Agonist serotoninskog receptora

Из Википедије, слободне енциклопедије

Agonist serotoninskog receptora je jedinjenje koje aktivira serotoninske receptore, na način sličan serotoninu.[1]

Neselektivni agonisti: Psilocin i DMT su serotoninski analozi prisutni u pojednim biljkama i pečurkama. Ta jedinjenja deluju na više serotoninskih receptorskih tipova.

5-HT1A agonisti[уреди]

Azapironi poput buspirona, gepirona, i tandospirona su 5-HT1A agonisti koji su u prodaju prvenstveno kao anksiolitici, i od nedavno kao antidepresivi.

5-HT1B agonisti[уреди]

Triptani poputs sumatriptana, rizatriptana, i naratriptana, su agonisti 5-HT1B receptora koji se koristi za skraćivanje trajanja migrene i napada klaster glavobolje.

5-HT1D agonisti[уреди]

Osim što su 5-HT1B agonisti, triptani su takođe agonisti 5-HT1D receptora, što doprinosi njihovom antimigrenskom dejstvu uzrokovanom vazokonstrikcijom krvnih sudova u mozgu.

5-HT1F agonisti[уреди]

LY-334,370 je selektivni 5-HT1F agonist koji je razvijala kompanija Ilaj Lili end kompani za tretman migrene i klusternih glavobolja. Razvoj je prekinut zbog toksičnosti na životinjama. Lasmiditan je uspešno prošao kroz fazu II kliničkih ispitivanja 2010. godine.

5-HT2A agonisti[уреди]

Psihodelični lekovi poput LSD, meskalina, i 2C-B, deluju kao 5-HT2A agonisti. Njihovo dejstvo na ovom receptoru je odgovorno za psihodelične efekte. Neke od tih droga, su agonisti drugih 5HT receptorskih tipova. Nisu svi 5-HT2A agonisti psihoaktivni.[2]

5-HT2C agonisti[уреди]

Lorkaserin je termogeni i anorektični lek za smanjenje telesne težine koji deluje kao selektivni 5-HT2C agonist.

5-HT4 agonisti[уреди]

Cisaprid i Tegaserod su parcijalni agonisti 5-HT4 receptora koji se koriste za tretiranje poremećaja gastrointestinalne motilnosti. Prukaloprid je visoko selektivni agonist 5-HT4 receptora koji se može koristiti za tretman pojedinih poremećaja gastrointestinalne motilnosti.

5-HT7 agonisti[уреди]

AS-19 (lek) je agonist 5-HT7 receptora koji se koristi u naučnim istraživanjima.

Reference[уреди]

  1. Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803. 
  2. Aghajanian, M.D., G.K.; G.J. Marek (1999). „Serotonin and Hallucinogens”. Neuropharmacology. 21 (2S): 16S. 

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]