Johan Kepler
Iz projekta Википедија
Johan Kepler nem. Friedrich Johannes Kepler (27. decembra 1571. - Regenzburg, 15. novembra 1630.), nemački astronom.
Sadržaj |
[uredi] Detinjstvo
Mnogo podataka o Johan Kepleru i njegovoj porodici znamo iz horoskopa koje je sam pisao. Ti horoskopi će imati važnu ulogu u njegovom daljem životu, jer će mu izrada istih za brojne plemenitaše osigurati dovoljno sredstava za bavljenje pravim naučnim radom. U njegovom horoskopu piše da je rođen 27. decembra 1571. u 14.30, nakon trudnoće od 224 dana, 9 sati i 53 minuta. Rođen je u nemačkom gradiću Vilu koji je u to vreme imao oko 200 stanovnika.
Iz horoskopa saznajemo da mu je deda Sebaldus Kepler bio krznar i gradonačelnik. Imao je dvanaestoro dece od kojih su prvo troje i poslednje umrli dok su bili u kolevci. Johanov otac Henrih bio je četvrto dete i ostao kao najstariji od preživele braće i sestara. Bio je profesionalni vojnik. Kad je Johanu bilo tri godine, otac mu odlazi u rat, u Holandiju protiv protestantskih pobunjenika. Godinu dana kasnije Johanova majka se pridružuje mužu i ostavlja decu baki.
Godinu dana kasnije roditelji se vraćaju i kupuju kuću u Leonbergu, ali uskoro otac ih opet napušta i pridružuje se u vojsci vojvode od Albe. Vraća se još jednom, prodaje kuću i kupuje krčmu. Taj posao mu ne ide i on 1588. napušta porodicu, koja ga više nikada nije videla. Do tada je Johanova majka rodila sedmoro dece, od kojih troje rano umire, a jedan sin je bio epileptičar.
Ovo najkraće moguće sažimanje porodničnog stanja pokazuje da Kepler nije imao sretno detinjstvo, štaviše, takve burne promene moraju uticati na psihu deteta. Njegova sreća je bila da su protestanti u to vreme nastojali solidno obrazovati siromašnu i nadarenu decu. Kepler je, kao što vidimo, bio protestant, siromašan i nadaren, pa ga primaju u osnovnu školu, u kojoj je nastava održavana na latinskom. Posle odlazi u bogosloviju gde maturira sa sedamnaest godina. Školu nastavlja na filozofskom fakultetu u Tibingenu, koji takođe vrlo brzo završava i prelazi na Teološki fakultet. Jasno je da on, iako je od najranijeg detinjstva bio jako religiozan, nikada nije nameravao postati sveštenik, ali u to siromašno doba nije bilo drugog načina da se obrazuje. Posle četiri godine studija teologije, upravo kad je bio pred završnim ispitima, ponuđeno mu je mesto profesora Protestantske škole u Gracu. Austrijski protestanti su se obratili Tibingenu, a profesori su ocenili da će nezavisni, znatiželjni i prkosni Kepler, koji je javno branio Kopernika, biti bolji profesor nego sveštenik. Kepler je bio počašćen, ali nije bio oduševljen – položaj je bio nizak. Na kraju su znatiželja i nezavisnost tog položaja prevagnuli i on prihvata ponudu pod uslovom da se može vratiti i završiti studije teologije.
[uredi] Rad pre Brahea
[uredi] Profesor Kepler
Predavanja matematike u Gracu ispala su veliko razočaranje za njega; Prve godine je imao malo studenata, a druge godine ni jednog. Tome je doprinela njegova mentalna formacija neprilagođena pedagogiji. On je imao vrlo bujnu maštu, jako spregnutu sa osećajima, tako da je njena krivudanja jedva on sam pratio. Često se uzbuđivao zbog malih stvari, nerazumljivih prosečnom đaku. Ti isti prosečni đaci ga često nisu razumevali i bio im je smešan.
Neuspeh ga je terao u očaj i Kepler je molio svog profesora Mestlina da ga vrati. Uprava škole je međutim bila zadovoljna njime. Govorili su da to nije njegova krivica, i dodelili su mu dodatna predavanja - retoriku i čitanje Virgilija. Drugi deo njegovog posla svodio se uglavnom na "primenjenu astronomiju", tj. astrologiju. Morao je spremati godišnje horoskope i kalendare. Kepleru je to bilo zanimljivo, uostalom dobijao je i 20 forinti po horoskopu, što je tada bila pristojna suma.
Sa prvim kalendarom/horoskopom je imao sreće; predvideo je dva događaja (koja su objektivno bila prilično izvesna): Hoće li zima biti jaka i da će Turci napasti Austriju?
Ova dva događaja su se dogodila, pa se njegovo proročanstvo ispunilo. U Alpima su ljudi umirali od hladnoće, a oko Beča su Turci palili i pljačkali. Tako mu je "pokćerka astronomije", kako je zvao astrologiju, neočekivano donela popularnost i donekle finansijsku sigurnost.
Pored predavanja i spremanja kalendara, Kepleru je ostalo dosta vremena i za kreativnu aktivnost. On nije prošao kroz neku školu istraživanja, i nije imao prilike pratiti rad nekog istraživača. Da je imao, vrlo je verovatno da ne bi otkrio svoje zakone, već bi išao stopama svojih prethodnika.
Važno je napomenuti da Kepler nije bio nepogrešivi istraživač. Štaviše, često se kaže da je on za svaki dobar korak napravio tri pogrešna. Samo što bi onaj jedan bio toliko dobar da mu se opraštaju sva tri pogrešna.
Kepler je bio verovatno najsistematičniji um u nauci uopšte. Godinama je izrađivao stotine stranica proračuna i nikada se nije zadovoljavao sa osrednjim slaganjem teorije i promatranja. Ako se teorija ne bi tačno prilagodila unutar područja promatranja, trebalo je potražiti druge mogućnosti. Koliko god su prvotna računanja tražila mnogo vremena i napora, ona su morala završiti tačno. Upravo kako su Keplerovi uspesi nadvladali njegove greške, tako je karakteristično da se uvek pokoravao promatranjima, koja su prevagnula neobične plodove njegove svojevrsne (ne)stvarnosti.
I tako je Kepler počeo od praćenja proporcija brojeva i njihovih kvadrata tražeći podudarnosti oblika i njihovih kombinacija. Ta metoda je poznata kao "Pitagoriziranje". Danas je "pitagoriziranje" gubljenje vremena, ali Kepler je pre oko četiristotine godina, polazeći upravo od Pitagore i Platona, uspeo.
[uredi] Kosmički pehar
Kad je Kepler završio rukopis "Kosmičke misterije", dobio je dva meseca godišnjeg odmora da u Virtembergu osigura objavljivanje. Time se bavi njegov profesor Mestlin, koji piše oduševljenu recenziju senatu univerziteta i nadgleda štampanje.
Za to vreme Kepler uverava Fridriha, kneza od Virtemberga, da se napravi pehar po njegovom kosmičkom modelu. Razni majstori bi trebali izraditi razne delove da se tajna pehara ne bi otkrila. Znaci planeta bi se izradili od dragog kamenja: Saturn od dijamanata, Mesec od bisera, itd. Svaka sfera bi sadržavala drugo piće, koje bi skrivenim cevima stizalo do slavina. Sunce bi sadržavalo akva-vitu, Merkur brandy, Mesec vodu itd.
Knez mu je naložio da napravi model od bakra, ukoliko mu se svidi dobiće sredstva da ga napravi od srebra. Kepler nije imao novca za bakar pa ga je napravio od papira raznih boja, ali znatno većeg nego što je trebao biti. Knezu se svidelo, ali majstori tako nešto nisu mogli izraditi. Čak ni izmenjeni model, bez pića, koji je Kepler opet napravio od papira. Umesto dva, Kepler je ostao šest meseci, i vratio se neobavljena posla. Posao se vukao još godinama; Kepler je nakon nekog vremena napisao izveštaj i napustio rad na peharu. Šest meseci kasnije ponudio je model Sunčevog sistema i počeo se njime intenzivno baviti.
[uredi] Školovanje kod Brahea
Proučavajući dalje svoje ideje o telima i kuglama zapazio je da je Kopernik drugačije tretirao slučaj Zemlje od drugih planeta. To je potaklo Keplera, jer ako je Kopernik ovde pogrešio i ako bi se Zemlja tretirala na isti način kao i sve druge planete, njegova neobična teorija bi se mogla bolje uskladiti sa promatranjima. Zato se Kepler dao na određivanje tačne staze Zemlje. Za ovo su mu bila potrebna najtačnija promatranja, pa je odlučio zamoliti Tiha Brahea da mu ustupi svoje knjige sa merenjima.
Velika udaljenost od Graca, gde je Kepler živeo, do Danske možda bi ga sprečila da otputuje kod Tiha, ali Tiho se posvađao sa mnogim ljudima u Danskoj i bojeći se da mu ne uzmu njegove instrumente napustio je Dansku 1597. godine i naselio se u Češkoj pred kraj XVI veka. Kepler je u međuvremenu pobegao iz Graca zbog religioznih progona i došao u Prag 4. februara 1600. godine. Tako je Kepler mogao kontaktirati Tiha. Ali Tiho Braheu nije padalo na pamet da Kepleru samo ustupi merenja, on je zahtevao da mu se Kepler pridruži kao asistent i sa njim provodi merenja.
Pošto je Braheov stariji asistent Longomontanus imao problema sa Marsom, njega dobija ambiciozni Kepler. Ovaj izjavljuje da će odrediti parametre putanje za osam dana (čak su pale opklade). Posao je trajao šest godina. Sretna je okolnost što Kepler počinje sa Marsom, jer je on, ukupno gledano, najpogodniji za otkriće eliptičnosti.
Kepler tada pod Braheovom, ne baš nežnom rukom, prolazi svoju prvu školu merenja. Deset meseci koliko su proveli zajedno (od ukupno 18) bilo je dovoljno da Kepler završi školovanje. To je moglo trajati i kraće da Kepler nije išao dva puta u Grac, kako bi doveo ženu. U međuvremenu, Brahe predlaže caru da uzme Keplera u službu.
Dva dana nakon Braheove smrti, 6. novembra 1601, Kepler je imenovan za Carskog matematičara. Imao je 30 godina. Na samrtnoj postelji Tiho Brahe je zaklinjao Keplera da ne zaboravi sistem koji je on zastupao, da se Sunce okreće oko Zemlje, a da se sve ostale planete okreću oko Sunca. Kepler je obećao da to neće zaboraviti, premda je bio svestan da se ovaj sistem samo neznatno razlikuje od Kopernikovog sistema. U svojim kasnijim radovima on se savesno držao obećanja.
Važno je napomenuti da je Brahe imao vrlo neugodnu narav i svatko ko je radio sa njim je svaki dan bio obasipan bujicom uvreda. Time Keplerovo pridržavanje obećanja još više dobija na težini i odlično je svedočanstvo Keplerovog karaktera (i neizmernog poštivanja Tiha Brahea), kao i činjenica da je 25 godina posle svoje velike planetarne tablice Rudolfove tablice posvetio uspomeni na Tiha Brahea.
[uredi] Rad posle Braheove smrti
[uredi] Knjige
Kepler je objavio tri poznate knjige nakon Braheove smrti:
- Nova astronomija (Astronomia nova)
- Harmonije svijeta (Harmonices mundi)
- Rudolfove tablice (Tabuli Rudolphinae)
[uredi] Astrologija i drugi projekti
Tokom 6 godina borbe sa Marsom, Kepler je takođe obavljao svoje dužnosti Carskog matematičara: izdavao je godišnje kalendare astroloških prognoza, radio je horoskope ličnostima na dvoru i njihovim gostima, odgovarao je na najrazličitija i brojna pitanja znatiželjnih važnih ličnosti. Napisao je dve knjižice o astrologiji, jednu o kometama i jednu o obliku kristala snega. U to vreme je zapisao i nekoliko čudnih teorija za koje je zaslužan, već spomenuti, filozofsko-osećajni deo njegovog karaktera:
Čudna je anomalija da je Kepler, radeći po ovoj netačnoj osnovi, ipak došao do tačnog rezultata, tj. da planete opisuju iste površine u jednakim vremenima. (Drugi Keplerov zakon)
Do kraja života verovao je da brzine planeta opadaju obrnuto sa svojim udaljenostima od Sunca. Bila je čudna stvar da se ovaj zaključak nije mogao upotrebiti od planete do planete, nego samo za istu planetu na raznim daljinama od Sunca. Činjenica da periodi obilaska planeta oko Sunca ne zavise od kvadrata njihovih udaljenosti, pokazala bi Kepleru da njegova zamisao nije bila ispravna. Nasuprot tome, Kepler je otkrio najznačajniji odnos između perioda obilaska planeta i njihovih srednjih udaljenosti od Sunca: on kaže da je kvadrat perioda proporcionalan kubovima udaljenosti (Treći Keplerov zakon).
[uredi] Poslednje godine
Nakon progona i bega iz Linca Kepler dobija dve ponude: Univerzitet u Bolonji mu nudi da nasledi Maginija, a Frensis Bekon ga poziva u Englesku. Obe je odbio - Isto kao što Galileo nikad ne napušta Italiju, Njutn Englesku, tako ni Kepler ne napušta tadašnje nemačko carstvo.
Nakon što je završio posao sa Rudolfovim tablicama u Ulmu, odlazi u Prag gde je u to vreme Car došao krunisati sina za kralja Češke. Tu sreće njegovog slavnog generala, grofa Valenštajna. Pre 25 godina Valenštejn je preko posrednika tražio od Keplera horoskop. Kepler je saznao o kome je reč i proriče mu briljantnu budućnost vojskovođe. Šesnaest godina kasnije izrađuje mu još jedan horoskop. Kada su se sreli u Pragu, Valenštajn mu predlaže da bude, pored carskog, i njegov privatni matematičar. Kako nije znao gde će, Kepler pristaje.
Valenštajn je bio potpuno nezainteresiran za nauku, samo su mu horoskopi bili važni. A kad ih je Kepler počeo pisati oprezno, Valenštajn je od njega tražio podatke o položaju planeta koje je slao poslušnijim astrolozima..
Kepler tada sa svojim zetom počinje štampati «efemeride»; posao se svodio na to da na osnovu svojih Rudolfovih tabela izračunava detaljno kretanje planeta tokom godine, na osnovu čega se rade horoskopi. Te su knjige bile popularne, ali njihovo pripremanje je predstavljalo najniži nivo do kojeg se on spustio.
To ga je dovelo do psihičkog stanja u kojem će da iskoristi prvu priliku da ode - bilo kuda. Planira otići u Ratisbon i uterati od cara 12.000 florina duga. Putovao je na jednoj ragi koju u Ratisbonu prodaje za dva florina. Tri dana kasnije dobija groznicu i nekoliko dana kasnije, 15. novembra 1630, umire u pedesetoj godini. Car mu je ostao dužan, ne samo onih 12.000 florina.
[uredi] Literatura
- Fred Hojl – Astronomija (Mladost, Zagreb, 1971.)
- Milorad Mlađenović – Koraci otkrića prirode (Biblioteka Đordano Bruno, Gradina 1991.)
