Domicijan

Domicijan
Domicijanova bista, Luvr
Lični podaci
Puno ime	Tit Flavije Domicijan (od rođenja do 69. godine) Tit Flavije Cezar Domicijan (od 69. do dolaska na vlast) Tit Flavije Cezar Domicijan Avgust (kao imperator)
Datum rođenja	(51-10-24)24. oktobar 51.
Mesto rođenja	Rim, Rimsko carstvo
Datum smrti	18. septembar 96.(96-09-18) (44 god.)
Mesto smrti	Rim, Rimsko carstvo
Grob	Rim
Porodica
Supružnik	Domitija Longina
Potomstvo	Tit Flavije Cezar Flavija Vespazijan mali (moguće usvojen) Domitijan mali (verovatno usvojen)
Roditelji	Vespazijan Domicila Starija
Dinastija	Flavijevci
Rimski car
Period	14. septembar 81. — 18. septembar 96. (15 god.)
Prethodnik	Tit
Naslednik	Nerva

Tit Flavije Domicijan (lat. Titus Flavius Caesar Domitianus Augustus) (rođen 24. oktobra 51, ubijen 18. septembra 96. godine) bio je rimski car iz roda Flavijevaca. Domicijan je bio Vespazijanov sin sa njegovom ženom Domicilom. Domicijanov brat bio je Tit, koga je i nasledio 81. godine.

Mladost

Domicijan je bio rođen u Rimu, u vreme dok je njegov otac bio samo vojni komandant. Dobio je dobro obrazovanje senatorskog staleža. Bio je upućen u pravo, retoriku i književnost. U biografiji cara Domicijana, Svetonije ga opisuje kao učenog mladića koji je lepo govorio. Za razliku od svog brata, Tita, Domicijan se nije uključio u velike ratne operacije koje je vodio njihov otac, Vespazijan.

Tokom 69. godine, poznate pod imenom Godina četiri cara, Domicijan je bio predstavnik Flavijevske familije pre nego što su Vespazijan i Tit stigli u Rim.

Domicijan je 70. godine uspeo da izazove razvod Domicije Longine, kako bi se oženio njom. Njen muž nije mogao sprečiti Domicijanovu želju. Domicija Longina je bila jedina kći čuvenog vojskovođe Gneja Domicija Korbulona, jedne od žrtvi Neronovog terora i čoveka sa besprekornom reputacijom.

Domicijan je u ranoj fazi Vespazijanove vladavine imao samo počasne dužnosti, kao mlađi sin. Bio je konzul, ali nije imao vojnu komandu. Tokom Titove vladavine, situacija je bila slična ili ista, budući da niko u njemu nije video budućeg cara. Ali Domicijan je sigurno gajio tu ambiciju. Dok je Tit umirao, Domicijan je obezbedio podršku pretorijanske garde.

Vladavina, 81—96.

Odmah po dolasku na vlast, Domicijan je deifikovao pokojnog Tita ali on nije održao bratov i očev ugled. Kao car, brzo se rešio republikanske fasade koju su njegov otac i brat brižno održavali. Pomerivši centar vlasti na carski dvor, Domicijan je otvoreno ukazao na vlast senata kao suvišnu. Po njegovom uverenju, rimskim carstvom je trebalo upravljati kao božanskom monarhijom, na čijem čelu će stajati on sam kao dobroćudni despot. Prema Svetoniju, carska birokratija nikada nije funkcionisala bolje nego pod Domicijanom čiju su strogi standardi i sumnjičava priroda održavali istorijsko nisku stopu korupcije među provincijskim guvernerima i izabranim zvaničnicima. Na položaje je retko dovodio članove porodice što je bio kontrast sa nepotizmom koji su praktikovali Vespazijan i Tit. Iznad svega, Domicijan je cenio lojalnost i poslušnost među onima koje bi raspoređivao na strateški važne fukcije a takve kvalitete češće je nalazio u redovima viteškog staleža (lat. equites) nego članovima senatske klase i svoje porodice na koje je gledao sumnjičavo i uklanjao ih sa pozicija ako bi zanemarivali carsku politiku.

Više od bilo kog cara posle Tiberija, Domicijan je provodio vreme van Rima, što je samo naglašavalo autokratsku prirodu njegove vladavine. Iako je moć senata postojano opadala nakon kraja republike, pod Domicijanom, sedište moći nije se čak nalazilo ni u Rimu, već gde god bi se imperator trenutno nalazio.

Domicijan je aktivno putovao kroz evropske provincije provevši najmanje tri godine svoje vladavine u Germaniji i Iliriku vodeći vojne izvidnice na same granice imperije.

Iako su njegove zločine možda preuveličale kasnije generacije, naročito istoričar Tacit, sigurno je da nije hteo deliti vlast. Već i pre Domicijana se ustalio običaj da car istovremeno drži mnogo funkcija ustanovljenih za vreme republike, ali te položaje su mogli imati i drugi senatori. Ipak, Domicijan je ojačao ekonomiju revalorizujući vrednost rimskog novca. Takođe, poboljšao je odbrambeni sistem carstva i započeo velike građevinske poduhvate sa ciljem obnove oštećene prestonice. Značajni ratovi vođeni su u Britaniji, gde je njegov general, Agrikola pokušao da osvoji Kaledoniju (deo današnje Škotske), i u Dakiji gde Domicijan nije mogao da zadobije odlučujuću pobedu protiv kralja Decebala.

Domicija Longina, Domicijanova supruga. Carica nosi frizuru Flavijevskog doba.

Domicijanova vladavina pokazivala je totalitaritativne karakteristike. Imperator je sebe video kao novog Avgusta, prosvetljenog vladara koji vodi Rimsko carstvo u novu i sjajnu eru. Religijska, vojna i kulturološka propaganda gajile su kult ličnosti, Domicijan je, imenovavši se za cenzora na neodređeno vreme, nastojao da kontroliše javni život ali i privatni moral. To mu je donelo popularnost među narodom i vojskom dok su ga pripadnici senata smatrali za tiranina. Prema Svetoniju, Domicijan je bio prvi rimski car koji je zahtevao da mu se obraćaju titulom Gospodar i bog, (lat. Dominus et deus).

Međutim, potpuno suprotno ovome, Domicijan je odbio titulu Dominus tokom svoje vladavine a na novcu i zvaničnim dokumentima nema dokaza da je Domicijan ikada javno insistirao da bude prikazan na ovaj način.

Ubistvo

Domicijan je ubijen 18. septembra 96. godine u zaveri koju su organizovali dvorski zvaničnici. Svetonija daje detaljni opis zavere i navodi da je Domicijanov komornik, Partenije glavni pokretač zavere, a sve usled skorašnjeg pogubljenja nekadašnjeg Neronovog sekretara, Epafrodita (Domicijan ga je prvo prognao a zatim naredio njegovo pogubljenje jer nije sprečio Neronovo samoubistvo).[139] Samo ubistvo počinili su Partenijev oslobođenik, Maksimus i upravnik doma Domicijanove nećake Flavije Domitile, Stefan. Kasije Dion navodi da je ubistvo improvizovano dok Svetonije opisuje razrađenu zaveru. Nekoliko dana pre ubistva, Stefan je iscenirao povredu, da bi mogao sakriti bodež ispod zavoja.

Na dan ubistva odaje za sluge bile su zaključane a Domicijanovo lično oružje, mač koji je imperator držao ispod jastuka kao poslednje sredstvo odbrane, unapred je uklonjen.

Statua Domicijana, Vatikanski muzej. Moguće da je statua nekada pripadala Neronu.

U skladu sa astrološkim predviđanjem, Domicijan je verovao da će umreti negde oko podneva, stoga je bio nemiran u to doba dana. Svog poslednjeg dana, Domicijan je bio uznemiren, te je nekoliko puta pitao slugu koje je vreme. Dečak, umešan u zaveru, lagao je, govoreći da je mnogo kasnije nego što je bilo. Nešto umireniji, Domicijan je otišao do svog radnog stola da bi potpisao neke ukaze, kada mu je Stefan iznenada prišao:

"Onda, pretvarajući se da odaje celu zaveru, zbog čega mu je i odobrena audijencija, (Stefan) je uboo cara u preponu dok je (Domicijan) čitao papir koji mu je ubica dao, i stajao zaprepašćen. Dok je ranjeni princ pokušao da pruži otpor, ranjen je sa sedam rana od strane Klodijana, Partenijevog oslobođenika Maksimusa, dekuriona Satura i gladijatora iz carske škole."

Svetonije, Život Dvanaest Cezara, „Domicijanov Život“, 17

Domicijan i Stefan rvali su se na podu neko vreme dok car nije konačno nadjačan i na smrt izboden od strane zaverenika; Stefan, koga je Domicijan povredio tokom borbe, ubrzo je i sam umro.

Oko podneva, Domicijan, nekoliko meseci pre svog 45. rođendana, bio je mrtav. Njegovo telo odneseno je na običnom odru i kremirano bez ikakve ceremonije. Njegova negovateljica, Filis, kasnije je pomešala carev pepeo sa onim njegove nećake Julije u hramu Flavijevaca.

Prema Svetoniju, nekoliko znakova ukazivalo je na Domicijanovu smrt. Nekoliko dana pred ubistvo, Minerva se pojavila u carevom snu, objavivši da ju je Jupiter sprečio i da više neće biti u prilici da mu pomogne.

Domicijanova smrt obradovala je senat i odmah nakon što je Nerva proglašen za cara, izglasana je zabrana sećanja na ubijenog cara. Negovi novčići i statue su istoplljeni, njegovi lukovi srušeni a ime izbrisano iz svih javnih spisa.

Njegovom smrću okončana je vladavina Flavijevaca.

Literatura

• Svetonije, Domicijanov život (engleski prevod)
• Grainger, John D. (2003). Nerva and the Roman Succession Crisis of AD 96–99. London: Routledge. ISBN 978-0-415-28917-7. 
• Jones, Brian W. (1992). The Emperor Domitian. London: Routledge. ISBN 978-0-415-10195-0. 
• Vagi, David L. (2012). Coinage and History of the Roman Empire, C. 82 B.C. – A.D. 480: History. Taylor & Francis. str. 212. ISBN 978-1579583163. 
• Levick, Barbara (2002). „Corbulo's Daughter”. Greece & Rome. 49 (2): 199—211. JSTOR 826906. doi:10.1093/gr/49.2.199. 
• Morgan, Llewelyn (1997). „Achilleae Comae: Hair and Heroism According to Domitian”. The Classical Quarterly. New Series. 47 (1): 209—214. JSTOR 639608. doi:10.1093/cq/47.1.209. 
• Murison, Charles Leslie (2003). „M. Cocceius Nerva and the Flavians”. Transactions of the American Philological Association. 133 (1): 147—157. S2CID 162211747. doi:10.1353/apa.2003.0008. 
• Suetonius (1979). The Twelve Caesars. Prevod: Graves, Robert. Ontario, Canada: Penguin Books Canada LTD. ISBN 978-0140054163. 
• Sullivan, Philip B. (1953). „A Note on the Flavian Accession”. The Classical Journal. 49 (2): 67—70. JSTOR 3293160. 
• Syme, Ronald (1930). „The Imperial Finances under Domitian, Nerva and Trajan”. The Journal of Roman Studies. 20: 55—70. JSTOR 297385. S2CID 163980436. doi:10.2307/297385. 
• Townend, Gavin (1961). „Some Flavian Connections”. The Journal of Roman Studies. 51 (1 & 2): 54—62. JSTOR 298836. S2CID 163868319. doi:10.2307/298836. 
• Waters, K. H. (1964). „The Character of Domitian”. Phoenix. 18 (1): 49—77. JSTOR 1086912. doi:10.2307/1086912. 
• Wellesley, Kenneth (1956). „Three Historical Puzzles in Histories 3”. The Classical Quarterly. 6 (3/4): 207—214. JSTOR 636914. S2CID 170747190. doi:10.1017/S0009838800020188. 
• Wellesley, Kenneth (2000) [1975]. The Year of the Four Emperors. Roman Imperial Biographies. London: Routledge. str. 272. ISBN 978-0-415-23620-1. 
• Gsell, Stéphane (1894). Essai sur le règne de l'empereur Domitien. Bibliothèque des Écoles françaises d'Athènes et de Rome (na jeziku: francuski). Paris: E. Thorin. Pristupljeno 10. 2. 2007. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Jones, Brian W. (1984). The Emperor Titus. London: Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-312-24443-9. 
• Levick, Barbara (1999). Vespasian (Roman Imperial Biographies). London: Routledge. ISBN 978-0-415-16618-8. 
• Minaud, Gérard, Les vies de 12 femmes d'empereur romain – Devoirs, Intrigues & Voluptés, Paris, L'Harmattan, 2012, ch. 5, La vie de Domitia Longina, femme de Domitien, pp. 121–146. ISBN 978-2-336-00291-0.
• Southern, Pat (1997). Domitian: Tragic Tyrant. London: Routledge. ISBN 978-0-415-16525-9. 
• Cassius Dio, Roman History Book 67, English translation
• Suetonius, The Lives of Twelve Caesars, Life of Domitian, Latin text with English translation
• Tacitus, Agricola, English translation
• Tacitus, Histories, English translation

Spoljašnje veze

• Donahue, John (10. 10. 1997). „Titus Flavius Domitianus (A.D. 81–96)”. De Imperatoribus Romanis: An Online Encyclopedia of Roman Rulers and their Families. Pristupljeno 10. 2. 2007. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• A private collection of coins minted by Domitian