Коморач

Из Википедије, слободне енциклопедије
Коморач
Foeniculum vulgare.JPG
Цвет коморача
Таксономија
Царство: Plantae
Класа: Eudicoti
Ред: Apiales
Породица: Apiaceae (Umbelliferae)
Род: Foeniculum
Биномијална номенклатура
Foeniculum vulgare
Mill.


Коромаћ[1] или коморач (lat. Foeniculum vulgare) је ароматична зачинска биљка.

Распрострањеност[уреди]

Расте као полудивљи у камењарима и уз ивице њива, у приморским крајевима.[1] Иначе се због велике потражње гаји, као вртларска култура, посебно је раширен у јужној Европи, првенствено у Италији.

Карактеристике[уреди]

Семе коморача

Биљка нарасте од 60 до 120 цм у висину. Има јако разгранато стабло.[1] Има дугуљасте вишеструко издељене игличасте листове који расту на стабљици. Листови су танки, длакави и перасто сечени.[1] На крају стабљике развија се цветна главица у облику обрнутог кишобрана.


Корен је жућкаст, вретенаст, а плод-семе је до 1цм дужине, јајастог облика, слатког укуса и пријатног мириса. Обично цвета у јулу и августу.[1]


Употреба[уреди]

Плод је посебно богат етеричним уљем, садржи шећер и соли.[1] Најчешће се користи семе и уље, а ређе корен и лишће.[1] Употребљава се као зачин или чај против надимања и као благо средство против кашља, код деце и за сметње у варењу код одојчади. У повртарству је посебно узгојена врста која има задебљале почетке стабљике који формирају облик сличан главици лука одмах изнад земље. Та сочна задебљања употребљавају се као поврће у исхрани, или обрађено термички или у салати. Листови се такође употреблљавају као зачин, а у традиционалној кухињи се користи уз рибу.

Народна веровања[уреди]

У народној медицини коморач се користи за лечење очних упала.

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Фонда (1942). стр. 25.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Фонда, Драгутин (1942). Домаће лековито биље и његова употреба. Београд: Фармафлора. 

Спољашње везе[уреди]