Омар Хајам

Омар Хајам
Биста Омара Хајама у Нишапуру, Иран
Пуно име	Умар ибн Ибрахим ал-Хајам Нишапури
Општи подаци
Датум рођења	18. мај 1048.
Место рођења	Нишапур (Персија)
Датум смрти	4. децембар 1131.
Место смрти	Хорасан (Персија)
Рад
Поље	Математика, Поезија, Филозофија, Астрономија

Омар Хајам, Персијски: ‏غیاث ‌الدین ابوالفتحعمر ابراهیم خیام نیشابورﻯ , Гијат ад-Дин Абу'л ал-Фатх Умар ибн Ибрахим ал-Хајам Нишапури, (18 Мај 1048 – 4 Децембар 1131) ‏је био Персијски полимат, филозоф, математичар, астроном и песник. Он је такође писао тракте о механици, географији, минерологији, музици и Исламској теологији.

Рођен у Нишапуру, као млад се преселио у Самарканд и тамо стекао образовање. Потом се преселио у Бухару и установио се као један од најбољих математичара и астронома у средњевековном периоду. Он је аутор једног од најбитнијих траката на тему алгебре написану пре модерног доба, Тракат о Демонстрацији Проблема Алгебре који укључује геометријске методе решавања кубних једначина пресецајућом хиперболом са кругом. Допринео је и реформи календара.

Његов значај као филозофа и учитеља и његових неколико преосталих филозофских радова још нису добили једнаку пажњу као његови научни и поезијски списи. Ал-Замакшари га је називао „филозофом света“. Многи извори сведоче да је деценијама предавао филозофију Ибн Сине (Авицене) у Нишапуру где је Хајам рођен и сахрањен и где његов маузолеј данас стоји као ремек-дело Иранске архитектуре посећен од многих сваке године.

Изван Ирана, и персијског говорног подручја, Хајам је извршио утицај на литературу и друштва путем превођења његових радова и популаризацијом преко других учењака. Највећи такав утицај је извршен у земљама Енглеског говорног подручја; Енглески учењак Томас Хајд (1636-1703) био је први европљанин који га је проучавао. Најутицајнији од свих био је Едвард Фицџералд (1809-83), који је учинио да Хајам постане најпознатији песник Истока на Западу кроз његов превод и адаптацију Хајамових, не тако бројних, катрена (Персијски: رباعیات‎ рубаије) у Рубаијама Омара Хајама.

Омар Хајам је умро 1131. и сахрањен је у Хајамовом Врту код маузолеја Имзаде Махрука у Нишапуру. Године 1963. Маузолеј Омара Хајама саграђен је на том месту.

По Хајаму су назив добили астероид 3095 Omarkhayyam, као и један лунарни кратер 1970. године.

Код гробнице Омара Хајама, Џеј Хамбиџ

Име

• غیاث ‌الدین Гијат ад-Дин; Раме вере - индикација на његово познавање Курана.
• ابوالفتح عمر بن ابراهیم Абу ал-Фатх Умар ибн Ибрахим; Абу-отац, Фатх-освајач, Умар-живот, Ибрахим-име оца
• خیام Хајам; значи "справљач шатора" и изведеница је имена његовог оца
• نیشابورﻯ Нишапури; означава град из којег је.

Прве године

Омар Хајам родио се у Нишапуру, данашњем Ирану, тада Селџучком главном граду у ширем Хорасану, који је био ривал Каиру и Багдаду у утицају на културу те ере. Мисли се да је рођен у породици справљача шатора (хајјами) што је користио да се игра с речима касније у животу:

Хајјам, што шио је шаторе науке,
Пао је у жалост пећи и беше гадно опечен,
Маказе Судбе пресекоше му конопце живота,
И трговац Наде га прода за ништа!

– Омар Хајам

Он је провео део свог детињства у граду Балкх (у данашњем северном Авганистану), студирајући код познатог учењака Шеик Мујамед Мансурија. Касније је учио код Имам-а Мовафак Нишапурија, који је био сматран једним од најбољих предавача Хорасана и околине. Кроз живот Омар Хајам био је неуморан у својим напорима, дању би предавао алгебру и геометрију, увече би присуствовао Селџучком двору као саветник Малик Шаха а ноћу би учио астрономију и све битне аспекте Џалали календара.

Хајамове године у Исфаџану биле су веома продуктивне, али после смрти Селџучког султана Малик Шаха (највероватније убијен од стране секте Асасина), султанова удовица окренула се против њега као саветника и ускоро је послан на Хаџилук у Меку и Медину. Он је потом добио дозволу да ради као дворски астролог и беше му дозвољен повратак у Нишапур где је био познат по својим радовима и наставио са предавањем математике, астрологије, чак и медицине.

Математика

Хајам је био познат као математичар. Написао је утицајан Тракат о Демонстрацији Проблема Алгебре (1070), који је поставио принципе алгебре, дела Персијске Математике која је временом дошла у Европу. Он је извео генералне методе за решавање кубних једначина и чак неке више радње.

У Тракту писао је о троугаоном поретку биномних коефицијената познатих као Паскалов троугао. Године 1077., Хајам је написао Објашњења Тешкоћа Еуклидових Дефиниција. Битан део књиге бави се славним Еуклидовим паралелним постулатом, који је привукао пажљу Табита ибн Куре. Ал-Хајтам је претходно покушао демонстрацију постулата; Хајамов покушај је био далеко напреднији и његове критике су пронашле свој пут до Европе, могуће доприносећи евентуалном развоју не-Еуклидовске геометрије.

Омар Хајам створио је битне радове на тему геометрије, посебно у теорији пропорција. Његови славни математичари савременици су Ал-Хазини и Абу Хатим.

Поезија

Целокупни песнички опус Омара Хајама су рубаије – лирске песме у четири полустиха тј. два стиха која се римују по систему: а а б а. Ова песничка форма потиче из арапске књижевности. Омар Хајам је обогатио рубаије ширином идеја, смелошћу размишљања и критичким ставом према свету. Честа тематика његових песама је похвала вину, али у мистичком стилу. Превођен је на многе језике, па и српски:

Кажу: биће раја, биће рајских сека,
биће тамо вина, биће меда, млека...
Зато немој бити без вина и драге,
кад на концу конца, то те исто чека.
(превод стихова: Ф. Бајрактаровић)

Галерија

• 

  Рубаија Омара Хајама у Шикаста Настаʿлик стилу.

• 

  Рубаија Омара Хајама у Шикаста Настаʿлик стилу.

Литература

• Turner, Howard R. (1997). Science in Medieval Islam: An Illustrated Introduction. University of Texas Press. ISBN 0-292-78149-0. 
• Jos Biegstraaten (2008). „Omar Khayyam (His impact on the literary and social scene abroad)“. Encyclopaedia Iranica. vol. 15. Encyclopaedia Iranica Foundation. 
• Nasr, S. H. (2006). Islamic Philosophy from Its Origin to the Present: Philosophy in the Land of Prophecy. SUNY Press. ISBN 0-7914-6799-6. 
• Katz, Victor (1998). A History of Mathematics: An Introduction (2 ed.). Addison-Wesley. стр. 879. ISBN 0-321-01618-1. 
• KnoebelNasr, Arthur; Laubenbacher, Reinhard; Lodder, Jerry; Pengelley, David (2007). Mathematical Masterpieces: Further Chronicles by the Explorers. Springer. ISBN 0-387-33061-5. 
• The Cambridge History of Iran (5): The Saljug and Mongol Periods. Cambridge University Press. 1968. ISBN 0-521-06936-X. 
• Smith, David Eugene (1935). „Euclid, Omar Khayyâm, and Saccheri“. Scripta Mathematica III (1): 5–10. OCLC 14156259. 
• Rozenfeld, Boris A. (1988). A History of Non-Euclidean Geometry: Evolution of the Concept of a Geometric Space. Springer Verlag. стр. 65, 471. ISBN 0-387-96458-4. 
• E.G. Browne (1998). Literary History of Persia. (Four volumes, 2,256 pages, and 25 years in the writing). ISBN 0-7007-0406-X
• Jan Rypka (1968). History of Iranian Literature. Reidel Publishing Company. ISBN 90-277-0143-1
• Omar Khayyam: Vierzeiler (Rubāʿīyāt) übersetzt von Friedrich Rosen mit Miniaturen von Hossein Behzad. ISBN 978-3-86931-622-2 Details

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Омар Хајам

• Rubaiyat Of Omar Khayyam
• Hashemipour, Behnaz (2007). „Khayyām: Ghiyāth al‐Dīn Abū al‐Fatḥ ʿUmar ibn Ibrāhīm al‐Khayyāmī al‐Nīshāpūrī“. In Thomas Hockey et al. The Biographical Encyclopedia of Astronomers. New York: Springer. pp. 627–8. ISBN 978-0-387-31022-0.  (PDF version)
• Амин Малуф - Самарканд