Беочин

Беочин
Стамбени блок у Беочину
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобачки
Општина	Беочин
Становништво
— 2011.	7.839
— густина	226/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 11′ 32″ С; 19° 43′ 13″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	196 m
Површина	35,6 km2
Беочин Беочин на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	21300
Позивни број	021
Регистарска ознака	NS

Беочин је градско насеље у општини Беочин, у Јужнобачком округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 7839 становника.

Географија

Беочин је административно седиште општине Беочин, која припада Јужнобачком округу, иако се целокупна територија општине не налази у Бачкој, већ у Срему, али због непосредне близине регионалног центра, Новог Сада (око 15 km) се сврстава у бачки округ. Место се налази у северном Срему, на обронцима Фрушке горе и десне стране Дунава.

Овај крај је познат по фабрици цемента Лафарж БФЦ (Lafarge BFC) [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (2. март 2013) који је пре запошљавао око 2.000 радника, а сада у фабрици ради око 350 људи.

По попису становништва из 2002. године Беочин има 8.370 становника. Већина становника чине Срби, постоји и мања заједница Рома са Косова избеглих 1990-их година.

Месне заједнице

У саставу насељеног места Беочин постоје три месне заједнице: "Беочин Село" (на југу), "Беочин Град" (на северу) и "Бразилија" (на западу). Насељеном месту Беочин припада само источни део месне заједнице "Бразилија", док је западни део ове месне заједнице у саставу суседног насеља Черевић.

Историја

Православна црква у Беочину

Насеље на садашњој територији Беочина се спомиње први пут у XVIII веку. 1839. године је саграђена фабрика цемента. Почетком XX века настало је и насеље за раднике. После Другог светског рата Беочин се шири на исток градњом вишеспратних зграда. Беочин постаје већи и важнији од Беочин села, као што ће постати и важан центар за околна села. Због великог прилива становништва, услед потражње радника за рад у фабрици цемента, у Беочину има мало старог локалног становништва.

Јавни објекти

Овде се налазе ОШ „Јован Грчић Миленко” Беочин, Српска православна црква у Беочину, Црква Светог Василија Острошког у Беочину и Римокатоличка црква Свете Барбаре у Беочину.

Демографија

У насељу Беочин живи 6221 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 37,3 година (35,7 код мушкараца и 38,8 код жена). У насељу има 2774 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,90.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија Година Становника 1948. 3.639 1953. 4.082 1961. 5.145 1971. 6.563 1981. 7.298 1991. 7.873 7.757 2002. 8.058 8.297 2011. 7.839

Етнички састав према попису из 2002.‍
Срби			4.695	58,26%
Роми			1.019	12,64%
Југословени			693	8,60%
Хрвати			507	6,29%
Мађари			182	2,25%
Словаци			96	1,19%
Словенци			75	0,93%
Црногорци			56	0,69%
Русини			25	0,31%
Немци			24	0,29%
Муслимани			21	0,26%
Македонци			19	0,23%
Албанци			16	0,19%
Румуни			8	0,09%
Чеси			5	0,06%
Бошњаци			3	0,03%
Руси			2	0,02%
Осети			1	0,01%
Бугари			1	0,01%
непознато			53	0,65%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	16			18
80+	20			78
75—79	42			114
70—74	122			197
65—69	176			207
60—64	215			259
55—59	201			196
50—54	256			287
45—49	354			296
40—44	305			369
35—39	313			266
30—34	286			284
25—29	245			257
20—24	329			283
15—19	305			267
10—14	285			262
5—9	260			244
0—4	222			222
Просек :	35,7			38,8

Домаћинства

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 1.319 1.355 1.674 1.985 2.356 2.583 2.774

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 582 668 571 603 201 87 38 13 4 7 2,90

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	3.185	988	1.975	96	124	2
Женски	3.378	661	1.977	551	184	5
УКУПНО	6.563	1.649	3.952	647	308	7

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.670	17	1	4	1.098
Женски	1.085	15	0	2	391
УКУПНО	2.755	32	1	6	1.489
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	15	91	124	14	58
Женски	5	16	209	22	13
УКУПНО	20	107	333	36	71
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	6	13	51	32	25
Женски	18	30	54	77	144
УКУПНО	24	43	105	109	169
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	75	0	0	46
Женски	71	2	0	16
УКУПНО	146	2	0	62

Саобраћај

Сва насеља у општини Беочин су повезана градским аутобусима Новог Сада (бројеви од 77 до 84).

	Север: Футог (преко Дунава скелом)
Запад: Илок, Бачка Паланка, Вуковар	Беочин	Исток: Сремска Каменица, Петроварадин, Нови Сад
	Југ: Црвени Чот (највиши врх Фрушке горе), Сремска Митровица

Градови побратими

• Општина Угљевик, БиХ (од 1982)

Види још

• Општина Беочин
• Фрушка гора
• Национални парк Фрушка гора
• Манастир Беочин из 16. века
• Дворац Шпицер из 1898. године
• ФК Цемент
• КК БФЦ Беочин
• Сеоска кућа у Беочину
• Дом здравља Беочин

Мапе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)

Спољашње везе

• Званична презентација општине
• Локални комерцијални сајт
• Beocin.net Архивирано на сајту Wayback Machine (23. новембар 2009)
• Дворац Шпицерових
• Спортско пословни центар Беочин