Dubai

Uredi veze
Koordinate: 25° 15′ 51″ S; 55° 17′ 24″ I / 25.264167° S; 55.29° I / 25.264167; 55.29
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Dubai (višeznačna odrednica).
Dubai
arap. دبيّ
Dubai
Zastava
Zastava
Administrativni podaci
Država Ujedinjeni Arapski Emirati
EmiratDubai
Osnovan9. jun 1833.
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 2.632.000
 — gustina639,77 st./km2
Aglomeracija3.626.321[1]
Geografske karakteristike
Koordinate25° 15′ 51″ S; 55° 17′ 24″ I / 25.264167° S; 55.29° I / 25.264167; 55.29
Površina4.114 km2
Dubai na karti UAE
Dubai
Dubai
Dubai na karti UAE
Ostali podaci
GradonačelnikMuhamed ibn Rašid el Maktum
Veb-sajt
dubai.ae

Dubai (arap. دبي [Dubay] /dʊ.ˈbɑj/) najveći je i najgušće naseljeni grad u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE).[2] On je lociran na jugoistočnoj obali Persijskog zaliva i prestonica je emirata Dubai, jednog od sedam emirata od kojih je zemlja sačinjena. Abu Dabi i Dubai su jedina dva emirata koja imaju moć vetoa u pogledu kritičnih stvari od nacionalnog značaja u Federalnom vrhovnom savetu zemlje.[3][4] Grad Dubai je lociran na severnoj obali emirata i centar je metropolitanske oblasti Dubai-Šardža-Adžman. Dubai je bio domaćin svetskog sajma Expo 2020.[5]

Dubai je postao globalni grad i poslovni centar Srednjeg istoka.[6] On je isto tako jedan od glavnih transportnih centara za putnike i teret. Do 1960-tih, dubajska ekonomija je bila bazirana na prihodima od trgovine i, u manjoj meri, naftnim istraživačkim koncesijama, ali nafta nije bila otkrivena do 1966. Naftni prihod je prvi put počeo da pritiče 1969. godine.[7] Dubajski naftni prihod je pomogao u ubrzavanju ranog razvoja grada, ali su njegove naftne rezerve ograničene i nivoi produkcije su niski: tako da u današnje vreme manje od 5% prihoda emirata potiče od nafte.[8]

Emiratov model zapadnjačkog stila poslovanja stimuliše njegovu ekonomiju. Glavni izvori prihoda su turizam, avijacija, nekretnine, i finansijske usluge.[9][10][11] Dubai je nedavno bio imenovan najboljom destinacijom za muslimanske putnike prema agenciji Salam Standard.[12] Dubai je nedavno privukao svetsku pažnju zbog mnoštva velikih inovativnih građevinskih projekata i sportskih događaja. Grad je poprimio ikonski status zbog njegovih nebodera i visokih zgrada, a posebno zbog najviše zgrade na svetu, Burdž Kalifa. Dubai je bio kritikovan zbog kršenja ljudskih prava u pogledu gradske predominantno južnoazijske i filipinske radne snage.[13] Dubajsko tržište nekretninama je doživelo značajno pogoršanje tokom 2008–09 nakon finansijske krize iz 2007–08,[14] ali se ekonomija emirata povratila u stanje rasta.[15]

Godine 2012, Dubai je bio 22. najskuplji grad na svetu i najskuplji grad na Srednjem istoku.[16][17] Godine 2014, dubajske hotelske sobe su bile rangirane na drugom mestu u svetu po skupoći, nakon Ženeve.[18] Dubai je bio rangiran kao jedno od najboljih mesta za život na Srednjem istoku od strane globalne konsultantske firme iz SAD Mercer.[19]

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Mnoge teorije su bile predložene o poreklu reči „dubai”. Jedna teorija sugeriše da je reč korištena za opisivanje „pijace” (souq).[20] Jedna arapska poslovica glasi „Daba Dubai” (arap. دبا دبي), što znači „Oni su došli sa puno novca”.[21] Prema Fedelu Handhalu, naučniku koji se bavi istorijom i kulturom UAE, moguće je da je reč „dubai” proistekla iz reči daba (arap. دبا) (prošlo vreme od yadub (arap. يدب), što znači „puzati”), što se odnosi na spori protok Dubajskog potoka u kopno. Pesnik i naučnih Ahmad Mohamad Obajd navodi istu reč, ali sa alternativnim značenjem „bebe cvrčka” (arap. جراد) zbog izobilja skakavaca u ovom području pre naseljavanja.[22] Stanovnik grada je Dubajac.[23]

Geografija[uredi | uredi izvor]

Položaj[uredi | uredi izvor]

Mapa Dubaija

Dubai se nalazi u Ujedinjenim Arapskim emiratima i smešten je na obali Persijskog zaliva. Nadmorska visina mu je 16 m. Emirat Dubai se graniči sa emiratima: Abu Dabi na jugu, Šardžom na severoistoku i sultanatom Oman na jugoistoku. Hata, mala enklava ovog emirata je okružena sa tri strane sultanatom Oman i emiratima Adžman i Ras el Hajma. Persijski zaliv čini zapadnu obalu emirata. Dubai zauzima površinu od 4.114 km² što predstavlja značajno povećanje zemljišta u odnosu na početnih 3.880 km². Razlika u površini dobijena je zahvaljujući otimanju zemljišta od mora i vađenju peska sa morskog dna.

Dubai leži u Arabijskoj pustinji, ali mu se topografski izgled drastično razlikuje od same pustinje po tome što je predeo oko Dubaija prošaran peščanim pustinjskim predelima, dok u ostalim delovima, a naročito na južnim, preovladava peščana pustinja. Pesak, koji se uglavnom sastoji od zdrobljenih školjki i korala, je sitan, čist i beo. Istočno od grada, solju prekriveno obalsko područje, poznato i kao sabkha, predstavlja put do dina kako na severu tako i na jugu. U smeru istoka nalaze se više dine koje zbog gvozdenog oksida u sebi imaju crvenu boju.

Ravna peščana pustinja vodi na zapad do planine Hadžar, koja se pruža duž granice Dubaija sa Omanom i Hatom. Lanac Zapadni Hadžar je neplodan, neravan i porušen predeo, čiji planinski vrhovi dostižu visini na pojedinim mestima i do 1.300 metara.

Pogled na Dubai iz Džumeire

Dubai nema prirodnu reku ili oaze, ali ima prirodan zaton, nazvan reka Dubai, koji je vremenom proširivan i produbljivan tako da sad predstavlja siguran plovni put i za velike brodove koji njime plove. Dubai takođe ima i nekoliko klisura i izvora vode koji nastaju u planinama Zapadnog Hadžara. Ogromno more i peščane dine prekrivaju veći deo južnog Dubaija i vode u pustinju poznatu kao Prazana četvrtina.

Pogled na Dubai noću

Seizmički Dubai je u veoma stabilnoj zoni, nedaleka seizmička linija koja je udaljena 200 km od Ujedinjenih Arapskih Emirata gotovo da i nema uticaja na seizmička dešavanja u Dubaiju. Stručnjaci takođe predviđaju da ne postoji opasnost od nastanka cunamija jer voda Persijskog zaliva nije dovoljno duboka za nastajanje cunamija.

Vode Dubaija su dom za preko 300 vrsta riba, uključujući tropske ribe, zatim meduze, korale, delfine, kitove i ajkule. Različite vrste kornjača takođe mogu biti pronađene u regionu, uključujući i Hawksbill i zelenu kornjaču koja se nalazi na listi zaštićenih životinjskih vrsta. Drveće raste u prerijama unutar planina Zapadnog Hadžara. Nekoliko samoniklih palminih drvoreda kao i zaliv Dubai pružaju se kroz grad u pravcu severoistok-jugozapad. Istočni deo čini lokalitet poznat kao Deira i nalazi se uz bok emirata Šarca, i grad Al Aweer na jugu. Dubai međunarodni aerodrom smješten je na jugu Deira, dok je aerodrom Palm Deira smješten severno od Deire na obali Persijskog zaliva.

Najveća koncentracija zemljišta i građevina je zapadno od Dubai zatona, na priobalnom području poznatom kao Džumerah. Port Rašid, Džebel Ali, Burdž el Arab, i Palm Džameirah, tematske i slobodne trgovinske i ostale zone, kao što je Business Bay su takođe smeštene ovde.

Klima[uredi | uredi izvor]

Dubai ima toplu pustinjsku klimu. Leta u Dubaiju su ekstremno topla, vetrovita, i vlažna, sa visokim prosekom na oko 41 °C (106 °F) i noćnim nižim temperaturama od oko 30 °C (86 °F) u najtoplijem mesecu, avgustu. Većina dana je sunčana tokom cele godine. Zime su tople sa prosečnom visokom temperaturom od 24 °C (75 °F) i noćnim niskim temperaturama od 14 °C (57 °F) u januaru, najhladnijem mesecu. Padavine su koncentrisane između januara i marta. Od kraja aprila do početka novembra tek jednom mesečno pada kiša (višegodišnji prosek). Precipitacija se, međutim, povećala u zadnje dve dekade, pri čemu akumulacija kiše doseže 94,3 mm (3,71 in) godišnje.[24] Dubajska leta su isto tako poznata po umereno visokom nivou vlažnosti, što ih može učiniti neudobnim za mnoge.[25] Usled vlažnosti vazduha od oko 60%, subjektivni osećaj toplote je znatno manji nego npr. u Evropi. Najviša zabeležena temperatura u UAE je 52,1 °C (126 °F), koja je izmerena jula 2002.[26]


Klima Dubaija
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 31,8
(89,2) 		37,5
(99,5) 		41,3
(106,3) 		43,5
(110,3) 		47,0
(116,6) 		48,5
(119,3) 		52,1
(125,8) 		51,3
(124,3) 		45,1
(113,2) 		42,4
(108,3) 		41
(106) 		35
(95) 		52,1
(125,8)
Maksimum, °C (°F) 25,4
(77,7) 		24,8
(76,6) 		29,1
(84,4) 		35,7
(96,3) 		39,4
(102,9) 		41,7
(107,1) 		44,3
(111,7) 		43,6
(110,5) 		41,3
(106,3) 		37,9
(100,2) 		30,7
(87,3) 		27,8
(82) 		33,4
(92,1)
Prosek, °C (°F) 21,1
(70) 		20,6
(69,1) 		24,8
(76,6) 		30,1
(86,2) 		33,4
(92,1) 		35,8
(96,4) 		38,7
(101,7) 		38,5
(101,3) 		35,2
(95,4) 		32,6
(90,7) 		25,4
(77,7) 		23,4
(74,1) 		29,97
(85,94)
Minimum, °C (°F) 16,5
(61,7) 		16,6
(61,9) 		20,4
(68,7) 		24,4
(75,9) 		27,4
(81,3) 		30
(86) 		33,1
(91,6) 		33,3
(91,9) 		29
(84) 		27,2
(81) 		20,0
(68) 		19
(66) 		22,5
(72,5)
Apsolutni minimum, °C (°F) 6,1
(43) 		6,9
(44,4) 		9,0
(48,2) 		13,4
(56,1) 		15,1
(59,2) 		18,2
(64,8) 		20,4
(68,7) 		23,1
(73,6) 		16,5
(61,7) 		15,0
(59) 		11,8
(53,2) 		8,2
(46,8) 		6,1
(43)
Količina padavina, mm (in) 18,8
(0,74) 		25,0
(0,984) 		22,1
(0,87) 		7,2
(0,283) 		0,4
(0,016) 		0,0
(0) 		0
(0) 		0,0
(0) 		0,0
(0) 		1,1
(0,043) 		2,7
(0,106) 		16,2
(0,638) 		93,5
(3,68)
Dani sa padavinama 2 4,7 4 2,6 0,3 0,0 0 0,5 0,1 0,2 1,3 3,8 19,5
Relativna vlažnost, % 65 65 63 55 53 58 56 57 60 60 61 64 59,8
Sunčani sati — mesečni prosek 254,2 229,6 254,2 294,0 344,1 342,0 322,4 316,2 309,0 303,8 285,0 254,2 3.508,7
Sunčano vreme — mesečni procenti 75 75 68 75 85 81 74 78 86 82 86 75 78,3
Izvor #1: Dubajski meteorološki zavod[27]
Izvor #2: climatebase.ru (ekstremi, sunčanost),[28] NOAA (vlažnost, 1974–1991)[29]
Klimatski podaci za Dubai
Pokazatelj \ Mesec Jan. Feb. Mar. Apr. Maj Jun Jul Avg. Sep. Okt. Nov. Dec. God.
Prosečna temperatura mora °C (°F) 23,4
(74,2) 		21,9
(71,4) 		23,2
(73,8) 		25,5
(77,9) 		28,8
(8,8) 		31,6
(88,8) 		32,7
(90,9) 		33,5
(92,3) 		33,1
(91,5) 		31,3
(88,4) 		28,6
(83,4) 		25,4
(77,8) 		28,3
(76,6)
Prosek UV indeks 6 8 10 11+ 11+ 11+ 11+ 11+ 11 8 6 5 9,1
Izvor #1: seatemperature.org[30]
Izvor #2: Metereološki atlas[31]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Tvrđava al Fahidi, izgrađena 1799. godine, je najstarija postojeća zgrada u Dubaiju

U prošlosti, ovaj grad, kao uostalom i veći deo ovog dela sveta, živeo je od ribolova i lova na školjke. Situacija se drastično promenila pronalaskom nafte, a cela ova regija je veoma bogata naftom. Od kada su 1971. godine Dubai i ostalih šest emirata oformili Ujedinjene Arapske Emirate, ova država je u vrhu svetskih proizvođača. To je dalo mogućnosti i ovom gradu kao i celom emiratu da brzo napreduje. Znajući da rezerve nafte neće trajati večno Rašid ibn Saed el Maktum, emir (šeik) Dubaija od 1958—1990, je imao ideju kako da Dubai učini bogatim i posle nestanka naftnih rezervi. Počeo je sa detaljnim planovima za razvoj najvećeg svetskog turističkog mesta. Ogroman novac dobijan od nafte kanalisao je u naglu izgradnju ovog grada. Veliki broj Indijaca i Pakistanaca je došao u ovaj grad, da rade kao fizički radnici na ogromnim građevinskim radovima. Broj stanovnika od 1968. do 1975. povećao se 4 puta.

U početku su građevine bile nešto skromnije da bi 1990-ih godina počeli da se grade objekti koji bi mogli da se nazovu svetskim čudima. Jedan od takvih je hotel Al Arab, koji je zvanično najveći i najviši hotel na svetu, i ujedno jedini hotel sa 7 zvezdica. Napravljen je u obliku jedra na ribarskom brodiću po želji samog emira. Ulazni hol je najveći na svetu, viši od same Ajfelove kule. Međutim nakon njegovog završetka počele su da se grade još nestvarnije tvorevine: poluostrva u obliku palme i ostrva koja zajedno prave izgled cele zemaljske površine. Jedno veštački napravljeno ostrvo na tom arhipelagu koštalo preko 30 miliona dolara. Ceo grad ima veliki broj luksuznih tržnih centara, a jedan od njih je toliko veliki da su u njemu smestili skijašku stazu.

Stanovništvo[uredi | uredi izvor]

Privreda[uredi | uredi izvor]

Danas je Dubai grad prestiža za veliki broj turista iz vrhova svetske elite. Iako je grad nastao na proizvodnji nafte, ona sada učestvuje sa samo 4% u ukupnom nacionalnom dohotku koji iznosi preko 45 milijardi dolara.

Saobraćaj[uredi | uredi izvor]

Međunarodna saradnja[uredi | uredi izvor]

Dubai ima 33 gradova pobratima. Većina ugovora o bratimljenju je sklopljena posle 2002. godine.[32][33]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Government of Dubai”. 
  2. ^ „United Arab Emirates: metropolitan areas”. World-gazetteer.com. Arhivirano iz originala 25. 8. 2009. g. Pristupljeno 31. 7. 2009. 
  3. ^ The Government and Politics of the Middle East and North Africa. D Long, B Reich. pp. 157
  4. ^ „Federal Supreme Council”. uaecabinet.ae (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 09. 07. 2017. g. Pristupljeno 25. 8. 2017. 
  5. ^ „Where is Dubai and Dubai city?”. Thatsdubai.com. 14. 6. 2007. Arhivirano iz originala 15. 02. 2013. g. Pristupljeno 12. 3. 2013. 
  6. ^ „The 2008 Global Cities Index”. Foreign Policy. 15. 10. 2008. Arhivirano iz originala 20. 5. 2010. g. Pristupljeno 20. 4. 2010. 
  7. ^ Sampler & Eigner (2008). Sand to Silicon. UAE: Motivate. str. 11. ISBN 9781860632549. 
  8. ^ DiPaola, Anthony (28. 09. 2010). „Dubai gets 2% GDP from oil”. Bloomberg. Arhivirano iz originala 6. 10. 2014. g. 
  9. ^ Oil share dips in Dubai GDP Arhivirano 2013-09-26 na sajtu Wayback Machine AMEInfo (9 June 2007) Retrieved on 15 October 2007.
  10. ^ Dubai economy set to treble by 2015 Arhivirano 2014-11-03 na sajtu Wayback Machine ArabianBusiness.com (3 February 2007) Retrieved on 15 October 2007.
  11. ^ „Dubai diversifies out of oil”. AMEInfo. 7. 9. 2005. Arhivirano iz originala 19. 12. 2008. g. Pristupljeno 12. 8. 2008. 
  12. ^ Cornock, Oliver. „Dubai must tap booming halal travel industry – Khaleej Times”. www.khaleejtimes.com. Pristupljeno 16. 12. 2016. 
  13. ^ Davis, Mike (2006). „Fear and money in Dubai”. New Left Review. New Left Review. II (41): 47—68. Arhivirano iz originala 20. 02. 2016. g. 
  14. ^ „Job losses hasten property decline in Dubai but medium-long term outlook upbeat”. Propertywire.com. 3. 12. 2008. Arhivirano iz originala 19. 01. 2009. g. Pristupljeno 14. 7. 2009. 
  15. ^ „Mohammad Bin Rashid approves Dubai's budget for 2015”. gulfnews.com. Arhivirano iz originala 12. 05. 2015. g. Pristupljeno 25. 05. 2015. 
  16. ^ Barnard, Lucy (6. 3. 2013). „Cost of living in Dubai rising rapidly – The National”. Thenational.ae. Arhivirano iz originala 22. 1. 2013. g. Pristupljeno 12. 3. 2013. 
  17. ^ „Oslo, Zürich and Tokyo are most expensive cities”. Thepeninsulaqatar.com. 14. 9. 2012. Arhivirano iz originala 27. 2. 2015. g. Pristupljeno 12. 3. 2013. 
  18. ^ „Dubai second-most expensive city to stay in, report says”. Arhivirano iz originala 6. 10. 2014. g. Pristupljeno 30. 9. 2014. 
  19. ^ Duncan, Gillian (8. 3. 2013). „Abu Dhabi and Dubai are best places to live in the Middle East, survey says – The National”. Thenational.ae. Arhivirano iz originala 17. 1. 2013. g. Pristupljeno 12. 3. 2013. 
  20. ^ Alkaabi, Alyazya (2011). مسميات مناطق دبي قديماً [Old names areas of Dubai]. Al Jundi (na jeziku: Arabic). Ministry of Defense. 444: 76. 
  21. ^ „Old Dubai”. Arhivirano iz originala 3. 2. 2014. g. Pristupljeno 24. 1. 2014. 
  22. ^ „How Did Dubai, Abu Dhabi and other Cities Get Their Names? Experts Reveal All”. UAE Interact. 30. 3. 2007. Arhivirano iz originala 7. 4. 2014. g. Pristupljeno 24. 1. 2014. 
  23. ^ Tahir, Mohammad A., et al. "Distribution of HLA-DQA1 alleles in Arab and Pakistani individuals from Dubai, United Arab Emirates." Forensic science international 85.3 (1997): 219–223.
  24. ^ „Climate in Dubai across the year. Dubai Meteorological office”. Dubaiairport.com. Arhivirano iz originala 18. 12. 2010. g. Pristupljeno 20. 4. 2013. 
  25. ^ „Temperature and Humidity in Dubai”. Godubai.com. Arhivirano iz originala 19. 3. 2012. g. Pristupljeno 20. 4. 2013. 
  26. ^ „UAE weather: Temperature soars to near record level”. thenational.ae. Arhivirano iz originala 18. 11. 2016. g. Pristupljeno 18. 5. 2014. 
  27. ^ „Climate (Average Temperatures:1977–2015;Precipitation:1967-2009)”. Dubai Meteorological Office. Arhivirano iz originala 4. 10. 2013. g. Pristupljeno 20. 12. 2008. 
  28. ^ „Dubai, Emirates”. Climatebase.ru. Pristupljeno 10. 2. 2013. 
  29. ^ „Climate Normals for Dubai”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Pristupljeno 10. 2. 2013. 
  30. ^ „Monthly Dubai water temperature chart”. Seatemperatures.org. Pristupljeno 20. 1. 2014. 
  31. ^ „Dubai, United Arab Emirates - Climate data”. Weather Atlas. Pristupljeno 8. 3. 2017. 
  32. ^ „Dubai’s sister cities”. dubaicityguide. 
  33. ^ „Twinning Cities Agreements”. UAE Official Website. Arhivirano iz originala 30. 05. 2013. g. Pristupljeno 26. 12. 2010. 
  34. ^ UAEinteract.com. „Twinning agreement brings a taste of Spain to Dubai UAE - The Official Web Site - News”. Uaeinteract.com. Arhivirano iz originala 30. 05. 2013. g. Pristupljeno 14. 7. 2009. 
  35. ^ „Dynamic Busan - City Government - Sister Cities - Dubai”. English.busan.go.kr. Pristupljeno 14. 7. 2009. 
  36. ^ UAEinteract.com. „Dubai, Detroit ink sister-city accord UAE - The Official Web Site - News”. Uaeinteract.com. Arhivirano iz originala 26. 08. 2009. g. Pristupljeno 14. 7. 2009. 
  37. ^ UAEinteract.com. „Dubai, Granada discuss cooperation UAE - The Official Web Site - News”. Uaeinteract.com. Arhivirano iz originala 30. 05. 2013. g. Pristupljeno 14. 7. 2009. 
  38. ^ UAEinteract.com. „Los Angeles cultural body takes Dubai as sister city UAE - The Official Web Site - News”. Uaeinteract.com. Arhivirano iz originala 30. 05. 2013. g. Pristupljeno 14. 7. 2009. 
  39. ^ UAEinteract.com. „Dubai partners with the U.S. city of Phoenix UAE - The Official Web Site - News”. Uaeinteract.com. Arhivirano iz originala 30. 05. 2013. g. Pristupljeno 14. 7. 2009. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Syed Ali. Dubai: Gilded Cage (Yale University Press; 2010) 240 pages. Focuses on the Arab emirate's treatment of foreign workers.
  • Heiko Schmid: Economy of Fascination: Dubai and Chicago as Themed Urban Landscapes, Berlin, Stuttgart. 2009. ISBN 978-3-443-37014-5.
  • John M. Smith: Dubai The Maktoum Story, Norderstedt. 2007. ISBN 978-3-8334-4660-3.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дубаи&oldid=27513758”