Пређи на садржај

Совјетска инвазија Пољске

С Википедије, слободне енциклопедије
Совјетска инвазија Пољске
Део Другог светског рата

Совјетска парада у Лавову.
Време17. септембар–29. септембар 1939.
Место
западна Белорусија, западна Украјина.
УзрокНемачка инвазија Пољске и пакт Рибентроп-Молотов (1939).
Исход Совјетска победа.
Територијалне
промене		 Подела Пољске: СССР припојио западне делове Белорусије и Украјине.
Сукобљене стране
 Пољска  СССР
 Нацистичка Немачка
Команданти и вође
Пољска Едвард Риђ-Шмигли Совјетски Савез Семјон Тимошенко
Јачина
20.000 граничара
450.000 војника[а]		 33 дивизије[б]
4.700 тенкова
3.300 авиона
Жртве и губици
3.000-7.000 мртвих 1.500-3.000 мртвих

Совјетска инвазија Пољске, 17. септембра 1939, била је део Другог светског рата. Предузета у јеку немачке инвазије на Пољску, у складу са пактом Рибентроп-Молотов из 1939, завршена је совјетским припајањем источних делова Пољске.[1]

Позадина

[уреди | уреди извор]

Независна Пољска обновљена је 8. октобра 1918. под окриљем Централних сила, али без јасно дефинисаних граница, а силе Антанте признале су 2. децембра 1918. нову пољску државу. Подржана од сила Антанте, пољска влада искористила је грађански рат у Русији да у фебруару 1919. упадне са војском у западну Украјину и Белорусију, како би будуће државне границе померила што даље на исток. Новоформирана пољска армија заузела је Брест у западној Украјини, Ковељ у Белорусији и Вилњус у Литванији, а у јуну је из Француске стигло још 70.000 пољских војника, тзв. Халерова армија, опремљена о трошку Антанте.[1]

Пошто силе Антанте нису желеле да мењају источну границу Немачке, Версајским миром (28. јуна 1919) одређена је западна граница Пољске отприлике на предратној граници Немачког и Руског царства, али је зато источна граница нове републике померена знатно на исток, да би се ослабила Совјетска Русија: Врховни савет Антанте, без учешћа Русије, одредио је 8. децембра 1919. тзв. Керзонову линију (Гродно-Брест-Литовск-Пшемисл-Карпати) као пољску источну границу.[1]

Одбацивши три совјетске понуде за закључење мира (22. децембра 1919, 28. јануара и 2. фебруара 1920), Пољска је 25. априла 1920 прешла у офанзиву и започела пољско-совјетски рат: после обостраних тешких губитака и совјетске противофанзиве која је одбијена пред Варшавом, миром у Риги (18. марта 1921) пољска граница одређена је знатно источније од Керзонове линије.[1]

Инвазија

[уреди | уреди извор]

Пољским ратним планом, усвојеним марта 1939, предвиђало се да главне снаге бране гранични фронт према Немачкој[в], а на источној граници према Совјетском Савезу да остану само делови за осматрање и заштиту границе.[3]

До 17. септембра, немачка инвазија Пољске ушла је у завршну фазу: пољске армије на западно од Висле биле су уништене у бици на Бзури (до 19. септембра), Варшава и Модлин били су опседнути, а немачке трупе стигле су до Лавова (12. септембра) и Брест-Литовска (17. септембра).[4]

Совјетске армије су 17. септембра прешле преко готово небрањене пољске источне границе и у широком фронту наступале према западу.[5] Црвена армоја - Белоруски фронт под командом генерала Михаила Ковалева (рус. Михаил Прокофьевич Ковалёв) и Украјински фронт под Семјоном Тимошенком, укупно око 24 пешадијске дивизије, 15 коњичких дивизија и 9 оклопних бригада, прешла је 17. септембра пољску границу са 4 армије и брзо напредовала ка Бугу. Истог дана пољска влада на челу са маршалом Риђ-Шмиглијем прешла је у Румунију, а с њом и јединице[г] које су се нашле ближе румунској граници; мањи део прешао је у Мађарску.[3]

Дана 18. септембра совјетске снаге окупирале су Виљнус и среле се са својим немачким савезницима у Брест-Литовску.[4] Лавов, који се бранио од немачке опсаде од 12. септембра, предао се Совјетима 22. септембра.[5] У Лавову, Црвеној армији се предала Карпатска (Малопољска) армија, под командом генерала Казимира Фабриција (пољ. Kazimierz Fabrycy), јачине 2 пешадијске дивизије и 2 коњичке бригаде.[3]

Последице

[уреди | уреди извор]

Према уговору закљученом 28. септембра 1939. између Немачке и СССР, пољска територија источно од линије Августов-Остроленка-Брест-Литовск-Јарослав-Санок-Карпати, припао је СССР. Немачки део износио је 185.600 км² са 21.600.000 становника, а совјетски 202.400 км² са 12.600.000 становника.[2]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Овај број представља грубу процену укупне јачине јединица које су се 17. септембра, у повлачењу пред Немцима, налазиле у совјетској окупационој зони. Ове трупе пружиле су само симболичан, неорганизован и местимичан отпор.
  2. ^ Око 600.000 војника.
  3. ^ На пољски распоред утицали су политички, економски и психолошки разлози: хтело се заштитити гранично становништво, очувати економски најбогатије покрајине и спорне територије које су Немци захтевали.[2]
  4. ^ Око 32.000 војника.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (књига 7). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 101. 
  2. ^ а б Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (књига 7). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 103. 
  3. ^ а б в Гажевић, Никола (1975). Војна енциклопедија (књига 9). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 361—365. 
  4. ^ а б Черчил, Винстон (1964). Други светски рат (књига 1). Београд: Просвета. стр. 414-423. 
  5. ^ а б Гажевић, Никола (1973). Војна енциклопедија (књига 5). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 23. 

Литература

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Совјетска_инвазија_Пољске&oldid=28841095”