Пређи на садржај

Лаванда

С Википедије, слободне енциклопедије

Лаванда
Common lavender (Lavandula angustifolia)
Научна класификација уреди
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Кладус: Asterids
Ред: Lamiales
Породица: Lamiaceae
Род: Lavandula
Врста:
L. angustifolia
Биномно име
Lavandula angustifolia
Синоними[1]
  • Lavandula officinalis Chaix ex Vill.
  • Lavandula pyrenaica DC.
  • Lavandula vera DC.

Лаванда или лавандула, деспик, женски деспик (лат. Lavandula angustifolia) је биљка из породице уснатица (Lamiaceae).[2]

Опис биљке

[уреди | уреди извор]

Расте као низак жбун висине 50-80 цм. Стабљике су многобројне, длакаве и четвороугаоне. Листови су линеарно-шиљасти, седећи (без лисних дршки) и наспрамно су распоређени. Цветови су ситни и сакупљени у класолике цвасти и јако лепе љубичасте боје због чега се гаји и као украсна биљка. Цветови као и читава биљка су изузетно пријатно миришљави. Због дуготрајног и јединственог мириса лаванда је данас у домаћинству једна од највише употребљаваних ароматичних биљака.[3][4]

Употреба

[уреди | уреди извор]

У Србији су 2 врсте лаванде, односно деспика аутохтонe врстe, а то су Lavandula angustifolia (uskolisna lavanda) и Lavandula latifolia (širokolisna lavanda). Често се гаји као лековита и декоративна биљка, поготово успешно у Сићевачкој клисури.

Од лавандуле се као дрога користи осушен цвет и етарско уље које преписује наша фармакопеја. Цвет се бере пре него што биљка процвета, а етарско уље се добија дестилацијом воденом паром из свеже биљке.[5]

Осушени цвет се може користити као чај код поремећаја расположења, замора, несанице, лошег варења - надимања и грчева. Осушен цвет и гранчице се врло успешно користе у купкама (20-100 г на 20л воде) као и инсектицид - у ормарима Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (4. март 2024) са рубљем одбијају мољце.

За спољну употребу користи се етарско уље код поремећаја периферне циркулације па се додаје препаратима који се утрљавају у кожу. Од етарског уља лаванде припремају се препарати који се користе као заштита од уједа комараца било да се употребљавају у специјалним лампама или наносе директно на кожу.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б . Lavandula angustifolia. Germplasm Resources Information Network (GRIN). ARS, USDA. Приступљено 2008-04-12. 
  2. ^ Croatia.hr” Croatia.hr (на језику: енглески). Приступљено 2026-02-01. 
  3. ^ Avramović, Igor (2021-09-25). „Lavanda – Lavandula angustifolia ► Herbalia” (на језику: српски). Приступљено 2026-02-01. 
  4. ^ biljeba (2022-06-02). „LAVANDA (Lavandula Officinalis)”. Ljekobilje (на језику: бошњачки). Приступљено 2026-02-01. 
  5. ^ Uredništvo (2014-10-18). „Lavanda (Lavandula)”. Plantea (на језику: хрватски). Приступљено 2026-02-01. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоисточне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]