Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Ксенон

Спејс-шатл Атлантис осветљен ксенонским светлима

Ксенон (Xe, лат. xenon) племенити је гас VIIIA групе. Име потиче од грчке речи ksénos што значи стран. Количина ксенона у ваздуху износи 0,085 ppm (енгл. parts per million). Ксенон су 1898. године открили Сер Вилијам Ремзи и Морис Траверс (Енглеска). Ксенон је инертан према свим елементима и хемикалијама, осим гасовитог флуора с којим ствара ксенон-флуорид. Ксенон је једноатомски гас без боје, мириса и укуса. Он није потпуно инертан елемент и под одређеним условима може дати више веза. Тако на пример под притиском од 0,1 MPa и при температури од 0 °C лакше ствара хидрате од аргона. Из ових веза се могу створити многе друге везе попут оксида, киселина и соли. Ксенон има малу комерцијалну употребу, али се у истраживањима користи као суперкритична течност.

Ксенон се добија из течног ваздуха. Ксенон се добија фракцијском дестилацијом течног ваздуха. Користи се у просторијама за тестирање ракетних погона дизајнираних за рад у вакууму, тј. за истраживања свемира. Као и криптон, може се добити фракцијском дестилацијом течног ваздуха (кисеоника) или селективном адсорпцијом на активном угљенику. Ксенон који се јавља у природи састоји се из седам стабилних изотопа. Осим њих постоји и преко 40 нестабилних, радиоактивних изотопа. Однос између изотопа ксенона је важан алат за проучавање ране историје Сунчевог система. Радиоактивни изотоп ксенон-135 се добија из јода-135 као резултат нуклеарне фисије, делујући као најзначајнији апсорбер неутрона у нуклеарним реакторима. Примене ксенона ограничене су само на специјалне намене. Употребљава се за пуњење посебних лампи, и као општи анестетик.

Цео чланак 315 сјајних чланака

Добар чланак

Прва конференција Покрета несврстаних

Конференција отворена за јавност у згради скупштине Југославије

Прва конференција Покрета несврстаних, позната и као Београдска конференција, одржана је од 1. до 6. септембра 1961. године у Београду, тада главном граду Федеративне Народне Републике Југославије. Историјски значај Београдске конференције је у томе што је први пут окупила државнике несврстаних земаља и формулисала изворне принципе и циљеве политике и покрета несврстаних као независног, ванблоковског и глобалног фактора у међународним односима.

Конференција је главну пажњу посветила очувању светског мира, проблемима разоружања, колонијализма и економског развоја. Усвојена су три документа: Декларација шефова држава и влада, Изјава о опасности од рата и Апел за очување светског мира. Два писма истог садржаја, упућена су председнику Савета министара Совјетског Савеза, Никити Хрушчову, и председнику Сједињених Америчких Држава, Џону Кенедију, који су у тим тренуцима били у сукобу који је познат као Хладни рат.

Цео чланак 424 добра чланка

Изабрани списак

Списак коришћених бројева дресова ФК Црвена звезда

Рајко Митић (лево) и Драган Џајић (десно) 1970. године

Рајко Митић, капитен Црвене звезде од њеног оснивања и први фудбалер који је понео звање Звездине звезде, играо је на позицији десне полутке и сходно томе носио број 8. Драгослав Шекуларац, познат по дриблинзима и израженој фудбалској техници, најчешће је носио број 8, који је преузео од Рајка Митића, такође је проглашен Звездином звездом. Трећи фудбалер који је понео то звање, Драган Џајић, био је препознатљив по броју 11, наступајући на левом крилу свог клуба.

Владимир Петровић Пижон је током играчке каријере углавном носио 7, док је Драган Стојковић Пикси дужио дрес са бројем 10. Та четири броја, према традиционалном распореду дресова, најчешће су носили играчи којима је задатак био да организују нападе свог тима. Број 9 су од оснивања клуба готово увек носили најистуренији нападачи, чија су се задужења превасходно односила на постизање погодака. Иако је тај број носило више играча који су оставили значајан траг у историји клуба, појединачно нису издвојени као носиоци признања, а шестом Звездином звездом проглашена је Генерација 1991.

Цео чланак 111 изабраних спискова

Недавни догађаји

Вести

11. август — Ватерполо репрезентација Србије победом над Хрватском с резултатом 13 : 11 освојила је златну медаљу на ватерполо турниру на ЛОИ ’24.
10. август — Кошаркашка репрезентација Србије победом над Немачком с резултатом 93 : 83 освојила је бронзану медаљу на кошаркашком турниру на ЛОИ ’24.
4. август — У финалу тениског турнира на ЛОИ ’24, победом од 7 : 6, 7 : 6 над Карлосом Алкаразом, Новак Ђоковић, освојио је златну медаљу и комплетирао златни слем каријере.
31. јул — У нападу Израела на зграду у Техерану, Иран, убијен је Исмаил Ханије, један од вођа Хамаса.
26. јул — Дефилеом бродова на Сени, са спортским делегацијама земаља учесница, у Паризу су отворене Летње олимпијске игре 2024. године.
21. јул — Председник САД Џо Бајден је одустао од кандидатуре за председника Сједињених Америчких Држава на предстојећим изборима.
14. јул — Фудбалска репрезентација Шпаније освојила је Европско првенство победивши у финалу Енглеску резултатом 2 : 1.

Остале вести

На данашњи дан

1. септембар

1870 — У бици код Седана у француско-пруском рату, Пруси су под командом Хелмута фон Молткеа нанели тежак пораз трупама француског цара Наполеона III, што је довело до пада Другог царства.
1923 — У земљотресу који је потпуно разорио јапански град Јокохаму и готово уништио Токио, погинуло је најмање 142.000 људи, а 2,5 милиона је остало без домова.
1928 — Ахмет Зогу је прогласио Албанију за краљевину, а себе за краља.
1939 — Немачка је без објаве рата напала Пољску и тиме започела Други светски рат.
1969 — Група официра с пуковником Муамером Гадафијем (на слици) на челу оборила је са власти краља Либије Идриза I и прогласила републику.
1972 — Амерички велемајстор Роберт Фишер (на слици) је у мечу у Рејкјавику победио совјетског велемајстора Бориса Спаског резултатом 12,5:8,5 и постао 11. првак света у шаху.
1983 — Совјетски борбени авион је близу острва Сахалин оборио јужнокорејски авион „Боинг 747“, у којем је погинуло свих 240 путника и 29 чланова посаде.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

Атомски часовник

… да су због оскудице метала током Другог светског рата додељивани дрвени Оскари?
… да ће трепљасти црв (планарија) јести сопствене унутрашње органе ако не нађе другу храну?
… да атомски часовник (на слици) има грешку од само 1 секунде у 1,7 милиона година?
… да океани заузимају скоро 70 одсто Земљине површине?
… да је у Швајцарској нелегално поседовати само једно морско прасе?
… да је Земља од Сунца удаљена 149,597,891 km?
… да се делови Африке налазе на све четири хемисфере?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Девојчица из Гане пере руке за време школског одмора.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,6 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 693.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 381.832 корисника отворила налог, а од тога је 712 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти