Карејски типик — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Bot: formatiranje referenci
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:StSavatipicon.jpg|300px|мини|Карејски типик]]
[[Датотека:StSavatipicon.jpg|300px|мини|Карејски типик]]
'''Карејски типик''' је [[Српска књижевност у средњем веку|средњовековни спис]] на пергаменту у облику свитка из [[XII век]]а. Написао ге је [[Свети Сава]] [[1199.]] године у својој испосници у Кареји, средишту [[Света гора|Свете Горе]].<ref>[http://www.rastko.rs/knjizevnost/liturgicka/svsava-sabrana/svsava-sabrana_03_c.html Sveti Sava: Sabrani spisi - Karejski tipik<!-- Bot generated title -->]</ref>
'''Карејски типик''' је [[Српска књижевност у средњем веку|средњовековни спис]] на пергаменту у облику свитка из [[XII век]]а. Написао ге је [[Свети Сава]] [[1199.]] године у својој испосници у Кареји, средишту [[Света гора|Свете горе]].<ref>[http://www.rastko.rs/knjizevnost/liturgicka/svsava-sabrana/svsava-sabrana_03_c.html Sveti Sava: Sabrani spisi - Karejski tipik<!-- Bot generated title -->]</ref>


Типик је најстарији сачувани српски документ. Садржи уптства и правила за [[Монаштво|монашки]] и [[Испосник|испоснички]] живот. Текст самог типика чува се ризници [[манастир Хиландар|манастира Хиландар]].
Типик је најстарији сачувани српски документ. Садржи уптства и правила за [[Монаштво|монашки]] и [[Испосник|испоснички]] живот. Текст самог типика чува се ризници [[манастир Хиландар|манастира Хиландар]].
Ред 7: Ред 7:
Карејски типик представља прилагођени и прерађени превод старијег, вероватно грчког, пустињачког, скитског [[типик]]а. [[Скит]] је нарочити вид монашке испосничке насеобине, настале у хришћанском [[Египат|Египту]] током [[IV век|IV]] и [[V век]]а.
Карејски типик представља прилагођени и прерађени превод старијег, вероватно грчког, пустињачког, скитског [[типик]]а. [[Скит]] је нарочити вид монашке испосничке насеобине, настале у хришћанском [[Египат|Египту]] током [[IV век|IV]] и [[V век]]а.


Временом је карејски типик постао образац монашког пустињачког живота Свете Горе, али и много шире. Типик одређује ко може да постане усамљеник. Према тексту типика, није било довољно да неки од [[монах]]а зажели да се изолује, тј. одвоји од братства, већ је одлуку о томе морало да донесе манастирско братство на основу процене способности кандидата за тако строг монашки подвиг. Живот у испосницама се одвијао у готово непрестаном посту и молитви. Јео се углавном само хлеб и пила вода.
Временом је карејски типик постао образац монашког пустињачког живота Свете горе, али и много шире. Типик одређује ко може да постане усамљеник. Према тексту типика, није било довољно да неки од [[монах]]а зажели да се изолује, тј. одвоји од братства, већ је одлуку о томе морало да донесе манастирско братство на основу процене способности кандидата за тако строг монашки подвиг. Живот у испосницама се одвијао у готово непрестаном посту и молитви. Јео се углавном само хлеб и пила вода.


Текст типика је Свети Сава урезао на мермерну плочу изнад улазних врата Карејске испоснице.
Текст типика је Свети Сава урезао на мермерну плочу изнад улазних врата Карејске испоснице.

Верзија на датум 1. децембар 2013. у 06:13

Карејски типик

Карејски типик је средњовековни спис на пергаменту у облику свитка из XII века. Написао ге је Свети Сава 1199. године у својој испосници у Кареји, средишту Свете горе.[1]

Типик је најстарији сачувани српски документ. Садржи уптства и правила за монашки и испоснички живот. Текст самог типика чува се ризници манастира Хиландар.

Историја

Карејски типик представља прилагођени и прерађени превод старијег, вероватно грчког, пустињачког, скитског типика. Скит је нарочити вид монашке испосничке насеобине, настале у хришћанском Египту током IV и V века.

Временом је карејски типик постао образац монашког пустињачког живота Свете горе, али и много шире. Типик одређује ко може да постане усамљеник. Према тексту типика, није било довољно да неки од монаха зажели да се изолује, тј. одвоји од братства, већ је одлуку о томе морало да донесе манастирско братство на основу процене способности кандидата за тако строг монашки подвиг. Живот у испосницама се одвијао у готово непрестаном посту и молитви. Јео се углавном само хлеб и пила вода.

Текст типика је Свети Сава урезао на мермерну плочу изнад улазних врата Карејске испоснице.

Оригинал типика са потписом и печатом Светог Саве је чуван у Карејској испосници све до друге половине XIX века, када је пренет у манастир Хиландар, где се и данас налази, под ознаком АС 132/134. Писан је на пергаменту, у облику свитка, укупне дужине 74cm. Савин печат на њему је од тамно-зеленог воска, неправилног кружног облика, пречника између 39 и 43mm.


Извори

Спољашње везе