Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Петар Лековић

Петар Лековић (Сврачково, код Пожеге, 23. новембар 1893 — Чемерно, код Гацка, 13. јун 1942) био је каменорезачки радник, учесник Првог светског рата и Народноослободилачке борбе и први народни херој Југославије.

Као војник Српске војске учествовао је у Првом светском рату, током 1914. и 1915. године. Истицао се као храбар и способан борац, али је након рањавања био заробљен и остатак рата је провео у заробљеништву. Након завршетка рата, вратио се у родно место и изучио каменорезачки занат. У потрази за послом обилазио је многа места, углавном по западној Србији. Још у годинама, након рата постао је симпатизер Комунистичке партије Југославије. Након 1938. године обновио је своје контакте са тада илегалном КПЈ и учествовао у неким њеним акцијама. Након окупације, 1941. године са тројицом својих синова ступио је у Ужички партизански одред и учествовао у устаничким акцијама. Након Прве непријатељске офанзиве и повлачења партизансих снага из Србије, марта 1942. године ступио је у Другу пролетерску ударну бригаду, у којој је био постављен за заменика команданта Првог ужичког батаљона. У борбама се истицао херојским подвизима, па је одлуком Врховног штаба НОП И ДВЈ, крајем марта 1942. године био проглашен за првог народног хероја Југославије.

Цео чланак 314 сјајних чланака

Добар чланак

Том Димулен

Том Димулен (фр. Tom Dumoulin, Мастрихт, 11. новембар 1990) холандски је професионални бициклиста од 2011. године. Први велики успјех остварио је 2014. када је освојио национално првенство у вожњи на хронометар и бронзу на Свјетском првенству у вожњи на хронометар, завршивши иза Бредлија Вигинса и Тонија Мартина.

Године 2015. завршио је шести на Вуелта а Еспањи, гдје је био лидер до етапе 20, на којој је изгубио много времена. Наредне године освојио је национално првенство у вожњи на хронометар по други пут, а сезону је крунисао сребрном медаљом на Олимпијским играма, гдје је у вожњи на хронометар завршио 47 секунди иза Фабијана Канчеларе. Године 2017. Димулен је остварио највећи успјех у каријери; освојио је Ђиро д’Италију, поставши тако први холандски побједник Ђира.

Цео чланак 419 добрих чланака

Изабрани списак

Дискографија групе Нирвана

Дискографија групе Nirvana , америчког гранџ бенда, састоји се од 3 студијска албума, 3 уживо албума, 4 компилације, 6 видео-албума, 2 ЕП-а, 2 бокс сета и 21 сингла.

Групу су основали гитариста Курт Кобејн и басиста Крист Новоселић, а бубњари су се често смењивали, а на том месту се најдуже задржао последњи бубњар Дејв Грол. Свој први студијски албум Bleach Nirvana је издала у сарадњи са издавачком кућом Sub Pop. Свој други студијски албум Nevermind постао је један од најпродаванијих алтернативних албума 1990-их. Трећи студијски албум In Utero је такође доживео велики успех иако није достигао број продатих копија као што је то био случај са Nevermind. Након Кобејнове смрти бенд је престао да постоји и неколико песама је издато постхумно што је проузроковало сукоб између осталих чланова бенда са Кобејновом удовицом Кортни Лав. Укупно гледано, бенд је продао око 27.600.000 албума у САД и преко 75.000.000 широм света.

Цео чланак 110 изабраних спискова

Недавни догађаји

Вести

26. јул — Дефилеом бродова на Сени, са спортским делегацијама земаља учесница, у Паризу су отворене Летње олимпијске игре 2024. године.
21. јул — Председник САД Џо Бајден је одустао од кандидатуре за председника Сједињених Америчких Држава на предстојећим изборима.
14. јул — Фудбалска репрезентација Шпаније освојила је Европско првенство победивши у финалу Енглеску резултатом 2 : 1.
13. јул — Бивши председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп рањен је у атентату на предизборном скупу у Батлеру у Пенсилванији.
4. јул — На парламентарним изборима у Уједињеном Краљевству убедљиву победу однела Лабуристичка партија, први пут након 14 година; за новог премијера изабран Кир Стармер.
30. јун — Бугарска православна црква је изабрала митрополита Данила за новог патријарха и митрополита софијског.
28. јун — Скупштина Црне Горе усвојила је Резолуцију о геноциду у Јасеновцу, Дахауу и Маутхаузену.

Остале вести

На данашњи дан

28. јул

1330 — Српски краљ Стефан Дечански потукао у бици код Велбужда војску бугарског цара Михаила Шишмана.
1868 — Ратификован је 14. амандман Устава САД, којим су црнци добили право на држављанство.
1876 — У бици на Вучјем долу, код Билеће, Црногорци победили турску војску под командом Муктар-паше и нанели јој тешке губитке, око 4.000 мртвих и рањених и 310 заробљених.
1914 — Аустроугарска објавила рат Србији, пошто је Србија одбила Јулски ултиматум после атентата на престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву.
1943 — Краљевско ваздухопловство је у операцији Гомора бомбардовало Хамбург, изазваши ватрену стихију која је усмртила 42.000 немачких цивила.
1945 — Амерички бомбардер Б-25 у густој магли ударио у „Емпајер стејт билдинг” у Њујорку, тада највишу зграду у свету.
1976 — У земљотресу у којем је потпуно разорен кинески град Тангшан погинуло најмање 242.000, а повређено 164.000 људи.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

… да је израз нихилизам први употребио Иван Тургењев у књизи Очеви и деца, за лик Базарова?
… да је у чувеној сцени под тушем у Хичкоковом филму Психо као крв коришћен сируп од чоколаде?
… да је право име Коко Шанел Габриела, а да је надимак Коко добила по француској речи за петла, јер је волела да устаје рано?
… да је острвска република Науру (на слици) једина држава на свету која дејуре нема главни град?
… да је композитор и текстописац Оскар Хамерштајн једина особа која се зове Оскар, а која је добила статуу оскара?
… да у Ослу постоји споменик подигнут Јохану Волеру који је измислио спајалицу за папир?
… да су плави китови у просеку тешки између 130.000 и 150.000 кг, а њихова срца теже око 180 кг?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Споменик Незнаном јунаку на планини Авала, дело вајара Ивана Мештровића. Подигнут је 1938. године.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,4 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 691.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 378.039 корисника отворило налог, а од тога су 724 активна. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти