Агенс ослобађања серотонин-норепинефрин-допамина

С Википедије, слободне енциклопедије

Агенс ослобађања серотонин-норепинефрин-допамина (енгл. serotonin–norepinephrine–dopamine releasing agent, SNDRA), такође познат као троструки агенс ослобађања (енгл. triple releasing agent, TRA), тип је лека који индукује ослобађање серотонина, норепинефрина/епинефрина, и допамина у мозгу и телу. СНДРА производе еуфоричне, ентактогене и психостимулативне ефекте и скоро искључиво се сусрећу као рекреативни лекови.

Блиско сродна врста лека је инхибитор поновног преузимања серотонин-норадреналина-допамина (СНДРИ). Стахл у свом раду користи термин „тримоноаминергички модулатори“ (ТММ).

Примери СНДРА[уреди | уреди извор]

Примери СНДРА материјала укључују специфичне амфетамине као што су МДМА, МДА, 4-метиламфетамин, метамфетамин (у високим дозама), одређене супституисане бензофуране као што су 5-АПБ и 6-АПБ, нафтилизопропиламин; катинони као што су мефедрон и метилон; триптамине као што су αМТ и αЕТ; заједно са агенсима других хемијских класа као што су 4,4'-ДМАР, и 5-ИАИ.[1] αЕТ и αМТ су од посебне важности међу СНДРА по томе што су ти триптамини некада коришћени као фармацеутски лекови, посебно као антидепресиви, али су повучени убрзо након увођења током 1960-их због проблема са токсичношћу и рекреативном употребом.[2][3][4] Првобитно се сматрало да такви триптамини делују као инхибитори моноамин оксидазе (МАОИ) пре него што су разјашњена дејства о ослобађању моноамина.[3][4] Много година након повлачења, утврђено је да αЕТ производи серотонергичку неуротоксичност, слично МДМА и разним другим СНДРА; исто врло вероватно важи и за αМТ, иако није специфично процењено.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Бруце Е. Блоугх, Рицхард Ротхман, Антонио Ландавазо, Кевин M. Паге, Анн Марие Децкер. Пхенyлморпхолинес анд аналогуес тхереоф. УС Патент 2013/0203752
  2. ^ Доналд Г. Барцелоуx (20. 3. 2012). Медицал Тоxицологy оф Друг Абусе: Сyнтхесизед Цхемицалс анд Псyцхоацтиве Плантс. Јохн Wилеy & Сонс. стр. 196—. ИСБН 978-0-471-72760-6. 
  3. ^ а б Леслие Иверсен (11. 11. 2013). Хандбоок оф Псyцхопхармацологy: Волуме 14 Аффецтиве Дисордерс: Друг Ацтионс ин Анималс анд Ман. Спрингер Сциенце & Бусинесс Медиа. стр. 132—. ИСБН 978-1-4613-4045-4. 
  4. ^ а б Биологицал Ресеарцх он Аддицтион: Цомпрехенсиве Аддицтиве Бехавиорс анд Дисордерс. Ацадемиц Пресс. 17. 5. 2013. стр. 632—. ИСБН 978-0-12-398360-2. 
  5. ^ Хуанг, Xуемеи; Јохнсон, Мицхаел П.; Ницхолс, Давид Е. (1991). „Редуцтион ин браин серотонин маркерс бy α-етхyлтрyптамине (Монасе)”. Еуропеан Јоурнал оф Пхармацологy. 200 (1): 187—190. ИССН 0014-2999. ПМИД 1722753. дои:10.1016/0014-2999(91)90686-К. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]