Zalospiron

Zalospiron
IUPAC ime
	(3aα,4α,4aβ,6aβ,7α,7aα)-heksahidro-2-(4-(4-(2-pirimidinil)-1-piperazinil)butil)-4,7-eteno-1H-ciklobut(f)izoindol-1,3(2H)-dion
Klinički podaci
Način primene	Oralno
Pravni status
Pravni status	Nije kontrolisana supstanca;
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije	1-4 sata
Identifikatori
CAS broj	114298-18-9
ATC kod	none
PubChem	CID 163925
IUPHAR/BPS	58
UNII	0449O95Z1J
Hemijski podaci
Formula	C24H29N5O2
Molarna masa	419,519 g/mol
	SMILES C1CN(CCN1CCCCN2C(=O)[C@H]3[C@H]4C=C[C@@H]([C@H]3C2=O)[C@H]5[C@@H]4C=C5); ;

Zalospiron (WY-47,846) je selektivan parcijalni agonist 5-HT_1A receptora iz azapironskhe hemijske klase.^[1]^[2] Utvrđeno je da je efektivan u tretmanu anksioznosti i depresije u kliničkim ispitivanjima, ali da je visok udeo pacijenata napustio ispitivanje zbog nuspojava, te je razvoj prekinut.^[3]

Reference

^ Gleeson, S; Barrett, JE (1990). „5-HT1A agonist effects on punished responding of squirrel monkeys”. Pharmacology, Biochemistry, and Behavior. 37 (2): 335—7. PMID 1981937. doi:10.1016/0091-3057(90)90344-H.
^ Singh, A; Lucki, I (1993). „Antidepressant-like activity of compounds with varying efficacy at 5-HT1A receptors”. Neuropharmacology. 32 (4): 331—40. PMID 8497336. doi:10.1016/0028-3908(93)90153-T.
^ Rickels, K; Derivan, A; Kunz, N; Pallay, A; Schweizer, E (1996). „Zalospirone in major depression: a placebo-controlled multicenter study”. Journal of Clinical Psychopharmacology. 16 (3): 212—7. PMID 8784652. doi:10.1097/00004714-199606000-00004.