Лех, Чех и Рус

С Википедије, слободне енциклопедије

Лех, Чех и Рус су по предању била три брата, која су се разишли и сваки је био родоначелник свог народа. Лех [pl] је дао име пољској земљи и народу (Lechia),[1] Чех [cs] je dao ime češkoj zemlji i narodu, dok je Rus [uk] родоначелник Руса. Легенде о Чеху, Леху и Русу су забележене у Чешкој, Пољској, Русији, као и у Хрватском Загорју.[2]

Легенде[уреди | уреди извор]

Лех и бели Орао, Валери Ељаш-Раџиковски

Постоји више легенда о Леху, Чеху и Русу. У некима се појављују сва тројица, док се у некима појављују само двојица (обично Чех и Лех) или само један од њих. У једној легенди забележној у Пољској ова три брата су заједно ишла у лов, међутим сваки од њих је пратио други улов и тако су се разишла. Лех је ишао на север, Чех на запад, док је Рус ишао на исток. Лех је стигао до храста, на коме је видео гнездо белих орлова, за време сумрака, кад је небо било црвено. Он је ту направио своју прву насеобину и назвао ју је Гњезно, док је за национални симбол узео белог орла на црвеној позадини, по импресији коју је видео. Чех је отишао до планине Рип (Říp) и тамо направио своју насеобину.

Јозеф Матхаузер — Praotec Čech na hoře Říp (Праотац Чех на гори Рип)

Према другој легенди забележеној у Чешкој, помињу се само два брата, Чех и Лех. Они су живели наводно у земљу Хрватској (charvatska zemlja), која није била погодна за живот, јер су били веома чести ратови. Тако су решили да поведу свој народ на запад. Путовали су дуго, све док нису стигли на планину Рип, на коју се Чех попео и видео плодну и лепу земљу и рекао да ће ту остати. Лех је отишао одатле на север. Када је Чех упитао како ће се звати земља на коју су се населили, људи су кренули да кличу како треба земља да се зове његовим именом.[3]

Према трећој легенди након смрти краља чија земља није била велика, Лех, Чех и Рус су решили да крену са својим народом да нађу нову домовину. Кренули су на север, док нису стигли до брда, на чијем врху је био храст изнад кога је летео бели орао. Лех је рекао браћи како је орао добар знак богова, и да ће се због тога попети на храст како би осмотрио околину. Док се пео, видео је орлово гнездо високо у крошњи. Орао му није дозвољавао да се приближи гнезду али је ипак био довољно високо да види миљама унаоколо. На северу је угледао велико водено пространство, на истоку непрегледне плодне равнице, на југу брда погодна за сточарство, док се на западу се простирала густа, мрачна шума. Када је сишао са храста рекао је браћи шта је видео. Након тога браћа су решила да се поделе. Чех је решио да крене на југ, са народом који му је веровао, док је Рус, такође са својим народом решио да крене на исток. Када су Леха упитали где он намерава да се упути, он им је одговорио да ће остати на том месту где су управо стигли.[4]

Храстови у Рогалину[уреди | уреди извор]

Лех, Чех и Рус — храстови у Рогалину у Пољској

Чех, Лех и Рус су храстови у парку у Рогалину, у Пољској. Сваки од ових храстова је стар око 1000 година.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Reges Et Principes Regni Poloniae Adrian Kochan Wolski; Riksarkivet E 8603; BUV 18.24.1.17 Quote: LECHUS adest, a quo deducta colonia nostra est.
  2. ^ Крапина-Кијев-Арарат, Прича о троје браће и једној сестри. Живот 21/3: 129—149, Загреб
  3. ^ Alois Jirásek (1894). „Praotec Čech”. Staré pověsti české. Pristupljeno 5. 6. 2010.  (језик: чешки)
  4. ^ „Тхе Легенд оф Тхе Тхрее Бротхерс” (ПДФ). Полисх Ацадемиц Информатион Центер, Университy ат Буффало. Архивирано из оригинала (ПДФ) 22. 06. 2010. г. Приступљено 5. 6. 2010.  (језик: енглески)