петар Омчикус”. Политика. 
  2. ^ ODLAZAK ČLANA SANU: Preminuo slikar Petar Omčikus novosti.rs
  3. ^ Преминуо академик Петар Омчикус (РТС, 26. април 2019)
  4. ^ Преминуо сликар Петар Омчикус („Вечерње новости”, 26. април 2019)
  5. ^ „Преминуо академик Петар Омчикус”. Српска академија наука и уметности. Приступљено 8. март 2022. 
  6. ^ „е-Veritas, 20.12.2022, In memoriam: Nikola Cerovac | D.I.C. Veritas” (на језику: бошњачки). Приступљено 2023-10-27. 
  7. ^ „Члан САНУ Петар Омчикус”. Српска акадмемија наука и уметности. Приступљено 8. март 2022. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Michel Seuphor, Dictionnaire de la peinture abstraite, s. 235, Fernand Hazar, Paris, 1957
  • Омчикус, И. Петар, Енциклопедија ликовних умјетности, 3, pp. 594, Југославенски лексикографски завод, Загреб, 1964
  • Миодраг Б. Протић, Српско сликарство XX века, pp. 443-445, Нолит, Београд, 1970
  • Катарина Амброзић, Модерна уметност у Југославији, Општа енциклопедија Larousse, књ. 1, pp. 860-870, Вук Караџић, Београд, 1971
  • Luc Menaše, Evropski umetnostno zgodovinski leksikon, s. 1526, Mladinska knjiga, Ljubljana, 1971
  • Лазар Трифуновић, Апстрактно сликарство у Србији, pp. 33-41, Београд, 1971
  • George Boudaille, Pour un art d'expression. Pierre Omcikous, Les Lettres Françaises, Paris, 3 mai, 1972
  • Gérald Gassiot Talabot, Omcikous, Opus International No 36, Paris, juin 1972, pp. 64-65
  • Anne Tronche, Pierre Omcikous, Opus International No 61-61, Paris, janvier-fevrier 1977, pp. 108-109
  • Лазар Трифуновић, Портрети Петра Омчикуса, pp. 134-138, Београд, 1979
  • Лазар Трифуновић, Од импресионизма до енформела, Нолит, Београд, 1982
  • Миодраг Б. Протић, Сликарство XX века, Уметност на тлу Југославије, Југославија, Београд, Спектар, Загреб, Прва књижевна комуна, Мостар, 1982
  • Georges Haldas, Un grand espace pour l'homme à propos de l'oeuvre de Pierre Omcikous, Repères, Ženeva, No 8, 1984, pp. 174-179
  • Мала енциклопедија Просвета, pp. 875, Просвета, Београд, 1986
  • Ликовна енциклопедија Југославије, pp. 497, Југославенски лексикографски завод 'Мирослав Крлежа', Загреб, 1987
  • Ђ., М (27. 11. 2009). „Арт азбука: Петар Омчикус”. Политика. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Петар_Омчикус&oldid=27556302”