Dubai

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Dubai
arap. دبيّ

Sheikh Zayed Road on 27 November 2007 Pict 1.jpg
Poslovna zona Dubaija

Zastava
Osnovni podaci
Država Flag of the United Arab Emirates Ujedinjeni Arapski Emirati
Emirat Dubai
Osnovan 9. jun 1833.
Stanovništvo
Stanovništvo 2.262.000
Gustina stanovništva 408,18 st/km²
Geografske karakteristike
Koordinate 25°15′51″N 55°17′24″E / 25.264167, 55.29
Površina 4.114 km²
Dubai na mapi Ujedinjenih Arapskih Emirata
{{{alt}}}
Dubai
Dubai na mapi Ujedinjenih Arapskih Emirata
Ostali podaci
Gradonačelnik Mohamed bin Rašid Al Maktum
Veb-strana dubai.ae

Dubai (arap. دبيّ) je jedan od najvećih emirata u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Glavni grad ovog emirata se takođe zove Dubai i u njemu živi oko 1.241.000 stanovnika. Dubai je pored Abu Dabija najveća teritorija u emiratima. Dubai i Abu Dabi su jedina dva emirata koja još uvijek imaju pravo veta kada je u pitanju nacionalana sigurnost. Dubai se prvi put spominje 1095, a najstarije naselje potiče iz 1799. Poznat je u svetu kao jedna od najatraktivnijih turističkih destinacija.

Prema popisu iz 2006. u ovom gradu živi 1.492.000 stanovnika.

Geografija[uredi]

Položaj[uredi]

Mapa Dubaija

Dubai se nalazi u Ujedinjenim Arapskim emiratima i smešten je na obali Persijskog zaliva. Nadmorska visina mu je 16 m. Emirat Dubai se graniči sa emiratima: Abu Dabi na jugu, Šardžahom na severoistoku i sultanatom Oman na jugoistoku. Hata, mala enklava ovog emirata je okrušena sa tri strane sultanatom Oman i emiratima Ajman i Ras Al Khaimah. Persijski zaliv čini zapadnu obalu emirata. Dubai zazuzima površinu od 4.114 km² što predstavlja značajno povećanje zemljišta u odnosu na početnih 3.880 km². Razlika u površini dobijena je zahvaljujući otimanju zemljišta od mora i vađenju peska sa morskog dna.

Dubai leži u Arabijskoj pustinji, ali mu se topografski izgled drastično razlikuje od same pustinje po tome što je predeo oko Dubaija prošaran peščanim pustinjskim predelima, dok u ostalim delovima, a naročito na južnim, preovladava peščana pustinja. Pesak, koji se uglavonm sastoji od zdrobljenih školjki i korala, je sitan, čist i beo. Istočno od grada, solju prekriveno obalsko područje, poznato i kao sabkha, predstavlja put do dina kako na severu tako i na jugu. U smeru istoka nalaze se više dine koje zbog gvozdenog oksida u sebi imaju crvenu boju.

Ravna peščana pustinja vodi na zapad do planine Hadžar, koja se pruža duž granice Dubaija sa Omanom i Hatom. Lanac Zapadni Hadžar je neplodan, neravan i porušen predeo, čiji planinski vrhovi dostižu visini na pojedinim mestima i do 1.300 metara.

Pogled na Dubai iz Džumeire

Dubai nema prirodnu reku ili oaze, ali ima prirodan zaton, nazvan reka Dubai, koji je vremenom proširivan i produbljivan tako da sad predstavlja siguran plovni put i za velike brodove koji njime plove. Dubai takođe ima i nekoliko klisura i izvora vode koji nastaju u planinama Zapadnog Hadžara. Ogromno more i peščane dine prekrivaju veći deo južnog Dubaija i vode u pustinju poznatu kao Prazana četvrtina.

Pogled na Dubai noću

Seizmički Dubai je u veoma stabilnoj zoni, nedaleka seizmička linija koja je udaljena 200 km od Ujedinjenih Arapskih Emirata gotovo da i nema uticaja na seizmička dešavanja u Dubaiju. Stručnjaci takođe predviđaju da ne postoji opasnost od nastanka cunamija jer voda Persijskog zaliva nije dovoljno duboka za nastajanje cunamija.

Vode Dubaia su dom za preko 300 vrsta riba, uključujući tropske ribe, zatim meduze, korale, delfine, kitove i ajkule. Različite vrste kornjača takođe mogu biti pronađene u regionu, uključujući i Hawksbill i zelenu kornjaču koja se nalazi na listi zaštićenih životinjskih vrsta. Drveće raste u prerijama unutar planina Zapadnog Hadžara. Nekoliko samoniklih palminih drvoreda kao i zaliv Dubai pružaju se kroz grad u pravcu severoistok-jugozapad. Istočni deo čini lokalite poznat kao Deira i nalazi se uz bok Sharjah emirata, i grad Al Aweer na jugu. Dubai međunarodni aerodrom smješten je na jugu Deira, dok je aerodrom Palm Deira smješten severno od Deire na obali Persijkog Zaliva.

Najveća koncentracija zemljišta i građevina je zapadno od Dubai zatona, na priobalnom području poznatom kao Džumerah. Port Rašid, Džebel Ali, Burdž el Arab, i Palm Džameirah, tematske i slobodne trgovinske i ostale zone, kao što je Business Bay su takođe smeštene ovde.

Klima[uredi]

Klima je veoma suva sa tek oko 100 mm kiše godišnje. Padavine su koncentrisane između januara i marta. Od kraja aprila do početka novembra tek jednom mesečno pada kiša (višegodišnji prosek). Usled vlažnosti vazduha od oko 60%, subjektivni osećaj toplote je znatno manji nego npr. u Evropi.


Klima Dubija
Pokazatelj Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec Godišnje
Apsolutni maksimum, °C 31,6 36,0 41,3 43,5 47,0 46,7 49,0 48,7 44,9 42,0 41,0 33,2 49,0
Srednji maksimum, °C 24,0 24,6 27,9 32,4 36,8 38,8 40,6 40,4 38,7 35,1 30,5 26,2 33,0
Srednji minimum, °C 13,7 14,5 17,0 20,1 23,5 26,1 28,9 29,3 26,3 22,7 18,3 15,4 21,3
Apsolutni minimum, °C 7,0 6,9 9,0 13,4 17,0 21,0 23,1 24,1 21,0 15,0 11,8 8,2 6,9
Količina padavina, mm 11,3 35,7 22,4 7,6 0,7 0 0 0 0 0 1,8 14,3 93,8
Temperatura vode, °C 19 18 23 27 27 27 29 32 27 27 25 24 25
Izvor: Vreme i klima, worldweather.org, Turističski portal


Istorija[uredi]

Tvrđava al Fahidi, izgrađena 1799. godine, je najstarija postojeća zgrada u Dubaiju

U prošlosti, ovaj grad, kao uostalom i veći deo ovog dela sveta, živeo je od ribolova i lova na školjke. Situacija se drastično promenila pronalaskom nafte, a cela ova regija je veoma bogata naftom. Od kada su 1971. godine Dubai i ostalih šest emirata oformili Ujedinjene Arapske Emirate, ova država je u vrhu svetskih proizvođača. To je dalo mogućnosti i ovom gradu kao i celom emiratu da brzo napreduje. Znajući da rezerve nafte neće trajati večno Rašid bin Saed Al Maktum, emir (šeik) Dubaija od 1958.-1990., je imao ideju kako da Dubai učini bogatim i posle nestanka naftnih rezervi. Počeo je sa detaljnim planovima za razvoj najvećeg svetskog turističkog mesta. Ogroman novac dobijan od nafte kanalisao je u naglu izgradnju ovog grada. Veliki broj Indijaca i Pakistanaca je došao u ovaj grad, da rade kao fizički radnici na ogromnim građevinskim radovima. Broj stanovnika od 1968. do 1975. povećao se 4 puta.

U početku su građevine bile nešto skromnije da bi 1990ih godina počeli da se grade objekti koji bi mogli da se nazovu svetskim čudima. Jedan od takvih je hotel Al Arab, koji je zvanično najveći i najviši hotel na svetu, i ujedno jedini hotel sa 7 zvezdica. Napravljen je u obliku jedra na ribarskom brodiću po želji samog emira. Ulazni hol je najveći na svetu, viši od same Ajfelove kule. Međutim nakon njegovog završetka počele su da se grade još nestvarnije tvorevine: poluostvrva u obliku palme i ostrva koja zajedno prave izgled cele zemaljske površine. Jedno veštački napravljeno ostrvo na tom arhipelagu košta preko 30 miliona dolara. Ceo grad ima veliki broj luksuznih tržnih centara, a jedan od njih je toliko veliki da su u njemu smestili skijašku stazu.

Danas je Dubai grad prestiža za veliki broj turista iz vrhova svetske elite. Iako je grad nastao na proizvodnji nafte, ona sada učestvuje sa samo 4% u ukupnom nacionalnom dohotku koji iznosi preko 45 milijardi dolara.

Gradovi pobratimi[uredi]

Dubai ima 33 gradova pobradima. Većina ugovora obratimljenju je sklopljena posle 2002. godine.[1][2]

Izvori[uredi]

  1. ^ „Dubai’s sister cities“. dubaicityguide. 
  2. ^ „Twinning Cities Agreements“. UAE Official Website. 
  3. ^ UAEinteract.com. „Twinning agreement brings a taste of Spain to Dubai UAE - The Official Web Site - News“. Uaeinteract.com Приступљено 14. 07. 2009.. 
  4. ^ „Dynamic Busan - City Government - Sister Cities - Dubai“. English.busan.go.kr Приступљено 14. 07. 2009.. 
  5. ^ UAEinteract.com. „Dubai, Detroit ink sister-city accord UAE - The Official Web Site - News“. Uaeinteract.com Приступљено 14. 07. 2009.. 
  6. ^ UAEinteract.com. „Dubai, Granada discuss cooperation UAE - The Official Web Site - News“. Uaeinteract.com Приступљено 14. 07. 2009.. 
  7. ^ UAEinteract.com. „Los Angeles cultural body takes Dubai as sister city UAE - The Official Web Site - News“. Uaeinteract.com Приступљено 14. 07. 2009.. 
  8. ^ UAEinteract.com. „Dubai partners with the U.S. city of Phoenix UAE - The Official Web Site - News“. Uaeinteract.com Приступљено 14. 07. 2009.. 

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :