Omar Hajam

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Omar Hajam

Omar Khayyam Profile.jpg
Bista Omara Hajama u Nišapuru, Iran

Puno ime Umar ibn Ibrahim al-Hajam Nišapuri
Opšti podaci
Datum rođenja 18. maj 1048.
Mesto rođenja Nišapur (Persija)
Datum smrti 4. decembar 1131.
Mesto smrti Horasan (Persija)
Rad
Polje Matematika, Poezija, Filozofija, Astronomija

Omar Hajam, Persijski: ‏غیاث ‌الدین ابوالفتحعمر ابراهیم خیام نیشابورﻯ , Gijat ad-Din Abu'l al-Fath Umar ibn Ibrahim al-Hajam Nišapuri, (18. maj 1048 – 4. decembar 1131) bio je persijski polimat, filozof, matematičar, astronom, astrolog i pesnik. On je takođe pisao traktate o mehanici, geografiji, minerologiji, muzici i Islamskoj teologiji.

Rođen u Nišapuru, kao mlad se preselio u Samarkand i tamo stekao obrazovanje. Potom se preselio u Buharu i ustanovio se kao jedan od najboljih matematičara i astronoma u srednjovekovnom periodu. On je autor jednog od najbitnijih traktata na temu algebre napisanog pre modernog doba, Traktat o demonstraciji problema algebre koji uključuje geometrijske metode rešavanja kubnih jednačina presecajućom hiperbolom sa krugom. Doprineo je i reformi kalendara.

Njegov značaj kao filozofa i učitelja i njegovih nekoliko preostalih filozofskih radova još nisu dobili jednaku pažnju kao njegovi naučni i poezijski spisi. Al-Zamakšari ga je nazivao „filozofom sveta“. Mnogi izvori svedoče da je decenijama predavao filozofiju Ibn Sine (Avicene) u Nišapuru gde je Hajam rođen i sahranjen i gde njegov mauzolej danas stoji kao remek-delo iranske arhitekture posećen od mnogih svake godine.

Izvan Irana, i persijskog govornog područja, Hajam je izvršio uticaj na literaturu i društva putem prevođenja njegovih radova i popularizacijom preko drugih učenjaka. Najveći takav uticaj je izvršen u zemljama engleskog govornog područja; a engleski učenjak Tomas Hajd (1636—1703) bio je prvi Evropljanin koji ga je proučavao. Najuticajniji od svih bio je Edvard Ficdžerald (1809-83), koji je učinio da Hajam postane najpoznatiji pesnik Istoka na Zapadu kroz njegov prevod i adaptaciju Hajamovih, ne tako brojnih, katrena (Persijski: رباعیات‎ rubaije) u Rubaijama Omara Hajama.

Omar Hajam je umro 1131. i sahranjen je u Hajamovom Vrtu kod mauzoleja Imzade Mahruka u Nišapuru. Godine 1963. Mauzolej Omara Hajama sagrađen je na tom mestu.

Po Hajamu su naziv dobili asteroid 3095 Omarkhayyam, kao i jedan lunarni krater 1970. godine.

Kod grobnice Omara Hajama, Džej Hambidž

Ime[uredi]

  • غیاث ‌الدین Gijat ad-Din; Rame vere - indikacija na njegovo poznavanje Kurana.
  • ابوالفتح عمر بن ابراهیم Abu al-Fath Umar ibn Ibrahim; Abu-otac, Fath-osvajač, Umar-život, Ibrahim-ime oca
  • خیام Hajam; znači "spravljač šatora" i izvedenica je imena njegovog oca
  • نیشابورﻯ Nišapuri; označava grad iz kojeg je.

Prve godine[uredi]

Omar Hajam rodio se u Nišapuru, današnjem Iranu, tada seldžučkom glavnom gradu u širem Horasanu, koji je bio rival Kairu i Bagdadu u uticaju na kulturu te ere. Misli se da je rođen u porodici spravljača šatora (hajjami) što je koristio da se igra s rečima kasnije u životu:

Hajam, što šio je šatore nauke,
Pao je u žalost peći i beše gadno opečen,
Makaze Sudbe presekoše mu konopce života,
I trgovac Nade ga proda za ništa!

Omar Hajam[1]

Proveo je deo svog detinjstva u gradu Balkh (u današnjem severnom Avganistanu), studirajući kod poznatog učenjaka Šeik Mujamed Mansurija. Kasnije je učio kod imama Movafak Nišapurija, koji je bio smatran jednim od najboljih predavača Horasana i okoline. Kroz život Omar Hajam bio je neumoran u svojim naporima, danju bi predavao algebru i geometriju, uveče bi prisustvovao seldžučkom dvoru kao savetnik Malik Šaha a noću bi učio astronomiju i sve bitne aspekte Džalali kalendara.

Hajamove godine u Isfadžanu bile su veoma produktivne, ali posle smrti seldžučkog sultana Malik Šaha (najverovatnije ubijen od strane sekte Asasina), sultanova udovica okrenula se protiv njega kao savetnika i uskoro je poslan na hadžiluk u Meku i Medinu. Potom je dobio dozvolu da radi kao dvorski astrolog i beše mu dozvoljen povratak u Nišapur gde je bio poznat po svojim radovima i nastavio sa predavanjem matematike, astrologije, čak i medicine.

Matematika[uredi]

Hajam je bio poznat kao matematičar. Napisao je uticajan Traktat o demonstraciji problema algebre (1070), koji je postavio principe algebre, dela persijske matematike koja je vremenom došla u Evropu. On je izveo generalne metode za rešavanje kubnih jednačina i čak neke više radnje.

U Traktatu pisao je o trougaonom poretku binomnih koeficijenata poznatih kao Paskalov trougao. Godine 1077, Hajam je napisao Objašnjenja teškoća Euklidovih definicija. Bitan deo knjige bavi se slavnim Euklidovim petim postulatom, koji je privukao pažnju Tabita ibn Kure. Al-Hajtam je prethodno pokušao demonstraciju postulata; Hajamov pokušaj je bio daleko napredniji i njegove kritike su pronašle svoj put do Evrope, moguće doprinoseći eventualnom razvoju ne-Euklidovske geometrije.

Omar Hajam stvorio je bitne radove na temu geometrije, posebno u teoriji proporcija. Njegovi slavni matematičari savremenici su Al-Hazini i Abu Hatim.

Poezija[uredi]

Celokupni pesnički opus Omara Hajama su rubaije – lirske pesme u četiri polustiha tj. dva stiha koja se rimuju po sistemu: a a b a. Ova pesnička forma potiče iz arapske književnosti. Omar Hajam je obogatio rubaije širinom ideja, smelošću razmišljanja i kritičkim stavom prema svetu. Česta tematika njegovih pesama je pohvala vinu, ali u mističkom stilu. Prevođen je na mnoge jezike, pa i srpski:

Kažu: biće raja, biće rajskih seka,
biće tamo vina, biće meda, mleka...
Zato nemoj biti bez vina i drage,
kad na koncu konca, to te isto čeka.
(prevod stihova: F. Bajraktarović)

Galerija[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ „Omar Khayyam“. The MacTutor History of Mathematics archive. 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]