Портал:Филм/Изабрани чланак

С Википедије, слободне енциклопедије

Изабрани чланци слике
[уреди извор]

Јануар[уреди извор]

Кум (енгл. The Godfather) је амерички драмски филм режисера Франсиса Форда Кополе из 1972. године с Марлоном Брандом, Алом Пачином, Џејмсом Каном, Робертом Дувалом и Дајаном Китон. Филм је адаптација истоименог романа, који је написао Марио Пузо. Прича филма покрива период од 10 година (19451955) и прати италијанско-америчку породицу Корлеоне.

Филм је награђен наградама Америчке филмске академије за најбољи филм, најбољег глумца и најбољи адаптирани сценарио, а изабран је и за чување у Националном филмском регистру Сједињених Држава. Такође је рангиран као други најбољи филм у историји америчке кинематографије, иза Грађанина Кејна на списку „100 година... 100 филмова (издање на 10. годишњицу)“ Америчког филмског института. Исто тако, рангиран је као други на списку „250 најбољих“ IMDb, први на списку 100 најбољих сајта Метацритиц и међу првих 10 на списку најбољих филмова свих времена сајта Rotten Tomatoes.

Филм је најпре одбио да сними италијански режисер Серђо Леоне. Дванаест година касније он ипак снима крими филм Било једном у Америци.


уреди

Фебруар[уреди извор]

Гладијатор (енгл. Gladiator) је историјски епски филм режисера Ридлија Скота из 2000. са Раселом Кроуом, Хоакином Финиксом, Кони Нилсен, Ричардом Харисом и Џимоном Хансуом у главним улогама. Расел Кроу глуми генерала Максимуса, пријатеља цара Марка Аурелија (Ричард Харис), којег издаје и убија његов амбициозни син Комод (Хоакин Финикс). Заробљен и претворен у роба на границама Римског царства, Максимус постаје гладијатор и пробија се кроз гладијаторску арену како би осветио убиство своје породице и свог цара.

Филмску музику (која је 2000. године награђена Златним глобусом) компоновали су Лиса Џерард и Ханс Зимер. Филм је био награђен са пет Оскара, укључујући и Оскара за најбољи филм. Овим филмов ревитализован је жанр историјског спектакла с каснијим филмовима као што су Троја, Александар, 300 — Битка код Термопила и Небеско краљевство.


уреди

Март[уреди извор]

Дина
Дина

Дина (енгл. Dune), насловљен на екрану као Дина: Први део (енгл. Dune: Part One), амерички је епско-научнофантастични филм из 2021. године, редитеља Денија Вилнева, по сценарију Џона Спејтса, Вилнева и Ерика Рота. Прва је од планиране дводелне адаптације истоименог романа из 1965, аутора Френка Херберта, првенствено обухвативши прву половину књиге. Смештен у далеку будућност, прати Пола Атреида, док су он и његова породица, племићка династија Атреид, гурнути у рат за опасну пустињску планету, Аракис. Ансамблску поделу улога чине Тимоти Шаламе, Ребека Фергусон, Оскар Ајзак, Џош Бролин, Стелан Скарсгорд, Дејв Батиста, Стивен Макинли Хендерсон, Зендеја, Дејвид Дастмалчијан, Чанг Чен, Шерон Данкан-Брустер, Шарлот Ремплинг, Џејсон Момоа и Хавијер Бардем.

Филм је трећа адаптација романа Дина, након филма Дејвида Линча, који је остварио критички и комерцијални неуспех, и мини-серије Џона Харисона. Након неуспелог покушаја Paramount Pictures-а да направи нову адаптацију Хербертовог романа, Legendary Entertainment је 2016. године стекао филмска и ТВ права на роман Дина, док је у фебруару 2017. Вилнев потписан за режију. Сценаристи су уградили ажурирани сензибилитет 21. века у сценарио, укључујући повећање истакнутости женских ликова. Попут дводелног филма То (2017), уговори о продукцији су обезбеђени само за први филм, ослањајући се на његов успех пре него што би други филм добио зелено светло. Снимање се одвијало од марта до јула 2019. на различитим локацијама, укључујући подручја у Будимпешти, Јордану, Норвешкој и Абу Дабију.

даље Остали изабрани филмови
уреди

Април[уреди извор]

Скупљачи перја је југословенски филм режисера Александра Саше Петровића снимљен 1967. године. Радња филма се базира на животу Рома у једном селу на сјеверу Војводине, али филм се бави далеко сложенијим темама попут љубави, међуетничких и социјалних односа. Главне улоге тумаче Беким Фехмију, Оливера Вучо и Велимир Бата Живојиновић. „Скупљачи перја“ се сматра за један од најзначајнијих филмова црног таласа и југословенске кинематографије уопште.

„Скупљачи перја“ је типичан филм црног таласа: крајње реалистички прикази, социјална тематика. Сам приказ фабуле није довољан да би показао сву раскош овог филма, почев од фотографије Томислава Пинтера до употребе музике.

Музику за филм је бирао сам Александар Петровић, а истичу се пјесма „Ђелем, ђелем“ (коју пјева Оливера Вучо) као основна музичка тема у филму и „Керда Миле бари шкода“.

Фотографија (Томислав Пинтер) је такође у функцији повећања утиска депресивности јер се користи мали број боја, и то углавном нијансе смеђе, сиве и зелене.


уреди

Мај[уреди извор]

Битка на Неретви је југословенски партизански филм из 1969. Сценарио су написали Стеван Булајић, Вељко Булајић и Ратко Ђуровић, а филм је режирао Вељко Булајић. Филм је заснован на истинитим догађајима из Другог светског рата, стратешког плана удруженог напада сила Осовине на југословенске партизане 1943.

Сматра се најбољим и најскупљим филмом снимљеним у социјалистичкој Југославији. Био је номинован за Оскара 1969. у категорији за најбољи страни филм и имао највећу гледаност у бившој СФРЈ са око 4,5 милиона гледалаца. Док га је у више од осамдесет земаља света видело 350 милиона гледаоца.


уреди

Јуни[уреди извор]

Датотека:C-СимпФамилy.пнг

Симпсонови (енгл. The Simpsons) је америчка анимирана ТВ серија аутора Мета Грејнинга у продукцији куће Фокс нетворк. Постала једна од првих успешних серија ове куће, а такође и једна од најуспешнијих и најцењенијих у историји медија. „Симпсонови“ су у ствари „спин-оф“ серије кратких анимираних филмова првобитно емитованих у емисији „Трејси Улман шоу

Серија је сатирична пародија начина живота америчког средњег сталежа, представљеног кроз живот породице из наслова. Бави се разним аспектима човековог живота, баш као и америчком културом, друштвом у целини, али и самим феноменом телевизије, а најпознатија је по самокритичком хумору те по метареференцама. I сама породица из серије имала је значајан уплив на поп-културу, па су у свакодневну употребу ушле разне фразе из серије, а узвик незадовољства „доу“ (d'oh) уврштен је и у речник енглеског језика. Наводи се да је настанак многих анимираних серија за одрасле био под утицајем „Симпсонових“, при чему се нарочито мисли на серије „Краљ брда“, „Саут Парк“ и „Породични човек“. Иако је током последњих неколико година, по некима, дошло до пада квалитета, серија је још увек веома гледана и даље добија позитивне критике.

„Симпсонови“ су до данас најдуготрајнији амерички ситком и најдуготрајнија анимирана серија уопште. Од дана емитовања прве епизоде (17. децембра 1989.) па до краја 23 сезоне произведено је и емитовано 508 епизода. 27. јула 2007. била је премијера дугометражног филма Симпсонових.


уреди

Јули[уреди извор]

Мулен руж! (или на енглеском Моулин Роуге!) је амерички филм из 2001. мјузикл у режији База Лурмана коме је ово трећи филм у каријери. Филм говори о Кристијану, младом енглеском писцу-песнику који се заљубљује у кабаре играчицу, глумицу и куртизану Сатен у ноћном клубу Мулен руж. У филму се чују обраде разних популарних музичких нумера. Радња је смештена на Монмартру, боемској четврти Париза.

Филм је био номинован за осам Оскара освојио је само два - за костиме и за сценографију. Снимљен је у студијима компаније „Фокс“ у Сиднеју, Аустралија.

Филм је имао међународни успех и отворио је врата мјузиклима који су снимани током следећих година: Чикаго филм из 2002 (филм је добио и Оскара као најбољи филм), Рент и Фантом из опере.

Године 2006. Мулен руж! се у анкети Америчког института за филм пласирао на 25. место на листи од 100 најбољих мјузикла икада снимљених.


уреди

Август[уреди извор]

Гордост и предрасуда је британска телевизијска серија од шест епизода снимљена 1995. године. По жанру је то костимирана драма, адаптација истоименог романа Џејн Остин из 1813. године. Серију је режирао Ендру Дејвис, а у главним улогама се појављују Џенифер Или, која тумачи лик Елизабет Бенет и Колин Ферт, који тумачи лик господина Дарсија. Серија, чији је извршни продуцент била Су Бертвисел, реализована је у сарадњи британске телевизијске мреже Би-Би-Си и америчке телевизијске мреже А&Е нетворк. Серија је премијерно приказивана на првом програму Би-Би-Сија у периоду од 24. септембра до 29. октобра 1995. године, а свака епизода је трајала 55 минута. Телевизијска мрежа А&Е нетворк је, као ексклузивни носилац права за приказивање серије у Сједињеним Америчким Државама, емитовала серију у три термина у којима су приказиване по две епизоде. Серија је у Сједињеним Америчким Државама премијерно приказивана у периоду од 14. до 17. јануара 1996. године.

Гордост и предрасуда“ је просторно и временски смештена у Енглеску са почетка деветнаестог века. Прича говори о пет неудатих кћерки господина и госпође Бенет након што се добростојећи и још увек неожењени господин Бингли, заједно са својим пријатељем, господином Дарсијем, досељава у њихово суседство. Док Бинглију одмах почиње да привлачи пажњу најстарија кћерка господина Бенета, Џејн, дотле Дарси са великим потешкоћама покушава да се навикне на нови живот и околину, проводећи већину свог времена у непрестаном надмудривању са Бенетовом другом по старости кћерком, Елизабет. „Њујорк тајмс“ је ову серију описао као „духовиту мешавину љубавних прича и друштвених сплетки, мудро увијену у амбиције и илузије провинцијског вишег сталежа“


уреди

Септембар[уреди извор]

Боја раја (перс. رنگ خدا, Rang-e Khodāбоја Бога) ирански је драмски филм који је осмислио и режирао Маџид Маџиди. Филм је први пут приказан 9. фебруара 1999, а траје 90 минута. Главне улоге играју Мохсен Рамезани (Муамер Рамезани), Хусеин Махџуб (Хашем Рамезани) и Саламех Фејзи (бака). Запажене су и Фарахназ Сафари (Бахарех Рамезани) и Елхан Шарифи (Ханијех Рамезани). Музику за филм је осмислио Алиреза Кохандери, док је филм монтирао Хасан Хасандуст. Филм је направио Варахонар компани, који га је и издао у Ирану, док су дистрибутери за остатак света Сони пикчерс класик и Колумбија трајстар.


уреди

Октобар[уреди извор]

Матрикс (енгл. The Matrix) је научнофантастични акциони филм сценариста и редитеља Ларија и Ендија Вачауског у коме глуме Кијану Ривс, Лоренс Фишберн, Кери-Ен Мос, Џо Пантолијано и Хуго Вивинг. Премијерно је приказан у САД 31. марта 1999. и први је у низу серије играних и анимираних филмова, стрипова и видео-игара „Матрикс“.

Званични дистрибутер Tuck је овај филм у Србији приказивао под називом Matrix — како у биоскопима, тако и на DVD издањима.

Слоган филма: Поверуј у невероватно.


Матрикс је премијерно приказан у Сједињеним Државама 31. марта 1999. Зарадио је 171 милион $ у САД, а 460 милиона $ широм света, а касније је постао први филм који је у Сједињеним Државама продат у више од три милиона примерака на ДВД-у.


уреди

Новембар[уреди извор]

Latter Days (у преводу Последњи дани) је америчка љубавна драма из 2003. која говори о геј вези између повученог мормонског мисионара и његовог младог суседа хомосексуалца. Филм је режирао Си Џеј Кокс, који је написао и сценарио. Главне улоге у филму тумаче Стив Сандвос и Вес Ремзи, док се у споредним улогама појављују Ребека Џонсон, Џеклин Бисет, Мери Кеј Плејс, Амбер Бенсон и други.

Филм је премијерно приказан 10. јула 2003. на Међународном геј и лезбијском филмском фестивалу у Филаделфији , а објављен је у различитим државама САД током наредних 12 месеци. Филм је касније објављен у неколико других земаља и приказан на неколико геј филмских фестивала. То је био први филм који је отворено приказао сукоб између принципа Цркве Исуса Христа светаца последњих дана и хомосексуалности те је његово приказивање у појединим савезним државама било контроверзно. Различите религијске групе претиле су бојкотом уколико филм не буде повучен из биоскопа и видеотека.

Филм је био популаран код посетилаца на геј и лезбијским филмским фестивалима, међутим у северноамеричким биоскопима зарадио је само 834.685 долара, што није било довољно ни да се покрију трошкови продукције, с обзиром на процењени буџет од 850.000 долара. Године 2004, писац Т. Фабрис је адаптирао сценарио филма у роман, који је објавила издавачка кућа Alyson Publications.


уреди

Децембар[уреди извор]

Звездане стазе: Војаџер (енгл. Star Trek: Voyager) је америчка научнофантастична ТВ серија, чија је радња смештена у измишљеном светуЗвезданих стаза“. Серију су створили Рик Берман (енгл. Rick Berman), Мајкл Пилер (енгл. Michael Piller) и Џери Тејлор (енгл. Jeri Taylor). „Звездане стазе: Војаџер“ је четврти наставак првобитне серије — „Звездане стазе: Оригинална серија“. Први пут је приказана 16. јануара 1995, на телевизијској мрежи „UPN“ (Јунајтед парамаунт нетворк, на енгл. United Paramount Network), а последња, 172. епизода серије је приказана 23. маја 2001. године.

Радња серије прати путовање кући свемирског брода „Војаџер“ (енгл. Voyager), који је услед несрећног сплета околности пребачен на други крај галаксије. Путујући кроз још увек неистражени део галаксије, они доживљавају бројне авантуре, кроз које откривају нове планете и врсте и уједно траже начин да путовање учине што краћим.

Поред тога што представља прву ТВ серију из серијала „Звезданих стаза“ са рачунарски створеним специјалним ефектима, ова серија по први пут уводи лик женског капетана свемирског брода — Кетрин Џејнвеј, што је довело до критика и негодовања једног дела обожавалаца. Упркос томе, као и скромној оцени критике, постигавши велики успех код ТВ гледалаца, серија је успела да, захваљујући расту популарности из сезоне у сезону, освоји преко 20 награда и дупло више номинација.


уреди