Piper auritum

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Piper auritum
Starr 070321-6116 Piper auritum.jpg
Научна класификација
Царство: Plantae
Дивизија: Magnoliophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Piperales
Породица: Piperaceae
Род: Piper
Врста: P. auritum
Биномна номенклатура
Piper auritum
Kunth.
Синоними
  • Artanthe aurita (Kunth) Miq.
  • Artanthe seemanniana Miq.
  • Piper alstonii Trel.
  • Piper auritilaminum Trel.
  • Piper auritilimbum Trel.
  • Piper heraldi Trel.
  • Piper heraldi var. amplius Trel.
  • Piper heraldii Trel.
  • Piper heraldii var. cocleanum Trel.
  • Piper perlongipes Trel.
  • Schilleria aurita (Kunth) Kunth

Piper auritum тропска је зељаста скривеносеменица из рода Piperа, односно из породице Piperaceae. Позната је и као оха санта (шпански: Hoja santa; „свети лист”) и бибер из Веракруза. Природни ареал ове врсте су тропске кишне шуме Мезоамерике.

Опис[уреди]

Врста Piper auritum је зељаста биљка из рода бибера, специфична по својим крупним баршунастим листовима срцоликог облика и дужине до 30 цм (ширине 14−18 цм). Жбунаста је врста висине 2−4 метра са доста кртим гранама. Цветови се појављују у клипастим цвастима.

Одликује се карактеристичном аромом која се најближе описује као комбинација еукалиптуса, сладића, Sassafrasа, мускатног орашчића, нане, естрагона и црног бибера.[1][2][3][4][5] Арома је интензивнија код младих биљака.

Има широку употребу у мексичкој гастрономији. Етарска уља овре врсте бибера богата су сафролима (хемијска формула C10H10O2). Како је научно доказано да сафроли имају канцерогени учинак на лабараторијским животињама њихова употреба је забрањена у Сједињеним Државама 1960. и у Европи 1974. године (иако не постоје директни докази о канцерогеном утицају на људски организам).[6][7].

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Katzer, Gernot (2012). „Gernot Katzer's Spice Pages - Mexican Pepperleaf (Piper auritum Kunth)”. Приступљено 03. 12. 2012. 
  2. ^ Hale, Adrian J.S. (28. 09. 2006). „Craft, not Kraft, is the key to these homeland treats”. Orlando Weekly. Архивирано из оригинала на датум 14. 11. 2006. Приступљено 29. 03. 2007. 
  3. ^ Nordin, Donna (2001). Contemporary Southwest: The Cafe Terra Cotta Cookbook. Ten Speed Press. стр. 19. ISBN 1-58008-180-0. 
  4. ^ Rolland, Jacques L. (2006). The Food Encyclopedia: Over 8,000 Ingredients, Tools, Techniques and People. Robert Rose. стр. 326. ISBN 0-7788-0150-0. 
  5. ^ Raichlen, Steven (2000). Steven Raichlen's Healthy Latin Cooking: 200 Sizzling Recipes from Mexico, Cuba, Caribbean, Brazil, and Beyond. Rodale Books. стр. 26. ISBN 0-87596-498-2. 
  6. ^ Contis, E.T. (Ed.) (1998). Food Flavors: Formation, Analysis and Packaging Influences (Developments in Food Science). Elsevier. стр. 403. ISBN 0-444-82590-8. 
  7. ^ Benedetti MS, Malnoe A, Broillet AL (фебруар 1977). „Absorption, metabolism and excretion of safrole in the rat and man”. Toxicology. 7 (1): 69—83. PMID 14422. doi:10.1016/0300-483X(77)90039-7. 

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Piper auritum на Викимедијиној остави Подаци везани за чланак Piper auritum на Викиврстама