Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije
Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije
	Veliki grb Republike Srbije
	Standarta predsednika Narodne skupštine
	Službenik; Ana Brnabić; od: 20. marta 2024.
	Zakonodavna vlast u srpskoj politici ; Kabinet predsednika Narodne skupštine
Stil obraćanja	Gospodin predsednik ; (normalno) ; Njegova Ekselencija ; (diplomatski)
Zvanična rezidencija	Dom Narodne skupštine Republike Srbije, Trg Nikole Pašića br. 13, Beograd
Mesto	Beogradski region, Beograd
Nominator	Narodni poslanici
Imenuje	Narodna skupština,; polaže zakletvu pred Narodnom skupštinom
Dužina mandata	Četiri godine, nema ograničenja obnove mandata
Sadrži	Ustav Srbije
Inauguralni nosilac	Miša Anastasijević
Zamenik	Sandra Božić; Marina Raguš; Elvira Kovač; Snežana Paunović; Edin Đerlek; Jovan Janjić; potpredsednici Narodne skupštine Republike Srbije
Plata	134.133 srpskih dinara mesečno 2022. godine
Veb sajt	www.parlament.rs

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije predsedava Narodnom skupštinom Republike Srbije.Trenutna predsednica Narodne skupštine je Ana Brnabić, član Srpske napredne stranke.

Istorijat[uredi | uredi izvor]

Period 1990–2000.[uredi | uredi izvor]

Na prvim višestranačkim izborima u Srbiji održanim 9. decembra 1990. godine ubedljivo je pobedila Socijalistička partija Srbije i osvojila 194 poslanička mesta. Za predsednika skupštine izabran je Slobodan Unković a posle njegovog odlaska na mesto ambasadora u Kinu zamenio ga je na tom mestu Aleksandar Bakočević takođe iz SPS. Vladu je formirao Radoman Božović. Posle dve godine, 20. decembra 1992. godine, održani su novi izbori na kojima je SPS osvojio 101 poslaničko mesto i uz pomoć glasova poslanika Srpske radikalne stranke koja je osvojila 73 mandata za predsednika parlamenta izabran je Zoran Lilić, poslanik SPS a premijer je postao Nikola Šainović (SPS). Posle izbora Lilića za predsednika Savezne Republike Jugoslavije na mesto predsednika skupštine Srbije došao je Zoran Aranđelović (SPS). Ova manjinska vlada je bila je na vlasti do kraja 1993. godine a na novim izborima održanim 19. decembra 1993. SPS je osvojio 123 mandata i u koaliciji sa Novom demokratijom, koja je nastupala na listi tadašnjeg DEPOS-a i dobila 5 mandata, formirana je vlada na čijem čelu je bio Mirko Marjanović. Predsednik parlamenta postao je Dragan Tomić iz SPS-a. Ova vlada je izdržala ceo mandat do redovnih izbora održanih 21. septembra 1997. godine na kojim je SPS osvojio sa JUL-om i ND 110 poslaničkih mesta. Radikali su dobili 82, a SPO 45 mandata. Izbori su obeleženi bojkotom 16 stranaka većinom iz kasnije osnovanog DOS-a. Vladu su formirale SPS, JUL i SRS, a na čelu vlade je ostao Marjanović kao i Tomić na mestu predsednika parlamenta.

Period nakon 2000.[uredi | uredi izvor]

Kada je došlo do smene vlasti 5. oktobra 2000. godine pobedom Vojislava Koštunice i DOS-a na saveznim izborima, republička skupština je formirala prelaznu vladu u čijem sastavu su bili podjednako zastupljeni SPS, SPO i DOS a privremeni premijer je postao Milomir Minić. SRS je odbio da učestvuje u podeli resora. Potpisan je i sporazum za održavanje prevremenih parlamentarnih za 23. decembar 2000. godine na kojima je Demokratska opozicija Srbije osvojila 176 poslaničkih mesta a za predsednika Skupštine izabran je Dragan Maršićanin iz DSS. Kabinet je sastavio predsednik Demokratske stranke, Zoran Đinđić, koji je bio na čelu Vlade do atentata 12. marta 2003. godine, kada ga je nasledio Zoran Živković, potpredsednik DS (18. marta 2003). Maršićanin je, kada je Demokratska stranka Srbije izašla iz DOS-a i Vlade Srbije, podneo ostavku na svoju dužnost i zamenila ga je Nataša Mićić (decembar 2001). U jesen 2003. godine, zbog gubitka skupštinske većine i raspada DOS-ove Vlade, raspisuju se prevremeni izbori. Na izborima koji su održani 28. decembra te 2003. godine Vladu su formirali DSS, G17+ i koalicija SPO-NS uz manjinsku podršku SPS (3. mart 2004). Po formiranju većine sa SPS za predsednika Skupštine izabran je ponovo Dragan Maršićanin iz DSS sa zadatkom da kao v. d. predsednika Republike ponudi mandat Vojislavu Koštunici u čijem je kabinetu on imenovan za ministra privrede pa je Skupštinom posle njegove ostavke predsedavao najstariji potpredsednik Vojislav Mihailović iz SPO, a dan kasnije za predsednika je izabran Predrag Marković iz G17+. Posle parlamentarnih izbora održanih u januaru 2007. godine i maratonskih pregovora o formiranju skupštinske većine između DS, DSS i G17+ predsedavajući skupštine bila je kao najstariji poslanik Borka Vučić, izabrana sa liste SPS. Pet dana pre roka za formiranje vlade poslanici DSS-a su pružili podršku Tomislavu Nikoliću (8. maj 2007) za predsednika parlamenta koji se na tom mestu zadržao samo pet dana, kada je podneo ostavku zbog novonastalog koalicionog dogovora između DSS i DS. Posle formiranja vlade na čijem čelu je Vojislav Koštunica, za novog predsednika Skupštine izabran je Oliver Dulić (23. maj 2007).

Nakon vanrednih parlamentarnih izbora, 11. maja 2008. godine, formirana je nova skupštinska većina između Demokratske stranke i SPS-a koja je 25. juna za predsednik parlamenta izabrala Slavicu Đukić-Dejanović.

Ustavno određenje[uredi | uredi izvor]

član 104. Ustava Republike Srbije donetog 8. novembra 2006.

Narodna skupština RS, većinom glasova svih narodnih poslanika, bira Predsednika Narodne skupštine RS i jednog ili više potpredsednika Narodne skupštine RS.

Predsednik Narodne skupštine RS predstavlja Narodnu skupštinu, saziva njene sednice, predsedava njima i vrši druge poslove određene Ustavom, zakonom i poslovnikom Narodne skupštine RS.

Predsednici Narodne skupštine Republike Srbije[uredi | uredi izvor]

Predsednici Narodne skupštine Republike Srbije od 1991. godine:


#	Ime	Početak funkcije i kraj funkcije		Rok funkcije	Politička partija		Izbori
1	Slobodan Unković	11. januar 1991	5. jun 1991.	145 dana	Socijalistička partija Srbije	1. (1990–1992)	1990
2	Aleksandar Bakočević	5. jun 1991	25.januar 1993.	1 godinu, 234 dana	Socijalistička partija Srbije	1. (1990–1992)	1990
3	Zoran Lilić	25. januar 1993	29. jun 1993.	155 dana	Socijalistička partija Srbije	2. (1992–1993)	1992
4	Zoran Aranđelović	29. jun 1993	24. januar 1994.	209 dana	Socijalistička partija Srbije	2. (1992–1993)	1992
5	Dragan Tomić	1. februar 1994	22. januar 2001.	7008220104000000000♠6 godina, 356 dana	Socijalistička partija Srbije	3. (1993–1997)	1993
5	Dragan Tomić	1. februar 1994	22. januar 2001.	7008220104000000000♠6 godina, 356 dana	Socijalistička partija Srbije	4. (1997–2000)	1997
6	Dragan Maršićanin	22. januar 2001	6. decembar 2001.	7007274752000000000♠318 dana	Demokratska stranka Srbije	5. (2000–03)	2000
7	Nataša Mićić	6. decembar 2001	27. januar 2004.	7007676080000000000♠2 godine, 52 dana	Građanski savez Srbije	5. (2000–03)	2000
8 (6)	Dragan Maršićanin	4. februar 2004	3. mart 2004.	7006241920000000000♠28 dana	Demokratska stranka Srbije	6. (2003–07)	2003
9	Predrag Marković	4. mart 2004	7. maj 2007.	7007930960000000000♠2 godine, 347 dana	G17 plus	6. (2003–07)	2003
10	Tomislav Nikolić	8. maj 2007.	13. maj 2007.	7005432000000000000♠5 dana	Srpska radikalna stranka	7. (2007–08)	2007
11	Oliver Dulić	13. maj 2007	25. jun 2008.	7007331992000000000♠1 godina, 19 dana	Demokratska stranka	7. (2007–08)	2007
12	Slavica Đukić Dejanović	25. jun 2008.	31. maj 2012.	7008124135200000000♠3 godine, 341 dan	Socijalistička partija Srbije	8. (2008-12)	2008
13	Nebojša Stefanović	23. jul 2012.	16. april 2014.	7007546264000000000♠1 godina, 267 dana	Srpska napredna stranka	9. (2012–14)	2012
14	Maja Gojković	23. april 2014.	3. avgust 2020.	7008198158400000000♠6 godina, 102 dana	Srpska napredna stranka	10. (2014–16)	2014
14	Maja Gojković	23. april 2014.	3. avgust 2020.	7008198158400000000♠6 godina, 102 dana	Srpska napredna stranka	11. (2016–20)	2016
15	Ivica Dačić	22. oktobar 2020.	1. avgust 2022.	1 godina, 253 dana	Socijalistička partija Srbije	12. (2020–22)	2020
16	Vladimir Orlić	2. avgust 2022.	6. februar 2024.	7007478008000000000♠1 godina, 188 dana	Srpska napredna stranka	13. (2022–24)	2022
17	Ana Brnabić	20. mart 2024.	Trenutno	7006380160000000000♠44 dana	Srpska napredna stranka	14. (2024–tren)	2023

Očevi kuće[uredi | uredi izvor]

Godina	Ime (Rođen-Umro)
2001	Zaharije Trnavčević (1926–2016)	Demokratska stranka
2004	Velimir Simonović (1928–2016)	Demokratska stranka Srbije
2007	Borka Vučić (1926–2009)	Socijalistička partija Srbije
2008	Jovan Krkobabić (1930–2014)	Partija ujedinjenih penzionera Srbije
2012	Zaharije Trnavčević (1926–2016)	Bogata Srbija
2014	Milan Korać (1929–2015)	Partija ujedinjenih penzionera Srbije
2016	Dragoljub Mićunović (rođen 1930)	Demokratska stranka
2020	Smilja Tišma (rođena 1929)	Socijalistička partija Srbije
2022	Vladeta Janković (rođen 1940)	Narodna stranka
2024	Stojan Radenović (rođen 1948)	nezavisan

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Narodna skupština Republike Srbije

Reference[uredi | uredi izvor]

[1] Izvor: 021, Plate povećane i premijerki, ministrima i predsedniku za oko 8000 dinara

[2] Izvor: www.nova.rs | Šefe, da častiš: Od januara Vučiću plata veća za oko 11.000

[1]

[2]

p r u Predsednici Narodne skupštine Srbije
Spisak predsednika Narodne skupštine Srbije od 1804. do danas
Knjaževina Srbija (1815–1882)	Miša Anastasijević Živko Karabiberović Todor Tucaković Mijalko Radenković Živko Karabiberović Dimitrije Jovanović Đorđe Topuzović Ljubomir Kaljević Dimitrije Jovanović Đorđe Topuzović Dimitrije Jovanović Dimitrije Matić Todor Tucaković Vuja Vasić Aleksa Popović
Kraljevina Srbija (1882–1918)	Aleksa Popović Milan Kujundžić Sima Nestorović Milan Kujundžić Đorđe Pavlović Todor Tucaković Rista Popović Kosta Taušanović Nikola Pašić Dimitrije Katić Pavle Vuković Živan Živanović Nikola Pašić Svetomir Nikolajević Milutin Garašanin Nikola Pašić Sima Nestorović Rista Popović Aca Stanojević Dimitrije Marinković (Predsednik Senata) Petar Velimirović (Predsednik Senata) Aca Stanojević Ljubomir Davidović Nikola Nikolić Aca Stanojević Mihailo A. Popović Milenko Vesnić Ljubomir Jovanović Stanojlo Vukčević Ljubomir Jovanović Andra Nikolić Đoka Bračinac
ASNOS (1944–1945)	Siniša Stanković (1944—1945)
NR Srbija (1945—1963)	Aćim Grulović (1945—1948) Isa Jovanović (1948—1953) Petar Stambolić (1953—1957) Jovan Veselinov (1957—1963)
SR Srbija (1963—1991)	Dušan Petrović Šane (1963—1967) Miloš Minić (1967—1969) Dragoslav Marković (1969—1974) Živan Vasiljević (1974—1978) Dušan Čkrebić (1978—1982) Branko Pešić (1982—1984) Slobodan Gligorijević (1984—1986) Branislav Ikonić (1986—1988) Borisav Jović (1988—1989) Zoran Sokolović (1989—1991)
Republika Srbija (1990–2006)	Slobodan Unković (1991) Aleksandar Bakočević (1991—1993) Zoran Lilić (1993) Zoran Aranđelović (1993—1994) Dragan Tomić (1994—2001) Dragan Maršićanin (2001) Nataša Mićić (2001—2004) Dragan Maršićanin (2004) Predrag Marković (2004—2007)
Republika Srbija (2006–trenutno)	Predrag Marković (2004—2007) Tomislav Nikolić (2007) Oliver Dulić (2007—2008) Slavica Đukić Dejanović (2008—2012) Nebojša Stefanović (2012—2014) Maja Gojković (2014—2020) Ivica Dačić (2020—2022) Vladimir Orlić (2022—2024) Ana Brnabić (od 2024)