Географија Хрватске

Из Википедије, слободне енциклопедије

Хрватска се налази у југоисточној Европи на Балканском полуострву. Територија Хрватске заузима 56.592 km2, a поред тога око 32.068 km2 на мору. Њен облик подсећа на потковицу, а граничи се са Словенијом на северозападу, Мађарском на северу, Србијом на истоку, Црном Гором на југу, Босном и Херцеговином дуж реке Саве и Динарског планинског масива и Италијом преко Јадранског мора. Мали део територије око града Дубровника Хрватске је одвојен од матице делом којим Босна и Херцеговина излази на Јадран, где је град Неум.

Укупна дужина копнених граница Хрватске је 2197 km, од тога је граница са Босном и Херцеговином 932 km, 670 km са Словенијом, 329 km са Мађарском, 241 km са Србијом и 25 km са Црном Гором. На северном Јадрану додирују се територијалне воде Хрватске и Италије. Дужина јадранске обале је 1778 km (рачунајући острва 6176 km).

Un-croatia.svg

Према клими и рељефу, Хрватска се може поделити у три целине: континенталну, динарску и јадранску.

Панонска Хрватска заузима југозападни део Панонске низије, прошаран ниским планинама и рекама Савом, Дравом и Дунавом. У овом делу земље влада умерена конитинентална клима. Ова област се може даље поделити на северну Хрватску и Славонију. Северна Хрватска заузима део око реке Купе до мађарске границе и чине га: део око река Саве и Купе са градовима Загреб, Карловац и Сисак који је економски и демографски центар државе, Хрватско Загорје и Прекомурје између река Драве и Муре. Славонија је равница између Саве, Драве и Дунава, а често се у њу убрајају Барања (око доњег тока Драве) и Западни Срем.

Динарске планине спадају у ред средњих планина по висини и граница су између Јадраснког и Црноморског слива. Овај део укључује брдски део Горског Котара од Ријеке до Карловца, долине Лику и Крбаву између планине Велебит и босанско-херцеговачке границе, као и планине Далмације (Далматинска Загора и Биоково)

Јадрански обални део се састоји углавном од крашких предела и има медитеранску климу. Јадранска обала Хрватске је изузетно разуђена. Ширина обалског дела значајно варира. Док је на наким местима широка тек неколико километара (испод Велебита и Биокова), на неким местима залази дубље у копно. Велики део хрватских река које се уливају у Јадранско море је кратко, а једини изузетак је Неретва.

Историјски се обални део може поделити у три региона:

Острва[уреди]

Корнати, архипелаг острва у Јадранском мору

Хрватској припада 1246 острва, од којих је 47 насељено.

Највећа острва у Хрватској
Број Име Површина
1. Црес 405,70 km²
2. Крк 405,22 km²
3. Брач 395,44 km²
4. Хвар 299,66 km²
5. Паг 284,56 km²
6. Корчула 276.03 km²
7. Дуги оток 114,44 km²
8. Мљет 100,41 km²
9. Вис 90,26 km²
10. Раб 90,84 km²
11. Лошињ 74,68 km²

Воде[уреди]

Реке Хрватске припадају Јадранском и Црноморском сливу. Најдуже реке су Сава (562 km), Драва (305 km), Купа (296 km).

Национални паркови и паркови природе[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Национални паркови Хрватске

Хрватска има 8 националних паркова: Бриони, Корнати, Крка, Мљет, Пакленица, Плитвичка језера, Рисњак и Северни Велебит.

Клима[уреди]

Хрватска има разнолику климу. На северном и и источном делу је континентална, медитеранска на обалама, а умерено континентална клима преовлађује у северно-централном региону. Током лета 2007. године, далматинско приморје је захватио читав низ пожара у којима је животе изгубило дванаест ватрогасаца на Корнатима.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Географија Хрватске