Википедија:Trg/Arhiva/Razno/35

Unifikacija naloga

Ja jos ne razumem ovu unifikaciju naloga. Imam naloge na sr.wikipedia.org (rebel) i na sh.wikipedia.org (rebelmouse). Hocu da mi ostane korisnicko ime rebelmouse za obe wiki. Radi te svrhe sam na oba naloga ubacio isti email i istu lozinku. Ali ne funkcionise. Na primer na sh.wiki sam krenuo to da radim, i pita me da ubacim lozinku za ove druge naloge (en.wiki i sr.wiki ali nema me na en.wiki). Onda ja probam da ubacim lozinku za sr.wiki ali nece da je prihvati, kaze nije tacna lozinka. Nadam se da je samo kesh u pitanju, pa cu kasnije probati sa drugog kompjutera. Da nije problem to sto su dva razlicita korisnicka naloga (usernames)? Onda bih morao da cimnem admina na sr.wiki da mi promeni korisnicki nalog sa rebel na rebelmouse, pa tek onda da radim unifikaciju? Ja mislim da je dovoljno to sto oba naloga imaju isti email... Ali eto, da pitam ovde gde gresim... --Rebel (razgovor) 21:55, 6. septembar 2008. (CEST)

Moraju biti ista korisnička imena. Stoga treba da zatražiš od birokrata promenu korisničkog imena. M!cki ^talk 22:07, 6. septembar 2008. (CEST)

Zapravo, najbolje je tražiti ovde. Kako Rebelmouse ovde već postoji, a sad si Rebel, moraćeš izabrati jedan od ta dva korisnička imena. Ako ne možeš da se setiš šifre starog naloga, možemo da ga premestimo na neko drugo ime, a Rebel da preimenujemo u Rebelmouse. --FiliP × 22:53, 6. septembar 2008. (CEST)

Slazem se, i podneo sam zahtev. Nego, kad odem na rebelmouse prilozi, nema nijednog, a na nalogu mi pise "Srpska vikipedijanska spomenica 30. izmene". To mi je malo cudno, ispada da nisam nikad ubacio ni jedan clanak, a nije tako. Ubacivao sam 2004 godine... --Rebel (razgovor) 11:56, 7. septembar 2008. (CEST)

To je zato što su svi tvoji doprinosi iz 2004. godine (5. i 6. juna) izbrisani. --FiliP × 12:21, 7. septembar 2008. (CEST)

Smak sveta

Znam da nije pravo mesto za to, ali da li neko možda zna kada počinje onaj eksperiment na granici Švajcarske i Francuske?—Džonaja ¿Por qué no te callas? 00:12, 10. septembar 2008. (CEST)

U pravu si, nije tome ovde mesto, to je pre za „Tehnika“ ;) Elem: en:Large_Hadron_Collider --V. Burgić (reci...) 00:20, 10. septembar 2008. (CEST)

Hvala!—Džonaja ¿Por qué no te callas? 00:26, 10. septembar 2008. (CEST)

Slika etničkog sastava Vojvodine

Nisam inace suradnik srpske vikipedije, ali sam pomislio da bi mozda ovoj karti bilo mjesto ovde. Ja sam je napravio, tako da mislim da autorska prava nisu u pitanju. Jedino nisam siguran je li ova karta za vikipediji ili je previse specificna. http://img213.imageshack.us/img213/4557/vojvodina1910cn5.png PIB (разговор) 00:58, 11. септембар 2008. (CEST)

Zdravo. Mi ovde ohrabrujemo sve enciklopedijske doprinose korisnika. Slika sama po sebi bi svakako bila interesantna za upotrebu na Vikipediji, recimo u članku o raspadu Austro-Ugarske, prisajedinjenju Srpske Vojvodine Kraljevini Srbiji ili o Trijanonskom sporazumu (možda i drugde). Ako je slika rađena na slobodnoj osnovi (znači da ovi kružići nisu docrtani na nekakvu komercijalnu mapu), onda su autorska prava tvoja i možeš je licencirati kako želiš, odnosno pod slobodnom licencom (GFDL, cc-by, cc-by-sa, i slično) po svom izboru ili predati u javno vlasništvo, osim ako osnova ima nekakva ograničenja (ako je osnova bila pod GFDL, onda će i ovo morati pod GFDL). U svakom slučaju, ovakvu sliku treba poslati na Ostavu, odakle će moći da je koriste svi projekti Vikimedije na svim jezicima. Međutim, skrenuo bih pažnju na važniju stvar o ovoj mapi, a to je da uz nju nisu navedeni nikakvi izvori. Uz mapu bi na Ostavi morao da navedeš i izvore na osnovu kojih je rađena, inače mapa nije proverljiva i potencijalno predstavlja originalno istraživanje, pa j bez navedenih pouzdanih izvora ne bi mogla koristiti nijedna Vikipedija. Takođe bi trebao da ostaviš nekakve detalje o mapi-osnovi. Ako možeš da ispuniš ove uslove, onda možeš sliku poslati na Ostavu i eventualno ubaciti u Vikipedijine članke ukoliko nađeš neki gde bi to bilo podesno. (Ako ti je Ostava komplikovana, možeš sliku poslati i ovde nekoliko dana nakon registracije.) Za sva dodatna pitanja mi se možeš obratiti na strani za razgovor. --Dzordzm (разговор) 04:57, 11. септембар 2008. (CEST)

ranije sam uneo neke izmene vezane za Vitinu (Grmovo) iste nisu prihvacene zanima me razlog

mezotinta

Zelim da Vam ukazem na gresku u clanku o grafickoj tehnici-mecotinti, naime u istom ste napisali da je mecotinta tehnika koja se radi hemijskim putem, sto je netacno jer je to iskljucivo rucna mehanicka metoda nazrncavanja i obrade ploce.

Snezana Petrovic

mezotinta

Zelim da Vam ukazem na gresku u clanku o grafickoj tehnici-mecotinti, naime u istom ste napisali da je mecotinta tehnika koja se radi hemijskim putem, sto je netacno jer je to iskljucivo rucna mehanicka metoda nazrncavanja i obrade ploce.

Snezana Petrovic

Ово је вики, према томе можете све непрецизности одмах исправити сами :) --Dzordzm (разговор) 22:58, 11. септембар 2008. (CEST)

Шта је ово?

Може ли ми неко појаснити каква је ово енциклопедија и да ли има некакве вбезе са википедијом. http://wikii.itam.ws/index.php/Budva --Nagraisalovićkaži/laži 18:02, 14. septembar 2008. (CEST)

Mada liči na Vikipediju, bar za sad to nije, kako kažu ovde. Dosta im je zanimljiva i Glavna strana, takođe i izbor reči prilično govori o samoj enciklopediji i njenom karakteru. --V. Burgić (reci...) 18:25, 14. septembar 2008. (CEST)

Nije mi jasno zašto ne naprave pravu Vikipediju... Svakako imaju prava na tako nešto. Ovo je biser: „Vaterpolisti Crne Gore rasturili...“. Crnogorci, nema šta. Bez uvrede.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 23:27, 14. septembar 2008. (CEST)

Pokušaji da se napravi crnogorska Vikipedija ili Vikipedija na crnogorskom jeziku (meni je u ovom slučaju teško da napravim razliku) su bili neuspešni (prvi put, drugi put), i za sada ne postoji i ne čini se da će postojati takav projekat. Ukoliko crnogorski jezik dobije svoj ISO kod, po tom pitanju se možda nešto i promeni. Dakle, navedeni projekat nema nikakve veze sa Vikipedijom, osim što koristi Medijaviki. --Kale ^{↙info/talk↗} 23:42, 14. septembar 2008. (CEST)

Dobri ljudi pomagajte-kako postaviti veliku sliku 8400x8600

Kada hocu da postavim sliku na wikipediju:

Izbaci mi GRESKA PRI PRAVLJENJU UMANJENE SLIKE. POGRESNI PARAMETRI ZA UMANJENI PRIKAZ.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Etnicka_karta_Hrvatske.gif

Kada se kline na SLIKA U VECOJ REZOLUCIJI onda je uredu. Ali hteo bi da moze i taj umanjeni prikaz da ljudi znaju o cemu je rec.

Kada ovde kliknete izbaci dobro. http://upload.wikimedia.org/wikipedi...a_Hrvatske.gif

Inace slika je velika 1.16-1.17MB i izuzetno visoke rezolucije je 8400x8600. Mozda nesto nije u redu zbog rezolucije, mada ne znam zasto ne bi bilo jer wikipedija podrzava i preko 20.000x10.000 a ne ovo sto sam ja stavio.

Ne dolazi u obzir smanjenje rezolucije jer granice izmedju naselja ce se poremetiti. Pa karta nece biti precizna.

Ako neko ima resenje nek ga predlozi. Hvala svima unapred na pomoci i predlozima. :-)

—Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Milan1237 (razgovor • prilozi) .

Ukoliko nije animirana slika, pokušaj sa drugim formatom/ekstenzijom. --Saša Stefanović ® 10:59, 17. septembar 2008. (CEST)

Ne ne pomaze ni to. Ako imas jos neki predlog bio bih ti zahvalan. :-)

—Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Milan1237 (razgovor • prilozi) .

[[:Слика:ATS 1.jpg|АТС класификација]]

Može li mi neko reći šta je ovo na mojoj korisničkoj strani?--Nagraisalovićkaži/laži 13:15, 20. septembar 2008. (CEST)

Vidi, ja sam taj članak pisao juče, ali se ne sećam da sam menjao tvoju stranu. Štaviše, nema nikog osim tebe i jednog vandala na spisku izmena trvoje strane, tako da sam jako zbunjen. Pogledaj istoriju, ako vidiš negde kako je ubačeno ti nam javi. --V. Burgić (reci...) 14:03, 20. septembar 2008. (CEST)

Već jesam, zato je i čudno.--Nagraisalovićkaži/laži 14:05, 20. septembar 2008. (CEST)

Evo sad je sve u redu.--Nagraisalovićkaži/laži 18:06, 20. septembar 2008. (CEST)

Jesi li nešt ručno menjao, ili se samo debagovalo? --V. Burgić (reci...) 18:56, 20. septembar 2008. (CEST)

Samo.--Nagraisalovićkaži/laži 18:58, 20. septembar 2008. (CEST)

Cincari

Nije mi jasno da je ostao naziv Aromuni kao glavni u članku, i kao naslov članka, a znamo svi da se u srpskom jeziku nikad tako ne zovu nego Cincari. Čak i u samom članku piše: „Manji broj Aromuna živi i u Srbiji, gde su od strane Republičkog zavoda za statistiku službeno priznati pod imenom Cincari“. Ja sam pokušao da prebacim članak ali preusmjerenje Cincari ima istoriju izmjena i zato bih zamolio nekog administratora da to prebaci. --Darko Maksimović (razg.) 17:25, 21. septembar 2008. (CEST)

Prebačeno. --Đorđe Stakić (r) 18:09, 25. septembar 2008. (CEST)

Zasto se neudruzite da zavrsite vujakliju ?

Sva nasa prezimena nisu skupljena ni u jednij knjizi , poslednja koja je radjena nije u potpunosti zavrsena , mada nema veze i onako po novom zakonu srpsko ime i prezime moze da uzme ko hoce cak i da menja neogranicen broj puta , postavite neki sajt sa peticijom pa da glasamo i raspravljamo o pravim stvarima , da probamo da zastitimo bar prezimena , ako nista drugo , a ne da raspravljamo o teorijama koje su besmislene , pocecu sam da uradim tako nesto ali pomoc bi mi dobro dosla , pustite irak i ostale teorije , pre neki dan sam slusao nekog doktora na televiziji , iz novog sada covek tvrdi da je d.n.k. analizom utvrdio da su srbi iz afrike , navodno isti nam je d.n.k.-a , kao juznoafrickom narodu , a u skoli sam ucio da su srbi bili ridji , izvinite na pravopisnim greskama . od: www.blackjack357@live.com

Zasto se neudruzite da zavrsite vujakliju ?

Sva nasa prezimena nisu skupljena ni u jednij knjizi , poslednja koja je radjena nije u potpunosti zavrsena , mada nema veze i onako po novom zakonu srpsko ime i prezime moze da uzme ko hoce cak i da menja neogranicen broj puta , postavite neki sajt sa peticijom pa da glasamo i raspravljamo o pravim stvarima , da probamo da zastitimo bar prezimena , ako nista drugo , a ne da raspravljamo o teorijama koje su besmislene , pocecu sam da radim tako nesto ali pomoc bi mi dobro dosla , pustite irak i ostale teorije , pre neki dan sam slusao nekog doktora na televiziji , iz novog sada covek tvrdi da je d.n.k. analizom utvrdio da su srbi iz afrike , navodno isti nam je d.n.k.-a , kao juznoafrickom narodu , a u skoli sam ucio da su srbi bili ridji , izvinite na pravopisnim greskama .[[Слика:име_слике.jpg]][[Слика:име_слике.jpg]] od: www.blackjack357@live.com

Koja je poenta? Da skupimo sva prezimena na jednom mjestu i zaštitimo ih autorskim pravom ili da krenemo u krstaški rat u Afriku da im dokažemo da su Srbi ili da se identifikujemo sa nekim Bantu plemenom? Stvarno nisam razumio šta ideja predstavlja? --Darko Maksimović (razg.) 21:45, 24. septembar 2008. (CEST)

Naravno da smo poreklom iz afrike, ka i celo čovečanstvo. Postoji zanimljiv projekat Nacionalne geografije „Ljudski genom“, i lepo se vidi da su svi neafrikacni potekli od istočnoafrikanaca. Ove podatke je lako pronaći na netu. A koja je poenta sa prezimenima. Vidim da postoji idiotska kategorija sa idiotskim člankovima tipa „Hadžihafizbegovići su poreklom sa KosMeta odakle su se raširili širom sveta, a praotac Hadžihafizbegovića je Nikodije i svi slave svetog Đokicu“. Postavlja se pitanje da li su u pitanju uopšte enciklopedijski člankovi? --V. Burgić (reci...) 22:22, 24. septembar 2008. (CEST)

Opet prezimena

Nešto gledam, pa se razmišljam - ima li išta gluplje od ovih naših članaka o srpskim prezimenima? Odredom počinju ovako: Lalalalalović je srpsko prezime iz [Crne Gore/Južne Srbije/Krajine] itd. Kao da su svi ljudi istog prezimena porijeklom sa istog prostora i krvni/plemenski srodnici. Kao da Maksimovića (od kojih sam ja) nema bar 300 potpuno nevezanih porodica širom svijeta jer Maksim nije bilo baš tako rijetko prezime. Isto to važi i za Arsiće (Arsa), Vasiće (Vasa), Saviće (Sava) itd. Mislim da trenutno stanje članaka vezanih za srpska prezimena predstavlja debelu blamažu srpske vikipedije. Da ne govorim o Bogunovićima, po čijim člancima ispada da su svi Bogunovići direktni ili indirektni potomci pripadnika plemena Bogunovića. Ima ih još, naravno. Mišljenja? --Darko Maksimović (razg.) 02:19, 25. septembar 2008. (CEST)

Rekao si isto što i ja iznad, samo sa manje sarkazma. Jedino nisi pomenuo Petroviće, Jovanoviće, Stefanoviće/Stevanoviće, kojih bi trebalo da je različitijih sorti čak i od Maksimovića. Ja sam ovo pitanje postavio juče na Viki/Politika, jer me zanima kakva je relevantnost i enciklopedijska vrednost čitave jedne kategorije sa stotinak članaka o vrlim pripadnicima pojedinih plemena. Razumem da je neko bio posilni kralja Milana, ali ako je faca hajde da napravimo članak o čoveku a ne da ga trpamo u članak o prezimenu. --V. Burgić (reci...) 08:00, 25. septembar 2008. (CEST)

Uh, pazi stvarno. Mene je na ovo podsjetila ova priča još gore iznad kad je „Crni Đoko“ spominjao prezimena, a ovo tvoje izgleda da sam previdio. Nebitno, zaključak je isti. Svaki put kad bih ranije pregledao neki članak o prezimenima mi je ovo isto padalo na pamet ali uvijek sam mislio „ajde valjda ima neko pametniji od mene ko će da reaguje na to ako je problematično“, ali više su stvarno pretjerali. Ja mogu drsko da pretpostavim koji niži motivi su u pitanju - ja se prezivam Maksimović, napisaću članak o Maksimovićima. Moji Maksimovići vode porijeklo iz Bosanske Krajine, dakle napisaću da su Maksimovići iz Bosanske Krajine. Najstarije naše koljeno neka je npr. Milenko Maksimović iz 1780. godine, dakle svi Maksimovići su nastali od Milenko Maksimovića iz 1780. godine. Mislim da bi umjesto svakog od ovih članaka slobodno moglo da se stavi #преусмери [[Генерализација]]. Svakog Maksimovića koji nema sa mnom nikakvo krvno srodstvo, a ima ih dosta, ovakav članak bi prirodno uvrijedio. Naravno, ako bismo krenuli putem ispisivanja istorije svih loza Maksimovića u tom članku, bio bi to članak bez kraja i konca, bez enciklopedičnosti, bez objektivnosti, gdje bi svaki ciga svog konja hvalio itd. Slažem se da treba da postoje članci sa spiskovima prezimena, ali članci o pojedinačnim prezimenima... --Darko Maksimović (razg.) 17:16, 25. septembar 2008. (CEST)

U povjerenju, moje mišljenje je da se rješenju ovog problema blokira od strane lobija čiji je cilj da srpska vikipedija ima zilion članaka, pa sad kakvi su to članci manje je bitno. Ali to u povjerenju ;-) da ne čuju dotični. Taj lobi je dovoljno jak da bi u svakom eventualnom glasanju onemogućio konsenzus i to ti je to. --Darko Maksimović (razg.) 17:16, 25. septembar 2008. (CEST)

Darko, u poverenju, i ja mislim da su ga malo preterali. Lično, ne razumem svrhu pisanja ovakvih članaka. I mislim da bi trebalo uraditi nešto da se tako nešto spreči (ne mogu da predložim, jer se ne razumem u te tehničke stvari), ali svakako da se može naći neko rešenje. --geologicharka piši mi 17:24, 25. septembar 2008. (CEST)

Ovako, po mom mišljenju: niko ne spori da treba da imamo članke o nekim porodicama (Karađorđevići, Obrenovići, Tjudori...), jedino je pitanje praga značaja, tj. koje su porodice dovoljno značajne da imaju članak. Što se tiče "duplikata", ljudi koji dele prezime a ne pripadaju istoj porodici... telefonski imenik Beograda daje preko 200 telefona ljudi sa prezimenom Obrenović, i nisu svi u srodstvu sa Milošem Obrenovićem. Ovo treba na neki način naznačiti u članku, a ne vidim da je razlog za nemanje članka. Nikola (razgovor) 18:20, 25. septembar 2008. (CEST)

---

Članci o prezimenima mogu da postoje, ali je pitanje kako treba da izgledaju. Može se navesti recimo koliko po procenama ima pripadnika tog prezimena, nabrojati značajni ljudi koji su se tako prezivali i sl. Može se navesti od koje reči je izvedeno prezime i sl. Što se tiče porekla, za skoro svako prezime ima veliki broj nezavisnih početaka. Tu treba videti šta je pametnije da li ih navesti sve u istom članku sa prezimenom, u nekom odvojenom članku ili za svaku granu po poseban članak, ako ima toliko materijala (recimo Stakići iz Tomnja). U svakom slučaju mislim da ne treba sasecati nečiji rad nego ga osmišljavati, usmeravati i kanalisati. Iz iskustva stečenog ovde čini mi se normalnim da i svaka ovakva grančica prezimena jednoga dana (ili godine) dobije svoj članak u ovoj našoj sve većoj bazi znanja. --Đorđe Stakić (r) 18:51, 25. septembar 2008. (CEST)

Postoje člankovi na drugim vikipedijama u kojima su pobrojani značajni pripadnici imena, ali se ti člankovi zovu „višeznačno“! Pogledajte npr. Paskal po stranim vikipedijama. To je kada ima više poznatih ljudi, koji nisu u krvnom srodstvu.

U kojim slučajevima treba imati porodice (po meni, kao potpuno nerelevantnom za donošenje suda)? U slučaju vladarskih porodica, i eventualno u slučaju porodica koje su kao takve imale veliki značaj u svojim oblastima (Bernulijevi, Stradivariji, Štrausi i sl.). A nije mi poznata nijedna naša nevladarska porodica (u vladarske ubrajam i Miloševiće) koja bi zasluživala članak.

I na kraju, čak i da hoćemo da pišemo npr. o porodici Milošević, nećemo reći ako svi Miloševići potiču od istog Miloša, ili kako slave ovu ili onu krsnu slavu a (kako nađoh u jednom članku) „i među njima na žalost ima poturica i katolika“.

U zdravlje. --V. Burgić (reci...) 19:52, 25. septembar 2008. (CEST)

Naravno, slažem se da treba da postoje članci o poznatim porodicama, koje kod nas stvarno jesu samo vladarske. Nisam neki veliki poznavalaz istorije, ali ne znam da kod nas iz jedne porodice ima više poznatih članova. Opet, ako postoji samo jedan istaknuti član treba da postoji članak o njemu, a ne o njegovoj porodici... Npr. ne treba nam članak o svim Milankovićima, ako znamo samo za jednog. --geologicharka piši mi 22:43, 25. septembar 2008. (CEST)

Ima ih, recimo Vojislav Ilić otac i sin, Ivan Robar i Ivo Lola Ribar, ali nema potrebe za raspisivanjem na temu Ribara da bismo rekli da su od svih njih birni Ivan i Ivo. Evo, ja se setio porodice koja nije vladarska - Ribnikari. Ali ni njima ne treba pristupati kao plemenu kome tražimo zajedničkog pretka i „nažalost poturice i katolike“, nego reći zašto su konkretno ova braća i njihova deca značajna. Ljudi su nešto bitno uradili zajedno i to je jedini prihvatljiv kriterijum za članak o porodici. Na zapadu su to, uz one koje sam pomenuo, još i kirijevi, ima smisla napisati članak o Pjeru, Mariji, Ireni i zetu Žoliu, ali nešto nisam video da su Francuzi krenuli da istažuju s koje su čuke Kirijevi sišli i ko im je rodonačelnik. --V. Burgić (reci...) 22:55, 25. septembar 2008. (CEST)

Odokativno, rekao bih da npr. Žujovići zaslužuju članak, a voleo bih da vidim članak o Markovićima (Mira i kompanija). Nikola (razgovor) 08:12, 28. septembar 2008. (CEST)

Recimo da Žujovići, poput Ribnikara zaslužuju članak. Da li zaslužuju ovakav članak?

„Žujovići se prezivaju po Žuji, pretku svetle "žute" kose, koji je živeo u XVII veku. Njegov sin zvao se Nikola Piper, izvesno zato što su poreklom bili iz Pipera.“

„Sve glavne porodice Srbije XIX veka potiču od tih doseljenika. Karađorđevi muški pretci došli su preko Vasojevića iz Klimenata; Obrenovići su starinom Bratonožići; Nenadovići iz hercegovačkog Birča; Vuk Karadžić je Drobnjak, kao i preci Mladena Milovanovića; Garašani su Belopavlići. Iz Drobnjaka potiču Bogićevići, Kaljevići i Jovan Cvijić. Stojan Čupić je iz Pive, a iz nikšićkog kraja su se doselili preci Blaznavaca, Vukomanovića i Skerlića; a iz Pipera Uzun Mirko Apostolović i Žujovići“

Zašto se ne može lepo reći da su Žujovići poznata porodica koja se bavila time-i-time nego treba lečiti brđanske komplekse jednog potpuno drugog naroda sa potpuno drugačijim jezikom ? --V. Burgić (reci...) 11:04, 28. septembar 2008. (CEST)

plocesti kletki

molim vas nesto vise za cin1 od sta se dobiva kako se leci dali e fatalan propraten smrcu dali e trajno izlecliv i tako dalje

1. Ništa te ne razumem
2. Pitaj na nekom forumu, ovo nije forum

V. Burgić (reci...) 22:31, 25. septembar 2008. (CEST)

Braća Hrvati...

...su preuzeli naše tekstove o Vizigotima: Rekesvint, Hindasvint, Gotski zakonik, Atanagild, Rekared I. Naravno, imaju pravo da to urade, ali su mogli barem da navedu odakle su preuzeli tekstove. Je l' imamo mi ambasadora kod njih? Ako nemamo, mogli bismo da im predložimo tako nešto, pa da postave i oni nekog njihovog kod nas.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 15:49, 27. septembar 2008. (CEST)

Neka ih. To je dozvoljeno. Tako i mi možemo od njih kad nam zatreba. --VLADA ® 15:57, 27. septembar 2008. (CEST)

Pa to i jeste smisao GNU FDLa, niti moraju da napišu od koga su preuzeli, niti da nam se zahvale, sve dok licenca ostaje ista (a ostaje, jer je opet Vikipedija). Da se objavljuu tekstovi pod Kreativnom zajednicom, bilo bi drugačije. --V. Burgić (reci...) 01:33, 28. septembar 2008. (CEST)

Trebalo bi da napisu. I obrnuto kada mi kupimo od njih. Prvobitni autori se moraju znati. -- Bojan  Razgovor  07:15, 28. septembar 2008. (CEST)

Pa jel' mi pišemo "sa engleske vikipedije" kad prevodimo sa engleske vikipedije? Naravno da ne, inače bi pola članaka bilo obilježeno tako. Bar u okviru vikipedije ne moramo da pišemo takve komentare. --Darko Maksimović (razg.) 14:08, 28. septembar 2008. (CEST)

Mislim da treba da pišemo na stranici za razgovor. Na taj način se, između ostalog, navode i izvori kojih u takvim slučajevima obično nema. Pre svega, korektno je. Niko ne kaže da moramo da radimo sve što se radi i na drugim vikipedijama, posebno ako razlozi nisu najopravdaniji.--Metodičar � 14:14, 28. septembar 2008. (CEST)

To je u neku ruku prevod - mora se prilagoditi njihovom nariječju, moraju se koristiti njihove rečenične strukture i zasebne riječi - tako da to i nije copy/paste, a sem toga, kao što rekoh, gdje bi bio kraj kad bismo (iko) spominjali izvor sa engleske ili njemačke ili ruske vikipedije. Onomad je neko (ne mogu se sjetiti ko) uzimao sa bugarske i makedonske vikipedije članke i prevodio ih na srpski i niko nije spominjao da treba da se kaže "uzeto sa bg/mk viki". Ja mislim da je ovo viki-društvo upravo ustrojeno na principu dijeljenja u korist širenja. Neki Hrvat neće iz principa htjeti da čita srpske ćirilične članke, pa zašto da mu se uskrati da ih čita na svom nariječju, a spominjanje "preuzeto sa..." bi bila nekakva zatezna obaveza koja bi to umanjila. Ako smo rekli pri svakoj izmjeni da se odričemo autorskih prava, zašto sad zahtijevamo da nas neko spominje? --Darko Maksimović (razg.) 14:30, 28. septembar 2008. (CEST)

Darko, na stranicama za razgovor članaka koji su u potpunosti prevedeni sa Vikipedije na engleskom bi trebalo da stoji ovaj šablon: {{Шаблон:Преведено |језик = енглеском }} Svejedno, oni nikada neće staviti ovaj šablone na stranice za razgovor članaka koje su preveli sa srpskog.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 14:49, 28. septembar 2008. (CEST)

U svjetlu onog što sam rekao iznad, zašto bi se stavljao taj šablon? --Darko Maksimović (razg.) 14:51, 28. septembar 2008. (CEST)

Pa recimo Darko, možda zbog toga što je to ispravno, korektno i pruža ti mogućnost da proveriš valjanost teksta preko izvora koje nudi ta druga vikipedija. Takođe, ukoliko znaš i taj neki drugi hipotetički strani jezik, možeš da proveriš da li je članak propisno preveden. Argument u vezi sa bilo kim ko iz principa ne želi da čita ćirilicu niti sam razumeo niti uvažio. Takvim ljudima se očigledno ne bavim, čim pišem ćirilicom, te me potpuno ne zanima da li će im nešto biti uskraćeno ili ne. I da, Darko, nastavnik sam, te veoma lepo umem da razdvojim bitno od nebitnog, nema potrebe da podebljavaš određena slova. Verujem da govorim i u ime drugih ljudi ovde koji nisu u mojoj profesiji. Uostalom, moraš da imaš na umu da ono što je tebi bitno, ne mora da bude i meni. :) --Metodičar � 15:05, 28. septembar 2008. (CEST)

Slažem se.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 15:18, 28. septembar 2008. (CEST)

Dobro, metodičaru, ono što tebi nije bitno, takođe nekim drugima može da bude bitno ;-) Čini mi se da ja nisam naglašavao da to svima treba da bude bitno, dok mi se istovremeno čini da ti naglašavaš da ti nije bitno kome je šta bitno. A meni je npr. bitno. Ja nisam govorio o tome da ne treba mi da spominjemo tuđe izvore, nego sam upravo govorio u korist drugih ljudi - mnogi Hrvati neće da čitaju ćirilicu, što jer je ne znaju što jer neće da je čitaju. A pravo na obrazovanje imaju i takvi, štaviše njima je još bitnije. Toliko o tome. --Darko Maksimović (razg.) 15:34, 28. septembar 2008. (CEST)

Što se tiče tvog argumenta o provjeri - pa nije prosječan čitalac došao da provjeri kakav je prevod, nego da nešto pročita, sazna, nauči... a ako to ne uspije na tekućem članku, ili mu je nešto nejasno, uvijek ima međuviki sa strane gdje ima mnoštvo drugih, njemu vjerovatno razumljivih, jezika. --Darko Maksimović (razg.) 15:34, 28. septembar 2008. (CEST)

Ne bih ja rekao da je ovde u pitanju pružanje udobnosti provjere napisanih podataka iz prvobitnog rada, nego bih rekao da je riječ o pritajenoj želji za autorskim pravom. To je ono što meni smeta i što mislim da ne treba da se dešava. Hrvatski i srpski jezik su jedan te isti jezik, i stoga je prevođenje znatno olakšano i stvara se mogućnost da svako čita u obliku koji njemu odgovara. A što više ljudi čita, to je svijet bolji. A što više forsiraš da se navodi izvor, to će manje ljudi prevoditi članke sa jedne na drugu vikipediju. --Darko Maksimović (razg.) 15:34, 28. septembar 2008. (CEST)

Ne treba šablon, ne treba ništa od stvari koje Metodičar i Džonaja spominju (pravila vikipedije pod licencom onakvom kakva je, to sada ne traže niti obavezuju). Dakle ne treba. Što se tiče provere, ima međujezičke poveznice pa gledajte tamo. Tip: „Ako je nešto u vezi hrvatske prvo idi na njihovu njiki, pa proveravaj”. Niko ne brani da naši autori stavljaju izvor prevoda, na stranu za razgovor o članku, pa onda to možete i raditi. Darko je izneo dosta argumenata pa da se ne ponavljam. ----László (talk) 15:46, 28. septembar 2008. (CEST)

Niko ne kaže da bilo ko bilo koga na bilo šta obavezuje. :) Ali, kako to u životu biva, jedna stvar lančano povlači drugu. Dakle, pritajene želje ne postoje, kao ni velika zavera. Darko, nagađanje mojih pritajenih želja je malo, pa rekao bih, diskutabilno (da ne upotrebim reč nekorektno). :) Ipak se radi o proverljivosti izvora. Vikipedija zahteva da se navode isti i zahteva da se koriste originalni izvori, dakle ne neki koje je neki Hrvat, Englez ili Rusin naveo, već naši sopstveni. U nedostatku istih ili iz neodoljive želje za prevođenjem, mi preuzimamo tekstove od njih. Jasno je da takvi tekstovi neće imati izvore. E onda, kada nema izvora, a kada nema napisano ni odakle je preuzeto, onda se na članak nalepi ovaj lepi šablon. Da li je to kvalitet kome težimo? :) I još nešto Laslo, ako preuzmem sa francuske vikipedije članak malina, kako će neko znati da baš prvo pogleda tamo? --Metodičar � 16:10, 28. septembar 2008. (CEST)

Malina, teško!----László (talk) 16:14, 28. septembar 2008. (CEST)

Nije tačno da GLSD ne zahteva navođenje izvora i autora prilikom preuzimanja/menjanja materijala dostupnih pod ovom licencom. Navođenje Vikipedije sa koje je materijal preuzet je minimum poštovanja uslova GLSD, onih pet prethodnih autora i šta ti ja znam, više-manje. Međutim, kako u većini članaka ni mi to ne poštujemo, sasvim je izlišno prozivati Hrvate oko toga... --Kale ^{↙info/talk↗} 16:19, 28. septembar 2008. (CEST)

I da Darko, probaj neki put da me ne parafraziraš, jer je primetljivo da moje reči kada ih ti pišeš dobijaju drugačiji smisao:

ja: Uostalom, moraš da imaš na umu da ono što je tebi bitno, ne mora da bude i meni.
ti: ...dok mi se istovremeno čini da ti naglašavaš da ti nije bitno kome je šta bitno.
Ovde raspravljamo argumentima, a ne igrama reči, što je priznaćeš potpuno različito. :) Drugo, ako već pominješ obrazovanje bilo koga, vikipedija tu ne nalazi svoje mesto, veruj mi na reč. Možda bismo mogli to da nazovemo samoobrazovanjem, ali samo u smislu toga da neko stiče sposobnost pronalaženja (ispravnih) informacija. Dakle, to bi i bila suština onoga o čemu pričam. :) --Metodičar � 16:27, 28. septembar 2008. (CEST)

Nisam ja ništa parafrazirao, Metodičaru, nego sam rekao da mi se „čini...“ itd. Kao drugo, nisam mislio na tu tvoju rečenicu, nego na rečenicu „Takvim ljudima se očigledno ne bavim, čim pišem ćirilicom, te me potpuno ne zanima da li će im nešto biti uskraćeno ili ne“. Dakle, takvim ljudima se ne baviš, ne zanima te da li će im nešto biti uskraćeno ili ne, dakle na osnovu toga mi se „čini da ti naglašavaš da ti nije bitno kome je šta bitno.“ --Darko Maksimović (razg.) 17:15, 28. septembar 2008. (CEST)

Takođe nisam mislio na tebe kad sam rekao „da je riječ o pritajenoj želji za autorskim pravom“. U razgovoru smo već učestvovali ti, Džonaja, Bokica i ja, tako da ne znam odakle ti pomisao da sam rekao „ovde je riječ o tvojoj pritajenoj želji... “ itd. Govorio sam o principu da mora da se navodi izvor. --Darko Maksimović (razg.) 17:15, 28. septembar 2008. (CEST)

Kada se kaže da GLSD zahteva navođenje izvora i autora prilikom preuzimanja/menjanja materijala, to se valjda odnosi na spoljašnje projekte, a ne na samu vikipediju. To bi bilo slično kao kad bih zahtjevao od prevodioca moje knjige na finski jezik da navede moju knjigu na srpskom jeziku kao izvor. Sve je ovo jedna vikipedija, jedan projekat „slobodne enciklopedije dostupne svima“, samo na raznim jezicima. Da nije tako, mogli bismo pisati reference koje se pozivaju na činjenice iznešene u vikipedijama na drugim jezicima. A ne možemo, i zato kažemo da je to kružna referenca - ovo je jedna enciklopedija na različitim jezicima. Zato nema smisla navoditi kao izvor drugu stranicu iste te vikipedije. --Darko Maksimović (razg.) 17:15, 28. septembar 2008. (CEST)

Da se vratimo na GLSD. Vikipedija:Tekst GNU-ove licence za slobodnu dokumentaciju Teorijski, ako modifikujes nesto sto je pod ovom licencom, duzan si da navedes i ranije autore. Nema tu unutar Vikipedije ili van. U praksi, retko ko to radi. -- Bojan  Razgovor  18:08, 28. septembar 2008. (CEST)

(: Darko, citiram tvoje rečenice:
„Dobro, metodičaru, ono što tebi nije bitno, takođe nekim drugima može da bude bitno ;-) Čini mi se da ja nisam naglašavao da to svima treba da bude bitno, dok mi se istovremeno čini da ti naglašavaš da ti nije bitno kome je šta bitno. A meni je npr. bitno.“
I dalje tvrdiš da je to u vezi sa nekom drugom mojom izjavom? Meni zapravo liči, posebno ako uzmem u obzir poslednju tvoju citiranu rečenicu da to ide ka tome da si ti, za razliku od mene, onaj koji brine za potrebe drugih. :) No, dobro, prihvatiću to tako, da ne bismo privatizovali dalje ovu stranu. Ono što će biti moj konačni zaključak je da se niko ne poziva na činjenice iz drugih vikipedija, već izvore. Dakle, nije tekst sam po sebi izvor, već ono što ide na njegovom kraju: izvori. Sve vreme govorim o izvorima, ti sve vreme govoriš o drugim stvarima i nekako se nikako ne razumemo. :) E da, kada se prevodi knjiga (književno delo), navede se i naziv originala, bez obzira na kom jeziku pisan. Stručna knjiga uvek navodi reference. Mada, knjiga i ovo ovde nisu baš iste stvari.--Metodičar � 18:11, 28. septembar 2008. (CEST)

Ne, ja takođe pričam o izvorima, ali sam naveo reference kao još jedan primjer koji pokazuje da je sve ovo jedan projekat. Nema potrebe da se klanjamo, zahvaljujemo, skidamo kape, spominjemo u izvorima i posvećujemo jedni drugima članke jer praktično svi mi radimo zajedno samo na različitim jezicima. Nadam se da se neće završiti kao vavilonska kula. --Darko Maksimović (razg.) 18:58, 28. septembar 2008. (CEST)

Volovi se drže za rogove, a čovjek za riječ. Bez obzira da li iz moje rečenice „logički proizilazi“ da sam ja mislio na ovo a ne na ono, ja ti kažem odakle je potekao drugi dio moje druge rečenice, a ti mi vjeruj ako hoćeš. Ako je značenje toga, kako ti to kažeš, da ja brinem za potrebe drugih a ti ne, a to te još usput vrijeđa, samo bih te podsjetio na tvoju rečenicu iznad (citat): „Takvim ljudima se očigledno ne bavim, čim pišem ćirilicom, te me potpuno ne zanima da li će im nešto biti uskraćeno ili ne“. To nisam ja rekao nego ti. --Darko Maksimović (razg.) 18:58, 28. septembar 2008. (CEST)

Darko, čak i da imam slabiju memoriju, uvek mogu da pročitam šta sam napisao. Da, stojim iza svojih reči, ali koliko vidim i ti iza mojih. :) Ko je pomenuo da sam uvređen? Ponovo tvoje slobodne procene mog stanja ili onog što sam mislio, a nisam rekao. No, dobro, nećemo o tome. Hajde jedno konkretno pitanje: imaš li ideju kako da se reši problem članka koji je preveden sa druge (neznano koje) vikipedije, koji ne citira izvore (jer autor to ne mora, pošto ih on ni nema, nego ih ima neki tamo Francuz) i koji ne navodi odakle su podaci ekšli uzeti? To je članak koji se sastoji isključivo iz teksta i ničeg više. I ti si sad čitalac koji natrči na to i vidiš da je to pisao neki anonimac. I još jedno konkretno pitanje: kako misliš da se obrazuješ pomoću takvog članka koji je (možda) neko pisao tek tako iz glave? Pazi, ti ne znaš na koji je način članak nastao, jer kao što rekoh, ni traga ni glasa bilo kakvom izvoru. I treće pitanje: da li misliš da je praktično da sada klikćeš po svim mogućim vikipedijama (kojih može biti i petnaest) kako bi proverio da li te podatke uopšte možeš da uzmeš zaozbiljno i da ih koristiš? (To - korišćenje informacija je inače svrha obrazovanja o kome govoriš). --Metodičar � 19:16, 28. septembar 2008. (CEST)

Dobro, u pravu si da može biti korisno - ali u situaciji kad je neko loše preveo tj. nije prenio i izvore koji se tamo spominju. Ako ne ponese izvore koji se tamo spominju, ako ih uopšte ima, onda neka stavi takvu etiketu (sa te-i-te vikipedije) na stranici za razgovor. Ako tamo nema izvora, onda džaba navoditi i tu viki kao izvor kad je to i tamo neprovjereno i iz nečije glave. --Darko Maksimović (razg.) 20:30, 28. septembar 2008. (CEST)

Poenta Vikipedije i jeste u tome da nema vlasništva nad člancima i da se njen sadržaj može koristiti (posebno između raznih jezičkih varijanti). Svaki zahtev za citiranje izvora a da je taj izvor druga Vikipedija je besmislen.--Avala (razgovor) 21:00, 28. septembar 2008. (CEST)

A meni je već postao besmislen ovaj razgovor i to da iznova i iznova objašnjavam da nije poenta u autorskim pravima i da cela priča nema veze sa njima. Odustajem. Pozdrav svima.--Metodičar � 21:28, 28. septembar 2008. (CEST)

Ja sam ti gore odgovorio kada može biti korisno to za šta se ti zalažeš, dakle samo u slučajevima kad tamo ima referenci a ovde pri prevođenju nisu prenešene. U drugim slučajevima, koji su, po mom mišljenju, znatno češći, a to je kad ili tamo nema referenci ili ima ali su prenešeni skupa sa prevodom, onda nema ni potrebe (pored toga što nema obaveze). Jer, ponavljam, ako ni tamo nema referenci onda nije bitno odakle je, jer se i tamo svodi na praznu riječ, a ako su prenešene reference i ovdje, šta će nam onda odakle je to prenešeno, sve što je relevantno kao izvor je već tu. --Darko Maksimović (razg.) 22:07, 28. septembar 2008. (CEST)

Imam neki osećaj da je priča veća od naših balkanskih odnosa, možda bi o ovome trebalo popričati na nekom globalnom forumu. Što se naših sitnih odnosa tiče, prema licenci pod kojom objavljujemo tekstove svako može da prenese, izmeni i dalje prosledi bilo koji tekst bez ikakvih ograničenja osim što mora zadržati istu licencu. A to da li će nekog prevodioca na tuđoj vikipediji da pita korisnik te iste vikipedije odakle mu podaci, takvu priču treba ipak prepustiti autoru/prevodiocu. --V. Burgić (reci...) 21:31, 28. septembar 2008. (CEST)

Haj'mo kreš kurs GNU-ove licence... Videti Vikipedija:Šta GLSD nije. Dakle: GLSD nije javno vlasništvo. Svi članci na Vikipediji su kopirajtovani. Autorsko pravo nad svakim člankom na Vikipediji pripada pojedinačnim urednicima koji su mu doprineli — svako ima autorsko pravo nad svojim doprinosom. Svako korišćenje ovih materijala bez poštovanja uslova GNU-ove LSD jeste kršenje ovog autorskog prava za koje se može, ako se hoće (nije mi poznato da li je neko to radio za članke na Vikipediji), tužiti i pred sudom. Za takva kršenja možemo prekršiocima slati i pismo upozorenja. Kada se autorsko delo prevodi, dolazi do deljenog autorskog prava između autora originalnog dela i autora prevoda. Ako neko neovlašćeno kopira srpski prevod neke američke knjige, može biti izložen gonjenju, kako od strane prevodioca, tako i od strane autora originala. To je barem jasno, i isto se primenjuje i na vikipedijske članke.

Praksa da se vikipedijski članci prevode bez ikakvog navođenja izvora predstavlja kršenje GNU-ove LSD. O tome nam je još pre 2-3 godine govorio Miloš, ali je bio malo ispred svog vremena. Nadam se da ćemo se, makar mi ovde, truditi da ovo poštujemo koliko je moguće. Tu je i proverljivost. Navođenje Vikipedije sa koje je članak preveden ne zadovoljava kriterijume proverljivosti, ali je bolje nego ništa.

Povodom konkretnog pitanja. Pošto mnoge Vikipedije u ovom smislu krše autorsko pravo (više iz neznanja nego iz namere), nekakav protest bi bio kontraproduktivan. U neku ruku, ovakvo navođenje izvora, iako legalno obavezno, više se tretira kao pitanje vikietikecije. U tom smislu bi im se moglo natuknuti kao prijateljski predlog. Sa bošnjačkom i hrvatskom Vikipedijom imamo mnogo težih problema po pitanjima neutralne tačke gledišta, o kojima se nismo mrdnuli ni pedalj. (Juče sam slučajno naleteo na hr:Boka Kotorska, gde lepo piše da je drugo ime ovog zaljeva „nadomak granice Crne Gore i Hrvatske“ „Zaljev hrvatskih svetaca“. A onda sledi tirada o hrvatskom narodu u Boku koji nikada nije zaboravio što je. I to je, sve zajedno, izabrani članak.) A pošto svoje dvorište nismo sasvim očistili, prilikom svakog pokretanja priče sa njima dolazi do primene pravila „trun u tuđem, balvan u svom“ i sve ode nikuda. --Dzordzm (razgovor) 21:55, 28. septembar 2008. (CEST)

Čisto kao nadovezivanje na ovaj kreš kurs, pošto ne mogu da nađem one diskusije koje je Miloš pokretao, mislim da smo u tim prilikama generalno ustanovili da bi dobra praksa na ovoj Vikipediji bila da se u opisu izmene navede Vikipedija sa koje je tekst preuzet i prilagođen, ili kao varijantno rešenje da se to navede na strani za razgovor. Nijedna varijanta ne pretstavlja potpuno poštovanje GLSD (pretpostavljam da bi to obuhvatalo potpuno očuvanje istorije originalnog članka), ali je bolje nego ništa. --Kale ^{↙info/talk↗} 22:50, 28. septembar 2008. (CEST)

Koliko se ja sećam najispravnije bi bilo navesti odakle je preveden tekst i permalink. Na taj način se može utvrditi i autorstvo (onih pet najbitnijih) za situaciju kakva je kod članak koji se često menjaju. To što Hrvati rade je njihov problem. Mi imamo problem da ne navodimo izvore za naše članke. Nikakve. Ni kad se preuzimaju spolja, ni kad se pišu iz glave, ni kad se prepisuju sa drugih Vikipedija. Međutim, to je obaveza i veoma ima smisla. Mogli bi poraditi na tome. -- JustUser  d[-_-]b JustTalk 23:10, 28. septembar 2008. (CEST)

Volio bih da vidim taj razgovor od prije nekoliko godina, čisto moje informisanosti radi, pošto mislim da se sva ta priča ne odnosi na radnje unutar vikipedije. Bilo bi dobro da se pita neki pravi autoritet po tim pitanjima, tj. neko ko zna kako je sa pravne strane ustrojena vikipedija - razni jezici razni projekti ili svi jezici zajedno jedan projekat. Ako je kao jedan (sa pravne strane, ponavljam) projekat, onda je manje-više nevažno šta su Miloš i drugi mudri starci zaključili na senatu. --Darko Maksimović (razg.) 00:33, 29. septembar 2008. (CEST)

Moram samo ukazati svima koji smognu hrabrosti da otvore navedeni izabrani članak na hr.njiki,da takođe obrate pažnju i na to iz čega je izvorni tekst preuzet tj. na šablon na dnu članka. Crni Bombarder!!! (†) 01:57, 29. septembar 2008. (CEST)

Darko, čak i u okviru jednog projekta, zahtevi GLSD da se navode autori znače da moraš navoditi izvorni tekst kad od njega praviš novi, na primer kad spajaš ili razdvajaš članke. Nikola (razgovor) 18:12, 29. septembar 2008. (CEST)

Mislim da je Darko potpuno u pravu. Ja Vikipediju takođe vidim kao jedan projekat i doprinosim mu na različitim jezicima. Super je što su Hrvati počeli da uzimaju tekstove sa srpske Vikipedije i šta tu ima loše? --loshmi (razgovor) 02:11, 29. septembar 2008. (CEST)

Nije loše prevoditi ali je potrebno navesti izvor odakle je tekst poreklom. Jedan korisnik koji ne poznaje dovoljno dobro srpsku gramatiku a sa engleskog je govornog područja je ovih dana napisao par članaka i ostavio ih je u stanju koje zahteva hitnu reviziju. Pregledom engleskog članka (radi utvrđivanja kako je u stvari predmetna rečenica trebalo da izgleda) se uvidelo da njegov članak nije prevod engleskog. I šta onda? Možda je sa španskog? Možda je iz nekog drugog izvora? Uvek ima smisla reći odakle je potekao tekst za neki članak. Pride što je to i obaveza radi proverljivosti. Ovde GFDL i ne spominjem jer je on veoma krut i jasan. Priznajem da često predstavlja glavobolju. -- JustUser  d[-_-]b JustTalk 18:38, 29. septembar 2008. (CEST)

Ali ovde je u pitanju preuzimanje od strane hrvatske Vikipedije pa svi saveti o citiranju izvora mogu biti postavljeni tamo. Uostalom prevod sa hrvatskog na srpski i obrnuto je gotovo kozmetika i teško da može doći do nekih katastrofalnih grešaka. Takođe smatram da bi bilo dobro uvesti praksu međusobnog prenošenja izabranih članaka.--Avala (razgovor) 21:58, 29. septembar 2008. (CEST)

Olimpijski komitet Srbije

Zamolio bih za komentare na strani za razgovor ovog članka, pošto imamo prilično osetljivu situaciju sa sukobom dva korisnika o sadržaju ovog članka i članka Srbija na Olimpijskim igrama. --Dzordzm (razgovor) 23:17, 28. septembar 2008. (CEST)

Čudne kategorije

Može neko da objasni ovu pojavu. Pogledajte sadržaj kategorije Kategorija:Bekstvo iz zatvora i bilo koji članak iz iste. Naprimer ovo. Kako je kategorija crvena ako je on već u toj kategoriji. Našao sam rešenje. Kategorija je Kategorija:Bekstvo iz zatvora,a u članku je sve ćirilicom. Međutim zanimljivo je da se u kategoriji vidi da joj članak pripada, a u članku to nije tako.-- Đurica, Nemoj slučajno napisati nešto ovde 22:55, 29. septembar 2008. (CEST)

Probaj da prebaciš ovu temu na Tehniku. Zadržimo ovu stranicu za one teme koje stvarno nigdje drugo ne pripadaju. Poz --Darko Maksimović (razg.) 02:20, 30. septembar 2008. (CEST)

Samovolja

Neki anonimni korisnik već danima samovoljno menja članak o Ante Starčeviću. Možda bi članak trebalo da se zaključa do daljnjeg, pa da sve izmene idu preko strane za razgovor.--Damjan /razgovarajmo/ 02:03, 2. oktobar 2008. (CEST)

FK Partizan, treba vratiti parametre u sekciji o Partizanovim učešćima u Evropi uz Špansku zastaviu da bi imala odgovarajuću veličinu. Hvala.

Ko je Ko u srpskoj Wikipediji

Pogledajte popis administratora srpske Wikipedije. Neprekidno Nicknames. Što je Nickname? Maska - ništa. Ko se krije ispod? Pametan ili glup? Prijatelj ili neprijatelj? Srbi, američki ili albanski? Ko je pravi Wikipediju u ime srpskog naroda?

Tko pita? -- Обрадовић Горан (разговор) 19:10, 3. oktobar 2008. (CEST)

Je li to pitanje trebalo biti upućeno? Ime je - narod.

Pa ne znam.. zbunile su me malo sve te nepoznate reči: tko, popis, Wikipedije. E, pa Narode (neobično lično ime), ne znam šta da ti kažem, u malo reči postavio si mnogo teških pitanja, mahom filozofske prirode. Kako da znamo ko se krije iza reči napisanih na Internetu? Da li je osoba pametna ili glupa? Da li je prijatelj ili neprijatelj? Čiji? Uglavnom, prvo pitanje važi za svaku Vikipediju, štaviše i za svaki sajt na Internetu. Ostala pitanja.. heh, pa ona važe i za stvaran život. -- Обрадовић Горан (разговор) 19:23, 3. oktobar 2008. (CEST)

Ja sam Ruski (Izvinite siromašnih srpski jezik). Samo Sites - ove. To možete napraviti bilo ko - licna stvar. Ali ljudi koji čine Vikipedija naziva "srpski" ne može biti anonimami. Uostalom, tako da u vaše ime, on maj učiniti direktnim neprijatelji srpskog naroda i srpske kulture.

Pa kažem, isto važi za svaku Vikipediju. I za rusku recimo. Pa i za englesku.. hmm, ali eto, tu dolazimo do interesantnog pitanja. A koga predstavlja engleska Vikipedija? Englesku? Veliku Britaniju? Ameriku? Novi Zeland? Odgovor na to pitanje je: engleski jezik. Mi u svakodnevnom govoru kažemo engleska Vikipedija, ali je pravi naziv Vikipedija na engleskom jeziku. Slično je i Vikipedija na srpskom jeziku. Znači Vikipedija ista kao i svaka druga, ali pisana na srpskom jeziku, kako bi je razumeli ljudi koji razumeju srpski jezik (ne obavezno samo Srbi). Svaka stranica ima svoju istoriju, i za svaku reč se može videti ko ju je napisao. I svako piše u svoje i samo u svoje ime. Niko ne piše u ime naroda - niko na to nema ni pravo.

Mogu li ja da pitam? Koja je poenta ovog pitanja? Imaš li neku zamerku, savet, predlog ili rešenje? Kako ćemo utvrditi ko piše, da li je pametan, da li je prijatelj i čiji? -- Обрадовић Горан (разговор) 19:38, 3. oktobar 2008. (CEST)

Svako ima pravo na pitanje. Ali, pitanje nije i odgovor. Pitanje samo po sebi ne sadrži u sebi ni prijateljstvo ni neprijateljstvo. Ali, pitanje može da ukanje na put ka istini. Ponekad neugodnoj. Zašto ukazujete na Englesku, Rusiju ili Novi Zeland? Zar Srbi nemaju svoje lice?

Mogu li da pomognem? u Čemu je problem? Vidim da je sabesednik Goran Obradović. O čemu se zapravo radi? Šta u datom tekstu nije dobro ili netačno? Možete se obratiti i meni. Svako ima svoje ime. To je jasno. Jasno je od vremena Odiseja. Makar se taj neko zvao i Niko. Ali, koliko razumem, rad na enciklopediji je ozbiljna stvar. I neophodan je Neko. Pozdrav. --Prof. dr Milan Uzelac.

PS. Sagovornik Vam je bio iz Rusije. Rus. Ali, u svakom slučaju, možete se obratiti meni. Ja ću Vam na srpskom sve objasniti. Imate i moju adresu: milanuzelac@sezampro.yu

Ako je sagovornik Rus, zašto imate iste IP adrese?--Nagraisalovićkaži/laži 20:22, 3. oktobar 2008. (CEST)

Dragi moj Ruski prijatelju i profesore... Nad nebeskom kartom Vikipedije i u poljima beskraja mi svi ostavljamo neki trag u pesku...Možda baš na način kako se uređuje Srpka Vikipedija mi pokazujemo svoje pravo lice... Mi ne koristimo Vikipediju da vršimo propagandu i da prekrajamo istoriju i sudbine imperija... Jedino što se može uraditi je da što više srpskih raznih vrednosti ubacimo na viki, ali ne u cilju propagande, nego u cilju informacije o jednom narodu... Poneki svetac i svitac...Ništa manje, ali ni ništa više... Ne može se imati mišljenje o činjenici... Može, ali onda to pokazuje jednu drugo lice – ono lošije svih onih koji učestvuju u stvaranju vikipedije na srpskom jeziku....--Nikostrat (razgovor) 20:23, 3. oktobar 2008. (CEST)

Da bi se o nečem pisalo, treba znati bit problema. A u Vikipediji se znanje zamenjuje tehničkim redigovanjem informacija dibijenih s Google. 80.252.148.170 (razgovor) 21:27, 3. oktobar 2008. (CEST)

Okej, sada je na mene red da se počešem po potiljku. Dve različite osobe koje se javljaju sa istog IPa (pride ruskog). Jedan Rus koji slabo govori srpski a drugi očigledno vlada srpskim jezikom. Koja je poenta svega ovoga, kuda ovo vodi? Otvorite lepo naloge, besplatno je, jednostavno i traje 2 minuta, kada već govorimo o tome ko je ko, bilo bi lepo da ne razgovaram sa brojem. I da, bilo bi lepo da mi neko objasni o čemu je ovde reč, jer za zavitlavanja svakako nemam vremena. -- Обрадовић Горан (разговор) 20:25, 3. oktobar 2008. (CEST)

Priznajem da sam se našao u novom, nepoznatom ali i pomalo zlonamernom društvu. Sada sam po prvi put na ovoj strani. Ali nisam uspeo odmah da snimim stranu. Zato je moj tekst ostao neposlat. Pa sam ga poslao preko mog prijatenja iz Rusije (ne bi to trebalo da smeta). No, očekujem da ovog puta ovo pismo dospe do vas. Veliki pozdrav. Milan Uzelac. PS. internet je velika stvar. Ljudi čitaju knjige.

Nadam se da sam snimio stranu.

Čitam stranicu "O meni" raznih administratora. Imam osećaj da su te ljude pravili palcem.

Da izvinite, ali W T fuckin' F? --FiliP × 22:52, 3. oktobar 2008. (CEST)

Ja sam skapirao pitanje. Ono je jednostavno i glasi: ko je ovde pametan, a ko glup? Pretražujem MENSA testove pa ću priložiti svakom administratoru da ih hitno popuni. Nepopunjavanje obrasca povlači gubljenje administratorskih privilegija. -- JustUser  d[-_-]b JustTalk 23:09, 3. oktobar 2008. (CEST)

Pa dobro, sto mu muka, ako sam ja ispao glup i zaplesao valcer sa trolom, ne morate svi da sledite moj primer :) -- Обрадовић Горан (разговор) 23:10, 3. oktobar 2008. (CEST)

Kako vidim, početak meseca nam je bio zanimljiv. Javljam se u onu grupu "glupih" jer nisam ništa shvatio ... (da li je i postojala nečija želja da neko ovde nešto shvati ?)... P.S. Imam stranicu "O meni!" --Saša Stefanović ® 10:51, 14. oktobar 2008. (CEST)

Fihte

Ima li ko "Učenje o nauci" Fihtea starijeg? Radi se o oblasti filozofije. Ako je odgovor "ne", prevela bih stranicu sa ruskog...

konbinatorika

Da li bi nelo mogao da mi objasni raѕliku iѕmeđu varijacija, konbinacija i permutacija?--Jelena Mudric (razgovor) 14:23, 8. oktobar 2008. (CEST)Jelena Mudrić

Ne mogu da odolim da ti kažem da se ne kaže koNbinatorika nego koMbinatorika (kao kombinacije), ali moram da ti kažem da ovo nije forum nego vikipedija. Ovde možeš potražiti samo pomoć pri pisanju članaka. Ako ne znaš razliku između te tri, nemoj pisati o njima. Ako nađeš negdje literaturu (probaj Gugl) pa naučiš, dobrodošla si da napišeš nešto o tome na viki ;-) --Darko Maksimović (razg.) 15:58, 8. oktobar 2008. (CEST)

Intuitivno, ako bi posmatrali takmičenje u plivanju:

• Broj permutacija je broj načina na koji plivači mogu da stignu na cilj - posmatramo sve plivače.
• Broj kombinacija je broj načina na koji bi moglo da se izabere kojih se četiri (od osam) takmičara plasiralo u polufinale (prva četiri idu dalje, ostali ispadaju) - ne posmatramo sve plivače, već biramo grupu od četiri plivača a ne zanima nas kojim redom su stigli unutar te grupe.
• Broj varijacija je broj načina na koji bi mogle da se podele 3 medalje osmorici takmičara - ne posmatramo sve plivače već biramo grupu od tri plivača ali nas zanima kojim su redom stigli u toj grupi.

-- Обрадовић Горан (разговор) 23:08, 8. oktobar 2008. (CEST)

Ne mogu da verujem da je neko postavio pitanje u vezi ovoga, do pre sat i po vremena sam radio pismenu vežbu vezanu za ovu tematiku.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 20:32, 10. oktobar 2008. (CEST)

Milan Jelić (višeznačna odrednica)

Zašto postoji ova stranica sa samo dve veze? Zašto se lepo ne poveže svaki od članaka međusobno? --213.244.209.237 (razgovor) 10:50, 11. oktobar 2008. (CEST)

Viki Oskar

Zamolio bih članove da glasaju ovde.--Nagraisalovićkaži/laži 10:40, 14. oktobar 2008. (CEST)

Čudan korisnik

Možda bi bilo preciznike „problematičan korisnik“. Naime korisnik Iwan011 piše dosta članaka, ali mu stil nije bog zna kakav, a i nisam siguran da li tekstove samo prekucava, ne navodi izvore i deluje mi kao da baca rečenice sa nekog izvora za koji (pretpostavljam) da nema dozvolu. Sad, možda sam ja paranoik, ali pogledajte Postdamska konferencija, Krimska konferencija, Mandžurska afera 1929.-1933.(Mandžukao), Testament nemačkom narodu i sl. --V. Burgić (reci...) 22:43, 15. oktobar 2008. (CEST)

Ne bih da budim delecionističku pomamu, ali ovi članci će svi biti obeleženi kao početnički kojima ostaje malo vremena da postanu enciklopedijski članci o istoriji ili će i sami biti deo istorije. Ne mogu da razumem, zar je tako teško napisati tu prvu rečenicu? -- JustUser  d[-_-]b JustTalk 23:17, 15. oktobar 2008. (CEST)

Obeleženi su. Ovo mi mnoooooogo smrdi na prepisivanje odnekud (da li seminarski rad, digitalna edicija, štagod), baš zbog brzine generisanja... --FiliP × 00:13, 16. oktobar 2008. (CEST)

Ima tu i druga stvar osim brzine generisanja – one tačke na koje je sve podeljeno definitivno nisu kucane već prekopirane iz originalnog izvora (tj. u kodu nema * već stoji baš •). --V. Burgić (reci...) 07:55, 16. oktobar 2008. (CEST)

Wikipedia logo project

English: Hello! This is a message to inform all the Wikipedias that there is an ongoing project to fix the errors in the Wikipedia logo. There's also a plan to add more characters in the blank spaces and find characters for the other sides of the globe. Feel to visit the page on Meta-Wiki and discuss it on the talk page. If this message has arrived in the wrong place, please update the distribution list. Thank you, and see you on Meta! Bastique (razgovor) 23:04, 17. oktobar 2008. (CEST)

srpski / srpski: Please translate this message!

Betawiki update

ćirilica

• Currently 90.52% of the MediaWiki messages and 80.55% of the messages of the extensions used by the Wikimedia Foundation projects have been localised. Please help us help your language by localising and proof reading at Betawiki. This is the recent localisation activity for your language. Thanks, GerardM (razgovor) 11:45, 18. oktobar 2008. (CEST)
• Currently 90.39% of the MediaWiki messages and 59.59% of the messages of the extensions used by the Wikimedia Foundation projects have been localised. Please help us help your language by localising and proof reading at Betawiki. This is the recent localisation activity for your language. Thanks, GerardM (razgovor) 10:26, 11. novembar 2008. (CET)

latinica

• Currently 59.25% of the MediaWiki messages and 11.49% of the messages of the extensions used by the Wikimedia Foundation projects have been localised. Please help us help your language by localising and proof reading at Betawiki. This is the recent localisation activity for your language. Thanks, GerardM (razgovor) 11:45, 18. oktobar 2008. (CEST)
• Currently 59.43% of the MediaWiki messages and 8.43% of the messages of the extensions used by the Wikimedia Foundation projects have been localised. Please help us help your language by localising and proof reading at Betawiki. This is the recent localisation activity for your language. Thanks, GerardM (razgovor) 10:26, 11. novembar 2008. (CET)

institu za ucenje nemackog jezika onlein

zasto nema adrese instituta za ucenje nemackog jezika onlein.

Zato što je pisac teksta nije znao. Ako je znaš, napiši je, Vikipedija je slobodna enciklopedija. --V. Burgić (reci...) 18:12, 20. oktobar 2008. (CEST)

Rekonstrukcija Narodnog poyori[ta u Subotici

Poštovani,

Pod naslovom "Narodno pozorište - Subotica" navedeno je da je 2007. godine započela rekonstrukcija pozorišne zgrade. Načinio sam više snimaka zgrade u izgradnji, i odabrao jednu, koja bi mogla da bude ilustracija ovog navoda. Poslao sam je, ali je njena veličina 1600x1200 i, kada sam je dodao na kraj teksta, u potpunosti je narušila dizajn strane, pa sam je skinuo. Ako mislite da bi ona bila dobra kao ilustracija, dodajte je. Njen naziv je "Pozoriste_-_Rekonstrukcija.jpg".

Josip

Sređeno. --Saša Stefanović ® 07:08, 21. oktobar 2008. (CEST)

Patroliranje

Za nekoliko dana će osam meseci otkako koristimo opciju patroliranja, između ostalih. Tim povodom, a i radi povećanja svesti o tome kako treba patrolirati sve nevandalske izmene, iznosim dosadašnje statistike u vezi sa patroliranjem: Imamo 139 automatski patrolirana korisnika i 53 patrolera (od kojih su 41 administratori, dakle implicitni patroleri, a 12 eksplicitni patroleri). Napravljeno je ukupno 126226 patroliranih izmena, od kojih je 90909 automatski patroliranih i 35317 ručno patroliranih. Sledi tabela ne-botovskih korisnika sa brojem ne-automatski patroliranih izmena. --FiliP × 01:09, 22. oktobar 2008. (CEST)

Korisnik	Broj
Dungodung	23021
Laslovarga	2418
Jovanvb	2004
Mihajlo Anđelković	1997
Metodicar	1340
Nikola Smolenski	1209
Kale	543
BokicaK	522
Micki	480
CrniBombarder!!!	428
Geologicharka	400
Darko Maksimović	261
Obradović Goran	240
Burga	138
Lampica	119
Sanya	56
JustUser	41
Pinki	32
Saša Stefanović	26
Čistač Bob	12
Djordjes	10
Dzordzm	10
Goldfinger	5
Avala	2
Slaven Kosanović	1
Vojvoda	1
Grofazzo	1

Kao što se vidi iz tabele, ja jako retko klikćem na vezu "patroliraj" ali mi to automatsko patroliranje pomaže. Pogledam svaku izmenu koju bi trebao pogledati svakog radnog dana od recimo 08:00 do 14:30 i to se računa u moje patroliranje :) --Saša Stefanović ® 07:38, 22. oktobar 2008. (CEST)

Ako retko klikćeš na to "patroliraj", onda i nema neke preterane poente to tvoje patroliranje, jer time ne olakšavaš posao drugim patrolerima, jer nemaju uvid u to šta je već patrolirano, a šta ne. To je, nekako, osnovni postulat patroliranja - zajednički rad zarad izbegavanja dupliranja posla. --FiliP × 10:43, 22. oktobar 2008. (CEST)

Sale, filip je skroz u pravu. Ako ti ne patrolišeš, neko drugi će morati. A kad već pregledaš izmenu, mogao bi i da patroliraš istu, da bi ostalima olakšao posao, i uštedeo vreme.--Jovan Vuković (r) 10:07, 24. oktobar 2008. (CEST)

Moj propust. Mislio sam da automatski patroler znači to da kad ja pogledam neku izmenu koja bi trebala biti patrolirana, ona se automatski i označi kao takva. Tj. pregledao sam je, patrolirao sam je. Nisam znao da treba posebno i da kliknem na to. Zar ovo moje (pogrešno) viki mišljenje nije i logično ? --Saša Stefanović ® 13:09, 24. oktobar 2008. (CEST)

Meni je sve logično, ali sam ja ionako poznat kao njikipedijanac s najmanje pojma o informatici ovde, tako da ja nisam merodavan, pa se izvinjavam što upadam u razgovor. Htedoh zapravo da kažem da mi se ova inicijativa buđenja svesti mnogo svidža od strane Filipa i samo mogu reći: bravo Filipe! --Metodičar � 19:08, 24. oktobar 2008. (CEST)

Nije logično. Više puta mi se desilo da naiđem na neku izmenu gde je anonimus izmenio fakte o nekom gradu ili čoveku. Skoro je bila takva izmena u tekstu o fudbalskoj reprezentaciji Bosne - najveća pobeda. Ja ne znam da li je u pitanju vandalizam ili nije, ne znam da li je Bosna tukla Estoniju i koliko, zato ostavljam nepatrolirano, da neko ko se razume proveri tu izmenu. --V. Burgić (reci...) 20:58, 24. oktobar 2008. (CEST)

Uneti rezultat je tačan. Utakmica je igrana 10. septembra 2008 u Zenici i Bosna i Hercegovina je pobedila 7:0.--Drazetad (razgovor) 21:39, 24. oktobar 2008. (CEST)

Ma ok, to je bio primer. Neko već danima pravi sitne izmene u tekstu o Federeru, koje takođe ne patroliram (jer nemam podatke). Ne patroliram ni članke o Ljubomiru Magašu, jer ne znam u kojoj je frankfurstskoj kafani pio sa izvesnim Canetom. Poenta je bila da ni ne treba članak da bude automatski patroliran čim ga neko pogleda - jer ću tekst o Federeru i BiH reprezentaciji možda patrolirati (ako je unet vandalizam ili ako je anonimus ispravio očiglednu tipografsku grešku), a možda i neću (ako je izmenjen neki fakat koji ne poznajem). --V. Burgić (reci...) 21:57, 24. oktobar 2008. (CEST)

Tekst o Federeru 80 % je napisao taj anonimus (zaljubljenik u Federera) . Svi bitni detalji (statistika) su tačni, ali je postao preopširan sa mnogo ličnih impresija. Očekujem da će početi pisati o tome šta je juče ručao, jer je ostalo završio, a svaki dan dodaje bar nekolko rečenica. Lično mislim da je tekst o Magašu bruka za vikipediju i treba ga obrisati.--Drazetad (razgovor) 22:12, 24. oktobar 2008. (CEST)

Hehe, taman postavim svoju statistiku kad vidim ovde još neka statistika. Još kad bih položio vjerovatnoću i statistiku... :) Za sve one koji ne gledaju „Novosti“ (nekako mi nije ležalo ni u jednu drugu kategoriju a u neku ruku i jeste novost), eve ga link.

Inače, da prokomentarišem ovu analizu iznad, s obzirom da sam ne tako davno dobio pravo da patroliram, nisam ni tako loš :P. Šalim se, svejedno, ali hoću reći da se slažem sa Jovanom i Filipom iznad - ako jedan korisnik pregleda i vidi da je sve u redu ali ne klikne „označi kao patrolirano“, drugi korisnik svakako nije upoznat s tim i patroliraće isti tekst ponovo. Znam da smara klikanje i čekanje da viki potvrdi patroliranje, ali srednji taster miša u fajerfoksu može silno da pomogne ;-) --Darko Maksimović (razg.) 02:36, 25. oktobar 2008. (CEST)

I ja, takođe, ne patroliram neke izmene za koje ne znam podatke. Pogotovo ako se radi o nekim sportskim člancima. Mislim da je bolje ostaviti nepatrolirano, nego da pogrešim, pa da se to tek nekada mnogo kasnije otkrije. Ovako će neko drugi videti da je ta izmena nepatrolirana, pa će već rešiti. Da, i da se nadovežem na ono Dejanovo... Mislim da ja ipak znam manje o informatici od njega... :) --geologicharka piši mi 21:56, 27. oktobar 2008. (CET)

Ana, nije lepo da mi tako (bezdušno) uzimaš titulu. Uglavnom, bilo bi lepo da svi budemo revnosniji na patroliranju, jer složićete se da je malo bezveze da Filip ima patroliranih članaka više nego svi mi ostali tugeder. Malo kolegijalne pomoći nikada nije na odmet. :) --Metodičar � 23:04, 27. oktobar 2008. (CET)

Vandalizacija članka o Vojvodini

Neregistrovani korisnik je napravio više izmena uklanjajući činjenice o statusu Vojvodine, kao i stavljajući mađarski jezik i latinicu na prvo mesto. Ne znam kako da poništim više izmena odjednom, pa molim nekog da se pozabavi ovim člankom. Hvala. Alexzr88 (razgovor) 20:23, 23. oktobar 2008. (CEST)

Evo, bojan je sredio :) --Jovan Vuković (r) 10:10, 24. oktobar 2008. (CEST)

I o Subotici, kao i još neke vojvođanske. Inače, čovek je registrovan i ako se ne opasulji treba ga banovati pod hitno. --V. Burgić (reci...) 13:14, 24. oktobar 2008. (CEST)

O Dirače, pa zar i kategorija?

Šta reći? --V. Burgić (reci...) 17:26, 27. oktobar 2008. (CET)

Ništa, novajlija ne zna kako da napravi kategoriju. -- Bojan  Razgovor  17:31, 27. oktobar 2008. (CET)

Ma nije samo problem što ne zna da napravi kategoriju, nego smo do pre par dana komentarisali članak o Magašu, a sad smo dobili i kategoriju „Ljubin klan“. Phhhh... --V. Burgić (reci...) 21:03, 27. oktobar 2008. (CET)

Ljubomir Magaš (1948 – 1986), poznatiji kao Ljuba Zemunac, bio je najsjanija zvezda jugoslovenskog podzemlja,blago rečeno kum svih kumova u Evropi.

Ova uvodna rečenica je legendarna.--Nagraisalovićkaži/laži 21:07, 27. oktobar 2008. (CET)

Prajsles :) Nego, da to nije prepisano iz nekog časopisa, ili neke knjige tipa Kriminal koji je izmenio Srbiju. -- Обрадовић Горан (разговор) 21:35, 27. oktobar 2008. (CET)

Joca je očigledno oduševljen mafijom i mafijašima. Eh, djeco, djeco... đe ode ova omladina. --Darko Maksimović (razg.) 21:48, 27. oktobar 2008. (CET)

A da se sve lepo postavi na noge, Dakle, Srpski kriminalci, Srpski kriminalci u 20. veku itd. To je mnogo logičnije i adekvatno. -- JustUser  d[-_-]b JustTalk 22:41, 27. oktobar 2008. (CET)

kako se registrovati

poštovani cijenim Vašu stranicu i koristio sam je u izradi brošura o srednjovjekovnoj istoriji, navodeći Vas kao izvor informacija. Pokušao sam dati mali doprinos Vašim informacijama, ali bih želio da sa vama podijelim još informacija i podataka koje sam sakupio, a pošto sam početnik na ovoj stranici molim Vas sledeće: kako mogu da se registrujem (da ne budem indentifikovan samo sa IP brojem), ali da moja svi moji podaci ne budu vidljivi za sve korisnike. Hvala — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Slavisazv (razgovor • doprinosi)

Već ste registrovani i to pod imenom Slavisazv. Ako ne želite da neko vidi vaše lične podatke, nemojte ih ni napisati. -- Bojan  Razgovor  19:25, 29. oktobar 2008. (CET)

kako ubaciti sliku (sta treba da se upise) i gde je to

kako ubaciti sliku (sta treba da se upise)ako je moguce na srpskom

Vikipedija:Uputstva/Slike --V. Burgić (reci...) 13:01, 30. oktobar 2008. (CET)

Prevod

Kako se u srpskom zove ova pojava?—Džonaja ¿Por qué no te callas? 16:17, 30. oktobar 2008. (CET)

Isto, orbitalna rezonanca. Relativno česta pojava u nebeskoj mehanici. --V. Burgić (reci...) 19:30, 30. oktobar 2008. (CET)

Stanovništvo

Pogledati ovde Razgovor:Zalužani, Razgovor:Borkovići (Banja Luka) , Razgovor:Bronzani Majdan, tako je i na ostalim m. zajednicama Banja Luke. Zanima me zašto je Korisnik:Onjegin smanjivao broj stanovnika na skoro svakoj Banjalučnoj m. zajednici.--Nagraisalovićkaži/laži 22:36, 30. oktobar 2008. (CET)

naziv ulice

Interesuje me po je Pavle Labat? Jedna ulice u Beogradu se zove Pavla Labata, pa me interesuje po kome je dobila naziv

Glumci i filmovi

Izgleda da je ovo samo moj projekat :( Ovde ima toliko posla (a ono popisano tamo nije ni petina posla), a radim skoro sam. Ajde pomozite, ako se ovako nastavi, neću završiti do Nove godine. -- Bojan  Razgovor  17:27, 2. novembar 2008. (CET)

Hmm, a planirao sam da unesem nekih 4500 srpskih filmova. :) Samo, pomogao bi kraći naziv tih nadstrana. Osim što se to svodi na monotoni rutinski posao, sređivanje takvih članaka prilično je trivijalno. --FiliP × 22:13, 2. novembar 2008. (CET)

Ja obećah da ću raditi a nisam toliko. Evo latam se posla sad. Filipe, samo ti napuni tu stranicu, sređivaćemo mi to polako. --Saša Stefanović ® 07:55, 3. novembar 2008. (CET)

Magnetizam

Hm, nisam baš bila sigurna gde ovo da napišem, pa se odlučih za ovu stranu Trga... Elem, evo o čemu je reč. U poslednje vreme se nešto bakćem sa elektromagnetizmom, i baš danas pričam sa profesorom o terminologiji koja se koristi u toj oblasti. Sigurno ste primetili se negde kaže „magnetNO“ a negde „magnetSKO“ polje. I sada, mene je to mnogo interesovalo po čemu se razlikuje, i on mi je danas objasnio. Dakle, ako rečju želimo da pokažemo od čega je materijal napravljen, reći ćemo magnetno - po tome bi bilo magnetna šipka, magnetna potkovica, itd. Dok, polje nikako neće biti magnetno, već je ono magnetsko. Slično je i elektromagnetska indukcija, itd.

E sada, ovaj uvod sam napisala zbog toga što sam primetila da se ovde u tekstovima, ali i u naslovima tekstova javlja i jedno i drugo. Tako je negde polje magnetsko, a negde magnetno. Šta mislite, da li bi ovo moglo da se reši na neki način i da se uvedu samo tačni termini? --geologicharka piši mi 15:50, 4. novembar 2008. (CET)

Na ETFu se koristi termin magnetsko polje,pa kontam da ga treba standardizovati i ovde,ako već nije,a trebalo bi da jeste. Crni Bombarder!!! (†) 15:55, 4. novembar 2008. (CET)

Ovde nije. Postoji ovaj članak i ovaj moj početak članka. Šareno, šareno. :( --geologicharka piši mi 18:53, 4. novembar 2008. (CET)

Glasanje o predlogu za brisanje?

Hoću da učestvujem u glasanju i diskusiji o predlogu za brisanje članka. Još sam neiskusan na Vikipediji, pa se ne snalazim. Kako se to radi, gde? Unapred hvala na podršci.

Klikneš na ovaj link: VP:ČZB i tamo ti sve piše.--Metodičar � 16:20, 4. novembar 2008. (CET)

Hm, ovo sa glasanjima baš ne šljaka. Novajlije čiji su članci predloženi za glasanje obično nemaju dovoljno izmena da bi se njihov glas računao, a ni Vikipedija ne bi trebalo da bude demokratija. -- Bojan  Razgovor  16:34, 4. новембар 2008. (CET)

Донације

Једно питање: до када ће да стоји ово обавештење о могућности за донирање? Никако не могу да се навикнем на то да стално стоји на врху.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 23:09, 5. новембар 2008. (CET)

То ће стајати ту још нешто више од два месеца, тако да предлажем да се навикнеш :) --ФилиП × 00:22, 6. новембар 2008. (CET)

Јупи!—Џонаја ¿Por qué no te callas? 20:18, 6. новембар 2008. (CET)

Зар се не сакрива кад се кликне на Сакриј? Никола (разговор) 21:10, 6. новембар 2008. (CET)

Znači nešto više od dva meseca je potrebno da se sakupi još 4.000.000$ :) --loshmi (разговор) 21:17, 6. новембар 2008. (CET)

Скрива се, али ипак стоји горе...—Џонаја ¿Por qué no te callas? 23:50, 6. новембар 2008. (CET)

Долазим на идеју да и ја ставим неки шаблон... Милион би ми био довољан, нисам ја нескроман.--Методичар � 00:06, 7. новембар 2008. (CET)

Лиценца

Успевам да убацим слику само ако потврдим да она моје дело ,и нигде не мого да нађем опцију „Омот музичког албума“. Бане (разговор) 19:46, 6. новембар 2008. (CET)

Погледај мало боље, јер има, ево управо гледам у ту опцију. Можда нема сваки корисник исте опције? --Дарко Максимовић (разг.) 19:55, 6. новембар 2008. (CET)

Ма јок, него човек шаље на Оставу. Дакле, као што рекох, на исти начин пошаљи слику овде на Википедију, ту ће постојати опција "Омот музичког албума". Никола (разговор) 20:07, 6. новембар 2008. (CET)

Povratak kralja

Majkl Džekson, kralj pop muzike, objavio je da nece nastupati na turneji sa grupom Jackson5, koju cine njegova braca, vec da ce svoj novi album promovisati na samostalnoj turneji.

Zanimljivo. Treba to ubaciti u članak. --Дарко Максимовић (разг.) 17:56, 8. новембар 2008. (CET)

Kuda ide ova Pedija

Vidim počeli smo da brišemo članke pisaca, zbog navodne autobiografije, a počelo se veselo pisati o mafijašima, ubicama koje vole deca sa asfalta da malikuju. Aca Knežević, MUNZO KONZE,Magaš ...još da stavimo zlatni lanac na dlakava prsa. Odlično. --Mile (разговор) 14:42, 9. новембар 2008. (CET)

Ne razumem zašto vas to pogađa. OK, da li treba da obrišemo članak o Hitleru možda jer je kriv za smrt miliona ljudi? Naravno da ne. Hitler, kao i ovi krimosi su poznati, i o njima ne treba da se piše afirmativno, već objektivno. Uostalom, zar engleska vikipedija nema članke o Al Kaponeu, Džonu Dilindžeru, Boni i Klajdu, Pablu Eskobaru? -- Bojan  Razgovor  14:55, 9. novembar 2008. (CET)

Neću da ulazim u raspravu da li treba ili ne treba, ali znam da se ne mogu ovi porediti sa Hitlerom, jer je Hitler bio političar a ne gangster, i Hitler je bio predsjednik jedne ogromne zemlje a ovi su bili mafijaši sa šakom saradnika (u ovim člancima naznačenih kao „najboljih prijatelja“). --Darko Maksimović (razg.) 15:08, 9. novembar 2008. (CET)

Napravljeno je poređenje jer osećam da se ljudima ne sviđa da imamo članke o lošim osobama. -- Bojan  Razgovor  20:41, 9. novembar 2008. (CET)

A sada malo vedrije teme

Ne znam da li ste pogledali ovu stranu? Videćete, potpuno nov interfejs (nisam siguran da se to tako zove). Siguran sam da će vam se dopasti i da ćete prosto poželeti da se pridružite projektu, a predvideli smo i neke lepe spomenice!!!! --Metodičar � 21:36, 9. novembar 2008. (CET)

za Vojvodu

Ovde sam nova, tako da se još uvek nisam uhodala i videla kako ovo funkcioniše, tako da komentar moram ostaviti ovde, i to za Vojvodu, i njegov članak o Cerskoj bici. Na samom početku, traži se izvor za informaciju da se ona drugačije naziva i Jadarska bitka. Sad, ne znam koliko će ovo pomoći, ali to se navodi u knjizi Milorada Ekmečića Stvaranje Jugoslavije 1790-1918 , Prosveta, 1989.--Nivijaduksa (razgovor) 17:42, 11. novembar 2008. (CET)

Sređeno! ostaviti Podatak je ubačen u članak. Ukoliko imate bilo kakvih pitanja, slobodno mi se možete obratiti na mojoj strani za razgovor. Samo kliknite na ova tamno plava slova u mom potpisu, a kada Vas link odvede na moju stranu za razgovor, kliknite na dugme uredi u vrhu strane i ostavite mi poruku. Poz i dobrodošli!—Džonaja ¿Por qué no te callas? 17:58, 11. novembar 2008. (CET)

Skvotiranje

Članak skvotiranje je predložen za skidanje sa liste sjajnih članaka. Ovo pišem ovde zato što se u skorašnjim izmenama ne vidi da postoji neko glasanje kod sjajnih članaka, tačnije u zagradi piše 0, umesto 1.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 23:37, 13. novembar 2008. (CET)

Taj broj označava broj članaka za koji se glasa da postanu sjajni, a ne da izgube taj status. --Saša Stefanović ® 07:35, 14. novembar 2008. (CET)

Da, znam to, ali ne postoji nijedan drugi način, sem ovog, da se ljudi obaveste da se jedan članak nalazi na glasanju za skidanje sa liste sjajnih.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 11:09, 14. novembar 2008. (CET)

Ja da pitam nešto...

Šta raditi sa interviki vezama kada naš članak ne usmeravaju na pravi članak na engleskoj, a samim tim ni na ostalim vikipedijama (pošto to sve komotno od engleza preuzimamo)? --geologicharka piši mi 19:45, 14. novembar 2008. (CET)

Promeniti ih za prave ili ako takvi ne postoje - obrisati. Takođe, obrisati i naš interviki na tom nji‘ovom članku.--Metodičar � 19:51, 14. novembar 2008. (CET)

Sastanak u nedelju

Pozivam sve koji imaju vremena i volje, a žive u Beogradu ili neposrednoj blizini (ili baš imaju želju da puno putuju :) ) da dođu na još jedan sastanak Vikimedijanaca u nedelju, 16. novembra 2008. godine u Domu omladine Beograda sa početkom u 14:30. Za detaljnije informacije i moj kontakt telefon (ukoliko je nekome potreban :) ) pogledajte stranu Vikipedija:Uživo. Poz --FiliP × 21:47, 14. novembar 2008. (CET)

simfonija

koji su instrumenti zastupljeni u simfoniji? — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Lazarv (razgovor • doprinosi)

Oni koje autor dotične simfonije izabere. :) Ako si pak mislio na standardne sastave simfonijskog orkestra, to se vremenom menjalo, a opet niko ne može kompozitoru da zabrani da ga preuredi kako želi. Pogledaj ovo podrobno. Mi još nemamo kvalitetan članak na tu temu. 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 11:56, 16. novembar 2008. (CET)

Glavna strana

Ne znam da li je u pitanju neki bag ili nešto drugo, ali prvi pasus sjajnog članka na glavnoj strani je napisan u kurzivu. Može li neko da ispravi to?—Džonaja ¿Por qué no te callas? 14:44, 17. novembar 2008. (CET)

Sređeno --Jovan Vuković (r) 16:51, 17. novembar 2008. (CET)

Da pitam nešto...

Kako da se priključim timu za sređivanje članaka ? Nikola (razgovor) 17:18, 17. novembar 2008. (CET)

I kako da utvrdim datum i vreme kada sam se registovao? Nikola (razgovor) 17:18, 17. novembar 2008. (CET)

Odeš na ovu stranu, nađeš oblast koja te interesuje, pored njenog naziva piše uredi klikneš tu. Otvoriće ti se prozorče. I tu upišeš 4 znaka tilde (~)i to će generisati tvoj potpis i tačno vreme. --geologicharka piši mi 17:27, 17. novembar 2008. (CET)

Registrovao si se 14. oktobra 2008. u 15:21. [1] -- Bojan  Razgovor  17:35, 17. новембар 2008. (CET)

satelit

interesuje me na kojoj veb adresi mogu pronaći satelitski pregled određenog podrućja , hvala . — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 79.143.162.74 (разговор • доприноси)

• Google Maps. I tamo izaberi Satellite-- Bojan  Razgovor  16:25, 18. novembar 2008. (CET)
• Vikimapija.Možeš i ovu adresu da koristiš.Nikola (razgovor) 16:54, 18. novembar 2008. (CET)

Žalba na hr viki

Ovo mi je neko ostavio na strani za razgovor

Pokusajte nekako da blokirate hrvatske nacionaliste napisali su da je Vojvodina republika, to je sramota onda je neki nas pametnjakjovic isto ucinio na njihovom testu o Istri ,odmah je blokiran,morate biti azurniji!!

I mislio sam da se odnosi na našu Vikipediju ali ničeg sličnog nije bilo na članku o Vojvodini pa sam pomislio da je neka glupost jer mi ni taj IP nije odgovorio na pitanje gde se nalazi problem. Međutim sad vidim da se problem odnosi na hr viki Vojvodina gde stoji Republika Vojvodina već 3 nedelje a taj koji je ubacio tu glupost tamo je ovo ostavio na stranici za razgovor „VAŽNO! Kada napišem Republika Vojvodina (i na drugim jezicima) neka tako i ostane.Hvala.“. I stvarno već skoro mesec dana to niko nije sklonio.

Meni spojeni nalog ne radi na hrvatskoj i italijanskoj Vikipediji jer se valjda neko registrovao ranije pod istim imenom. Zato ako bi mogao recimo ovdašnji ambasador sa hrvatske Vikipedije da razreši problem. Hvala.--Avala (razgovor) 15:34, 21. novembar 2008. (CET)

Ja sam sad izmijenio sve kako treba, ali vidim da na stranici za razgovor niko nije odreagovao na komentar nekog korisnika (ne vidim kojeg): "VAŽNO! VAŽNO! Kada napišem Republika Vojvodina (i na drugim jezicima) neka tako i ostane.Hvala. Kada napišem Republika Vojvodina (i na drugim jezicima) neka tako i ostane.Hvala.". --Darko Maksimović (razg.) 15:47, 21. novembar 2008. (CET)

Ja mislim neka rade šta hoće. Šta mi imamo s tom tamo viki - mogu da napišu i da je Petar Pan bio Kinez baš me briga. Oni ionako imaju prevelike ideološke smetnje u pisanju te viki da bismo mi tu išta mogli da pomognemo. --Darko Maksimović (razg.) 15:48, 21. novembar 2008. (CET)

Mislim da nema opravdanja da tako nešto stoji napisano. Samo, moj problem je u tome što će mi verovatno vratiti izmene, tako da neću ni da pokušavam da menjam. Ja sam ostala zgranuta kada sam pročitala članak o Jovanu Cvijiću na hr, ali kada sam menjala, vratili su jer nije bilo na hrvatskom... No, dobro, valjda će se ovo rešiti, i mislim da treba poraditi na tome... --geologicharka piši mi 15:57, 21. novembar 2008. (CET)

Ne, provjerio sam, situacija nije kako izgleda na prvi prvi pogled. Izvijesni korisnik je to mijenjao u oktobru i stavljao Republika, ali su mu te izmjene odmah (sat vremena kasnije) vraćene. Tri dana kasnije je izmijenio ponovo (i čak upozorio na stranici za razgovor da mu to ne diraju) i od onda mu niko to nije vratio. I ja sam mogao samo "poništi", ali nisam to odmah primijetio pa sam vratio; Niko mi to nije osporio. Hoću reći, ipak je tamo bio neko ko je takve izmjene odmah poništio, a sad zašto to nije urađeno nakon drugog vandalizma ... ne znam. --Darko Maksimović (razg.) 19:35, 21. novembar 2008. (CET)

Heh, ovo me podseti na ovu džidžabidžu. :) Inače ne čudi me ništa, ma kakav tretman da dobijemo na hr.njiki. Komentar. 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 05:57, 25. novembar 2008. (CET)

Ostrvo Viktorija ili Viktorija (ostrvo)

Pomagajte ako ikako znate.

Pred neki dan sam počeo pisati članke o ostrvima. Pa me zanima koji je standardni oblik:

Da li treba pisati na primjer Viktorija (ostrvo) ili Ostrvo Viktorija? Ovo se produžava na pitanja rijeka, planina itd.

Na svaki način je prirodnije pisati i govoriti Ostrvo Krk nego Krk (ostrvo) - ali da li tako treba i naslov da bude?

A šta da radim sa ovim (još grđim) zlom? :

Ostrvo Vajt (eng. White Island) se može odnositi na:

• Vajt (Nunavut, Kanada), ostrvo u teritoriji Nunavut, Kanada
• Vajt (Vakari, Novi Zeland), ostrvo pored Novog Zelanda
• Vajt (Otago, Novi Zeland), ostrvo pored Novog Zelanda
• Vajt (Rosov arhipelag, Antarktik), ostrvo pored Antarktika
• Vajt (Enderbijeva zemlja, Antarktik), ostrvo pored Antarktika
• Vajt (Fermanag, Irska), ostrvo pored Irske
• Vajt (Eilean Ban, Škotska), ostrvo pored Škotske

A šta ako postoje još i 2 rijeke (ili drugi pojmovi) Vajt u Novom Zelandu? Da li treba onda: Vajt (reka, Velington, Novi Zeland) ili Vajt reka (Velington, Novi Zeland) ili Reka Vajt (...)

Kakva su pravila u vezi ovako nečeg? Hvala.

Prikloniću se službenom pravilu i prepraviti sve naslove što sam dosad napisao. --Miroslav Ćika (razgovor) 17:03, 23. novembar 2008. (CET)

Koliko sam ja video, nemamo striktno pravilo, ali najčešće pišemo pojam i objašnjenje u zagradi. Dakle, Viktorija (ostrvo). Slično radimo i sa drugim pojmovima koji nisu geografski, na pr. narcis (biljka), Atlas (mitologija) itd. To se radi (pretpostavljam) zato da bi se ljudi koji pretražuju lakše snalazili. Kada ukucaš Viktorija, pretraživač će ti dati sve moguće opcije u vezi sa tim pojmom, te ćeš odabrati onaj koji želiš. Ukoliko smatraš da treba da postoji i naziv „ostrvo Viktorija“ među pojmovima, napraviš preusmerenje (što je i inače poželjno). Za Vajt, mislim da je dovoljno i Vajt (Enderbijeva zemlja) ili Vajt (Kanada), te ga posle u samom tekstu preciziraš. :) Nadam se da sam makar malo pomogao. :)--Metodičar � 17:19, 23. novembar 2008. (CET)

Hvala na pomoći. Tvoj odgovor i korisnika Drazetad objašnjava nedoumice: „Na pitanje o ostrvima i rekama pod imenom Vajt, odgovor bi bio: U naslov višeznačne odrednice ne pišeš Vajt (ostrvo) nego samo Vajt a u tekstu odvajaš ostrva, reke, planine, mesta i sl.“

Prepraviću sve „Ostrvo IKS“ naslove što sam pisao u „IKS (ostrvo)“, a višeznačne odrednice po savjetu Drazetad(a). Tako ću raditi i ubuduće. Hvala. --Miroslav Ćika (razgovor) 01:28, 25. novembar 2008. (CET)

Ćirilica / Latinica

Vidim da su neki članci napisani ćirilicom, a neki latinicom. Pritom, nije moguće videti članak napisan latinicom u ćiriličnoj varijanti, i obratno. To je verovatno principijelno pitanje o kome može naširoko da se raspravlja. Ali, imam konkretno pitanje: ako želim da redigujem članak napisan latinicom, da li to OBAVEZNO moram da učninim koristići to isto pismo? Naravno, isto pitanje važi i u obrnutom slučaju (ćirilaca - latinica). Hvala.

Pa članak koji je započet latinicom možete uređivati na istom tom pismu i obratno. Moguće je videti latinični članak u ćiriličnoj varijanti i obratno klikom na prozorčić latinica ili ćirilica koji se nalazi iznad članka.--Grofazzo (razgovor) 22:56, 26. novembar 2008. (CET)

Moguće je videti članak napisan latinicom u ćiriličnoj varijanti. Imaš tamo pored kartice uredi i nadgledaj kartice ćirilica i latinica, kojima biraš u kom pismu želiš da ti se prikaže članak (ako si na to mislio). Ovo drugo, da, ćirilični članci se obavezno uređuju ćirilicom, latičnični članci obavezno latinicom - izmene koje nisu u skladu sa tim pravilom se po automatizmu vraćaju. Pitaj ako ti još nešta nije jasno. -- Обрадовић Горан (разговор) 22:58, 26. novembar 2008. (CET)

Hvala na objašnjenju. Nisam primetio mogućnost promene pisma, odn. nisam uočio kartice iznad članka. Ali, imam drugo pitanje. Ako koncept Vikipedije na srpskom jeziku podrazumeva RAVNOPRAVNOST oba pisma (ćirilice i latinice), zašto onda: 1. ako otkucam naziv članka ćirilicom, dobijam članak napisan - latinicom (npr. članak "održivi razvoj")? 2. zašto nije moguće redigovati članak u bilo kojem pismu, a ne samo u onom u kome je izvorno napisan? Da li je to moguće tehnički izvesti? DOSITEJ

Ovo prvo je lako rešiti: idi u moja podešavanja i pod varijanta jezika izaberi kojim pismom hoćeš da ti se prikazuju članci. Ovo drugo, sam si dao odgovor, razlog je u tehničkoj složenosti implementacije te ideje. Znači bilo bi lepo da može, ali za sada ne može i pitanje je da li će ikada moći. -- Обрадовић Горан (разговор) 23:20, 26. novembar 2008. (CET)

Pa tehnički bi bilo izvodljivo kada bi isprogramirali softver (Medijaviki) koji pokreće Vikipediju samo za naše potrebe (potrebe nas koji govorimo srpski) i kada bi u bazi podataka imali posebne verzije teksta na oba pisma i riješili još neke zavrzlame oko korisničkih podešavanja, ažuriranja verzija teksta i istorije članaka u bazi i ko zna šta bi još moglo da iskrsne kao problem u tom procesu razvoja softvera. Ali budući da je Vikipedija i Medijaviki kao softver koji ju pokreće, međunarodni projekat i treba da služi stotine različitih jezika, onda je tako nešto vrlo malo vjerovatno ili praktično neizvodljivo... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 23:42, 26. novembar 2008. (CET)

Dakle, nemoguća misija. Opet imam pitanje: kako da u tekstu napisanom latinicom obezbedim da - pri konverziji u ćirilicu - pojedini delovi teksta OSTANU u latinici (npr. na engleskom, strana imena i sl.)?--Dositej (razgovor) 00:22, 27. novembar 2008. (CET)

Za te reči koristiš tzv. tagove za transliteraciju (tako ih zovu informatičari, a ja zagradice za latinicu) i izgledaju ovako: -{}-, a imaš ih dole, ispod prozora u kom uređuješ.--Metodičar � 00:44, 27. novembar 2008. (CET)

Nisu samo za latinicu. Bilo šta da staviš između njih ne menja se. Znači koriste se i za ćirilicu (npr. ruski i bugarski nazivi). --loshmi (razgovor) 00:50, 27. novembar 2008. (CET)

Lenjin - publicista!

Slučajno izaberem temu "Lenjin", kad ono: "ruski revolucionar, državnik, filozof i publicista"! A to je, inače, jedna odlika biografija stavljenih na Vikipediju: u težnji (valjda) ka sveobuhvatnosti, nekoj ličnosti se pridodaje i ono što bi, inače, teško moglo da stoji uz ime te ličnosti. Pa se onda NABRAJA sve ono što je dotični postigao u životu. U konkretnom slučaju, za Lenjina ne bih rekao da je bio filozof, a još manje publicista! Jeste, Lenjin je pisao filozofske knjige i pisao je o filozofiji - slabo! Njegova filozofska pisanija su u službi njegovog revolucionarnog aktivizma. Dakle, V. I. Lenjin nije zaslužio da uđe, po mom skromnom mišljenju, u istoriju filozofije. Ispravite me ako grešim.--Dositej (razgovor) 00:41, 27. novembar 2008. (CET)

Kao što možeš da vidiš, tom članku je potrebno sređivanje. On se ne poziva na izvore, već ga je neko pisao iz glave, ili nije navodio literaturu kojom se koristio. Sve što napišeš na vikipediji treba da potkrepiš izvorima. Pogledaj smernice Vikipedija:Proverljivost, Vikipedija:Referenciranje za početnike, Vikipedija:Navođenje izvora, Vikipedija:Fusnote. Ako u nekom članku naiđeš na tvrdnju za koju osnovano misliš da je netačna, onda pored nje staviš šablon {{traži se izvor}}. --loshmi (razgovor) 00:54, 27. novembar 2008. (CET)

Cao 'TRZANI'

Posle krace pauze evo mene opet.Ako neko ima zanimljivih priloga da mi posalje iz oblasti "INFORMATIKA I RACUNARSTVO" Pre nego nastavim ranije zapocete crtice. HVALA! e mail :Rade0201@gmail.com

Virus

Imam u kompjuteru jedan virus koga ni kaspersky ne može da uništi.Zove se type_boot.Da li ga je neko imao? Nikola (razgovor) 17:19, 29. novembar 2008. (CET)

Imaš više opcija. Najbolje je vjerovatno da snimiš SVE svoje važne podatke na CD ili DVD, a zatim obriši Vindovs (formatiraj hard disk) i instaliraj ga izpočetka. Ili još bolje Linuks i reci zbogom virusima za vjeke vjekov.

Neko će ti savjetovati možda da koristiš ovaj ili onaj antivirus, ali pošto u današnje vrijeme namjera virusa uglavnom nije da ti obrišu HD već da instaliraju spajver i slične gadarije, sva je prilika da ih imaš više i da ćeš ih se vrlo teško riješiti na drugi način. Ručno editiranje „redžistrija“, poslije čišćenja sa antivurusom, nije baš prijatan posao. --Miroslav Ćika (razgovor) 04:27, 1. decembar 2008. (CET)

Nikola kaži nam tačno ime virusa, to što si dao je samo tip. Takođe, ovo što ti je Miroslav rekao jeste rešenje, ali sa njim postoji i mogućnost da "narežeš" i virus na taj bekap CD/DVD i kasnije kada budeš vraćao podatke vratiš i virus. Za sada samo pošalji tačno ime virusa. --Saša Stefanović ® 07:27, 1. decembar 2008. (CET)

Moj antivirus ga zove type_boot.Ne daje mu neko drugo ime. --Nikola (razgovor) 14:32, 4. decembar 2008. (CET)

hmm

e ljudi, šta znače oni procenti ispod broja izmena na korisničkoj strani? --Damjan /razgovarajmo/ 04:01, 4. decembar 2008. (CET)

Označavaju procentualno broj tvojih izmena (11816) u odnosu na ukupan broj izmena na brojaču na tvojoj stranici (u tvom slučaju 50.000).Bog te al` sam ovo konfuzno objasnio. Crni Bombarder!!! (†) 04:39, 4. decembar 2008. (CET)

ali čije su onda te izmene (u mom slučaju 50.000) koje se pojavljuju na mojoj stranici? --Damjan /razgovarajmo/ 06:30, 4. decembar 2008. (CET)

U tvom slučaju, skala pokazuje da ti imaš oko 23% od 50.000 izmena. Ništa komplikovano. Kada budeš imao 49.999 izmena skala će se napuniti skroz i zameniti sa drugom kojoj je granica 100.000 (mislim da je to sledeća) i ona će biti popunjena do pola zbog već postojećih 49.999 izmena :) --Saša Stefanović ® 07:34, 4. decembar 2008. (CET)

Poštena upotreba slike

Napisao sam članak o Stevanu Pešiću ali nigde nisam mogao da pronađem sliku, niti slobodnu niti pod autorskim pravima. Jedino sam na par sajtova naišao na njegov umetnički portret koji je radila Desa Kerečki - Mustur (npr. ovde: http://www.gbns.ns.ac.yu/legati.html). Да ли је могуће ову слику користити у поштеној употреби, обзиром да је дотични писац мртав и да је тешко наћи слободан еквивалент? --Дамјан /разговарајмо/ 06:30, 4. децембар 2008. (CET)

jel ima neko opsirnu temu u vezi ugljenih hidrata.

Zašto google ne može da pronađe članak koji sam napravio?

Zašto google ne može da pronađe članak koji sam napravio? Uvek kad hoću da ga uredim moram da ga tražim sa srpske wikipedie. Бане (разговор) 21:01, 4. децембар 2008. (CET)

Који тачно чланак? (Гуглу треба времена док индексира нове чланке). -- Обрадовић Горан (разговор) 21:02, 4. decembar 2008. (CET)

Suid, Drama koja se šunja sama i X3M.78.30.190.231 (razgovor) 21:56, 4. decembar 2008. (CET)

Od Borisa

Pozdrav svima,

Zamolio bih da se moja bivsa stranica izbrise [2]

Hvala unapred,

Boris

Da li bi mogao (zbog verifikacije) zahtev da uputiš sa svog naloga? -- Обрадовић Горан (разговор) 23:56, 5. decembar 2008. (CET)

Pa kako covece sa naloga kad ste me blokirali... Dodaj me na Facebook, pa da ti potvrdim, ili na MSN... Proveri mi IP (vi ste dobri u tome) --24.85.249.3 (razgovor) 21:13, 6. decembar 2008. (CET)

Ovo nije sad neko zanovetanje, verujem ja da si to ti, i obrisaću stranu, nije problem, ali moram da imam verifikaciju. Ostavi sa svog naloga poruku na svojoj strani za razgovor, (nju možeš da uređuješ iako ti je blokiran nalog), a zatim pošalji meni poruku da vidim to (tj da mi ne promakne), i brišem odmah.— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Obradović Goran (razgovor • doprinosi)

Gorane, pola sata sam izgubio pokušavajući da se setim lozinke, i kad sam je konačno skontao, vidim da mi je strana za razgovor zaključana (samo piše pogledaj kod)... Briši samo, neće ništa da ti škodi. --24.85.249.3 (razgovor) 23:26, 7. decembar 2008. (CET)

Gorane, moram da primetim da na tr.njiki gde sam ja blokiran zbog ćiriličnog kor. im. nemam mogućnost da menjam ni moju stranu za razgovor. Nije li isto svuda? 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 06:31, 7. decembar 2008. (CET)

Nigdje se to ne radi da se korisnik blokira samo zbog korisničkog imena u nekom drugom pismu i da mu se još onemogući urađivanje stranice za razgovor. Dakle riječ je privatizovanju Vikipedije. Moglo bi se na tu temu pisati Zadužbini. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 23:34, 7. decembar 2008. (CET)

Ne-aski korisnička imena su i te kako zabranjena na velikom broju Vikipedija zbog potencijala za lutkarstvo (da li baš tebe treba da podsećam na konkretan primer) --Dzordzm (razgovor) 04:19, 8. decembar 2008. (CET)

Interesantno.. ko bi rekao. Okej, izvinjavam se na cimanju. Poslao sam ti mejl na onu tvoju adresu na jahuu koja ti je bila aktuelna tada, pa ako je i dalje koristiš, samo mi odgovori. Ako ne, onda omogući imejl preko Vikipedije (kad si se već setio šifre), pa da završimo to već jednom. -- Обрадовић Горан (разговор) 23:38, 7. decembar 2008. (CET)

Okej, dobio sam potvrdu putem mejla pa ću obrisati stranice Korisnik:B2 i Korisnik:Bormalagurski. Pretpostavljam da si to hteo. Pozdrav. -- Обрадовић Горан (разговор) 08:16, 8. decembar 2008. (CET)

Izbrisi i stranicu za razgovor, kao i arhivu, molim te. --24.85.249.3 (razgovor) 23:06, 8. decembar 2008. (CET)

Žao mi je, ali to ne mogu da uradim. Nisam vlastan (niti bilo ko drugi ima to ovlašćenje) da brišem tuđe komentare koji ne predstavljaju pretnje, otkrivanje osetljivih podataka ili potpadaju pod slične ekstremne kategorije. -- Обрадовић Горан (разговор) 23:11, 8. decembar 2008. (CET)

Šablon-Biciklizam

Kako mogu da napravim šablon ili da koristim neki sa drugih wikipedia? Ako mogu kako? Bane (razgovor) 10:33, 6. decembar 2008. (CET)

Vidi Pomoć:Šablon a ako ti to ne pomogne pitaj ponovo ovde. Nikola (razgovor) 11:05, 6. decembar 2008. (CET)

Ko je bolji?

Internet Explorer ili Mozilla Firefox? Šta vi mislite? --Amerikana© (razgovor) 18:54, 6. decembar 2008. (CET)

Rekao bih ovo drugo.--Metodičar � 19:03, 6. decembar 2008. (CET)

Pa ne bih baš rekao. U mozili na primer spomenice izgledaju potpuno drugačije (mnogo lošije), neke stvari izgledaju i bolje, ali ne puno, a ima i dosta mana. A kod eksplorera (naročito kod najnovije verzije) sve je normalno. Tako da bih ti ja preporučio eksplorer.--VLADA ® 09:33, 7. decembar 2008. (CET)

A najveća greška Mozile je što joj spomenice izgledaju drugačije... Mozila i Eksplorer ne mogu da se porede, jer je ovaj prvi neuporedivo bolji. A eto, i sam si video kakve greške pravi Eksplorer... --geologicharka piši mi 21:01, 7. decembar 2008. (CET)

Imamo jednu ne baš aktivnu stranicu na kojoj možeš da vidiš šta Vikipedijanci stvarno misle o ovome, što se najbolje vidi po tome šta sami koriste: Vikipedija:Vikipedijanci/Brauzer. --Dzordzm (razgovor) 04:21, 8. decembar 2008. (CET)

Korisničke kutijice

Kako mogu da postavim korisničke kutijice na istu stranu? Bane (razgovor) 10:41, 7. decembar 2008. (CET)

Evo, sredila sam ti ja. Samo je trebalo na početku da staviš da je početak. Pogledaj kako sam uradila, pa da znaš posle. --geologicharka piši mi 13:55, 7. decembar 2008. (CET)

HVALA!!!! Bane (razgovor) 14:29, 7. decembar 2008. (CET)

Američki fudbal

Mislim da bi trebalo da se urade neki članci i o američkom fudbalu. Ipak je to popularan sport kod nas u poslednjih nekoliko godina! Ko ima neku ideju nak mi se obrati da mu pomognem. Bane (razgovor) 19:47, 8. decembar 2008. (CET)

Piši o klubu Vukovi --Amerikana© (razgovor) 20:21, 8. decembar 2008. (CET)

help

Kako da namestim svoje sablone?Tacije one kutijice... Da li je to uopste moguce?

--♣RsquaD♣ (razgovor) 09:41, 9. decembar 2008. (CET)

Depth chart

Može li neko da napravi šablon kao što je depth chart za basket na eng. wikipediji? Bane (razgovor) 22:16, 9. decembar 2008. (CET)

Kutija za glumice

Zanima me šta je ovo sa kutijama u ovim člancima: Barbara Bejts, Dajen Vist, Eva Mendez itd. Jel ovo neki bag ili nešto drugo. Opet me zanima zašto tako nije sa svim glumicama, recimo kod Ešli Džad je sve u redu, iako je korišten isti šablon Šablon:Kutijica za glumice. --Nagraisalovićkaži/laži 23:25, 11. decembar 2008. (CET)

Moraš da dodaš polje ime. (ispravio sam ove što si naveo) -- Обрадовић Горан (разговор) 23:59, 11. decembar 2008. (CET)

Prošli vek

Jasno je da osim u citatima generalno u našim člancima ne bi trebalo da se pojavljuje izraz prošlog veka. Vidim da pretraga pronalazi dosta članaka gde se to javlja, pa bi to trebalo periodično ispravljati. Isto donekle važi i za ovog veka, mada to može da se pojavi recimo kao nastavak iz prethodne rečenice, ili ako je iz bilo kog razloga iz konteksta jasno da se radi o tipa 13. veku (recimo u članku Nauka u 13. veku), onda se može reći tokom ovog veka. -- Обрадовић Горан (разговор) 17:19, 12. decembar 2008. (CET)

Auuu, 224 pogotka sa navodnicima. To će izgleda morati da se ispravlja jedno po jedno? --Dzordzm (razgovor) 09:56, 14. decembar 2008. (CET)

Ima pogodaka i za upit "prošlom veku". --Đorđe Stakić (r) 12:03, 14. decembar 2008. (CET)

Muzički sastav ili grupa?

Primetio sam da se u nazivima članaka može naći i jedno i drugo? Koje je bolje?—Džonaja ¿Por qué no te callas? 12:35, 13. decembar 2008. (CET)

Po meni je „muzički sastav“ daleko kulturnije i primerenije enciklopediji, „grupa“ je više za tinejdžerske časopise, ali ima i drugačijih mišljenja. --Dzordzm (razgovor) 07:31, 14. decembar 2008. (CET)

Naravno:) Ja se apsolutno ne slažem s ovim. Petar janjatović u Ilustrovanoj YU rock enciklopediji ravnopravno koristi nazive sastav, grupa i bend. Pa ko kako voli. -- Loshmi (razgovor) 13:04, 15. decembar 2008. (CET)

---

Zaboravili smo na staru srpsku reč bend.

--Sly-ah (razgovor) 08:28, 14. decembar 2008. (CET)

Kategorija:Gimnazije u Srbiji

Ako se gimnazije zove po nekome, onda naslov treba da ima navodnike ili da nema navodnike, ali bi to trebalo da bude isto za sve članke. Isto i za zagrade. Hajde da to jednom za svagda presečemo. Neko bi možda rekao da je pitanje za pravopisni trg, ali ja ne bih da sada povlačimo Klajna i društvo. Hajde da ovo rešimo sami :) Dakle, koji format?

• Gimnazija Svetozar Marković Niš
• Gimnazija „Svetozar Marković“ Niš
• Gimnazija Svetozar Marković (Niš)
• Gimnazija „Svetozar Marković“ (Niš)
• ili nekako peto? --Dzordzm (razgovor) 07:27, 14. decembar 2008. (CET)

Ipak peto, po mom mišljenju... :)

• Gimnazija Svetozar Marković u Nišu, i gdje god već... Barem bih ja tako uvijek prvo tražio. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 09:52, 14. decembar 2008. (CET)

Ne znam hoće li pomoći, ali u hrvatskom jeziku kada se koriste navodnici ime ostaje u nominativu, znači ispravno bi bilo kao što je i navedeno Gimnazija „Svetozar Marković“ sa zagradom. No, ako se navodnici maknu, tada se ime obavezno deklinira pa je ispravno Gimnazija (koga, čega) Svetozara Markovića (gdje) u Nišu. S obziro da u oba jezika postoji sličan primjer Ujednijenog Kraljevstva (koga, čega) Velike Britanije i Sjeverne Irske, vjerujem da se radi o istom pavopisno/gramatičkom pravilu.--XZ (razgovor) 17:16, 16. decembar 2008. (CET)

Betawiki update

ćirilica

• Currently 88.80% of the MediaWiki messages and 67.92% of the messages of the extensions used by the Wikimedia Foundation projects have been localised. Please help us help your language by localising and proof reading at [[betawiki:Special:LanguageStats/{sr-ec|Betawiki]]. This is the recent localisation activity for your language. Thanks, GerardM (razgovor) 12:41, 15. decembar 2008. (CET)
• Currently 88.41% of the MediaWiki messages and 67.94% of the messages of the extensions used by the Wikimedia Foundation projects have been localised. Please help us help your language by localising and proof reading at [[betawiki:Special:LanguageStats/{sr-ec|Betawiki]]. This is the recent localisation activity for your language. Thanks, GerardM (razgovor) 21:53, 12. januar 2009. (CET)

PS Please help us complete the most wanted messages..

latinica

• Currently 58.84% of the MediaWiki messages and 8.18% of the messages of the extensions used by the Wikimedia Foundation projects have been localised. Please help us help your language by localising and proof reading at Betawiki. This is the recent localisation activity for your language. Thanks, GerardM (razgovor) 12:41, 15. decembar 2008. (CET)
• Currently 58.10% of the MediaWiki messages and 8.13% of the messages of the extensions used by the Wikimedia Foundation projects have been localised. Please help us help your language by localising and proof reading at Betawiki. This is the recent localisation activity for your language. Thanks, GerardM GerardM (razgovor) 21:53, 12. januar 2009. (CET)

PS Please help us complete the most wanted messages..

Da li je ovo deo Vikipedije ili ne? Linkovi su spoljašnji, tamo ne važi jedinstveni nalog, a plus ima i reklama na strani. Ovaj korisnik je do sada već par puta postavljao ovo isto obaveštenje na Trg,a imao je svega jednu jedinu drugačiju izmenu.--Irić Igor (razgovor) 00:37, 19. decembar 2008. (CET)

Tamo na tom sajtu se prevodi interfejs softvera medijaviki i ekstenzija. Ne, ne važi jedinstveni nalog za taj sajt. OK je da nas obavjesti, ima nas više koji prevodimo nove poruke interfejsa i korigujemo stare... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 00:46, 19. decembar 2008. (CET)

Da, to je, zapravo, zvanično mesto za lokalizaciju softvera i namerno se nalazi van servera Vikimedije. Herart je veoma poznat Vikimedijanac i član je jezičkog komiteta. --FiliP ^_^ 01:03, 19. decembar 2008. (CET)

Mala pomoć

Tek sam početnik; uređujem i pišem članke o muzici. Imam par pitanja:

• Kako da postavim neku sliku pored teksta? Kad sam pravio članak o grupi Mamas and Papas, napisao sam naziv slike, ali tek kasnije pošto je neke već napravio neke sitne izmene video sam sliku, znači on ju je stavio. Kako mogu sam da je postavim?

Sliku stavljaš u ovakve zagradice: [[]], tako što ubaciš kompletan naziv slike. Kada želiš da slika bude levo, desno u sredini i to naznačiš, ali iza ove pregrade:|. Iza takve jedne pregrade stavljaš i format slike koji obeležavaš ili sa brojkom iza koje ide slovo p (valjda je piksel u pitanju) ili što ja češće radim napišeš mini. I konačno, opet iza onakve pregrade pišeš neki svoj tekst na kraju (jedna rečenica koja objašnjava sliku). Na primer:

[[Слика:MamasAndPapas260.jpg|мини|десно|Чланови музичке групе „Мамас анд Папас“]]

Slike možeš naći inače na viki-ostavi, a možeš, ako želiš da šalješ i svoje sopstvene slike, na primer ako želiš.--Metodičar � 18:52, 23. decembar 2008. (CET)

E da, kada stavljaš slike u šablone kao što je u članku koji si naveo, situacija je još jednostavnija. Ti već u šablonu imaš ovako nešto: | slika =

E tu iza znaka jednakosti samo ubaciš naziv slike, u ovom slučaju: MamasAndPapas260.jpg--Metodičar � 18:56, 23. decembar 2008. (CET)

Logo

Bliži se Nova godina i trebali bismo se dogovoriti oko logoa za novogodišnje praznike. Takođe, uskoro ćemo imati mali jubilej - 70.000 članaka. Stoga sam pretražio šta ima na Ostavi i napravio nekoliko predloga na osnovu tih slika. Postaviću ih ovde, pa slobodno komentarišite. Slike se kasnije mogu i obrisati, jer nema potrebe da stoje. --micki ^talk 13:40, 24. decembar 2008. (CET)

• 
  Nova godina 1.
• 
  Nova godina 2.
• 
  Nova godina 3.
• 
  Nova godina 4.
• 
  Nova godina 5.
• 
  Nova godina 6.
• 
  Jubilarni članak 1.
• 
  Jubilarni članak 2.
• 
  Jubilarni članak 3.

Pa stavi štopre nešto...več je krajnje vreme. Stavi bolokoju, samo ne 1 ili 2. --Mile (razgovor) 13:43, 24. decembar 2008. (CET)

Ranijih godina smo logo za NG stavljali otprilike u periodu 31.12 - 3.1 --micki ^talk 13:48, 24. decembar 2008. (CET)

Stavi sada, bez brige, neče nikome smetati, biče lepše i več je vreme.--Mile (razgovor) 13:51, 24. decembar 2008. (CET)

I ja sam za to da se stavi već sada (ovde kod mene su praznici već počeli!). Što se izbora tiče ja sam OK i sa prva dva predloga.--Irić Igor (razgovor) 14:16, 24. decembar 2008. (CET)

Glasam za predlog br. 1 ili br. 2 što se tiče novogodišnjeg izgleda jer se najlepše uklapa s ovom novogodišnjom metalik sivom bojom na glavnoj strani. Što se tiče 70.000. članaka najbolji mi je poslednji predlog (br. 7). Lepo smišljeno. -- Loshmi (razgovor) 14:52, 24. decembar 2008. (CET)

2. Ali da sam ubacimo jednu, a da imamo pripremljenu i dvojku za 70.000 -- Bojan  Razgovor  15:26, 24. decembar 2008. (CET)

Bojane, to je i bila zamisao. Međutim pošto se oba događaja očekuju u bliskoj budućnosti, a ide vreme praznika i odmora, reko' da za oba logoa otvorim jednu diskusiju. Ono što sam zaboravio pomenuti je to da su dobrodošli i drugi predlozi. Ukoliko nekom iskrsne ideja može da napravi još neki predlog ili da zajedno nešto „smućkamo“ u Photoshopu. Bilo bi dobro da i drugi korisnici kažu koji logo im se najviše dopada i u kom terminu bi trebao da se postavi umesto ovog standardnog (u gornjem levom uglu). micki ^talk 15:56, 24. decembar 2008. (CET)

Glasam za dvojku odmah, a osmicu (suuuper je) posle praznika! --Irić Igor (razgovor) 15:22, 25. decembar 2008. (CET)

Kao čuveni slikar u Srbiji i svijetu, daću par kritika na pojedine slike, čisto da ih imate na umu kad sami odlučujete kojoj ćete pokloniti glas:

1. U prijedlogu broj 7 sve male loptice su iste veličine, dok u isplagiranom (ja mislim Guglovom ili tako nekom) logu sve one imaju različite veličine (stiče se utisak da se loptice polako udaljavaju jedna od druge). Takođe, na ovoj stranici se to ne vidi, ali u krupnijoj razmjeri (kakva bi bila ako bi se slika postavila gore u ćoše) se vidi da je slaba rezolucija (vide se mrlje).
2. U prijedlozima 3 i 4 „glava“ ispod kape je vidno manja od globusa, kao da je globus odsječen ispod kape.
3. U prijedlogu 2 ledenice oko globusa se ne završavaju u okviru slike, što znači da će izgledati vještački odsječene u konačnom izgledu na stranici vikipedije. Takođe, ne uklapaju se sa pozadinom vikipedije (onom velikom slikom), i pritom ne mislim na stilsko uklapanje, nego na uklapanje oblika.
4. U prijedlogu 8 ovo 70000 skoro da se i ne vidi (neupadljivo je totalno).
5. Hrvati su baš skoro postavili prijedlog 1 na vikipediju na hrvatskom jeziku.
6. Broj 70000 na prijedlogu 6 baš ne izgleda lijepo. Moje skromno mišljenje je da bi bilo čak bolje da je prosto ravna 70000 na sred slike.

Ja ne glasam ni za jedan prijedlog, evidentno :) --Darko Maksimović (razg.) 16:31, 25. decembar 2008. (CET)

Au, Darko, kao da glasamo za izbor slike stoleća ili tako nešto. Ovo su više-manje gotova rešenja kojima sam dodao naš tekst. Bila je tu još pokoja korekcija. U slici 7 ja ne vidim nikakve mrlje ni na čisto beloj pozadini gde bi trebale biti najuočljivije, bar u rezoluciji u kojoj slika stoji u gornjem levom uglu. Što se tiče slika sa kapom Deda Mraza () mislim da nije kapa veća od globusa, već da si stekao pogrešan utisak zbog one gombice pozadi koja se stapa sa krznom na obodu kape. Meni lično se najviše dopadaju prva dva i poslednja dva predloga. --micki ^talk 16:59, 25. decembar 2008. (CET)

Nisam rekao da je kapa veća, nego manja, što očigledno jeste, tako da izgleda da je globus ispod kape dobrano odsječen. :) --Darko Maksimović (razg.) 17:24, 25. decembar 2008. (CET)

Ja sam za predlog br. 1. Amerikana© (razgovor) 17:05, 25. decembar 2008. (CET)

Ja najviše obožavam drugu za do Nove godine, a lepa su mi podjednako poslednja dva predloga za posle Nove godine!--Metodičar � 17:20, 25. decembar 2008. (CET)

Znači, Darko, glavat nam ovaj globus --micki ^talk 17:27, 25. decembar 2008. (CET)

Na mene :) --Darko Maksimović (razg.) 19:12, 25. decembar 2008. (CET)

Meni je najbolji šesti predlog, on objedinjuje proslavu Nove godine (sa ovim balonima) i jubilarni članak.--VLADA ® 18:27, 25. decembar 2008. (CET)

Prva i poslednja. Druga, mislim, nažalost ima nedostatke koji će biti vidljivi tek kad se ista postavi. Kao što reče Darko, njena pozadina se neće lepo uklapati sa ostatkom. A prva je (ono što se ovde slabije vidi) isto to, samo bez te neodgovarajuće podloge. 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 18:43, 25. decembar 2008. (CET)

Bez razmišljanja poslednji predlog (dakle osmi). Dovoljno je neupadljivo. Ostali su svi previše upadljivi i mislim da nam nisu potrebni. --FiliP ^_^ 23:29, 25. decembar 2008. (CET)

Neka od ona dva sa kapicom, da bi smo bili u prazničnom duhu :) Ja sam kaži 23:50, 25. decembar 2008. (CET)

Četvrti mi je vrh, i osmi za jubilarni članak.--Erin (razgovor) 14:35, 26. decembar 2008. (CET)

Zamolio sam korisnika Kalan sa Vikipedije na ruskom jeziku da malo doradi osmi predlog logoa, jer je on bio autor i ostalih sličnih logoa. On je to i uradio, a predložio je i novu verziju našeg zvaničnog logoa sa koga je uklonio neke nedostatke (svetlucanja, ako sam dobro razumeo). Jedino što meni slova izgledaju malo bleda. Kakvo je mišljenje ostalih? micki ^talk 09:33, 28. decembar 2008. (CET)

Dobar mu je predlog. De zamoli ga da odradi tu sliku sto sam mu ja trazio pre ~mesec dana. Ta dva tvoja prva svetlucava predloga. Ovo sto je on predlozio za logo je sasvim ok, mislim da mozemo da postavimo, dosta je svetlija ta varijanta od postojece sto mi se svidja. Sasa Stefanovic@home --78.30.128.82 (razgovor) 23:57, 28. decembar 2008. (CET)

Znači ti si mu to tražio Reče mi on da ga je neko kontaktirao ranije u vezi toga. Napravio je i tu sliku i ja sam je već postavio na Ostavu, samo sam zaboravio to pomenuti. Evo slike ispod. micki ^talk 00:02, 29. decembar 2008. (CET)

---

Predlažem da onda od sutra stavimo predlog broj 1, tj. ovu sliku iznad, i da taj novogodišnji logo stoji do 3. januara. A za jubilarni članak, mislim da je najbolji predlog broj 8. --micki ^talk 20:16, 29. decembar 2008. (CET)

Evo vam još jedna verzija, da bude zabavnije prilikom konačne odluke... :) ---Slaven Kosanović- {razgovor} 07:14, 30. decembar 2008. (CET)

Samo da se objasnim, pošto se nisam bio dobro izrazio. Ja sam mislio na jednu novogodišnju kao na predlozima 1,2 i 9, a kad pređemo 70.000 onda se izabrani od ovih kombinuje sa sa predlogom 8. Ali nema veze, ajde da se da do podneva menjamo logo, pet do 12 je. -- Bojan  Razgovor  07:28, 30. decembar 2008. (CET)

Evo ja predlažem 6, odnosno fajl broj 9 za Novu. Nema smisla da stavljamo 1 ili 2, a ja juče proveo cijelo popodne štimajući boje i pahuljice... :) ---Slaven Kosanović- {razgovor} 07:37, 30. decembar 2008. (CET)

Samo da napomenem da sam od danas do 10. januara na odmoru. Stoga vas molim da neko od vas postavi logo koji izglasate. Srećni praznici --micki ^talk 13:02, 30. decembar 2008. (CET)

Vratio sam na originalni logo. Već imamo 70166 članaka, pa nije više potrebno označavati 70k. --FiliP ^_^ 20:33, 9. januar 2009. (CET)

Ako se novogodišnji logo neće vraćati, možemo da se vratimo na plavetnilo. 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 20:38, 9. januar 2009. (CET)

Slažem se. --FiliP ^_^ 21:58, 9. januar 2009. (CET)

Vraćeno. --FiliP ^_^ 11:30, 10. januar 2009. (CET)

Glasanje

Ne možete glasati istovremeno za predloge od 1-6, odnosno od 1-3 za jubilarni članak.

Ne razumem.--Irić Igor (razgovor) 17:17, 30. decembar 2008. (CET)

Predlozi su bili poređani po broju fajla a ne mesta u galeriji. Ne obraćajte pažnju. -- Bojan  Razgovor  17:26, 30. decembar 2008. (CET)

OK, za Novu godinu je očigledno (da ne zovem Lučića da objasni onaj stratum)! Stavljaj, još manje od 16 sati!--Irić Igor (razgovor) 19:27, 30. decembar 2008. (CET)

Nova godina

Postavio sam prvi predlog za logo, pošto je dobio najviše glasova. Ko ne vidi novu sličicu u gornjelevom uglu, neka očisti keš. :) --FiliP ^_^ 14:16, 31. decembar 2008. (CET)

Predlog 1.

1. micki ^talk 13:02, 30. decembar 2008. (CET)
2. --Amerikana© (razgovor) 16:10, 30. decembar 2008. (CET)
3. --Irić Igor (razgovor) 17:17, 30. decembar 2008. (CET)
4. --Jovan Vuković (r) 17:49, 30. decembar 2008. (CET)
5. --Nagraisalovićkaži/laži 17:58, 30. decembar 2008. (CET)
6. --Avala (razgovor) 19:21, 30. decembar 2008. (CET)

Predlog 2.

Predlog 3.

Predlog 4.

Predlog 5.

Predlog 6.

1. --Ako ne bude ovaj predlog išao na viki-strane, nema veze, ići će u moj dnevnik. :)--Metodičar � 18:02, 30. decembar 2008. (CET)

To oni iz inata glasaju za taj prvi prijedlog... :) Tak'a je većina Srbalja, čast izuzecima... Sve tuđe je bolje, pa makar bilo i ružno... Šalim se... Iako moj prijedlog nije nešto, ipak nije zagoren i blijed ko krpa, kao ovaj prvi. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 19:28, 30. decembar 2008. (CET)

Jubilarni članak

Postavio sam treći predlog za logo, pošto je dobio više glasova. Ko ne vidi novu sličicu u gornjelevom uglu, neka očisti keš. :) --FiliP ^_^ 15:48, 5. januar 2009. (CET) Predlog 1.

1. Da nije nova godina bio bih za osmicu. Ovi baloni lepo idu uz slavlje. -- Bojan  Razgovor  07:50, 30. decembar 2008. (CET)
2. --Jovan Vuković (r) 17:49, 30. decembar 2008. (CET)
3. --Avala (razgovor) 19:21, 30. decembar 2008. (CET)

Predlog 2.

Predlog 3.

1. micki ^talk 13:02, 30. decembar 2008. (CET)
2. --Irić Igor (razgovor) 17:17, 30. decembar 2008. (CET)
3. --Meni ovaj ljepši.--Metodičar � 18:03, 30. decembar 2008. (CET)
4. --Nagraisalovićkaži/laži 18:35, 30. decembar 2008. (CET)
5. FiliP ^_^ 19:30, 30. decembar 2008. (CET)

Kutijice

Je l' moze neko da mi kaze sta je sa kutijicama za pevace? Ne konstatuje da postoji slika vec pokaze {{{3}}} a slike nema. To sam video na clanku Hilari Daf.

Problem je sa šablonom. I to na svim stranama koje ga uključuju, osim članka Nataša Bekvalac.--Irić Igor (razgovor) 20:27, 30. decembar 2008. (CET)

^_^ did it!--Irić Igor (razgovor) 21:03, 30. decembar 2008. (CET)

Popravljeno.--Irić Igor (razgovor) 21:54, 30. decembar 2008. (CET)

Srećna nova godina

Nisam našao ni pozvanije ni adekvatnije mesto od ovoga.

 Срећна нова година свима :) пуно среће у истој :)

--PrimEviL | pismonoša 17:33, 31. decembar 2008. (CET)

Želim svim Vikipedijancima srećnu Novu godinu! Da u ovoj godini stignemo bar do 90.000 članaka, a uz pomoć nekog masovnog unosa i do 100.000!—Džonaja ¿Por qué no te callas? 12:54, 1. januar 2009. (CET)

Zanimljivo

Već drugi, treći put. [[:Слика:Udsfdsf.JPG]] --Nagraisalovićkaži/laži 20:58, 5. januar 2009. (CET)

Za to je kriv (izgleda) šablon {{Special:Newpages/100}} (koji se tamo nalazi). Darth Vader (razgovor) 20:59, 6. januar 2009. (CET)

Hahaha... Koliko se sećam, prošli put je pisalo Mamma Mia (pesma).—Džonaja ¿Por qué no te callas? 21:32, 6. januar 2009. (CET)

Nema više, uklonio sam šablon.--Nagraisalovićkaži/laži 21:36, 6. januar 2009. (CET)

Srećan Božić!

Srećan Božić svima koji ga danas slave! Mir Božji, Hristos se rodi!—Džonaja ¿Por qué no te callas? 01:27, 7. januar 2009. (CET)

Vaistinu se rodi!

Pretraživanje

Imam jedno pitanje koji nije direktno vezano za Vikipediju, ali posredno jeste. Naime, kada obrađujem neku temu i tražim izvore na mreži, uvek mi izbaci gomilu foruma kao rezultate. Zanima me da li mogu da podesim Gugl ili neki drugi pretraživač da mi isključi forume iz pretrage? --Damjan /razgovarajmo/ 18:21, 7. januar 2009. (CET)

Hmm, zanimljivo. Kada tražiš neki pojam dokucaj -forum (minusforum) da izbaci sajtove koji sadrže tu reč. Trebalo bi da dobiješ mnogo manje pogodaka sa forumima, ali možda ćeš izgubiti i neku korisnu stranu. -- Bojan  Razgovor  18:48, 7. januar 2009. (CET)

Mesec/satelit

Primetio sam da je polovina članka o prirodnim satelitima naslovljena sa „Telo (satelit)“ a druga polovina sa „Telo (mesec)“. Meni je lično bliži termin satelit, ali bih voleo da postignemo nekakav konsenzus na ovu temu pa da preimenujem one članke koje bude trebalo. --V. Burgić (reci...) 23:30, 7. januar 2009. (CET)

Ja mislim da je bolje satelit.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 13:10, 11. januar 2009. (CET)

---

--Boris1973 (razgovor) 23:42, 7. januar 2009. (CET)postavio sam fotografiju banje vrujci, ali ima jedan duplikat- još jena fotka sa pogrešno ukucanim imenom banje... trebalo bi taj duplikat "uništiti", pošto se ja ne snalazim... mogao bi to neko da reguliše.

Borise, slika sa pogrešnim nazivom uskoro će biti obrisana. Međutim i druga slika može uskoro da se obriše ukoliko se ne navede pravilna licenca. Potrebno je da pravilno licenciraš sliku kako bi smo je zadržali. --Ja sam kaži 23:50, 7. januar 2009. (CET)

Skidanje zvezdice

Članci Ernando de Soto i Svemirska trka su postavljeni na glasanje za skidanje sa liste sjajnih članaka.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 13:10, 11. januar 2009. (CET)

pitanje

šta je to mediokritet

Čovek osrednjih sposobnosti.--Grofazzo (razgovor) 17:01, 12. januar 2009. (CET)

Srećna Nova godina

Želim svima koji slave srećnu pravoslavnu Novu Godinu !--Grofazzo (razgovor) 02:58, 14. januar 2009. (CET)

Hvala Aco, takođe. --Saša Stefanović ® 07:46, 14. januar 2009. (CET)

Srećan vam

... dan Vikipedije :)) --FiliP ^_^ 02:07, 15. januar 2009. (CET)

Gde mogu da glasam da se obrise neki clanak?--Annna (razgovor) 14:10, 15. januar 2009. (CET)Annna

Brisanje korisnika

Zelim da obrizem svoj nalog na Vikipediji. Razloga imam previse, ne mogu vise ovde da kidam nerve. Da li neki administrator moze da me obrise, ili to mogu sam? Odgovorite na mojoj strani za razgovor, molim Vas. --Vlada zvezdara (razgovor) 00:41, 16. januar 2009. (CET)

Korisnik: Strujajoe Uredio sam stranice: JoakimFest, JoakimInterFest, Knjaževsko-srpski teatar na engleskom i srpskom1 Problem je da objedinim korisnički nalog Strujajoe jer sam radio stranice sa različitih kompjutera, krstarica... Pomagajte tako vam Bog pomogao! Joe --Džo (razgovor) 12:48, 21. januar 2009. (CET)

Objedinite mi nalog

Korisnik: Strujajoe Uredio sam stranice: JoakimFest, JoakimInterFest, Knjaževsko-srpski teatar na engleskom i srpskom1 Problem je da objedinim korisnički nalog Strujajoe jer sam radio stranice sa različitih kompjutera, krstarica... Pomagajte tako vam Bog pomogao! Joe --Džo (razgovor) 12:49, 21. januar 2009. (CET)

Dobila sam dva komentara na tekst koji sam postavila. Posto sam jos uvek pocetnik, ne uspevam da se snadjem i ne znam kako da zahvalim i odgovorim. Postoji li direktan nacin da im se obratim, kao oni meni, ili poruku ostavljam negde na Trgu, a ako je na Trgu, gde? Unapred hvala! Journalism

Možeš da se obratiš korisnicima na samoj strani za razgovor - upravo tih članaka koje si postavila ili da ih kontaktiraš preko njihove razgovorstrane. Do nje dolaziš tako što klikneš na link iza njihovog nadimka (uglavnom je link naslovljen kao „razgovor“, ali može biti i drugačiji simbol kao u mom slučaju). Zato je dobro da se i ti potpisuješ kada razgovaraš sa nekim (ne i kada postavljaš članke). Dugmence za to imaš i iznad i ispod prozorčeta u kome uređuješ, a potpis će ti izgledati kao četiri frćke, ovako: --~~~~ --Metodičar � 22:15, 28. januar 2009. (CET)

100.000 članaka

Imam nenadano jaku želju da vikipedija ima preko 100.000 članaka. Šta da radim? Pišem, prevodim, dodajem, uređujem, popravljam koliko mogu... ali nas tridesetak koji nešto rade je malo... --Darko Maksimović (razg.) 00:57, 30. januar 2009. (CET)

Možda bidne do kraja godine, ako svi uključimo turbo motor u zadnjici... :) Kad kažem „svi“ mislim i na one koji se vrzmaju okolo ali ništa ne doprinose... Ima dobar broj i takvih sigurno. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 01:16, 30. januar 2009. (CET)

Ili da napravimo po koji masovni unos. :) --FiliP ^_^ 01:20, 30. januar 2009. (CET)

npr sela u Kini :) ima ih nekoliko stotina puta više nego u francuskoj a i kinezi su nam bitniji :) --Ja sam kaži 01:22, 30. januar 2009. (CET)

Ima više načina. Zamor materijala postoji i kod čelika, a kamoli ne kod ljudi. Trebalo bi uključiti više ljudi. Kako to uraditi? Hmmm...

Bavim se mišlju već neko vrijeme da se organizira nagrađivanje ljudi koji su najviše doprinjeli (doprinjeli?) u toku godine. Nagrade bi bile novčane - i ne manje od 3 bi se dodjeljivale, recimo CAD 150 - 1., 100 - 2., 50 -3 itd. Nudim se da sponzorišem svake godine natjecanje sa takvim ciljem. Radi brojnosti učesnika, možda bi bilo bolje i više nagrada, recimo 10-20 (sa nažalost manjim fondom).

E sad kako izvesti rangiranje? Glasanjem, brojanjem izmjena, brojanjem izmjena preko 1 kb, 10 kb... ?

Kad se dogovorimo, možemo objaviti vijest na Internet glasilima u Srbiji, RS, Serbiankafeu...

Za one koji nisu dobili novčane nagrade, mogli bi napraviti neku plaketu i slati poštom možda. Za još niže rangirane, plaketa koju mogu odštampati...

Vama koji ste u starom kraju ovo može izgledati smiješno. Međutim kod mene na poslu svakih par dana skupljaju pare za nešto. Te prilog za multiplu sklerozu, te za Alchajmer, te dobrot. ustanovu, te protiv srčanih bolesti... I to u jednoj od najbogatijih država svijeta. Pa ako mogu oni, možemo i mi.

Napominjem da ako nema drugih davalaca, možemo organizirati i minimalnu: Srpska Vikipedijska nagrada - Miroslav Ćika svake godine. Početak je uvijek težak :) i ima loš naslov :))

Primjer drugog bombastičnog naslova koji uvijek izmami osmijeh kod mene: „Prva srpska fabrika aeroplana Živojin Rogožarski A.D.“ --Miroslav Ćika (razgovor) 04:49, 30. januar 2009. (CET)

Ideja je dobra po nameri ali krije veću opasnost u sebi. Uvedi novac u jednačinu i motiv volontera nestaje. Zamisli ako bi se pročulo da ja u stvari radim za firmu iksipsiloncet, i da ta firma mene plaća da radim na Vikipediji - 30 centi po izmeni. Kako bi se ti osećao? Ili ako ne ti, kako bi se drugi osećali? Ne bi li se javila pomisao pa čekaj, ako njega plaćaju, zašto ja radim a mene niko ne plaća. Svestan sam da ovo šta predlažeš nije isto, ali čim na bilo koji način uvedeš novac u jednačinu dobićeš vrlo loš rezultat. Možda bi bolje bilo uvesti neko drugačije, nenovčano nagrađivanje - recimo, ko sa 100 članaka skine nalepnicu za sređivanje, dobije neku lepu i duhovitu majicu sa logom Vikipedije. Svejedno, suština moje poruke je sledeća: postoji mnogo Vikipedija sa mnooogo bogatijim zajednicama od naše, koje bi tako nešta mogle mnogo lakše da organizuju. A ipak, nisam čuo da je bilo gde to urađeno. Verovatno postoji vrlo dobar razlog za to, i treba biti vrlo vrlo pažljiv i sve aspekte razmotriti. -- Обрадовић Горан (разговор) 06:46, 30. januar 2009. (CET)

Zapravo, na nemačkoj Vikipediji se stalno održavaju neka takmičenja: te najbolji članak, najzanimljivija slika, tako te stvari. Kako sam shvatio, organizacija toga je poprilično profesionalna. Naravno, nagrade nisu novčane već u vidu poklona vezanih mahom za Vikipediju (ako se dobro sećam). U svakom slučaju, u načelu se slažem sa Goranom i bilo kakve novčane nagrade zbog, eto, učestvovanje imale bi daleko negativnije posledice od očekivanog. --FiliP ^_^ 09:20, 30. januar 2009. (CET)

I da.. @Zamor materijala postoji i kod čelika: Ovo su naravno gnusne klevete.. nisam se zamorio već sam prezauzet privatno :) -- Обрадовић Горан (разговор) 09:44, 30. januar 2009. (CET)

Eto ideje!Miki može da budži neki nadrndani dizajn majce,Nikola može da predloži da se VikiMedija RS istakne po pitanju financija i svi neka prionu na posa` zbog radi istih tj. majica. Crni Bombarder!!! (†) 10:19, 30. januar 2009. (CET)

Hvala na idejama. Novac može biti problem... ali ne kod nas trenutno ovdje. Svi smo ovdje iz altruizma, a budući članovi možda neće misliti tako. Ali, u suštini se slažem, vjerovatno je bolje imati neke artikle kao nagrade. Možda majice, gravire, šalice, plakete sa znakom Vikipedije Srpske itd.

To je ipak neki znak priznanja za dobitnika, kojim može da pokaže i dokaže da je radio na najvažnijem srpskom projektu na internetu. Bilo bi lijepo da imamo kao prvi korak neku plaketu koju ljudi mogu da odštampaju, na primjer:

Korisnik Dž, Izmjena iks, Novih Članaka ipsilon, datum tajitaj je (veliki) pomagač vikipedije, Fondacija Vik. mu odaje ovo priznanje... Nešto slično imaju radio-amateri od pamtivjeka - šalju jedni drugima karte koje onda vješaju po zidovima.

Dobrovoljac sam za plaćanje ideje sa majicama i sl. svake godine. Prvo bi trebalo podijeliti nagrade za prethodnu godinu, a možda i ranije godine retroaktivno.

Nivoi nagrada bi se mogli zvati i po srpskoj crkvenoj tradiciji - recimo ktitor, zadudžbinar, i sl... Samo prijedlog :) --Miroslav Ćika (razgovor) 17:01, 30. januar 2009. (CET)

Ktitor == zadužbinar :) -- Обрадовић Горан (разговор) 17:51, 30. januar 2009. (CET)

Podržavam predlog Miroslava, mislim da i diplome preko Interneta mogu da budu ok za početak, a majice su „ledilo“. Svakako da svaki vid motivacije znači i lepo je videti kada je naša vikipedija na najboljoj poziciji od svih južnoslovenskih (i inače se dobro kotira), a mi smo svi tome doprineli. --Metodičar � 18:32, 30. januar 2009. (CET)

Ma još samo malo i stigoše nas Bugari bre... :) makar po broju članaka. U zadnjih 6 meseci imaju nenormalno više izmena od nas. A sa njima, pretpostavljam, i novih članaka. A i prosečna dužina članka ima se povećava. Uglavnom, počinju da koriste prednost mnogo mnogo bolje razvijenog interneta. 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 19:39, 30. januar 2009. (CET)

Po mom mišljenju, prvo moramo napraviti dva grafička rješenja. Jedan bi bio u suštini forma (plaketa) koja bi se mogla odštampati, a skript bi automatski povlačio ime korisnika, broj izmjena, datum i druge statistike (ako to može da se uradi). Druga verzija je za majice, šalice i slično, manje više logo Vikipedije sa srpskim natpisom. Nadam se da je logo pod GPL-om... --Miroslav Ćika (razgovor) 18:13, 1. februar 2009. (CET)

Vrlo nije. Čak ni Vikimedija Srbije nema pravo da po nahođenju koristi logo, već bi morala da traži dozvolu od centrale. I mislim da bi upravo to i trebalo da uradimo ako bismo hteli da (poštujući pravila) štampamo takve majice. Inače, evo citat odavde: # Legal status: Copyright held by the Foundation. Emails from David and Paul were received which transferred their copyright of them.

Ovo je razumljivo, jer logo Vikipedije ima vrlo veliku komercijalnu vrednost, i da je pod GPL, svi živi bi ga koristili i bogatili se na njegov račun, srozavali renome Vikipedije. -- Обрадовић Горан (разговор) 10:50, 3. februar 2009. (CET)

Lošo, lošo, brate Lošo... Ovo nije dobro. Razumijem važnost logoa, i zaista je pod kopirajtom... Hm.

Međutim, niko ne može da nas spriječi da napravimo svoj vlastiti logo za naše potrebe nagrađivanja - i druge. Da dodam svojim prethodnim mislima, taj logo bi se pojavljivao na majicama i slično, a možda i na vrhu plakete kojoj bi ostatak bio ispunjen tekstom, opisujući zasluge dobitnika... Za majice je apsolutno potreban. Nisam baš grafički umjetnik, ali možda proizvedem nešto idućih dana :) Koja bi licenca bila najbolja? GPL, PD ili ...?--Miroslav Ćika (razgovor) 18:31, 4. februar 2009. (CET)

Istina je da je logo pod kopirajtom (i, mislim, trejdmarkom, što je zasebna zavrzlama). Međutim, nema sumnje da bi Vikimedija bez problema odobrila ovakvu upotrebu logoa ako se Vikimedija Srbije ugovorno obaveže da će proizvesti toliko i toliko majica i nijednu više. Što se licence tiče, PD nije licenca već akt odricanja od AP - time ostavljaš najveću slobodu drugima ali i mogućnost da prisvoje tvoje delo i sl. Generalno, vrsta slobodne licence je ovde irelevantna sve dok je licenca upotrebljiva (znači NE glsd). Ako budete radili ovo sa majicama i sl. mogu i ja malo da vas podržim. --Dzordzm (razgovor) 19:59, 4. februar 2009. (CET)

Povodom ideje o nagrađivanju korisnika, da konstatujem da na engleskoj Vikipediji postoje dve stranice sa ovom tematikom. Ja lično nisam siguran da je ovo dobra ideja, ali trebalo bi da ljudi znaju da se to radi. en:Wikipedia:Reward_board, en:Wikipedia:Bounty board. Ovu drugu ideju (ti napiši članak, a ja ću u tvoje ime da doniram Vikimediji $20) nalazim prihvatljivijom, ali ne znam koliko je sprovodiva za srpske prilike. --Dzordzm (razgovor) 19:53, 4. februar 2009. (CET)

Pogledao sam „Rivord bord“ link što je Džordžm postavio - čini mi se odlična ideja, pogotovo plaćanje nagrada preko Pejpala. Pretpostavljam da to radi i u Srbiji, C. Gori i Rep. Srpskoj. Ja bih da i mi to uvedemo (tu stranicu s nagradama). Nisu mi baš jasne druge ponude u stilu - dovedi članak na taj i taj nivo, a ja ću drugi na neki drugi nivo...?

Iz Srbije ne može da se plaća preko Pejpala. --Darko Maksimović (razg.) 12:43, 5. februar 2009. (CET)

Što se tiče logoa, možemo tražiti od Vikipedije, ali pretpostavljam da ćemo morati čekati dugo i da će nas posmatrati kao mačak slaninu... Možemo mi to i sami izvesti mislim. Javno vlasništvo logoa možda i nije najbolje rješenje - neki zlobnici ga mogu koristiti i za blaćenje srpske Vikipedije ili lično bogaćenje i nikom ništa. Zato su pretpostavljam Ameri i uzeli glavni logo pod kopirajt.

GLSD nije ništa bolja što se toga tiče doduše. Svako opet može da je promijeni i koristi. Možda je najbolja neka licenca slobodne ali nekomercijalne upotrebe. Pogledaću malo o tome.--Miroslav Ćika (razgovor) 04:02, 5. februar 2009. (CET)

Pa postoji to, zove se CC-BY-NC (i sve varijante, sa i bez -SA i -ND). U osnovi imaš tri prekidača, SA (share-alike), NC (non-commercial) i ND (no derivatives), koja možeš uključivati i isključivati manje-više po želji (postoji šest od osam teoretski mogućih kombinacija). Za upotrebu na Vikipediji moraš isključiti NC i ND (inače slika nije „slobodna“ po Vikimedijinoj definiciji) ali za van Vikipedije možeš kako hoćeš. Sve detalje imaš na http://creativecommons.org/about/licenses/. U svakom slučaju ta zavrzlama je mnogo manje bitna od toga da se krene. Kao što su ti gore i Goran i Filip nagovestili, mislim da bi bilo značajnih protivljenja da se počne sa plaćanjem rada preko Pejpala, ali za ove ostale varijante (rad za majicu ili rad za prilog Vikimediji ili štogod slično) verovatno ne bi bilo problema. --Dzordzm (razgovor) 08:07, 5. februar 2009. (CET)

ae neka takmičenja u okviru nekog portala urediš toliko i toliko članaka i dobiješ spomenicu, mada masivan unos nije loš (još samo kad vi znao kako to ide ) --VuXman Razgovor 18:24, 12. mart 2009. (CET)

Draga vikipedijo

draga vikipedijo pišite više o znamenitostima, o ruševinama po kojima su poznati neki gradovi, o statuama i spomenicima, o crkvama, po čemu su sve poznati neki gradovi i tako o tome.volim te puno, najbolji si

molim te vikipedijo

vikipedijo piši više o znamenitostima.

Vikipedija se ne piše sama. Može je uređivati svako, odmah, i bez prijavljivanja. Odi ovde Vikipedija:Pesak i napravi prvu izmenu. A onda zasuči rukave i piši o temama za koje bi želeo da budu bolje pokrivene. Srećan rad --Dzordzm (razgovor) 20:03, 4. februar 2009. (CET)

Epizoda Zeleni čaj

Nista ja ovde ne kontam...uzela sam tekst nadjen na forumu o zelenom caju jer nigde ne mogu na wikpediji da nadjem clanak o tome...I sad je obrisano jer krsim autorska prava..da li to znaci da treba da permutujem par recenica itd..i kao sve je uredu..pa normalno da sam uzela naucna istrazivanja vec poznata i napisana,i obicaje o kojima svi znaju..necu ih ja sama izmisljati..nista ovde meni nije jasno!Ne znam ni gde ni sta ni kome da pisem!!! queensryche- girl

Naravno da je to kršenje autorskih prava. Ne smeš da prepišeš ceo tekst, jer to nije tvoje. Ako već koristiš rezultate nekih istraživanja, onda uzmeš rezultat, npr. izmereno je to i to, i to ugradiš u tekst koji pišeš. Ali, ako prepišeš i to kako je neko protumačio taj rezultat, naravno da kršiš prava autora koji je to napisao. --geologicharka piši mi 22:37, 2. februar 2009. (CET)

Zamisli da pišeš seminarski na temu zelenog čaja. Ako uzmeš 2-3 izvora i iz svakog prepišeš po nekoliko pasusa, dobićeš 1 (ili 5 na fakultetu). Ako te iste tekstove prepričaš svojim rečima, a izvore navedeš na kraju, nećeš dobiti negativnu ocenu. Isto je i sa autorskim pravima. --V. Burgić (reci...) 10:13, 3. februar 2009. (CET)

Pomoć oko članka na engleskoj Vikipediji

Pozdrav!

Ako mi treba pomoć oko članka na engleskoj Vikipediji a tiče se srpske istorije, gde i kome bih mogao da se obratim. Hvala! --RockyMM (razgovor) 14:08, 11. februar 2009. (CET)

Netacni podaci o geografsikim pojmovima

Radi se o clanku koji se odnosi na Bovansko jezero. Ne znam cemu insistiranje da je Bovansko jezero u opstini Sokobanja kada se Bovansko jezero, geografski nalazi u opstini Aleksinac i to 12 km od Aleksinca a nesto vise od 20 km od Sokobanje. Vecim svojim delom prostire se u opstini Aleksinac a samo neznatnim delom pripada opstini Sokobanja. Tacno je da je to akumulaciono jezero nastalo od reke Moravice (uglavnom) koja izvire u Sokobanji ali mnogo toga je netacno. Takodje ne moze se reci da je dobilo ime od istoimenog sela Bovana jer koliko poznajem gramatiku treba da stoji Bovna (nepostojano a se javlja u ovoj promeni). Molila bih da ove podatke ispravite jer se od Vikipedije ocekuju tacni podaci bar o onim stvarima koje su notorne a notorna je cinjenica da je Bovankso jezero - na 12 km od Aleksinca, na teritoriji opstine Aleksinac, kao akumulaciono jezero za snabdevanje vodom vise opstina, da je je dobilo ime po selu Bovan itd. Ocekujem da ove izmene sto hitnije uradite da ne dovodite ljude u zabludu netacnim podacima. S postovanjem Ljiljana

Ovaj razgovor je prebačen na razgovor o članku Bovansko jezero, te molim da se svaki eventualni odgovor nađe tamo. --Darko Maksimović (razg.) 15:31, 15. februar 2009. (CET)

Translatewiki.net update

• Translatewiki.net formerly known as Betawiki is where the Internationalisation and Localisation of MediaWiki is concentrated. Over 300 languages are supported, issues with MediaWiki programs are dealt with. We need all the help we can get to ensure that we can maintain this service in the face of an increasing workload.

ćirilica

• Currently 87.20% of the MediaWiki messages and 51.93% of the messages of the extensions used by the Wikimedia Foundation projects have been localised. Please help us help your language by localising and proof reading at translatewiki.net. This is the recent localisation activity for your language. Thanks, GerardM (razgovor) 14:43, 15. februar 2009. (CET)
• Currently 88.02% of the MediaWiki messages and 46.88% of the messages of the extensions used by the Wikimedia Foundation projects have been localised. Please help us help your language by localising and proof reading at translatewiki.net. This is the recent localisation activity for your language. Thanks, GerardM (razgovor) 10:28, 27. mart 2009. (CET)
• -{Currently 87.59% of the MediaWiki messages and 49.01% of the messages of the extensions used by the Wikimedia Foundation projects have been localised. Please help us help your language by localising and proof reading at translatewiki.net. This is the recent localisation activity for your language. Thanks, GerardM (razgovor) 19:02, 12. april 2009. (CEST)

Ja bih prevodio kad stignem, ali izgleda da moj nalog tamo (Darko Maksimović) treba neko da odobri? --Darko Maksimović (razg.) 15:29, 15. februar 2009. (CET)

latinica

• Currently 57.30% of the MediaWiki messages and 6.11% of the messages of the extensions used by the Wikimedia Foundation projects have been localised. Please help us help your language by localising and proof reading at translatewiki.net. This is the recent localisation activity for your language. Thanks, GerardM (razgovor) 14:43, 15. februar 2009. (CET)
• Currently 56.44% of the MediaWiki messages and 5.78% of the messages of the extensions used by the Wikimedia Foundation projects have been localised. Please help us help your language by localising and proof reading at translatewiki.net. This is the recent localisation activity for your language. Thanks, GerardM (razgovor) 10:28, 27. mart 2009. (CET)

korisnikom:GerardM|razgovor]]) 14:43, 15. februar 2009. (CET)

• Currently 56.16% of the MediaWiki messages and 5.36% of the messages of the extensions used by the Wikimedia Foundation projects have been localised. Please help us help your language by localising and proof reading at translatewiki.net. This is the recent localisation activity for your language. Thanks, GerardM (razgovor) 19:02, 12. april 2009. (CEST)

• PS Please help us complete the most wanted messages..

o linku

Kako da napravim link?

Zavisi kakav link ti treba. Običan u članku evo ovako: Selo Gavey nalazi se na teritoriji grada Krusevca. Ima 45 domaćinstava u kojima živi 186 stanovnika. Selo se na layi na levoj obali Zapadne Morave. Znači koristiš ovo [[]] ili ovo [[|]]. Edituj ovaj odeljak i videćeš.----László (talk) 20:00, 17. februar 2009. (CET)

Članci

Interesuje me, pošto sam nov na Wikipediji, da li je u redu prevesti neki članak, npr. sa engleskog na srpski, u slučaju da taj članak nema na srpskom jeziku? Nov sam na Wikipediji, pa me interesuje da li je u redu prevesti članak koji već postoji, samo na drugom jeziku, pošto nisam video u pravilima nikakvu klauzulu vezanu za to... Naravno da nisam mislio da prevedem bukvalno, nego da uradim prevod i da ga onda obradim u članak na srpskom. P0zdrav

Jeste, a u stranici za razgovor trebalo bi da staviš da je članak preveden sa engleskog (ili već nekog drugog jezika). --geologicharka piši mi 19:19, 18. februar 2009. (CET)

Zašto...?

Zašto na glavnoj strani gde je prikazan broj članaka,piše manji broj,nego što ima stvarno članaka.

Čini ti se-- Branislav  032  17:56, 21. februar 2009. (CET)

Zašto...?

Zašto na glavnoj strani gde je prikazan broj članaka,piše manji broj,nego što ima stvarno članaka.

Kako da...

Kako da navedem izvor?

Videćeš ispod opcije za snimanje i predpregled oznaku <ref></ref>. Između 2 i 3 zagrade (mislim na > ovakvu zagradu) ubaci izvor. Kada to završiš, otvori podnaslov sa nazivom reference, napomene, izvori ili kako već želiš. Ispod podnaslova ubaci {{рефлист}}. To je sve.-- Branislav  032  19:08, 21. februar 2009. (CET)

Imena muzičkih grupa i igrica

Pokrenuo sam ovu temu na pravopisnim pitanjima (Vikipedija:Trg/Pravopisna pitanja), a pošto je smatram bitnom, rekoh da ostavim obaveštenje i ovde za sve zainteresovane da se uključe. --Damjan /razgovarajmo/ 16:25, 27. februar 2009. (CET)

Kancelarijske stolice

Zdravo prvi put pisem na wikipediji pa sam zeleo da pitam:Clanak koji sam postavio u vezi kancelarijskih stolica je menjan od strane admina pretpostavljam.Postavio sam dole u externet linkove jedan link sa planom da dodam jos par najacih firmi u srbiji za kancelarijske stolice.Dakle namena linkova nisu reklamiranje firmi vec cista refrentnost na tu rec kancelarijske stolice. Pitanje je da li sam to uradio ispravno.Molim za pomoc.— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Omicronweb (razgovor • doprinosi)

Najbolje je da u članku nema nikakvih reklama, tj. linkovima ka specifičnim firmama koje bi se koristile tim linkovima. Ako postoje sajtovi koji se bave takvim stolicama generalno, onda linkovi ka njima mogu da se postave. --FiliP ^_^ 20:50, 27. februar 2009. (CET)

ČIJA JE VIKIPEDIJA?

Odnedavno sam ovde i ponešto mi nije jasno.

1. Vikipedija je međunarodni projekat.

Međutim, isto toliko je i nacionalni. To se vidi iz same činjenice da postoje NACIONALNE vikipedije: srpska, engleska, hrvatska...

Da li su razne vikipedije vezane za: jezik, naciju ili državu? Na primer: da li vikipedija na engleskom jeziku PRIPADA: 1. svim narodima koji se služe engleskim jezikom (Englezi, Škotlanđani, Velšani, Irci, Amerikanci...), 2. nekoj od nacija koje se služi engleskim jezikom (npr. Englezima) 3. nekoj od država u kojima je engleski jezik - službeni (npr. Australija)?

Ovo je, između ostalog, i POLITIČKO pitanje.

Na primer, kome pripada, ili ko stoji iza Vikipedije na srpsko-hrvatskom jeziku?

(Nemojte me pogrešno razumeti. Ja, inače, mislim da Srbi, Hrvati, Bosanci i Crnogorci govore jednim jezikom. Ma kako se on zvao. Ali to je druga tema i o njoj drugom prilikom.)

Serveri na kojima je sadržaj pripadaju Zadužbini Vikimedije, a sadržaj, prema GFDL licenci pripada autorima teksta, koji se slažu da taj sadžaj može slobodno da se distribuira, čita i menja u skladu sa dotičnom licencom. Dakle, pošto uglavnom Srbi pričaju srpski, većina sadržaja Vikipedija na srpskom jeziku "pripada" Srbima iz prostog razloga što su oni većinski autori. U skladu sa tim, svako može da urešuje bilo koju Vikipediju i sadržaj koji ostavi tamo će biti njegovo autorsko vlasništvo (u skladu sa licencom). --Rainman (razgovor) 18:58, 1. mart 2009. (CET)

Oprosti, nisam mislio na "pravni" aspekt i autorska prava. Kada postavljam pitanje: kome pripada Vikipedija? - mislim na to koja grupa ljudi stoji iza toga. I sam kažeš da Vikipedija na srpskom jeziku pripada Srbima. Ali, da li svako može da uređuje bilo koju vikipediju? Probaću.--Dositej (razgovor) 23:30, 1. mart 2009. (CET)

Uzgred, da se vratim na ono pitanje: kome "pripada" (ako pripada) Vikipedija na engleskom jeziku? Englezima, Australijancima, Južnoafrikancima, Amerikancima, Ircima? Zna li se?--Dositej (razgovor) 23:30, 1. mart 2009. (CET)

2. Ko VLADA Vikipedijom?

Može li Nemac da prepravlja francusko izdanje, ili Turčin da koriguje grčko izdanje Vikipedije?

Ako je svaka od nacionalnih vikipedija zatvorena unutar sebe, onda se jasno postavlja i pitanje njene objektivnosti.

Bilo bi najpoštenije da BILO KO može da popravlja bilo koje izdanje vikipedije (ako vlada jezikom, dabome). Ali, da li je uistinu tako?

Da, svako ko poznaje određeni jezik može da uređuje bilo koju Vikipediju, pa ponekad i ljudi koji ne znaju jezik kroz npr interwiki botove. --Rainman (razgovor) 18:58, 1. mart 2009. (CET)

3. Ko PIŠE Vikipediju?

Ukoliko Vikipedija jeste NACIONALNI posao (pretpostavimo da jeste), dozvoljeno je posumnjati da pojedine vikipediju pišu timovi autora, koji su za to unajmljeni i plaćeni.

Pitate - zašto? Zato što se nečiji uticaj, stavovi i mnenja, između ostalog, prenose upravo na taj način.

Iz mog iskustva mogu reći da ne postoje timovi koji su plaćeni da pišu na Vikipediju, mada bi baš voleli da postoje pošto bi onda imali više sadržaja ;) --Rainman (razgovor) 18:58, 1. mart 2009. (CET)

Oprosti, šta govori tvoje iskustvo? Ako nisi saznao da postoje takvi timovi, to ne dokazuje da takvih timova nema.--Dositej (razgovor) 23:30, 1. mart 2009. (CET)

Možda na ova pitanja već postoje odgovori, ali ja ih ne znam.

Još da dodam: nemam nameru da omalovažavam Vikipediju. Pitanja koja postavljam su opravdana i traže odgovor.--Dositej (razgovor) 16:29, 1. mart 2009. (CET)

Vikipedija je međunarodni projekat čije se izdanja dele po jezicima, a ne po narodima i državama. Niko ne vlada Vikipedijom. -- Bojan  Razgovor  16:21, 1. mart 2009. (CET)

Lepo rečeno. Međutim, ti jezici - kojima odgovaraju razna izdanja vikipedije - su jezici različitih nacija. Opravdano je pretpostaviti da Vikipedija na danskom jeziku izražava stavove nekih Danaca, recimo. Ili nije?

Zatim, u kom smislu je Vikipedija MEĐUNARODNI (internacionalni) projekat? Postoji li neko mesto okupljanja vikipedijanaca sa svih strana sveta? Gde se to mesto nalazi?

Da, postoji i to mesto se zove meta. --Rainman (razgovor) 18:58, 1. mart 2009. (CET)

Ono što ja vidim je da postoji MNOŠTVO vikipedija, na mnoštvu jezika. Na postoji, dakle, JEDNA Vikipedija. I o jednoj istoj stvari postoji mnoštvo članaka, tj. obilje podataka, ali i mišljenja i stavova.--Dositej (razgovor) 16:27, 1. mart 2009. (CET)

Mislim da je očigledno da ne može postojati JEDNA vikipedija, prosto zato što ljudi govore različitim jezicima. Međutim, treba imati na umu da sve Vikipedije rade na istim serverima, imaju isti softver, dele iste ideale i osnovna pravila, i da se između sebe povezane, kako sadržajem (interwiki i prevođenje) tako i zajednicom (pošto ima dosta ljudi koji npr uređuju na više Vikipedija). --Rainman (razgovor) 18:58, 1. mart 2009. (CET)

Dakle, Bojan na moje prvo pitanje (kome pripada Vikipedija?) odgovara: pripada JEZIKU, odn. jezicima. Dalje: Vikipedija NE pripada narodima i državama.

Da li to, recimo, znači da su vikipedije na pojedinim jezicima podjednako, u istoj meri, zainteresovane za SVE nacije? Da li se na isti način tretiraju istorijska, kulturna, politička pitanja BEZ OBZIRA na nacionalno poreklo?--Dositej (razgovor) 16:39, 1. mart 2009. (CET)

Korisniče Dositelj: Pročitaj ovo Vikipedija:Pet stubova. Evo vidiš ja nisam Srbin, pa doprinosim vikipediji na srpskom jeziku. Takođe ravnopravno doprinosim na ostalim jezicima koje razumem ili koje govorim. Tako da su ti ovde svi odgovori na pitanja koje postavljaš. A varijacije na temu koje nailazimo na raznim vikipedijama je dečja bolest ove enciklopedije, koja će se vremenom izlečiti.----László (talk) 18:11, 1. mart 2009. (CET)

Poštovani László! Pročitao sam "Pet stubova - Vikipedija" i - nisam našao odgovore!

1. Recimo: "Vikipedija ima neutralnu tačku gledišta" - da li je to istinit ili lažan iskaz? Recimo, ako pojedini članak na Vikipediji NEMA "neutralnu tačku gledišta", ako je očigledno tendenciozan i iskrivljuje činjenice - da li onda Vikipedija to ima? Ili prosto tvrdite da na Vikipediji NEMA članaka koji pate od ovog nedostatka?

Ovo je verovatno nesrećno sročeno... Pre bi bilo Vikipedija stremi ka neutralnoj tački gledišta. --Rainman (razgovor) 18:58, 1. mart 2009. (CET)

2. "Vikipedija je slobodan sadržaj koji svako može da uređuje." To, naprosto, NIJE TAČNO. Ima članaka koji su "zaključani" (ko ih je zaključao? zašto?) i koje mogu da uređuju samo ODABRANI, ili može biti - niko!

Jeste, neki članci su zaključani, ali su uglavnom zaključani iz dobrog raloga. Obično se zaključavaju da bi se sprečio vandalizam, a kad se vandal okane ćorava posla bivaju otključani. U slučaju da neko zaista želi da doprinese članku koji je igrom slučaja zaključan, može uvek to da navede na stranici za razgovor i to će mu biti omogućeno. --Rainman (razgovor) 18:58, 1. mart 2009. (CET)

U redu, ali - šta je vandalizam? Da li je različito mišljenje - vandalizam? Šta je "dobar razlog"? KO odlučuje o tome šta je vandalizam i šta je dobar razlog?

3. Najzad, ja u "Pet stubova" nigde ne vidim: postoji li ikakvo jedinstvo (zajednička pravila, uzajamni respekt, saradnja) među tolikim izdanjima vikipedije na tolikim jezicima.--Dositej (razgovor) 18:37, 1. mart 2009. (CET)

Vikipedija ne garantuje ništa: ni da je članak tačan ni objektivan. Ovaj sajt tretiraj kao polaznu tačku za istraživanje. Ako sumnjaš da nešto nije tačno ili objektivno, komentariši na stranici za razgovor svakog članka. Članci se zaključavaju samo kada su česta menta vandala ili svađa i to privremeno. Zajednička pravila su sti tih 5 stubova. Ne znam na kakvu saradnju tačno misliš. -- Bojan  Razgovor  18:43, 1. mart 2009. (CET)

Pet stubova jeste osnovno pravilo koje je u jedinstvu na svim Vikipedijama. Pored pet stubova, ista pravila se često vide na svim Vikipedijama, ali unifikacija svim pravila nije nužna zato što određena pravila i procedure na većim Vikipedijama mogu biti nepotrebno komplikovana i nepotrebna na manjim, na primer. --Rainman (razgovor) 18:58, 1. mart 2009. (CET)

nemam komentar sem želje da pomognem da što pre srpska Wikipedia premaši 100.000 članaka!— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Ljubiša gajić (razgovor • doprinosi)

@Dositej:

• Koja je poenta ovakvih pitanja? Po teoriji verovatnoće, vrlo je verovatno da je jedna osoba dobila pare da napiše jednu izmenu. Pa šta?
• Različito mišljenje nije vandalizam. Vidi Vikipedija. O dobrim razlozima odlučuje zajednica i ako želiš ti možeš da postaneš deo te zajednice.
• Ne ubacuj izmene tek tako u sred teksta, jer je vrlo teško za praćenje.--Irić Igor (razgovor) 23:57, 1. mart 2009. (CET)

Treba mi asistencija jednog od administratora. Javite mi se na stranu za razgovor. Hvala --C T E B A H ⁽⁺⁾ 22:43, 3. mart 2009. (CET)

GEOGRAFIJA

KOLIKO JE BILO DRZAVA PRE A KOLIKO POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA

Druge vikipedije

Da li je uredu prevoditi neke članke sa neke druge Vikipedije. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 213.137.111.172 (razgovor • doprinosi)

Naravno da jeste, to se i preporucuje. --Saša Stefanović ® 17:48, 5. mart 2009. (CET)

Ali obavezno ostavi i reference na koje se poziva autor originalnog članka. Imali smo slučajeve u kojima prevodilac pobriše sve reference iz teksta pa umesto sjajnog dobijemo članak koji „ne citira izvore“. --V. Burgić (reci...) 18:22, 5. mart 2009. (CET)

O prijavljivanju

Već neko vreme razmišljam da se učlanim u Vikipediju,pa me zanima,koje su obaveze i prava članova Vikipedije.

Nemaš nikakve obaveze osim da ne pišeš namerno gluposti ili netačne članke ili vandalizuješ Vikipediju na drugi način. -- Bojan  Razgovor  02:15, 9. mart 2009. (CET)

Ostrvo Krapanj

--TNevena (razgovor) 02:21, 9. mart 2009. (CET)u članku o ostrvu Krapanj, zapazila sam da mi je pojam "spužvarstvo" zamenjen rečju sunđarenje. Neću da vas ubeđujem da je spužvarstvo za Krapanj nešto što i alka za Sinj ili "festival" za Rio, te da je sa te strane pojam neprevodiv. Sa druge strane - veoma sam sigurna da izraz kao "sunđarenje" svakako ne postoji ni u jednom važećem rečniku srpskog jezika. Razumem i podržavam potrebu da se u srpskoj Vikipediji koriste srpske reči, ali konkretno "sunđarenje" nikakva srpska reč i nije. Pogotovo nije sve ono što obuhvata "spužvarstvo" - ronjenje, dugotrajnu fizičku i hemijsku preradu, oblikovanje i procenu - za to nikakav sunđeraš nikad nije čuo.

Molim da mi navedene reči u tekstu ne ispravljate zbog gore navedenog. Zahvaljujem se suradnicima na pomoći oko sređivanja članka i nadam se vašoj pomoći i u buduće.

Stanovništvo

Koliko Trebinje ima stanovnika?

ASKA I VUK

GDE MOGU DA NADJEM ANALIZU LIKOVA U ANDRICEVOJ PRIPOVECI ASKA I VUK

Razmak na vrhu glavne strane.

Na samom vrhu glavne strane već godinama stoji jedan razmak, koji izgleda upravo ovako:

{|  style="height:12px" border="0"
|}

Osim da stvori makar meni neprijatan razmak između naslova i sadržaja glavne strane, čemu ovo služi? 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 18:24, 20. mart 2009. (CET)

Da, totalno bespotrebno PMSM. Ovde bi dobro došla ona blejm funkcija koju neki programi imaju, kako bismo videli ko je to uneo :) U svakom slučaju, slažem se sa uklanjanjem. --FiliP ^_^ 19:32, 20. mart 2009. (CET)

I verovatno bi prikazao mene da sam uneo. Nesto mi kroz maglu da sam ja to uneo, i da je to bio prostor za neko vazno obavestenje, pa je, koliko se secam, Jovan sklonio obavestenje ali ostavio to prazno mesto kako bi znali ponovo koji je bio kod ili gde ponovo da ga stavimo ... znam da smesno zvuci, i zaista i jeste tako. Ovo je AFAIK ! --Saša Stefanović ® 19:38, 20. mart 2009. (CET)

A tačno sam znao da ti imaš neke veze sa tim :R --FiliP ^_^ 21:40, 20. mart 2009. (CET)

Sastanak

U nedelju, 22. marta 2009. godine, u 15 časova, održaće se sastanak Vikipedijanaca u Tribinskoj sali Doma omladine Beograda. Pozivamo vas da nas posetite! --geologicharka piši mi 11:51, 21. mart 2009. (CET)

Višeznačna odrednica

Popadić je višeznačna odrednica,postoji mesto Popadić,i prezime Popadić.— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 213.137.111.137 (razgovor • doprinosi)

Urađeno. Vidi ovde. E sad, kada bi napisao nešto o prezimenu...--Irić Igor (razgovor) 17:34, 22. mart 2009. (CET)

Glavna strana

Molim, da dežurni korisnici (admini) povedu više pažnje. Pre jednog minuta sam se ulogovao na wiki i na glavnoj strani stoji Karadžićeva slika. Odoh u istoriju izmena i videh da je stajala čitavih 11 minuta. Šta mislite koliko je posetilaca za tih 11 min to videlo? Ugled wiki je tih 11 min ozbiljno narušen. (nisu ovo sitni sati pa da niko ne primeti da revertuje, sem Kumulusa malopre).--Grofazzo (razgovor) 10:23, 24. mart 2009. (CET)

Bilo je i jutros pola sata. Ovo je već četvrti peti put da se Karadžićeva slika pojavi na glavnoj (i jutros je stajalo pola sata) od zadnjeg pokusaja da se stranica zaključa. Šta još treba da se pojavi na glavnoj da se shvati da je njena otvorenost korisna kao tumor? -- Bojan  Razgovor  10:49, 24. mart 2009. (CET)

Blokirao sam korisnika na beskonačno. Ako se ponovo registruje, moraće da čeka 4 dana za uređivanje (osim ako nema neki "sleeper" nalog). Ako se vandalizmi nastave, zaključaću privremeno glavnu stranu samo za administratore. --FiliP ^_^ 11:55, 24. mart 2009. (CET)

Mislim da bi naša Vikipedija, poput slovenačke, trebala da omogući pristup samo registrovanim korisnicima! Pa pogledajte samo kategoriju Novi članci, od 10 članka po 7-8 budu za brzo-brisanje, a onda tamo stoje pitaj Boga koliko dugo, jer smo u manjku s administratorima. Zato samo registrovanim korisnicima omogućiti pristup!--Pinki (razgovor) 11:04, 24. mart 2009. (CET)

Bez obzira na veliki broj vandalizama, mislim da slučajni prolaznici dosta doprinose ispravljanju grešaka u Vikipediji, što faktografskih, a što tipografskih. Ali Glavnu stranu definitivno treba zaključati za sve anonimne i nove korisnike, jer ovo nije prvi vandalizam. --V. Burgić (reci...) 13:08, 24. mart 2009. (CET)

Zar nije bila zaključana dosad? Svašta. Članak Kosovo i Metohija je zaključan od anoniimnih a glavna strana nije.--Miroslav Ćika (razgovor) 17:29, 24. mart 2009. (CET)

Ma bilo je zaključano samo za novajlije i neregistrovane. Ovaj nije bio novajlija pa je mogao da menja. Ja se zalažem da se glavna zaključa za sve osim za administratore, jer realno, za menjanje toga nema potrebe, a to može doneti štete. Samo ovde ne mogu da ubedim ljude da nije svet sreć-sreća-radost, da od te otvorenosti nema 'leba. -- Bojan  Razgovor  19:08, 24. mart 2009. (CET)

Slažem se da ne treba omogućiti anonimnim korisnicima i novajlijama da uređuju glavnu stranicu, ali ne i da samo admini mogu da je uređuju. Trebalo bi, ako je to ikako moguće, omogućiti samo automatski patrolisanim korisnicima da menjaju stranicu.--VLADA ® 19:28, 24. mart 2009. (CET)

Što se glavne strane tiče, potpuno se slažem sa Bojanom – ne mora niko da je edituje, pa ni admini. Ako Džimbo Vejls reši da je promeni, nek se javi, otključaćemo. --V. Burgić (reci...) 21:00, 24. mart 2009. (CET)

Slažem se da glavna strana treba da se zaključa za sve korisnike, osim za administratore. Mislim da nema potrebe da svi registrovani korisnici mogu da je uređuju, jer, realno, zaista nema potrebe za tim... --geologicharka piši mi 21:40, 24. mart 2009. (CET)

Ne vidim zbog čega su admini toliko posebni u odnosu na sve automatski patrolisane korisnike. I zašto da neko od svih tih ljudi koji ima neku ideju ili dopunu toj strani ne može da uređuje? Neki korsnici koji nisu admini su duže ovde od mene (koji sam admin) i verujem tehnički pismeniji. Apsolutno se ne slažem sa Bokicom i Anom.--Metodičar zgovor²a 22:00, 24. mart 2009. (CET)

A da se napravi na trgu prostor gde registrovani korisnici prvo ostave zahteve šta žele da menjaju i na kojoj strani. Potom administratori pregledaju zahteve, stave na glasanje a potom samo onima koji prođu 50% dozvole da unesu izmene. Neregistrovani korisnici moraju prvo da ostave podatke o sebi i da objasne zašto žele da budu anonimni. Ukoliko im se prihvati objašnjenje, onda im se može dozvoliti ograničeni pristup do manjeg broja članaka, i to uz nadzor, posle 7 dana. -- JustUser  d[-_-]b  22:02, 24. mart 2009. (CET)

Daj nemoj da se šegačiš tu na trgu! 50% je premali procenat. Barem 70%! --FiliP ^_^ 22:30, 24. mart 2009. (CET)

Heh, interesantno: neadmini (uglavnom) traže da se strana zaključa za sve osim za admine, a admini se (uglavnom) tome protive :) Treba obratiti malo više pažnje na glavnu stranu, a osim toga smatram da činjenica da novi korisnici ne mogu da je uređuju dovoljno štiti ovu stranu. Možda je zaključati na par dana, ako su vandalizmi učestali. Takođe, nivo zaključanosti članka nije u korelaciji sa značajem članka (zaista ne znam otkud vam mnogima takva ideja), već je u korelaciji sa ugroženošću članka. -- Obradović Goran (razgovor) 22:37, 24. mart 2009. (CET)

Šta je viki? Generalno filozofija vikija je da svako može da doprinese. Ima zloupotreba? Naravno da ima. Ali uopšteno gledano uvijek je daleko više konstruktivnog rada. Mrzim diktature iako sam vodio dosta bitki sa vandalima, gdje je potrošena neka količina H vremena koja se mogla daleko konstruktivnije iskoristiti. Ali svijet je takav kakav je... Nekada bi možda bilo i dosadno da se ne pojavi poneki vandal... =:) ---Slaven Kosanović- {razgovor} 23:27, 24. mart 2009. (CET)

Ja mislim da se glavna strana zaključa privremeno dok se ne sredi problem sa manjkom administratora....i kada se dobije broj mislim da treba da se na svaki sat dva menjaju administratori na straži (za svaki slučaj)...onda treba uskalditi neku politiku kazni za sve vandalske prekršaje (ako je već neamamo)...i ona da važi za sve podjednako....neke bolje ideje?--VuXman ^talk 00:17, 25. mart 2009. (CET)

Zbog sigurnosti ljudi, ne zato sto nam se hoce da ne mozemo da menjamo. -- Bojan  Razgovor  02:18, 25. mart 2009. (CET)

Protiv sam svevlašća admina. Ali pošto ih ima relativno malo i svi su dobrovoljci, ne mogu uvijek da budu prisutni i da uklanjaju vandalizme. Pa sam za to da samo oni mogu da uređuju glavnu stranu (ovo važi samo za glavnu stranu). Moglo bi ovo da se postavi na glasanje s pitanjem: "Da li ste za to da samo admini mogu da uređuju glavnu stranu?"

Drugi način da se ovo riješi je da se recimo ustanovi relativno visok prag, recimo 1000 ili 5000 izmjena. Ne znam da li je ovo tehnički moguće izvesti.--Miroslav Ćika (razgovor) 02:33, 25. mart 2009. (CET)

Već smo imali takvo glasanje, ali se pokazalo da ljudi žele polu-zaštitu. Meni je lično već sve jedno, ali ne možemo da organizujemo glasanja za to svaki put kada imamo vandalski napad ili primirje. --FiliP ^_^ 07:51, 25. mart 2009. (CET)

Ovo sa vandalizmima mu dođe benčmarkovanje na kratke staze. Svaki put treba premeriti prolazno vreme (ovaj put je bilo osrednje) i tako sve do sledećeg akcidenta. Priznajem da ovaj put nisam reagovao brzo. Filip je minut pre mene blokirao. -- JustUser  d[-_-]b  11:22, 25. mart 2009. (CET)

Hm. Jutros oko 3č30m, dok su svi u Srbiji slatko spavali, tip je udario ponovo. Nije bilo nikog pa sam ja vratio izmjene (bilo ih je oko 3). Primjetio sam i da neki bot za čitavu vikipediju vraća neke izmjene vandala i automatski blokira ip adrese.

Napad je izgleda došao sa tf.ac.bg.yu. Jel to Teološki fakultet? :)

No ono najvažnije: od 3č30m do oko 5č nije bilo nijedne izmjene na vikipediji osim mojih, dakle sat i po. Da je vandal bio iole sposobniji, mogao je da napravi veliku štetu. Pa bi sigurnost trebalo uzeti ozbiljno. --Miroslav Ćika (razgovor) 13:57, 25. mart 2009. (CET)

Ja sam zvao stjuarte u pomoć. To je bio sposoban vandal, njegov cilj je bila glavna strana i znao je gde treba napasti. Kada su mu zaključali glavnu skroz, onda je išao nasumično. -- Bojan  Razgovor  14:33, 25. mart 2009. (CET)

Pa zbog ovoga ja mislim da treba da se antivandalska jedinica (ime sam već smislio ) treba menjati na na sat dva i korisnike treba blokirati od 2-3 nedelje, pa sve do doživotno .... mogao bi neki plan da se smisli, a ne samo da se govore mane...mada moglo bi da se glavna strana zaključa svima osim administratorima do daljeg tj. dok se ne srede administratori i sredi problem....--VuXman ^talk 11:57, 26. mart 2009. (CET)

Ma koliko admina da ima, neki vremenski periodi prosto neće biti (dobro) pokriveni. Drugo, nemoguće je organizovati smene za rad, jer ovo nije posao, već je zamišljeno kao razonoda, odnosno konstruktivno trošenje slobodnog vremena. Svi ovde radimo dobrovoljno i niko nikoga ne može da tera da radi nešto što ne želi ili ne može. --FiliP ^_^ 12:44, 26. mart 2009. (CET)

Što jes, jes, najbolji je S.. khm, pogrešno mjesto... Dakle, da se glavna zaključa osim za admine. Kako je već rečeno ovo nije robija već dobrovoljni rad, a obično nikog nema u rane jutarnje sate (pa ni Lasla, Džordžam i mene iako smo pomjereni oko 6 sati). Što se tiče napada na ostale strane, oni nisu tako kritični, pa bi moglo možda da iste budu blokirane anonimcima od recimo 2 do 6 ujutro (recimo Trg koji je bio napadnut juče). Ako ovo ne može da se izvede automatski, onda samo glavna zasad.--Miroslav Ćika (razgovor) 14:22, 26. mart 2009. (CET)

Najposećenije strane

Je l' može neko da mi kaže gde mogu da vidim koje strane sa naše Vikipedije su najposećenije?—Džonaja ¿Por qué no te callas? 00:09, 25. mart 2009. (CET)

[3] Ovo, samo nije azurno. (samo za avgust 2008.) Postojao je jos neki, samo ne znam da li radi. -- Bojan  Razgovor  02:27, 25. mart 2009. (CET)

Imaš ovdje i najviše editirane članke [4] za sve mjesece, pri dnu stranice. To nije posjećenost ali može biti zanimljivo.--Miroslav Ćika (razgovor) 02:38, 25. mart 2009. (CET)

Hvala!—Džonaja ¿Por qué no te callas? 09:59, 25. mart 2009. (CET)

Oftalmologija

na hr.Wikipediji postavili smo šezdesetak kvalitetnih članaka o oftalmologiji, većinom prevoda s en.Wiki. Možete ih naći ovde: http://hr.wikipedia.org/wiki/Kategorija:Oftalmologija. Bilo bi dobro da ih netko jezički malo dotera i postavi na sr.Wikipediju. --Maria Sieglinda von Nudeldorf (razgovor) 13:21, 26. mart 2009. (CET)

Hvala Vam. -- Bojan  Razgovor  13:25, 26. mart 2009. (CET)

Portal: Održivi razvoj

Razmišljam o tome treba li napraviti novi portal, posvećen temi održivog razvoja.

Mislim da je ta tema dosta važna.

O tome šta obuhvata ova tema, vidi: Portal: sustainable development[5].

Ima li zainteresovanih vikipedijanaca koji bi se pridružili ovom projektu?--Dositej (razgovor) 10:41, 27. mart 2009. (CET)

Sumnjam da psotoji neophodan materijal za jedan ovakav projekat.--Pinos (razgovor) 20:14, 28. mart 2009. (CET)

Članci o albumima

Na stranici gde se raspravlja o aršinima koji su uslov za opstanak nekog članka o muzičkom albuma na vikipediji nije bilo naročitog odziva tako da koristim i ovo mesto da psotavim isto pitanje: koje bi podatke bilo neophodno da obuhvata članaka o muzičkom albumu da bi bio relevantan. Postoji izvestan broj članaka sa ovim tematikom čiji je sadržaj veoma siromašan ali je nemoguće izglasati njihovo brisanje jer ne postoji jasan kriterijum.--Pinos (razgovor) 20:13, 28. mart 2009. (CET)

Članci o ulicama

Takođe bih voleo da se raprave kriterijumi za članke o ulicama kao i o spiskovima istih.--Pinos (razgovor) 20:25, 28. mart 2009. (CET)

Mira Škorić

Poslednjih par dana smo dobili dosta svakakvih pokušaja na članku Mira Škorić. Ova strana trenutno ima 14 obrisanih pokušaja. Kratkoročna poruka je da treba napisati ovaj članak, ali to manje-više. Važnije je: šta toliko vodi ljude na ovaj članak. Odgovor na to pitanje može biti jedino ovde

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:WhatLinksHere/%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%B0_%D0%A8%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%9B

I, kad malo pogledamo, jasno je da uz pitanju može biti samo jedna strana: Veliki brat. Gospođa je u Velikom bratu koji se upravo održava. A poruka te priče je: Veliki brat - šta god mi mislili o tome (lično nalazim da je u pitanju najgore smeće ranga Esmeralde) - nam dovlači nove korisnike. Na nama je da to iskoristimo ako nekako možemo. Nemam neku konkretnu ideju, osim da bi bilo dobro da makar ne brišemo članke o ovim temama (Miki iz Kupinova, i sl) koje već imamo i da ne obeshrabrujemo korisnike da rade na njima ako hoće. Ako neko ima konkretnu ideju (u okvirima dobrog ukusa i vikipedijske prakse) kako da iskoristimo ovaj potencijalni publicitet, to bi bilo dobrodošlo. --Dzordzm (razgovor) 10:00, 30. mart 2009. (CEST)

Interwiki

Please, update interwiki of this page, are here some incorrect links to different comuunity pages in thr projects. JAn Dudík (razgovor) 16:29, 31. mart 2009. (CEST)

Draga Vikipedijo...

Koristim clanke iz hemije i biologije pri spremanju za prijemni,i postoje neke stvari koje nedostaju i rada sam da ih doradim,ali me zanima jako da li je pouzdano da citam ove clanke jer ne bih volela da ucim nesto sto je pogresno i da ne prodjem prijemni zbog tog:))odgovorite mi molim vas..hvala unapred.. Prethodni nepotpisani komentar je ostavio Korisnik:Bikita. --Dzordzm (razgovor) 04:51, 1. april 2009. (CEST)

Vikipedija je slobodna kolekcija znanja koju pišu urednici dobrovoljci. Ona je onoliko pouzdana koliko je oni učine. Neke akademske studije su našle da je pouzdanost Vikipedije na uporedivom nivou sa pouzdanošću Enciklopedije Britanika i drugih često korišćenih tercijarnih izvora. Međutim, ne daju se niti se mogu dati bilo kakve garancije i sigurno je da u Vikipedijinim člancima ima i netačnih stvari. Obavezno pogledaj Vikipedija:Odricanje odgovornosti. Članci bi po pravilu trebalo da referenciraju sadržaj, mada ima dosta sadržaja za koji to nije urađeno. Ako je za sadržaj pružen izvor, možeš ga proveriti konsultovanjem tog izvora. Ako želiš da unaprediš Vikipediju, možeš početi odmah, ovo je viki! --Dzordzm (razgovor) 04:51, 1. april 2009. (CEST)

Za prijemni ti ne gine da se naoružaš knjigama i literaturom iz biblioteke. Takođe, mnogi fakulteti ne priznaju citiranje Vikipedije (uopšte opštih enciklopedija) kao izvora za nastavne, stručne i akademske radove. Osim toga uvijek treba da citiraš primarne i sekundarne izvore u bilo kom akademskom radu, a to opšte enciklopedije nisu. Razne opšte enciklopedije, kao i Vikipedija su korisne za početna istraživanja, nikako kao jedini izvor. Inače baci pogled na ovaj viki, za teme iz biologije, pošto ga uređuje jedna profesorka biologije. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 08:47, 1. april 2009. (CEST)

Taj link koji si joj dao za Bio-net školu ne radi.--VLADA ^talk 08:52, 1. april 2009. (CEST)

Probaj sada. Mada meni je i ranije radio. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 08:59, 1. april 2009. (CEST)

U zadnjih par meseci uopšte ne mogu da otvorim taj sajt, a ne mogu ni sada. Ne znam zašto.--VLADA ^talk 09:10, 1. april 2009. (CEST)

Vikipedija bi trebalo da insistira na proverljivosti članaka, ali to nije uvek moguće. Kada vidiš na dnu članka neke relevantne izvore, možeš prihvatiti istinitost navedenih tvrdnji. Ako naš članak nema reference, pogledan ja engleskoj Njiki, možda oni imaju. Ako je i engleski članak bez izvora, potraži neki pouzdaniji izvor od Vikipedije (to mogu da budu sajtovi raznih svetskih univerziteta, oni najčešće imaju dosta literature na mreži). (PS Meni se Bionet škola otvorila bez problema) --V. Burgić (reci...) 10:13, 1. april 2009. (CEST)

Yu domen

.YU domeni će biti deaktivirani 30. septembra, zato opominjem da svi korisnici čija je adresa svog websajta ima nastavak .yu, neka pređu na .rs(ukoliko je neko iz Srbije) .me(ukoliko je iz Crne Gore) ili međunarodne .com/.net nastavke

Hvala na obaveštenju :)--Pinos (razgovor) 18:13, 1. april 2009. (CEST)

Vikipedija zatvorena?

Šta ja to vidim u vestima neka neko objasni!!!--VuXman ^talk 01:15, 2. april 2009. (CEST)

Reč je o prvoaprilskoj šali koju sam upravo uklonio jer je prvi april prošao (bar za nas u CEST i GMT vremenskim zonama, plus istočno). --FiliP ^_^ 01:19, 2. april 2009. (CEST)

Trebalo je da pogledate englesku Glavnu stranu, tamo je tek bilo ludilo --V. Burgić (reci...) 16:21, 2. april 2009. (CEST)

Slovenci nas prestigli

Tek sam sad primetio da nas je Vikipedija na slovenačkom jeziku, koja je stalno kaskala za nama za hiljadu članaka, prestigla i to za hiljadu članaka. U zadnje vreme mi se čini da veoma salbo napredujemo sa brojem članaka.--VLADA ^talk 18:51, 3. april 2009. (CEST)

Mi sad pravimo više od hiljadu članaka mjesečno. To nije loše uzevši u obzir da imamo samo oko pedesetak aktivnijih korisnika. Da može bolje, može. Pogledaj diskusiju na gornjem dijelu strane o 100000 članaka za neke ideje da se to prevaziđe i više ljudi uključi.--Miroslav Ćika (razgovor) 22:48, 4. april 2009. (CEST)

A evo i pregleda:

• Srpska
• Statistike korisnika:
• Registrovani korisnici 35.624
• Aktivni korisnici 594

(Users who have performed an action in the last 30 days)

• Slovenska
• Uporabniška statistika:
• Registrirani uporabniki 38.819
• Aktivni uporabniki 646
• (Users who have performed an action in the last 30 days)

Zadnji put kad sam provjerio, Srba je bilo nešto više od Slovenaca. Zašto se onda dešava da imamo manje članaka? --Miroslav Ćika (razgovor) 12:09, 12. april 2009. (CEST)

Ali mi se čini da su kod nas kvalitetniji članci. Sad im na glavnoj strani stoji članak sa 33.301 bajtova, a od toga trećinu čine tabele.--VLADA ^talk 19:23, 12. april 2009. (CEST)

Bez intervikija

Feliksbot je upravo izgenerisao spiskove članaka i kategorija bez intervikija. Kome se sređuje (odnosno ko nema preča posla), neka navali. Podsećanja radi, Feliksbot nije ažurirao spisak članaka bez interviki linkova već više od dve godine (možda zato što postoji posebna strana namenjena upravo za tu svrhu), dok spisak kategorija bez međuviki veza nije ažuriran već skoro godinu dana. --FiliP ^_^ 21:50, 3. april 2009. (CEST)

Blic anketa

Šta koristiti za kategorije, režiser ili reditelj? -- Bojan  Razgovor  14:22, 4. april 2009. (CEST)

Režiser;

Reditelj;

• Ja sam za ovo.--VLADA ^talk 14:45, 4. april 2009. (CEST)

• Opa. Možda bi trebalo otvoriti diskusiju o kroatizmima i „kroatizmima“ :=))) na Trg/Pravopis. Dobra su oba oblika, svi znamo šta znače. Srpski jezik je dobro proširivati, ne ograničavati.--Miroslav Ćika (razgovor) 22:55, 4. april 2009. (CEST)

Treba nam jedan pojam, jer imamo kategorije Reditelji i Režiseri. -- Bojan  Razgovor  06:23, 5. april 2009. (CEST)

Da li može jedna kat. da preusmjerava na drugu? Ako ne, da obje budu podskupovi neke druge kategorije (RediteljiRežiseri)?--Miroslav Ćika (razgovor) 04:13, 6. april 2009. (CEST)

Ne može. -- Bojan  Razgovor  05:35, 6. april 2009. (CEST)

Par nenaučnih primedbi za dalju diskusiju

• [6] prema ovome možda ima i nekakve razlike da li je filmski/TV (režiser) ili pozorišni (reditelj), a neko je napomenuo i da je imenica samo „režija“
• Gugul-test: reditelj (na srpskom) 511.000 pogodaka, reditelj (na srpskom) 485.000 pogodaka, režiser (na srpskom) 49.500 pogodaka, režiser (na srpskom) 256.000 pogodaka. --Dzordzm (razgovor) 07:39, 6. april 2009. (CEST)

Vujaklija kaže:

• režirati: ....; vršiti posao pozorišnog, filmskog, televizijskog režisera.
• režiser: ...; reditelj, umetnički rukovodilac pozorišnog, filmskog, televizijskog izvođenja, koji usklađuje i organizuje, umetnički i tehnički sav rad na pripremanju predstave.

Reč „reditelj“ nije navedena u ovom rečniku stranih reči i izraza. --Dzordzm (razgovor) 08:13, 6. april 2009. (CEST)

RMS kaže:

• režiser, -era m fr. 1. reditelj (7). — Dršće nad njom . . . nemoćan kao režiser nad slabim glumcima. Krl. Režiseri . . . izbacuju one delove koji se spolja ne čine od bitne važnosti. Pand. 2. računovođa, računski službešk. — Strelovito su trčali. . . administratori, režiseri. Kranjč. Stj
• reditelj m 1. = redatelj (1). — Unutrašnji karakter drame bio je najveći problem . . . Reditelj ga je . . . rešio izvanredno pravilno. Bogdai. 2. fig. pesn. upravljač, vođa, predvodnik. — Oni bit će namjesnici ovdje, reditelji čovječjega stada. Prer.
• redatelj - reditelj (1) umetnički rukovodilac i organizator postavljanja na scenu pozorišne ili filmske predstave, režiser. — Htio [se] uhvatiti posla kao redatelj te diletantske družine. Neh. 2. redar {16, v). — Mladića su redatelji već odavna otisnuli. Kranjč. Stj. --Dzordzm (razgovor) 08:24, 6. april 2009. (CEST)

Dakle, RMS prihvata ono što se može smatrati uobičajenom praksom - i jedan i drugi se bave režijom, ali režiser na filmu a reditelj u pozorištu. Međutim, ako je gragol režirati i imenica režija, i ako treba da se odlučimo za jednog, onda je režiser. --V. Burgić (reci...) 08:41, 6. april 2009. (CEST)

Onda režiser. (ako se niko ne bude protivio narednih nekoliko dana) -- Bojan  Razgovor  17:45, 6. april 2009. (CEST)

Samo da napomenem da reditelj jedini srpski prevod reči režiser, i nikako nije kroatizam, jer Hrvati kažu redatelj.--Damjan /razgovarajmo/ 22:37, 6. april 2009. (CEST)

Reditelj ili režiser, sasvim je svejedno, obe su reči srpske. Ne treba tražiti analogiju, jer analogija obično ne daje ispravne rezultate. Jednotomni RMS upućuje s reditelja na režisera iz čisto rasporednih razloga -- uvek se upućuje sa azbučno prve na azbučno drugu reč, kod koje stoji i definicija. A definicija glasi:

režiser (fr.) -- umetnički i tehnički organizator postavljanja na scenu pozorišne, filmske, televizijske ili radio predstave, reditelj.

Dakle, potpuno je svejedno, s tim što je reditelj srpskog, a režiser francuskog porekla. I jedan i drugi rade potpuno iste stvari - režiraju bilo na filmu, bilo u pozorištu, televiziji ili na radiju. Možda bi neko preusmerenje bilo najbolje rešenje.--Jagoda ispeci pa reci 22:55, 6. april 2009. (CEST)

Izgleda da preusmjerenja za kategorije postoje od februara kako je Džordžm pronašao. Odite na Boing B-52 stranu i kliknite na kategoriju Aeroplani na dnu. To sad vodi na kat. Avioni.--Miroslav Ćika (razgovor) 05:17, 8. april 2009. (CEST)

Šablon:Potreban

Meni ovaj šablon nema smisao nikakvog i samo pravi bezveze stvari na vikipediji. Pogledajte članak ozonski omotač. Stvarno nema smisla da imamo takve članke, a sa ovim šablonom bismo mogli da ih štancujemo po hiljade. Pa naravno da je mnogo tema potrebno našoj vikipediji. Ja inače zastupam stav da je svaka tema važna jer nikad se ne zna kome može zatrebati, ali i da se ograničimo zaista na najosnovnije, skočio bi nam broj članaka na koliko hoćeš. To, ipak, nije rešenje.--Metodičar zgovor²a 16:41, 6. april 2009. (CEST)

Šablon je napravljen u doba kada nismo želeli da brišemo članke koji nemaju teksta u sebi, a imaju zanimljive slike ili šablone, sve u nadi da će ih neko uskoro dopuniti. Danas, posle gotovo četiri godine, slažem se da to više nema nekog smisla, te da takve članke treba po viđenju brisati (ili makar označiti početničkim, što će osigurati brisanje kad-tad ukoliko ne bude dopune). --FiliP ^_^ 23:18, 6. april 2009. (CEST)

Sjajni članci ?

Spisak sjajnih članaka koji su nereferencirani (masna slova), ili imaju manje od 10 referenci:

• Nemački bojni brod Bizmark
• Nuklearna magnetna rezonancija
• Algoritam
• Bijelo dugme
• Galaktička Republika
• Hevi metal
• Lužički Srbi
• Geografija Italije
• Kipar
• Napoleon I Bonaparta
• Velizar
• Jelena (majka cara Konstantina)
• Džejms Kuk
• Petar Veliki (da li su ovde korektne reference, ili samo zbirna literatura?)
• Nikola Tesla
• Alfred Hičkok
• Janoš Hunjadi
• Bitka za Staljingrad
• Bitka kod rta Matapan
• Dekolonizacija Afrike
• Drugi svetski rat
• Zalivski rat
• Istočni front u Drugom svetskom ratu
• Svemirska trka
• Hispanija (4-7 liči na spisak literature, ostalih 5 su možda reference?)

--Jakša (razgovor) 13:09, 11. april 2009. (CEST)

Da, i ? Dali mora da ima dobar članak iznad 10 referenci ? Ne vidim nekog smisla. --Mile (razgovor) 13:19, 11. april 2009. (CEST)

Na stranici za glasanje za sjajne članke stalno se insistira na proverljivosti (referencama). Dvadesetak referenci se već smatra za premalo. Nek se onda utvrdi da li su reference potrebne, ili nisu. --Jakša (razgovor) 13:26, 11. april 2009. (CEST)

Kako gde, negde ih ne smatram ni malo potrebnim, recimo kod "pure science"...algoritam recimo. A da je reč o nekoj politici i istoriji odma se traži sto referencija. I kad ja napišem nešto o starosti Zemlje i dodajem račun, tada nema svrhe da nešto referišem. Ali naravno, ova "pravila" koje napišemo ovde ne smatraj zdravo za gotovo...bilo je i pravilo da se autobiografija ne sme pisati. Zamalo da ne obrišu pisce,kulturnike... --Mile (razgovor) 16:38, 11. april 2009. (CEST)

Ja stvarno ne vidim zašto se Petar Veliki našao na ovom spisku. Referenciran je ukupno 77 puta sa 8 različitih izvora, od toga jedan časopis i jedna knjiga gde su uredno navedene stranice,i ostatak su tekstovi na Internetu koji su dostupni jednim klikom. U čemu je problem? Kos Hispanije ne kapiram pitanje: nije referenciran, samo je navedena literatura prema kojoj je pisan, i što se tog članka tiče, sasvim je opravdano došao na ovaj spisak. Međutim, Petru Velikom zaista nije mesto ovde. --Jagoda ispeci pa reci 20:11, 11. april 2009. (CEST)

A od kada mi to raspravljamo koliko referenci (različitih izvora) mora da ima neki od izabranih članaka? Prvo - to zavisi od teme o kojoj se piše, zatim od oblasti (nije isto da li pišeš nešto iz matematike ili članak iz „haj tek“ tehnologije), da li se piše o nekoj teoriji koja ima razna tumačenja, itd. Slažem se sa Miletom da nije neophodno baš svuda stavljati reference, npr. ako kažem da je granit stena, da li to moram da referenciram? Ja mislim da ne. I onda, ako rešim da napišem članak o granitu, i uradim ga sjajno, on neće biti izabran za sjajan zbog toga što ima manje od 20 referenci? Prema mom mišljenju, to je malko glupo... --geologicharka piši mi 21:49, 11. april 2009. (CEST)

Po drugoj strani, a šta je referenca ? Nešto što se nanosi na neki tekst tamo na nekom drugom mestu, a gde su tamo reference, reference na reference ? Ko kaže da je tamo refreneca objektivna ?! Znači sve je onako, snađi se kako znaš, filtriraj informacije kako umeš. Zna se da su greške svugde. --Mile (razgovor) 10:30, 12. april 2009. (CEST)

Ovde se izgleda igramo pokvarenih telefona. Što ne izađete sa tim stavovima tamo gde se glasa za sjajne i dobre članke? Tamo bi vas smoždili. Danas primetih da je za članak sa 30 referenci prokomentarisano da ih ima premalo! Ja sam lično protivnik referenci, ali mislim da ima situacija kada su korisne (neophodne) za: statistike, iznošenje kvalifikacije o nečemu itd. Matematika ili prirodne nauke nisu izuzetak. Može neko pisati totalne gluposti o matematičkim pojmovima ako mu se dozvoli potpuna diskrecija. Granit je stena, ali ako navodiš fizičke i hemijske osobine granita, poželjno je da ih referenciraš. Većina nereferenciranih članaka koje sam pronašao tiču se istorije, a tu je najopasnije pisati nepotkrepljene teze.

Pošto se referenciranost navodi kao NEOPHODAN uslov za sjajne članke, mislim da je prirodno rešenje da se navedeni članci prevedu u status dobrih.

Za Jagodu, kad se navede 64-73, jel' to znači da neko treba sve to da pročita da bi našao podatak na koji misliš? U datom slučaju 38 činjenica se nalazi tu negde. --Jakša (razgovor) 11:26, 12. april 2009. (CEST)

Pa moraće da pročita ceo članak jer svi podaci koji se nalaze u članku nalaze se i u tekstu. Slažem se da je dobro da se napiše i tačan broj strane, ali mislim da u ovom momentu to je jednostavno nemoguće tražiti od sjajnih članaka. Ako ćeš tako da gledaš, onda ti ovaj spisak nije potpun, tj. fali priličan broj sjajnih članaka koji ne ispunjavaju ne samo taj tvoj uslov, već ne ispunjavaju ni osnovne uslove referenciranja sjajnog članka, kao npr. sređene reference i pravilno navedeni bibliografski podaci. Zapravo, čini mi se da biste ostali sa tri sjajna članka kad biste uzeli takav kriterijum. Takođe nisi dodao mnoge članke koje je poodavno pregazilo vreme, kao npr. Pi, koji npr. ima link ka nečemu u PDF koji je opisan kao "Jednostavan dokaz da je Pi iracionalno", a nigde ne piše ni šta je to, ni ko je to napisao, ni ko je izdao, ni kad je izdao niti bilo koji drugi podatak koji dokazuje da to nije moja baba napisala i aploudovala na internet. Reference totalno nesređene, link ka Vokabularu -- rečniku stoji kao goli URL, ništa ne piše ni šta je ni o čemu se radi. Prva referenca je jedan -- FORUM!!! Niti jedna jedina referenca nema napisano šta je, odakle je uzeto, ko je to napisao, ili barem naziv sajta odakle je uzeto. Ref. 8, Transcedentnost broja Pi, takođe. Što se mene tiče, ono je mogao bilo ko da napiše i da okači na internet. Mislim, ok, proverljivost. Ali, zar vam baš toliko nije stalo da podaci koji su na Njiki, osim što su proverljivi, budu i tačni? Reference na članku Pi mogu se proveriti, da, dovoljno je da klikneš i podatak je proveren, ali pitanje je ŠTA dokazuje tačnost tog podatka jer tako kako je ta referenca navedena, niko ne garantuje da je info koji navodi i tačan, jer se pre svega ne zna čime se tvrdnje referenciraju. Bolje bi bilo da o tome razmislite, nego da sitničarite oko broja strane. --Jagoda ispeci pa reci 11:46, 12. april 2009. (CEST)

Ah, da. I da odmah predupredim matematičare koji će sad da brane Pi time što navodno "matematički članci ne mogu da se referenciraju". Skoro je izabran članak o Pitagorinoj teoremi koji je referenciran, po mom mišljenju, za desetku. To valjda dokazuje da se čak i matematički članci mogu ljudski referencirati. Dakle, za Pi nema opravdanja. --Jagoda ispeci pa reci 11:49, 12. april 2009. (CEST)

Sjajni članci koji ne navode br. strane:

1. Stari Ras
2. Almogaveri (mada navode br. strane na kojima se nalazi članak, al ajde, ako kod Petra ne valja, ne valja onda ni ovde)
3. Borba za nezavisnost Latinske Amerike (isto kao i almogaveri)
4. Istorija Mađarske (isto kao i Pi, ima osam referenci, od kojih su tri gola URL, ne zna se ni šta su ni gde vode, knjige nisu navedene kako treba, ime autorea, ime knjige, ime izdavača, grad, godina, strane i sl.)
5. Lekari bez granica (nema navedenih stranica)
6. NLO (ovo je tek smehotresna olimpijada. Ako me sećanje ne vara, ovde su se čak navodile i slike kao reference. No dobro. Ni ovde uglavnom ništa ne piše šta je sajt na koji se upućuje, a knjige takođe nemaju br. stranice)
7. Pad Carigrada(1453) (odličan članak, ali ne navodi brojeve stranca!)
8. Praistorija (samo dve reference navode broj strane. Ima jedna koja navodi od-do, kao Petar i Almogaveri, ostalo nema broj strane)
9. Pingvin (negde ne navodi broj strane a negde navodi kao i Petar - od-do)
10. Skorenovac (ne navodi br. strana)
11. Zubi (ne navodi br. strane)
12. Karijes (ne navodi br. strane)
13. Mrkonjić Grad (ne navodi br. strane)
14. Australija (ne navodi br. strane, a članci čak ne navode ni od-do, što je obsavezno kad se navodi bibliografski podatak za jedan članak)
15. Albert Ajnštajn (ne navodi br. strane)

i tako dalje, ima ih još, ali me mrzi da ih sve pregledam. Zar zaista misliš da je br. strane (iako zaista poželjan) u ovom momentu neophodan da se postavi kao kriterijum za sjajni članak? Po tom kriterijumu, srpska Njiki bi ostala bez sjajnih članaka za tren oka. --Jagoda ispeci pa reci 12:14, 12. april 2009. (CEST)

Pogledaj članak Ivan Milutinović i glasanje za njega. Citat sa glasanja: »Što reče Lošmi, ne možemo očekivati od čitaoca da pročita sve knjige navedene u sekciji „Literatura“ da bi se uvjerio u određeni podatak. --Darko Maksimović (razg.) 00:51, 11. april 2009. (CEST)« Dakle, ima ih dosta koji misle tako. Sistem bez navođenja stranice nisu baš prave reference iz naučne literature, već više „korišćena literatura“. --Jakša (razgovor) 21:09, 12. april 2009. (CEST)

Jakša, cela moja priča se ne svodi na to da ja osporavam važnost navođenja broja strane generlano. Treba navoditi broj strane, i trebalo bi da se sve više Njikipedijanci navikavaju da to rade u budućim pisanijama. Moja priča se svodi na pitanje: Dok još uvek postoje sjajni članci kao Pi, NLO o dr. koji imaju konfuzne reference kojima se ne može verovati, dok još uvek postoje sjajni članci koji uopšte NEMAJU reference, zar je broj strane sad toliko važan da se SAD insistira na tome? Zar nije važnije, preče, hitnije, videti šta da se radi sa tim člancima, pa kad takvi članci nestanu sa spiska sjajnih, kad na spisku sjajnih ostanu samo zaista ljudski napisani članci i oni koji nemaju navedene strane, onda se na kraju uhvatiti i za te članke i rešiti i taj problem? Mislim, nemam ja ništa protiv da skinete zvezdu Petru Velikom zbog nemanja broja strana, ali mislim da nije u redu preskakati članke koji su tipa Pi i NLO, jer zaista smatram da ti članci pre ne odgovaraju kriterijumima sjajnog članka nego Petar Veliki, ili drugi članci koji nemaju br. strane, a koji su zaista odlični tekstovi. Mislim, što reče Metodije, treba ići redom, a ne na preskok.--Jagoda ispeci pa reci 21:45, 12. april 2009. (CEST)

Pretpostavljam da je cela priča namenjena poboljšanju kvaliteta članaka. U tom smislu shvatam i primedbe da ono što je nekad smatrano izuzetno dobro referenciranim danas ne može proći tu proveru. Stvarno, ukoliko zainteresovani čitalac želi saznati što više može o dotičnoj temi trebaće mu i broj stranice. Dakle, ubuduće treba pažljivije pisati. Ima smisla da u budućim sjajnim člancima stranice budu deo što većeg broja referenci. E sad, da li zbog ovoga skidati nalepnice za sjajni članak, pa ... ne znam. -- JustUser  d[-_-]b  12:58, 12. april 2009. (CEST)

Prvo treba poskidati zvezde onima koji ne zadovoljavaju osnovne zahteve (ili ih popraviti, ako ima zainteresovanih za takav mukotrpan posao), a to je da imaju uopšte reference i to ljudski sređene, a ne samo kao url ako se radi o Internet strancama. Dakle, da prvo kraj svakog linka piše GDE to taj link vodi i ŠTA će tamo da se vidi, a kod papirnatih referenci, navesti ljudski bibliografski podatak, onako kako se to radi: autor, ime dela, ime iѕdavača, grad izadnja i godina izdanja. To za početak. Tek kad jedini nedostatak postojećim sjajnim člancima bude nedostatak broja strane, mogu se i takvi članci dovoditi u pitanje. Za sada, mislim da je to teranje maka na konac, kad postoje mnogo veći i ozbiljniji nedostaci u mnogim člancima koji i dalje nose epitet sjajnog.--Jagoda ispeci pa reci 14:26, 12. april 2009. (CEST)

Ponoviću svoj po n-ti put: izvori su potrebni, samo nije važan broj već, mesto i razlog. Insistiranjem na referencama se od šume ne vidi drvo. Nakrćaće se na silu 30 referenci za trivijalnosti iz ko zna kakvih izvora, a stvari koje pre zahtevaju izvore mogu ostati nepotrkrepljene.

Što se tiče članka o broju pi, problem je bio da li treba referenca da se pi definiše kao odnos obima i prečnika (dat je dokaz koji je na nivou matematike šestog razreda osnovne škole) i koliko iznosi prvih 6 decimala broja pi (svaki napredniji digitron koji sam imao prilike da držim pokazivao je najmanje prvi osam decimala broja pi, a tu je i Google koji na upit "pi" prvi rezultat daje prvih 10 ili više decimala. Da smo dozvolili da takve trivijalne stvari referenciramo, neko bi imao puno pravo (iz bilo kog razloga) da traži dokaz da je Pariz glavni grad Francuske. I šta onda, tražiti ustav Francuske po internetu? I tako recimo još 5-10 trivijalnih stvari po jednom članku?. To je gubljenje vremena. -- Bojan  Razgovor  18:09, 12. april 2009. (CEST)

Gugl nije validna referenca. Ako je referencirano udžvenikom iz osnovne škole, onda nek se navede kompletan bibliografski podatak te knjige. Kao što sam već rekla, treba navesti barem ime veb stranice koja se daje kao referenca, što u članku Pi nije urađeno. Takođe ne treba navoditi tako neozbiljne reference kao što je jedan forum. Sigurno mnogo vas ima mnogo validnije i ozbiljnije knjige koje se mogu navesti kao reference za ono za šta je u tom članku referenca jedan forum.--Jagoda ispeci pa reci 18:27, 12. april 2009. (CEST)

Mi baš preskačemo korake. Ne možemo da se dogovorimo da se za svaki članak navede makar literatura, a pričamo o izgledu referenci. :) --Metodičar zgovor²a 19:01, 12. april 2009. (CEST)

Pa valjda bi prvi korak bio da se barem zna šta je referenca i gde nas vodi link koji je naveden kao referenca, a ne da se samo udari sirovi url, pa nek se čitalac sam snalazi.--Jagoda ispeci pa reci 19:07, 12. april 2009. (CEST)

• Za ovako trivijalnu stvar mislim da Google je ne samo validna, već i suvišna referenca. (primer koliko je validan je to što Google tražio kadrove za sebe među pi-manijacima. Oni koji su rešili zagonetke sa brojem p, dobili su posao. Izvor: Svet kompjutera od pre nekoliko godina)
• Što se tiče dokaza, sad treba vijati neku knjigu zbog dve formule sa jednom promenljivom i deljenja, a pride i slika? Usput, formula za računanje obima se pojavljuje još jednom u članku. A da je prečnik dva puta veći od poluprečnika i da se poluprečnik označava sa r, to se uči u još nižim razredima, verovatno još u trećem.
• Što se tiče veza ka forumima, to spada u ono forsiranje broja referenci, verovatno ubačeno po sistemu "daj šta daš" kada je pi mogao da ostane bez zvezdice. Mada, ne bih ja to nazvao forumom, iako sajt sadrži forum u svom imenu. -- Bojan  Razgovor  20:13, 12. april 2009. (CEST)

Među sadašnjim sjajnim člancima ima onih koji zaista jesu sjajni u svakom pogledu, a ima i takvih koji su lošiji od mnogih dobrih, pa čak i običnih članaka. Slažem se s JustJuserovim komentarom. Cela ova priča o referencama treba bude jedan korak napred u pisanju članaka.

Malo je verovatno da će neko tražiti referencu da je Pariz glavni grad Francuske, a ako i zatraži — referenca za tako nešto može se naći za nekoliko sekundi. Stvar je u tome da dok neko nešto piše navodi reference za stvari koje nekom drugom neće biti lake za nalaženje. I ako je u pitanju knjiga treba navesti broj strane. Mislim da čak i ovo 64-73 može da prođe ako je to jedino iz knjige što služi kao referenca. Ali ako neko kao referencu samo navede knjigu od 250, 300, 400 strana to je već previše. Neće valjda neko morati da pročita 300 strana nečega da bi proverio tvrdnju. Osim ako nije u pitanju rečnik, a referencira se neka odrednica, pa u tom slučaju nije potrebno jer će je naći po azbučnom redu.

Od teme do teme zavisi šta može da posluži kao izvor. Nije o svim temama podjednako pisano. U krajnjoj liniji referenca može biti i blog ili forum, ali samo u slučaju da ne postoji ništa relevantnije. Poenta je u tome da čitalac ima uvid da se autor članka kao izvor poziva na blog. Verovatno je da će biti podozriviji da takvu informaciju prihvati zdravo za gotovo. U suštini, ovo je opisano u smernicama (Vikipedija:Proverljivost#Sumnjivi izvori) A šta ostaje ako ne postoji nikakva referenca? Verovanje da su autori Vikipedije bezgrešne mašine koje sve znaju, ne greše i treba im se bezuslovno verovati. Mnogi zaista i prekopiraju podatke s Vikipedije na poverenje. Najgore je ako se pri tom potkradu netačne informacije, a s obzirom na posećenost i korišćenost Vikipedije neka netačna informacija lako može da se jako brzo raširi internetom. Kakvo mišljenje imate o članku kome na vrhu stoji šablon: „Ovaj članak ili poglavlje ne citira izvore, tako da postoji verovatnoća da su neke informacije iznete u ovom članku netačne.“ Ja lično, malo podozrivije. -- Loshmi (razgovor) 20:07, 12. april 2009. (CEST)

Teško mi je da zamislim odraslu osobu da ne zna koji je glavni grad Francuske (osim romskog stanovništva), i ako čovek traži da mu mi dokazujemo da to jeste tako, a da nas on nije uverio da moramo to uraditi nekim smislenim komentarom, mislim da je jasno da je u pitanju šaljivdžija-zezator-trol i treba ga ignorisati/blokirati da ne gubimo vreme i energiju. -- Bojan  Razgovor  20:42, 12. april 2009. (CEST)

Kakvi su bre ovo fašistički komentari? Ja mogu da zamislim nekoga ko nije Rom, a ne zna za glavni grad Francuske. To znači da je taj čovek neobrazovan, a koje je nacionalnosti potpuno je nebitno. -- Loshmi (razgovor) 03:58, 13. april 2009. (CEST)

Samo da napomenem da ne smatram Bojana fašistom, ali sam morao da odreagujem na ovakav komentar. -- Loshmi (razgovor) 17:05, 13. april 2009. (CEST)

Da li je zaključak:

1. „može i sa referencama i bez njih“, ako se izglasa?
2. Spisak literature se smatra referencom.

Šta će se dogoditi sa gorenavedenim spiskom? --Jakša (razgovor) 01:50, 13. april 2009. (CEST)

Što se mene tiče, odgovor je NE u obe tačke, što sam i navela u svom prethodnom pisaniju. Šta će biti sa spiskom? He... Iskreno se nadam da neće biti ono što ja mislim da će biti, a to je -- ništa. --Jagoda ispeci pa reci 02:02, 13. april 2009. (CEST)

• U raspravi o predlozima za nova pravila za izbor dobrih i sjajnih članaka sam izneo predlog u smislu toga da sve bez izuzetka u sjajnim člancima mora biti podržano pouzdanim izvorima, i da sve osim nekontroverznih činjenica perifernih za temu članka mora biti inlajn referencirano. Oni koji se slažu sa takvim stavom trebaju taj predlog da podrže u toj raspravi, a ne ovde gde to niko neće videti.
• Mislim da standarde treba podizati tako što biramo nove članke sa višim standardom. Na primer, skidanje članka Pi je možda ranije bilo problematično, ali korisnici sada mogu taj članak da uporede sa člankom Pitagorina teorema (što nisu mogli ranije), pa će možda imati drugačije mišljenje. Kada članaka kao što je Pitagorina teorema bude nekoliko, glasanje o skidanju Pi-ja će proći glatko. Dakle, kako se broj članaka sjajnih po novim kriterijumima povećava, možemo polako skidati oznake za „sjajnost“ sa članaka koji to više nisu, s tim da mislim da to treba raditi sa zadrškom. Dakle, sada bi verovatno bilo vreme da se članci koji uopšte nisu referencirani polako odstranjuju, bez histerije, jedan po jedan. Procedura za to je poznata.
• Po meni spisak literature nije zadovoljavajući način da se obezbedi proverljivost u sjajnim člancima. Jedini način da se proverljivost obezbedi na zaista odgovarajući način jesu inlajn reference na mestu pojavljivanja podatka. Novi sjajni članci pokazuju da se to može konzistentno sprovesti. Komentari na temu „ako ja napišem sjajan članak o granitu, ne moram da referenciram da je granit stena“ promašuju temu, jer će u sjajnom članku o granitu biti samo jednom napisano da je u pitanju stena, a ostalih 99,9% članka će biti tvrdnje poput tačke topljenja, geografske rasprostranjenosti, značaju u industriji i kulturi, i tako dalje, koji svi zahtevaju reference. A ako se u članku o granitu pomene da je Pariz glavni grad Francuske, to se ne mora referencirati, jer je tvrdnja periferna za članak o granitu i referenca će se naći (ili bi trebalo da se može naći) u člancima o Parizu i Francuskoj, gde i takav podatak treba referencirati ako se ti članci hoće progurati za sjajni.
• Navođenje referenci na knjige bez navođenja broja strane po meni takođe nije zadovoljavajuće za sjajne tekstove. Takve članke bi vremenom trebalo sređivati ili uklanjati sa spiska; slažem se da na njih možda „nije red“ i za sada ne bih glasao za njihovo skidanje sa spiska, ali to je kao kada dobijete kaznu za vožnju 90 km/č na putu gde je ograničenje 80 km/č, a vi kažete sudiji da je bilo pored vas ljudi koji su vozili 110 km/č. To je irelevantno. Drugim rečima, ne mislim ni da je bitno tu imati neku Bog zna kakvu metodičnost. Vikipedija u principu funkcioniše kao kreativni haos. Znači, ako neko te članke hoće da predloži, može, a korisnici će glasati protiv ako misle da još nije vreme. Na primer, sada izgleda da će članak Mačka, iako ima ozbiljnih problema sa referencama, preživeti glasanje o skidanju sa spiska. --Dzordzm (razgovor) 02:57, 13. april 2009. (CEST)

Mačka nema ni iz daleka tako velike probleme s referencama koliko ih imaju Pi i NLO, pa opet nekako osećam da bi ti vidiš kao veći problem članke koji nemaju naveden broj strane (a imaju reference po svim pravilima), nego one koji imaju konfuzne i sumnjive reference, tipa ova dva članka, što ja jednostavno ne mogu da shvatim (pokušavam, ali zaista ne mogu). Kreativni haos ne znači ostavljati lošije a ukidati dobro, barem ja mislim da nije tako jer jedostavno nije logično. Pi i NLO odavno zaslužuju nalepnice sređivanje i bez referenci, pa ipak, i dalje, nakon više od godinu dana u kojih se desilo mnogo promena na bolje kad su sjajni članci u pitanju, i dalje ljubormorno čuvate ta dva članka iz ne znam kojih pobuda. Meni totalno nejasno i neobjašnjivo ponašanje. No, dobro. Nek vam bude. --Jagoda ispeci pa reci 03:13, 13. april 2009. (CEST)

Ja sam svoje nedelo Liberalizam sam predložio za skidanje sa spiska kada je bilo dovoljno značajno boljih članaka, te mi molim te nemoj prišivati takve stvari. Procedura za skidanje članaka sa spiska je poznata. Mislio sam da je moja metafora sa prekoračenjem brzine bila jasna. Ja sam samo rekao da nema potrebe za nekakvim planskim uvođenjem reda i da mislim da je važnije da imamo čiste kriterijume za nove sjajne članke, te da će tako vremenom sve što ne odgovara praktično samo otpasti. Ne znam kako bi prošla sa Pi-jem. Jedini način da saznaš je da probaš. Kakav god da bude rezultat ne vidim razlog da ga uzimaš lično, a Trg nije odgovarajuće mesto za raspravu o tom članku. Međutim, ako baš hoćeš da ovde pričamo o tom jednom članku, da, ne sviđa mi se što nema reference i da, slažem se da se sve može referencirati, ali takođe, da, nalazim da je pitanje referenci mnogo manje kritično u matematici, najegzaktnijoj i najneupitnijoj od svih oblasti ljudskog delovanja, nego u bilo kom članku iz istorije ili kakve društvene nauke, gde sve može i ovako i onako, možeš da dokažeš jedno pa onda drugo, i za koje je zainteresovano kudikamo više ljudi kojima je u interesu da proguraju neku svoju priču, tako da bih lično pre bio zabrinut za NLO i razne careve koji su zajedno sa svim svedocima svojih dela odavno prešli u materijal za novi ciklus fotosinteze, za razliku od broja pi koji je, hvala na pitanju, i dalje živ i zdrav i potpuno isti kao u staroj Grčkoj. --Dzordzm (razgovor) 04:33, 13. april 2009. (CEST)

Uostalom, zar nije ovako najprostije: Vikipedija:Sjajni tekstovi/Glasanje#Pi. I tako prekratimo celu priču oko tog konkretnog članka, a isto se može uraditi i sa svakim drugim koji je „sumnjiv“. --Dzordzm (razgovor) 04:38, 13. april 2009. (CEST)

Ja nisam nikom ništa prišivala, nego sam izrazila kakav sam utisak stekla iz onoga što si napisao. A ne postavljam Pi niti bilo koji drugi članak na glasanje, znaš ti vrlo dobro zašto, da sad ne izlazimo u of topik. Uostalom, da sam u pravu, vidi se na trgu po glasanju koje si ti postavio. I zaista ne vidim zašto bi jedan članak iz matematike imao pravo da bude manje referenciran a pogotovu referenciran sumnjivim izvorima (tipa foruma i veb stranica za koje se ne zna ni šta su ni ko ih je napisao) od jednog članka sa istorijskom ili geografskom temom. --Jagoda ispeci pa reci 11:55, 13. april 2009. (CEST)

Stavio sam 5 članaka koji su bez referenci na glasanje. Bilo bi poželjno da date svoje mišljenje (glas). --Jakša (razgovor) 05:53, 13. april 2009. (CEST)

Izvini, a šta tebi nije jasno kod Hispanije? Pod naslovom Bibliografija stoji ono što sam koristila za pisanje članka: prva tri broja su članci iz istorijskih časopisa, druga četiri su knjige, i ostatak su veb stranice. Članak NEMA reference. Ne vidim šta tu ima da bude nejasno. Mogao si i njega da staviš na glasanje, ja se ne bih ljutila (ako je to bio razlog što se nije sad našao na glasanju). --Jagoda ispeci pa reci 11:59, 13. april 2009. (CEST)

Odabrao sam 5 članaka koji nisu ni pokušali da upotrebe reference. Mogli su i drugi na glasanje, ali neka ide redom (ako neko hoće da još postavlja, neka postavlja). Veb stranice se računaju kao validni izvori informacija. Za članak Hispanija, kao i za druge delimično referencirane članke, ima nade i bilo bi lepo da se dopune korektnim refencama u narednim danima-nedeljama. U protivnom, završiće i oni na giljotini. --Jakša (razgovor) 12:09, 13. april 2009. (CEST)

Izvini, Jakša, zaista nije ništa lično, ali se meni nekako čini da ti nisi baš siguran šta je to Literatura a šta je to referenca. Nije mi jasno kako to vidiš ti da je Hispanija delimično referencirana? Pa nema ni jednu jedinu referencu u samom tekstu! S te strane, potpuno je isti kao i Velizar ili Jelena koji se sad trenutno nalaze na glasanju. Delimično referencirano bi bilo da ima npr. tri, četiri reference u samom tekstu, ali da treba još da ih se doda, ali Hispanija NEMA ništa od teksta referencirano. I nemoj tako da si surov, na giljotini. Jednostavno ti članci su nekad bili dobri, a sad ih je pregazilo vreme jer postoje mnogo bolji članci. Da budem iskrena, Jelena i Velizar su članci čiji je jedini greh nereferenciranost, inače su odlični tekstovi, za razliku od Hispanije, koja je možda nekad bila ok, ali sad nije ni približno onome što bi se moglo napisati. Plus, fali dosta informacija, tako da mislim da je ipak Hispanija pre zaslužila da bude tamo na glasanju nego Velizar i Jelena. Al dobro. Šta ćemo sad... --Jagoda ispeci pa reci 12:29, 13. april 2009. (CEST)

Video sam par veb referenci i par navođenja stranica u knjigama, pa sam pomislio da su u pitanju prave reference. Tačno je, ova literetura ne ukazuje na činjenice u tekstu. Ako hoćeš, može i to na glasanje. Nisam ovo namerno prevideo. --Jakša (razgovor) 12:37, 13. april 2009. (CEST)

Kako god hoćeš. Možda bi prvo trebalo staviti na glasanje sve članke koji uopšte nemaju reference, pa kad tu počistimo, onda videti šta dalje. Šteta što će tu pasti i zaista kvalitetni članci kao što su Velizar i Jelena, ali treba da se kvalitet sjajnih članaka konačno ujednači. Naravno, lako je skinuti one koji nemaju reference, jer je nedostatak očigledan, i nema mesta različitim tumačenjima. Čupavo dolazi kod članaka poput Pi i NLO, gde je sam tekst sporan (NLO) ili gde su reference koje postoje u članku sumnjivog kvaliteta, ili bezimene (Pi).--Jagoda ispeci pa reci 12:53, 13. april 2009. (CEST)

Tačno sam znao da će ovo da poprimi kvalitet cirkusa i uopšte mi ne pada ni na kraj pameti da na toj strani dajem svoje mišljenje o ukidanjima epiteta sjajnih i potpuno sam protiv ovoga. Baš me briga, radite šta hoćete, ali da kažem da mislim da je ovo čisto karikiranje pravila. I mislim da je Džordž pogrešio jer je aminovao glasanja kao admin jer meni sada to izgleda kao zaobilaženje pravila, tako svojstveno našem narodu, a po principu, eto kada pravilo kaže da Jakša ne može, da ja to aminujem pa da može. Verovatno je to pravilo nekada dato sa nekim razlogom, ovako sve gubi smisao. I sada je neko pokrenuo temu i hajmo oruk, kao što sve radimo na vikipediji da mi to sredimo jednom za svagda. E pa to nije način, gospodo, jer ja ovo doživljavam kao agresiju (završiće na giljotini, ej?), a ne kao normalnu komunikaciju. I ubeđen sam da će sada da krenu svađe i koješta zato što ovakve akcije nemaju i ponavljam nemaju utemeljenje ni u jednoj konstruktivnoj raspravi, već su proizvod dizanja da se ne izražavam čega. U stvari izraziću se: adrenalina, testosterona i drugih hormona. I odbijam da dam podršku takvom načinu i zato i rekoh da nemam nameru da tamo dajem svoje mišljenje o bilo čemu; nije pri tome bitno da li će neki članak biti sjajan ili ne, već je važno kako mi uopšte funkcionišemo, a koliko ja vidim - ne funkcionišemo uopšte. --Metodičar zgovor²a 12:17, 13. april 2009. (CEST)

Ne znam što se ljutiš i šta je sporno. Gore smo raspravljali o tome šta su reference i da li su neophodne za sjajne članke. Zaključak je da jesu i da je to i u pravilima. Pravo da ti kažem nisam ni znao da ja kao ne-administrator nemam pravo da postavljam stvari na glasanje, ali ne vidim ko je time povređen. Ako su članci koje sam postavio na glasanje za par sati već prikupili 5-6 glasova, onda je i to neka indikacija da nisam pogrešio. Nije problem ni da ukinete sve to ako je „tako bolje“. --Jakša (razgovor) 12:27, 13. april 2009. (CEST)

Metodije, upravo si dao svoje mišljenje.. Tvoje je pravo da misliš tako, međutim, mislim da nisi u pravu. Bilo je krajnje vreme da se napravi prolećno spremanje među sjajnim člancima i to se upravo sad radi. Znaš, s vremena na vreme treba otvoriti ormane i presložiti stvari, protresti i videti da li ima nešto što više ničemu ne služi i baciti ga. U protivnom, paučina pojede i ono što valja i ono što ne valja. --Jagoda ispeci pa reci 12:29, 13. april 2009. (CEST)

Metodičare, i pre smo o ovome naširoko raspravljali, onda je rasprava po običaju spontano stala i ništa nismo uradili što se tiče veće proverljivosti članaka. Moje mišljenje je da po kvantitetu mi za sada ne možemo da pariramo Vikipediji na engleskom, ali zato možemo i trebalo bi da joj pariramo po kvalitetu. -- Loshmi (razgovor) 17:05, 13. april 2009. (CEST)

Pošto sam prozvan, moram ovo da kažem. Na ove članke koji su postavljeni na glasanje postoje validne zamerke. Ja sa njima mogu da se slažem ili ne slažem, ali to pravilo da administratori pokreću glasanja za sjajne članke je zamišljeno da ne bismo glasali o glupostima, a ne da bi administratori mogli da opstruiraju postavljanje validnih pitanja. Ja sam tu postupio samo kao tehničko lice. Osim toga, to pravilo nikada nije zaživelo kako valja, stalno smo imali korisnike koji su pokretali glasanja mimo njega (jer ga nismo dovoljno istakli) i ovo je bio samo još jedan incident. Da sam oborio glasanja po toj proceduralnoj osnovi, to bi bilo najčistije birokratisanje, a Vikipedija nije birokratija. Takođe se ne slažem sa ocenom da je ovo nekakvo sređivanje jednom za svagda, već je pre periodično sređivanje. Naprosto, sjajni članci trebaju da budu najbolje što u nekom trenutku imamo da ponudimo, i ovi tekstovi, kako izgleda, nisu najbolje što u ovom trenutku imamo da ponudimo, jer smo u međuvremenu napredovali. Lično mislim da bi bilo bolje da smo to radili u manjim tranšama, ali niko nema ukazano ovlašćenje da o takvim stvarima samostalno odlučuje. --Dzordzm (razgovor) 20:59, 13. april 2009. (CEST)

Ljudi, kobogavasmolim, prenesite ove diskusije na odgovarajuću stranicu. Ovaj razgovor se bez razloga forkovao sa neke druge stranice i, iako je tema od opšte važnosti za Vikipediju, mislim da može da preživi i na ne-Trg stranici, s obzirom da u diskusiji učestvuju samo ljudi koji inače i aktivno glasaju za sjajne članke. Hvala --FiliP ^_^ 00:22, 14. april 2009. (CEST)

Opet reference

Slična diskusija se periodično pokreće na ovoj Vikipediji. Totalno je pogrešno na osnovu broja referenci/literature/izvora zaključivati o kvalitetu nekog članka. Svaki ”naučnik” koji piše neki naučni rad pročita gomilu literature prije toga, pa onda vrši selekciju izvora koje će koristiti. Članci na Vikipediji se pišu na raznorazne načine, prevode sa drugih Vikipedija, neki dijelovi na osnovu znanja onoga ko unosi informacije u članak, druge se pak ubace onako, bez ideje da se članak kompletno uradi, itd. Dakle, postoji prilična razlika u metodologiji. Zatim, ni u stučnim enciklopedijama se obično ne navodi tačna stranica, paragraf, red, knjige u kojem se neka informacija nalazi. Da ne govorim da je mali probabilitet da će svi potencijalni čitaoci imati isto izdanje knjige, od istog izdavača i u istom formatu, (vjerovali ili ne, vrlo je moguće da se neka informacija nalazi na različitim stranicama u različitim izdanjima, a iluzorno je očikivati da će svi potencijalni čitaoci imati isto izdanje). Dakle, ako autor mora da pročita obilje literature i servira izabrane izvore čitaocu, potpuno je pogrešno očekivati da sad čitalac ne mora ništa da radi, nego će mu se tačno reći na kojoj stranici, paragrafu ili redu se nalazi neka priča. To nije smisao cijele priče. Shvatanje koje mnogi ovdje na Vikipediji imaju ”a propo” referenci ili izvora je u najmanju ruku pogrešno. Reference su u prvom mahu zamišljene kao zaštita od plagijata i koriste se još iz antičkih vremena kada se pominjalo da je Sokrat rekao ovo, ili Platon ono, u smislu da autor prenosi šta je rekao jedan ili drugi o određenoj temi. Sistem je vremenom perfekcionisan i danas postoje definisani standardi kako se navode izvori (za različite forme publikacija), a i mi to imamo opisano, dijelimično, na stranicama pomoći. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 18:51, 13. april 2009. (CEST)

Puko brojanje referenci i navedene literature, ne može biti kriterijum za odlučivanje da li je nešto u redu ili nije. Kao što sam već rekao, većina članaka na Vikipediji se piše sasvim drugom metodologijom od one koja se koristi za naučne radove, na njima radi više autora, nekada desetine, pa nije nimalo lako znati odakle su neke informacije, izuzev ako je neko stručan za neku oblast, pa otprilike može da pogodi. Tako da, na Vikipediji će se vremenom morati stvarati timovi ljudi koji su stručni za neku oblast i koji će potvrditi ili ne, informacije koje se nalaze u nekom članku na osnovu pouzdane literature i svog znanja (nije svaka literatura pouzdana). Čak i u slučajevima da se neka tvrdnja prevede iz nekog izvora na drugom jeziku, postoji mogućnost da se pogrešno prevede. Tako da, ove diskusije koje vodite oko sjajnih i dobrih članaka, smatrajući ih u neku ruku završenim, pa sad se diskutuje ”koliko referenci i literature” je navedeno, nemaju nikakve suštinske koristi za određivanje kvaliteta informacija koje se u njima nalaze, sve dok neko stvarno stručan za temu ne kaže, e ovo je sasvim u redu ili, ovo ništa ne valja, naročito kada su u pitanju članci koji obrađuju složenu stručnu terminologiju. Članak može imati stotine referenci, a ipak ne objašnjavati stvari kako treba ili čak pogrešno. Dakle, literatura i izvori, svakako, ali ne da se kao koriste kao argument, da je nešto ”sjajno” ili ne, u slučaju da ima manje izvora i literature. Samo po sebi to ne može biti kriterijum, nego treba pročitati šta piše u članku od A do Š, pa provjeravti u drugim opštim enciklopedijama u prvom mahu, jer su u njima obično stvari objašnjene jednostavnim jezikom, pa dalje kroz drugu literaturu... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 18:51, 13. april 2009. (CEST)

UPOMOC!!!!!!!!!!!!!!!!

Zaboravila sam korisnicko ime i lozinku mozete li mi pomoci hitno mi trebaju neki podatci, a zelim i da postavim nove?!— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 212.200.178.225 (razgovor • doprinosi)

Nije neophodno da se prijaviš da bi čitala Vikipediju. Ako misliš na podatke iz svog ličnog profila, ako se prisetiš korisničkog imena i ako se pri registraciji ostavila svoju adresu elektronske pošte, možeš da koristiš opciju „pošalji mi novu lozinku“ na formularu za prijavu. Ako se ne sećaš ni korisničkog imena, onda ti ne možemo pomoći. Za uređivanje Vikipedije ti nije neophodan nalog, a ako želiš, možeš da otvoriš i novi. --Dzordzm (razgovor) 20:58, 17. april 2009. (CEST)

Sva cuda sveta......

Hocu da dodam neke podatke o Angkoru i ostalim cudima sveta koja nisu usla u poznati popis 7 svetskih cuda o tome nema nista kako?

Ako hoćeš da pišeš o Angkoru imaš članak Angkor Vat pa ga dopuni. Inače, UNESKO lista Svetske baštine dosta dobro pokriva sve atrakcije i čuda sveta. Nije pametno da ti sam praviš listu čuda po svom ukusu (mada se ja lično ne slažem ni sa ovim glasanjem za sedam novih svetskih čuda - to liči na SMS glasanje za muzičke idole). --Jakša (razgovor) 14:20, 20. april 2009. (CEST)

Ja bih rekla da ta nova svetska cuda nemaju podrsku Uneska. To je neki bogatun organizovao o svom trosku, ali to nije nista zvanicno.--Jagoda ispeci pa reci 15:30, 20. april 2009. (CEST)

mogu li se na wikipediji naci pisani sastavi o prolecu i prepricane lektire za osnovnu skolu?

Lektire (poneke) da, a sastavi ne.--VLADA ^talk 21:12, 20. april 2009. (CEST)

POMOC

Kako da postavim stranicu koju sam napisao, dobio sam poruku da je razgovor izbrisan, a ne pise razlog, ne pisem o sebi vec o nasem piscu. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Pavle Kovačević (razgovor • doprinosi)

Kako se zove clanak koji si napisao? Gde se nalazi? Daj link.--Jagoda ispeci pa reci 19:26, 21. april 2009. (CEST)

Koliko ja vidim da ti nisi do sada pisao članke, već samo uređivao svoju korisnički stranu. Da li hoćeš da od ovog teksta na svojoj strani napraviš članak? Rade Nagraisalović --92.241.138.60 (razgovor) 19:30, 21. april 2009. (CEST)

Da ocigledno sam napravio korisnicku stranu a hteo clanak kako da ispravim gresku?

Stihijska izmena imena?

Jesam li ja propustio neku raspravu o izmeni imena stranih grupa ili je njemu samo dunulo da ih preko noći sva izmeni? --PrimEviL | pismonoša 07:31, 22. april 2009. (CEST)

I ja bih volela da znam isto. Veoma sam neprijatno iznenađena i mislim da bi Mladi Filozof trebalo da objasni svoje postupke, jer ovakvo samovoljno ponašanje nisam očekivala od nekog kome sam dala svoj glas. Ovakve stihijske i na svoju ruku promene bez prethodne konsultacije apsolutno nisu dobro došle, POGOTOVU ne od nekog ko sebe navodno naziva administratorom. --Jagoda ispeci pa reci 12:29, 22. april 2009. (CEST)

Imena muzičkih grupa

Glavna stranica: Vikipedija:Glasanje/Predlog/Imena muzičkih grupa i transkripcija

Pre dva meseca (27. februar 2009.) sam pokrenuo na trgu javnu raspravu o nazivima igrica i muzičkih grupa. Pošto sam taj stari nerešeni problem smatrao veoma bitnim, obaveštenje o tome sam postavio i na odeljku razno, kako bi se što više ljudi uključilo u raspravu. Pošto je za nazive igrica odranije dogovoreno da se pišu u originalu, osim ako nemaju zvaničan prevod, razgovor se uglavnom vodio oko naziva muzičkih grupa. Generalni predlog je bio da se izvorni oblik koristi u naslovu članka, sa srpskim izgovorom na samom početku. Tema je dugo vremena stajala na trgu pre nego što je arhivirana, i za to vreme niko nije izneo nikakve razloge protiv toga. Rasprava je nakon nekog vremena završena, te kada sam našao dovoljno vremena, postupio sam sukladno tome. Nadam se da nisam napravio problem, izmene se uvek mogu vratiti ako zajednica tako odluči. --Damjan /razgovarajmo/ 13:30, 22. april 2009. (CEST)

Kao prvo, daj link na raspravu, a ne na arhivu. Ja ne mogu da bajam u pasulj pa da pogađam gde se ta rasprava nalazi. Drugo, to nije nikakav nerešeni problem, jer Pravopis čini mi se, lepo kaže da se imena muzičkih grupa transkribuju. Klajnovo pismo (koje je pominjao Slaven na tvojoj str. za razgovor), suprotno od onog što Slaven misli, zaista donosi još jasniju sliku kako postupati u slučajevima kako muzičkih grupa, tako i informatičkih pojmova i programa: ako su u pitanju reči koje se mogu lasno transkribovati i u transkripciji su prepoznatljive, onda se transkribuje. Ako se radi o kombinaciji brojeva i sl, bolje ne. Dakle, Ajron mejden, Grin dej i Džoj divižon ali U2 ili B52. Uostalom, nađite to pismo, pa pročitajte ponovo. Problem većine ljudi na ovoj Njiki je što bi sve uniformisali - ili SVE u transkripciju, ili ništa, a u najvećem broju slučaja to je nemoguće. --Jagoda ispeci pa reci 13:41, 22. april 2009. (CEST)

Najiskrenije pojma nemam o toj transkripciji, ali baš zato, rukovodio bih se pravopisom. To je što se mene tiče i pozdravljam sve u nadi da će ovaj razgovor proteći (kako je i počeo) mirnodopskim putem do njegovoga završetka. --Metodičar zgovor²a 13:55, 22. april 2009. (CEST)

Ja ovo Damjane, ne bih nazvala raspravom s argumentima. Zapravo, ne bih nazvala to uopšte raspravom. Javila su se dva korisnika, od kojih obojica (to je opštepoznato), nisu u ljubavi sa transkripcijom, a jedan je čak ulazio u užasne ratove izmena zbog transkripcije, pa je čak bio i blokiran zbog vandalizovanja članka, a nedavno je, čini mi se, režao na jednog novajliju koji se usudio da transkribuje NjEGOV članak, a potom dobio napad fobije i počeo da optužuje drznika za sokpapetovanje. Mislim da se mišljenje takve osobe ne može uzeti ozbiljno. U ovom linku koji ti navodiš, nije bilo rasprave, pa samim tim nije ni bilo bilo kakvog dogovora. --Jagoda ispeci pa reci 14:06, 22. april 2009. (CEST)

Članak sam vandalizovao zahvaljujući tebi i tvom konstantnom trolovanju, što si naravno zaboravila da napomeneš. Svaki put kada sam bio blokiran to je bilo zahvaljujući tebi. A stvarno mi se nešto ne da da sad kopam po tvom prljavom vešu i iznosim sve tvoje uvrede i maltretiranje mene i drugih korisnika. A i dalje sam prilično siguran da ti jesi sokpapet tog korisnika, pošto ti pravljenje sokpapeta uopšte nije strano, što si i sama priznala. Da li se tvoje mišljenje treba uzeti za ozbiljno? -- Loshmi (razgovor) 15:09, 23. april 2009. (CEST)

Zaista se ne slažem sa ovakvim rešenjem. Koliko vidim iz prilično burnih reakcija, potpuno je očigledno da ono nema podršku zajednice, a evo i na ovom mestu su izneti ozbiljni argumenti koji govore protiv ovog rešenja (u svakom slučaju suviše ozbiljni da bi jedan korisnik tek tako uzeo i po svom nahođenju razmrsio). Mladi filozof se ponašao u skladu sa smernicama Vikipedije, delovao je smelo, i to je u redu. Međutim, njegova akcija je naišla na neodobravanje zajednice, i sada je primereno (u duhu projekta) da poništi tu svoju aktivnost, i nazad na razgovore. -- Obradović Goran (razgovor) 15:08, 22. april 2009. (CEST)

Koliko ja znam nikakv dogovor nije donešen, pa sam se iznenadio kada sam vidio ona silna premeštanja noćas. Ne znam odakle Damjanu pravo da radi takve stvari bez ikakvog dogovora ovde. Rade --80.242.123.216 (razgovor) 15:14, 22. april 2009. (CEST)

Ne bih da dolijevam ulje na vatru. Ali zamislite koliko bi problema riješili da sva strana imena pišemo u originalu. Imali bi puno više vremena za pisanje članaka, a manje za natezanja. Da, znam da po Svetom Pravopisu moraju da se transkribuju strana imena, ali ima tu jedan nemali problem. U našem jeziku ne postoje svi glasovi stranih jezika, pa ponekad dolazi do vrlo neugodnih situacija oko pojedinih slova. Za primjer pogledati članak koji sam nedavno uočio Mađarska abeceda, gdje se jasno vidi da srpskom nedostaju glasovi za neka mađarska slova. Da ne počinjem o japanskom, vijetnamskom i slično, za koje sam siguran da fali toga dosta.--Miroslav Ćika (razgovor) 15:26, 22. april 2009. (CEST)

Ćiko, pa upravo zato i služi transkripcija. Transkripcija je PRILAGOĐAVANjE izgovora stranih imena srpskom glasovnom sistemu, NIJE pokušaj verodostojnog prenošenja izgovora iz stranih jezika. Dakle, svi glasovi koji NE POSTOJE u srspkom jeziku transkripcionim pravilima su ZAMENjENI nekim od onih koji postoje. A zašto? Pa zato da neko ko ne govori neki strani jezik ne lupa glavu kako nešto da pročita (a sigurno ga neće pročitati onako kako se to izgovara u original jeziku). --Jagoda ispeci pa reci 15:36, 22. april 2009. (CEST)

Ah, da. Još nešto. O pravopisnim pravilima se ne glasa. Ili se poštuju ili se ne poštuju. --Jagoda ispeci pa reci 16:27, 22. april 2009. (CEST)

Ako je ovo vikipedija na srpskom jeziku, onda bi trebalo raditi po pravopisu. Rade--80.242.123.216 (razgovor) 15:40, 22. april 2009. (CEST)

Osnovno pravilo pisanja srpskog bi trebalo biti: piši kako govoriš, čitaj kako je napisano. Ako stranci govore jedno, a mi pišemo približno ono što oni govore, kršimo sami svoja pravila - jer ne pišemo ono što oni govore.--Miroslav Ćika (razgovor) 17:38, 22. april 2009. (CEST)

I da dodam. Kad je već transkripcija često približna, bilo bi dobro da se manemo ćorava posla i pišemo u originalu, kao svi drugi narodi. Jes` da smo mi Srbi najpametniji, ali... Nešto ne vidim da drugi narodi imaju probleme sa pisanjem stranih imena u originalu, nit` ih to nešto muči k`o nas.--Miroslav Ćika (razgovor) 05:32, 23. april 2009. (CEST)

---

Moj predlog (koji će nekim možda izgledati kao truli kompromis, ali, hbg, bolje i truli kompromis nego večna i neprekinuta svađa):

Transkribovati one nazive koji se mogu lako transkribovati i gde se original ne izobličuje previše (što objedinjuje Pravopisne odredbe i Klajnove preporuke iz onog pisma). One nazive koji su kombinacija brojeva, slova itd. ne treba transkribovati (iako mislim da bi i to trebalo transkribovati, ali kao što rekoh, na delu je truli kompromis). Zatim, one naslove koji su prvobitno i u originalu transkribovani treba ostaviti takvima (kao što radimo sa člancima započetih latinicom i ćirilicom), osim onih koji spadaju u onu drugu grupu (njih bi trebalo ostaviti u originalu). Zatim, napisati naziv grupe u originalu i preusmeriti ga NA transkribovanu verziju s tim da transkribovana verzija ostane vidljiva i primarna. Ako je članak započet (odnosno, naslovljen) latinicom, a naziv grupe napisan u originalu, treba to tako ostaviti (kao u slučaju latinica-ćirilica), a transkribovani oblik napisati i usmeriti KA latiničnoj verziji (ako neko smatra da je to potrebno) s tim da latinična, netranskribovana verzija naslova ostane primarna i vidljiva.

Ako je naslov transkribovan, u samom članku treba ići samo sa transkribovanom verzijom, sem početne rečenice, u kojoj obavezno treba da se navede i originalni oblik, a takođe i IPA-zapis tog naziva. Sve strana imena u tom članku potrebno je transkribovati (osim ako nije u pitanju naziv koji se ne transkribuje iz već navedenih razloga).

Ako je naslov u originnalu (i naravno, latinicom), u prvoj rečenici, uz original navesti i IPA-zapis naziva te transkribovanu verziju u skladu s Prćićevim pravilima. U daljnjem tekstu naziv dotične grupe treba navoditi u originalu, ali sva ostala strana lična imena treba transkribovati (osim već pomenutih).

Eto, mislim da nije komplikovano (iako to možda i izgleda tako na prvi pogled), a mislim da će podjednako (ne)zadovoljne biti obe strane u raspravi.

--Sly-ah (razgovor) 16:45, 22. april 2009. (CEST)

Nažalost, taj predlog je truliji nego što izgleda na prvi pogled. Po njemu bi svako ko ne želi da poštuje pravopis jednostavno trebalo da započne članak latinicom i rekao bi:"Ja sam odabrao da počnem tako". Na taj način se samo doprinosi haosu i odstupa od pravila. (eventualno arbitrarno usvojeni dogovor bi se izrodio u svoju suprotnost)

Što se tiče IPA-zapisa - transkripcija u srpskom jeziku upravo eliminiše potrebu za time. Ne vidim ni najmanju potrebu za time.--PrimEviL | pismonoša 19:44, 22. april 2009. (CEST)

Vidim da je moja akcija izazvala burne reakcije, iako je tema koju sam tim povodom otvorio na trgu stajala mesecima bez nekog većeg odziva. Stoga, spreman sam da vratim učinjene izmene, ali bih voleo da pre toga postignemo neki načelni dogovor, da ne bi posle ponovo nešto vraćali i menjali. Iako zastupam poziciju ne menjanja originalnih naziva, prvi ću prihvatiti bilo koje rešenje zajednice, čak se ni u samu raspravu neću previše uključivati. Bitno je da svemu ovome pristupimo hladne glave, jer smatram da smo svi dovoljno zreli da to valjano rešimo i jasno formulišemo za ubuduće.--Damjan /razgovarajmo/ 22:32, 22. april 2009. (CEST)

Ja ne vidim šta fali tome da se poštuje ono što piše u knjigama, u kombinaciji sa dodatnim objašnjenjem koje je dao Ivan Klajn. Rekoh već gore, ako je ime zgodno za transkripciju i i u transkripciji prepoznataljivo, transkribovati ga. Ako je sastavljeno od brojki, crtica, slova ili je pak cela rečenica -- AC/DC, B52, U2, Everything but the Girl na primer, to ostavljati u originalu. Ali zato Ajron mejden, Džudas prist, Džoj divižon, Grin dej, Madredeus, Juritmiks, Polis, Tirs for firs, Mamas end papas, i sl. nema razloga da se ne transkribuje jer je lako prepoznatljivo i u transkripciji. Nema zaista opravdanja postizati nekakve kompromise koji idu na štetu pravopisu i koji bi samo otvorili mogućnost zloupotrebama i anarhiji, kako je to lepo Prajmal ivl napomenuo. --Jagoda ispeci pa reci 22:43, 22. april 2009. (CEST)

Jedini problem koji mnogi ovdje uporno neće da uvide je što Vikipedija nema uređivačko tijelo, nema organizma koji će da kaže mora sve ovako ili onako kao što je to običaj u klasičnim izdavačkim sistemima. Nije zadatak administratora da nameću rješenja, kako kome treba u određenom trenutku, bez da saslušaju sve strane, pa čak ni tada, jer osim ako određeni admin nije stručan za konkretnu oblast koja je predmet diskusije, on ne može da presudi, niti ponudi rješenje, nego samo da podstakne korisnike da pronađu kompromis na osnovu relevatne literature. Vikipedija se uglavnom bazira na dogovoru ljudi koji na njoj rade, pa sad bilo nam to po volji ili ne. Mi ovdje dogovorom odlučujemo koja je literatura relevantnija za neku informaciju u članku, iako možda nismo u pravu. Može da se javi neki stručnjak i kaže, ta literatura za tu i tu informaciju nije relavantna, nego je to neka druga. Transkripcije su jedna ”polemična” (da se tako izrazim) oblast Pravopisa i vidjeli smo nekoliko puta da se stručnjaci ne slažu sto posto i da među njima ima različitih interpretacija za neki konkretan slučaj. Kome se daje prednost u tom nekom konkretnom slučaju opet odlučujemo mi, koji radimo na Vikipediji, iako možda opet nismo u pravu, tj možemo lako da pogriješimo i da damo za pravo onome koji je ponudio lošiju opciju. Takođe naše interpretacije stavki Pravopisa (kao i bilo koje druge literature za koju nismo stručni) opet mogu biti pogrešne, jer niko od nas ovdje nije jezički stručnjak, barem ja ne znam da si iko ovdje tako deklarisao i da je na primjerima to i dokazao. Jeste da imamo manje ili više uspješnih korisnika na jezičke teme, ali ne možemo raditi ništa po ovom pitanju bez konsenzusa većine. Vikipedija je konsenzus i ko to ne može da prihvati, teško da će uživati u radu ovdje. Naravno konsenzus nudeći izvore i argumente najbolje što znamo, ali to ne mora automatski da znači da smo sto posto u pravu. Dakle, budimo realni i shvatimo da nam za ovu temu treba kompromis, jer je zbog nje ovdje badava utrošeno milione Džula energije na kilometarskim raspravama, žestokim svađama, napadima isl. Zar nije bilo bolje da smo to vrijeme iskoristili pišući članke, pa kada se dogovorimo o konkretnim rješenjima, sve je lako robotom ispremještati i staviti na svoje mjesto. Veoma je neproduktivno nekome ko je počeo da radi na nečemu odmah ispravljati imena čega god u stilu to tako treba jer ja kažem, odnosno jer sam ja izvukao zaključak da tako treba na osnovu Pravopisa ili čega god. Vikipedija nije gotova enciklopedija nego stalni vork in progres najbolje što MI znamo i umijemo u datom trenutku. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 22:57, 22. april 2009. (CEST)

Ja sam uvek protiv šarenila: ili trankribovati sve nazive muzičkih programa (i računarskih programa/servisa) ili sve ostaviti u originalu. Što se tiče programa, tu niko od nauke ne transkribuje da bi se izbegla konfuzija. Čak i Zavod za udžbenike za nastavna sredsta, koji svoje knjige štampa na ćirilici, ostavlja izvorna imena programa. Pa ako oni mogu... -- Bojan  Razgovor  05:50, 23. april 2009. (CEST)

Rešenja koja su različita za članke izvorno pisane ćirilicom i za članke izvorno pisane latinicom (kao što je ovo što je Slaja gore pomenuo) nisu prihvatljiva, jer se temelje na odredbi Pravopisa da je pisanje u originalu izuzetno dopušteno u latiničnom tekstu. Međutim, pošto čitaoci Vikipedije mogu čitati članke na pismu po izboru, bez obzira kojim pismom su oni izvorno pisani i uskladišteni u kodu, mi moramo obezbediti da naši članci budu pravopisno ispravni i u ćiriličnom i u latiničnom prikazu. U slučaju muzičkih sastava, koliko razumem, Pravopis je nedvosmislen po pitanju toga da se u ćirilici mora transkrbiovati, te stoga mi ovde moramo uvek transkribovati. BokicaK: problem sa tvojim argumentom je što Pravopis (ako sam dobro shvatio) ne tretira muzičke sastave i računarske programe na isti način. Za jedne je odredio manje-više obaveznu transkripciju, za druge nije. --Dzordzm (razgovor) 06:06, 23. april 2009. (CEST)

Pa ovde se već ne radi trankripcija za grupe čije bi ime postalo neprepoznatljivo. AC/DC, X-Sinner, Everything but the Girl. Dalje, šta bi bilo sa grupama čija se imena pišu različito a čitaju isto recimo Led Zeppelin vs. Lad Zeppelin, Krazy vs. Crazy, Deströyer vs. Destroyer (hipotetički, ali vrlo mogući primeri) i još se nađu u istom članku. Konfuzija samo takva. -- Bojan  Razgovor  06:21, 23. april 2009. (CEST)

Jel' ti imaš rešenje koje će u ćiriličnom prikazu biti u skladu sa Pravopisom? --Dzordzm (razgovor) 07:14, 23. april 2009. (CEST)

Molim vas, ja bih opet uputila na ono sto sam gore rekla:

Ja ne vidim šta fali tome da se poštuje ono što piše u knjigama, u kombinaciji sa dodatnim objašnjenjem koje je dao Ivan Klajn. Rekoh već gore, ako je ime zgodno za transkripciju i i u transkripciji prepoznataljivo, transkribovati ga. Ako je sastavljeno od brojki, crtica, slova ili je pak cela rečenica -- AC/DC, B52, U2, Everything but the Girl na primer, to ostavljati u originalu. Ali zato Ajron mejden, Džudas prist, Džoj divižon, Grin dej, Madredeus, Juritmiks, Polis, Tirs for firs, Mamas end papas, i sl. nema razloga da se ne transkribuje jer je lako prepoznatljivo i u transkripciji.

Zaista mislim da je to najbolje i najispravnije resenje. Bokice, ne mogu se stvari uniformisati na silu, a to bi upravo radio ako bi trazio iskuljucivu transkripciju ili iskljucivo pisanje u originalu. Jednostavno nesto sto ne moze, ne moze, ne zato sto se tako nekom cefnulo, neg jednostavno zato sto je to tako, koliko god se nama to (ne)svidjalo...--Jagoda ispeci pa reci 11:11, 23. april 2009. (CEST)

Nemam resenje, zato sve vreme trazim da se ovde napravi izuzetak u ova dva slucaja. Ne radi se o velikom slovu. Ja sam prvo pisao imena grupa transkribovano, jer su tadašnje tehničke mogućnosti tako zahtevale. A i dosta posle toga, samo to rešenje bi se sve manje sviđalo kako su imena grupa postajala sve izobličenija, a svađe oko transkripcija sve dosadnije (Dip Prpl vs Dip Perpl) -- Bojan  Razgovor  16:24, 23. april 2009. (CEST)

Da se sve lepo transkribuje kako treba, ne bi bilo ovakvih neprijatnih situacija kakve su viđene na televiziji [7] kada običan gledalac ne ume da se snađe kako se zapisuje ime grupe dok mu umešni voditelj ne pomogne. -- JustUser  d[-_-]b  20:45, 23. april 2009. (CEST)

Predlozi

Suština problema nije u transkripciji kao takvoj, već u „nakaradnoj transkripciji“, koja se potpuno odaljava od etimologije i zvučnosti pa samim tim i od originalnog značenja reči (poput Jardberds, Dip perpl, Mot d hupl, Ajzbern, Ajsd Ert, Drim tijater, Kvins of d stoun ejdž, Odioslejv, Džimi it vorld...). Ovakvi primeri se ne mogu sresti nigde van Vikipedije.

Međitim, ako pravopis nalaže transkripciju, niko ovde nije protiv toga, transkribovaćemo. Uopšte nije problem se nakon originalnog naziva (npr. Queens of the Stone Age) u zagradi nađe transkribovani naziv (Kvins of d stoun ejdž), ali problem je da takav oblik bude dominantan i da stoji u samom naslovu članka. Jer transkripcija u članku nam neće umanjiti kredibilitet, ali zbog transkribovanih oblika u naslovu Vikipedija postaje predmet sprdnje, što se prenosi i na druge oblasti.

Naravno, i ovde postoje izuzeci, odnosno neki članci bi mogli biti naslovljeni transkribovanim oblikom ako je takav oblik jasno i nedvosmisleno prihvaćen u srpskom jeziku dugo vremena (npr. Bitlsi, Rolingstonsi, eventualno Dorsi, Strenglersi, Seks pistolsi...). Kao dokaz ze to treba navesti odgovarajuće primere iz domaćih muzičkih enciklopedija. --Damjan /razgovarajmo/ 23:18, 23. april 2009. (CEST)

---

Ko o čemu, Englez o vremenu, a naš Damjan o "nakaradnoj transkripciji". Brate, dosadan si više s tim. Ko je tebe ovlastio da govoriš o "nakaradnoj transkripciji" i procenjuješ šta je "nakaradno" a šta "karadno"? Daj, oladi malo s tim i daj neki konstruktivan predlog. Nisi nego dobio administratorska prava, a već si dobrano zabrljao. Razmisli malo o tome. A nek se malo zamisle i oni koji su ti dali ta prava.

--Sly-ah (razgovor) 23:28, 23. april 2009. (CEST)

Klajnovo pismo 1

Poštovani kolega Ćosiću, Pisanje latiničnih reči u ćiriličnom tekstu dopušteno je, doduše malo preko volje, u tački 101a Pravopisa. Vidim da neke moje kolege, poznati lingvisti, u stručnim radovima, navode latinicom i duže citate, iako su na srpskom, samo zato što su u originalu bili štampani latinicom. Ja smatram da za tim nema potrebe, budući da su naša dva pisma međusobno konvertibilna. Potrebno je i neizbežno, radi naučne egzaktnosti, citiranje izvornim pismom IZRAZA i ISKAZA iz stranih jezika. Pojedine reči mogu kod nas biti pozajmljene i adaptirane, i onda ih pišemo kao naše, ali to ne važi za sintagme, rečenice ili izreke: zato ja nikad nisam priznavao pisanje tipa "aj lav ju", "se la vi", nego samo I love you, c'est la vie. Stručni termini takođe se moraju pisati izvornim pismom: recimo, latinska imena biljaka i životinja, koje Vi pominjete, ceo svet piše na latinskom, i tako treba i mi da radimo. Ako bismo hteli i njih da pišemo ćirilicom, ne bi se znalo da li naše "e" predstavlja latinsko "e", "ae" ili "oe", da li je u originalu "i" ili "y", "h" ili "ch" i tako dalje. Za strane skraćenice u praksi smo prihvatili da se mogu pisati na oba načina, dakle BBC (samo latinicom) ili Bi-Bi-Si (ćirilicom u ćiriličkom tekstu, latinicom u latiničkom). Imena u načelu pišemo adaptirano, već i zato što je u takvom obliku daleko lakša promena po padežima. U stručnim tekstovima (ne računam fusnote i bibliografiju) takođe bi trebalo pisati adaptirano, s tim da se prilikom prvog pominjanja navede i izvorni oblik u zagradi. Enciklopedija svakako spada u stručne tekstove. U njoj se ne bi smelo desiti da nigde (ni u zagradi ni u fusnoti) ne bude navedena izvorna grafija. S druge strane, pisanje ISKLJUČIVO izvornom grafijom, pogotovu za običnija imena, ličilo bi na hrvatski i sigurno bi izazvalo otpore: ne verujem da bi naši čitaoci prihvatili pisanje "Bushova poseta Mexicu", "nastupi Beatlesa i Rolling Stonesa u New Yorku" i tome slično. Ivan Klajn

Klajnovo pismo 2

Poštovana gđo ...., Pokušaću ukratko da Vam izložim teorijska načela koja leže u osnovi vaših dilema oko transkripcije. Pri tom ostaje otvoreno pitanje kako će autori novog Pravopisa primeniti ta načela, i koliko ih je moguće primeniti, budući da, kao i uvek u jeziku, nema oštrih granica, nego se kategorije neosetno prelivaju jedna u drugu. Dolazeći u naš jezik, strane reči i strana imena podložni su procesu odomaćenja (naturalizacije), što praktično znači da postaju poznati kod nas i da stiču frekvenciju upotrebe uporedivu sa frekvencijom domaćih reči. Posledica je njihova adaptacija (prilagođavanje), koja može biti najpre morfološka (npr. engleske imenice dobijaju rod i našu padežnu promenu), zatim fonetska (npr. englesko w izgovaramo kao naše v, mutni vokal u francuskom Peugeot ili nemačkom Goethe zamenjujemo našim e) i grafička (tj. pišemo fonetski umesto izvorne grafije). Ove adaptacije su zavisne od odomaćenja, kao i jedna od druge, po navedenom redu. To znači da ne vredi da razmišljate o pravopisu ako se prethodno nije ustalio naš prilagođeni izgovor (npr. pežo, Gete), a taj izgovor se neće ustaliti ako se ime nije uklopilo u našu gramatičku promenu (npr. Getea, Geteu, Geteov), bez čega nema upotrebe u govoru. Prelazeći na Vaše primere, to znači da je normalno da pišemo Vindouz, u Vindouzu, Vindouzom, kao što svi pišemo vozim se u pežou (a ne „u Peugeot-u“), dakle kao što upotrebljavamo druge poznate fabričke nazive i strana imena uopšte. To ne bi važilo za neki novi, nepoznati i višečlani naziv programa (recimo, na mom desktopu je ikona za nekakav AutoHotkey Setup 1.0.47.05 Wizard), bar dotle dok on ne postane poznat i ne svede se na jednu ili dve reči, što bi mu omogućilo da se menja po padežima. Iz istih razloga treba ostaviti u originalu naziv igre kao što je Command & Conquer: Generals, ali adaptirati neko kratko i popularno ime kao što je tetris. Upotreba skraćenica ili cifara u nazivu takođe je znak neodomaćenosti (zato recimo Pravopis, u članu 29, propisuje malim slovom avionske marke kao boing, tupoljev, junkers, ali velikim Tu-110 ili DC-9, pa i latinicom DC-9). Ja ne poznajem rok grupe, ali ako se ime V 52 kod nas izgovara po engleskom, a ne „be pedeset dva“ po srpskom), onda ga treba ostaviti u originalu – utoliko pre što se sigurno ne može menjati po padežima. U lingvistici je dugo, sve tamo negde do 1960. godine, važio princip da je jezik samo govorni, a da pisanje nije ništa drugo do tehnika za beleženje govora. Danas pisanom jeziku priznajemo autonomiju, to jest činjenicu da štampa, stručna literatura, najveći deo umetničke književnosti, a danas i Internet i i-mejl, nisu nastali beleženjem nečijeg govora niti su namenjeni čitanju naglas. Pisani dokumenti, svedočanstva, zaveštanja i sl. u celom svetu imaju veću važnost od bilo kakvog usmenog iskaza. Zato se i u priručnicima i enciklopedijama kao što je vaša (što sam već napomenuo g. Ćosiću), izvorna grafija se ne sme izostaviti. Naime, ukoliko čitalac ne zna kako se izgovara strano ime, lako će to naknadno saznati, ali ako ga poznaje samo u našoj transkripciji, neće moći ništa s njim da uradi u smislu daljeg istraživanja. Dobar primer za to je grupa U-2 koju Vi pominjete: ako je pišete „Ju tu“, neko će pomisliti da to znači „You Two“ ili „You Too“. Pri tom je ipak bitno da se izvorna grafija navede u naslovnici ili prilikom prvog pominjanja, a ne da se svaki put ponavlja. Pisanje „Windows-a“ „u Windows‑u“, „Windows-om“ u ćirilici je nepraktično, jer podrazumeva svaki put promenu fonta i upotrebu crtice (dok Hrvati nemaju ni jedan ni drugi problem). U nadi da će Vam ovaj odgovor biti od pomoći, srdačno Vas pozdravljam. Ivan Klajn

Izrada prijedloga

Evo gore ova dva Klajnova odgovora iz arhive Trga Pravopis, pa pokušajte sa izradom nekog prijedloga na osnovu njih. Možete čak premjestiti ovu diskusiju zajedno sa Klajnovim odgovorima na drugi Trg (Pravopis), ili neku stranicu u im. prostoru Vikipedija. Ovdje sam postavio da svi zainteresovani, tj. koji su pratili ovu priču, mogu da uoče. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 01:21, 24. april 2009. (CEST)

Miroslavov prijedlog

Moj prijedlog je jednostavan i možda prihvatljiv za sve. Iako sam pristalica pisanja u originalu, vidim neke teškoće s tim, uglavnom zbog mijenjanja po padežima. Zato imam slijedeći prijedlog:

• Naslovi sastavljeni od stranih riječi da se uvijek pišu u originalu kao: Rage Against The Machine.
• U prvom pasusu članka, navesti transkribovano ime a odmah zatim u zagradi original kao: Rejdž agenst d mašin (eng. Rage Against The Machine).
• Nadalje u članku koristiti samo transkribovano ime, podesno za promjene po padežima.

Ovim se po mom mišljenju otklanja problem s padežima, navodi original, i prekida (većina) natezanja oko transkripcije. Jer ljudi kad vide original neće pretjerano da se „pale“ oko transkripcije. Zovi me lonac samo me nemoj razbiti :)--Miroslav Ćika (razgovor) 15:34, 24. april 2009. (CEST)

+1 za pisanje naziva(u naslovu) u originalu. Iako nije glasanje u pitanju :) --PrimEviL | pismonoša 19:19, 24. april 2009. (CEST)

---

U samom članku obavezno da se u pravoj rečenici navede IPA-zapis naziva grupe prema ovim formulama:

originalni naziv (IPA-zapis, transkripcija)

ILI transkribovani naziv (originalni naziv, IPA-zapis).

Zatim, ukoliko je naslov članka transkribovan, napraviti naslov u originalnom zapisu i preusmeriti ga na transkribovani naslov.

ILI, ukoliko je naslov članka u obliku originalnog zapisa, napraviti (po potrebi) transkribovani naziv i preusmeriti ga na originalni.

--Sly-ah (razgovor) 21:13, 24. april 2009. (CEST)

Jagodin predlog

Evo, ja ću da rizikujem da budem dosadna, ali ću OPET da ponovim:

Treba transkribovati uvek kad je naslov grupe zgodan za transkripciju (Juritmiks, Grin dej, Mak bend, Tirs for firs, Mamas end papas, Ajron mejden, Kvin, Tejk det, Tompson tvins, Tajger, Tanderbags, Terijaki bojz, Spajs gerls, Safri duo, Prodidži itd...)

Ne treba transkribovati:

1. Kad je ime grupe sastavljeno od slova i brojeva (The B-52's, U2, B12)
2. Kad je ime grupe neka sintagma ili rečenica sa posebnim značenjem (Everything but a Girl, Rage Against Machine, Queens of the Stone Age, The Disposable Heroes of Hiphoprisy, Katrina and the Waves, Lullaby for the Working Class, The Machine in the Garden)
3. Kad je ime grupe skraćenica (AC/DC, REM)
4. Kad su znaci interpunkcije ili neki drugi pravopisni znaci delovi imena (B! Machine, Wham!, B*Witched)
5. Kad je samo pisanje imena karakterističan fazon (Bad4Good)
6. Ukratko, kad god je nemoguće staviti naslov u padež, ne transkribovati ga.

Toliko od mene, ovo je čega sam s emogla setiti sada. Svaki komentar je i te kako poželjan. --Jagoda ispeci pa reci 20:03, 24. april 2009. (CEST)

Ovo mi izgleda je bolje od unifikacije (svi isto). Stavite na predlog, ne mora samo 10 dana da traje rasprava. 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 20:22, 24. april 2009. (CEST)

Sve je bolje od unifikacije. Jezik nije matematika, niti funkcioniše po matematičkim pravilima. Ja bih ipak da se ovo prokomentariše i eventualno doda još nešto (ako ima).--Jagoda ispeci pa reci 20:40, 24. april 2009. (CEST)

Pa i ova pravila su „čista matematika“ , nema od toga bežanja. Dokle god ima pravila, može se podvesti pod ovaj pojam. 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 20:46, 24. april 2009. (CEST)

Zna li neko šta kaže jezička literatura povodom transkribovanja engleskog THE... | ðə | ðē |... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 21:10, 24. april 2009. (CEST)

Transkribuje se kao DE. Sve pise ovde. Tabele su Prciceve, Prcic je glavni izvor za ovaj tekst. --Jagoda ispeci pa reci 21:18, 24. april 2009. (CEST)

Ah, da. Možda si ti pitao šta se radi sa onim The ispred imena grupa. Ne transkribuje se. Jednostavno se izostavlja. --Jagoda ispeci pa reci 21:19, 24. april 2009. (CEST)

U redu, ali u ovim tabelama pise kako se prenosi glas TH, ali nema konkretnog primjera THE. Ispada da to E |ə| |ē| ne postoji... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 21:28, 24. april 2009. (CEST)

A da ti to svoje pitanje premestis tamo gde mu je mesto? Ovde se raspravlja o nečem sasvim drugom... Sve ti lepo piše. Prati ipa znakove i tabele i dobićeš rešenje. --Jagoda ispeci pa reci 21:38, 24. april 2009. (CEST)

Takodje si malo pomesao. TH nije glas, to su dva slova, a ta dva slova se mogu citati dvojako, tj. mogu biti oznaka za dva glasa:

/θ/ kao u Thatcher; Dorothy; Smith, ili kao /ð/, kao u Carruthers; Galsworthy; Rutherford. --Jagoda ispeci pa reci 21:48, 24. april 2009. (CEST)

Takodje bih dodala ovom svom predlogu i ovaj Slajov odozgo....--Jagoda ispeci pa reci 21:20, 24. april 2009. (CEST)

# U samom članku obavezno da se u pravoj rečenici navede IPA-zapis naziva grupe prema ovim formulama:

1. originalni naziv (IPA-zapis, transkripcija)
2. ILI transkribovani naziv (originalni naziv, IPA-zapis).
3. Zatim, ukoliko je naslov članka transkribovan, napraviti naslov u originalnom zapisu i preusmeriti ga na transkribovani naslov.
4. ILI, ukoliko je naslov članka u obliku originalnog zapisa, napraviti (po potrebi) transkribovani naziv i preusmeriti ga na originalni.

Da prenesemo ovu diskusiju na Vikipedija:Glasanje/Predlog/Smernice za transkripcije stranih imena i izraza? Dakle, koliko god vremena trebalo da se izrade neke smjernice kojima će se skoro svi složiti... Po mom mišljenju, za početak postoji spremnost da konstruktivno uredimo ovo pitanje. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 21:40, 24. april 2009. (CEST)

Ajde ti, ja ne umem to sa stranicama i podstranicama ... Uostalom ti si administrator, to je tvoj poso...--Jagoda ispeci pa reci 21:52, 24. april 2009. (CEST)

Da li bi neko bio ljubazan da objasni potrebu za IPA transkripcijom? Od 44 glasa koji postoje u engleskom jeziku, svega par njih se ne može transkribovati kvalitetno u srpski govorni sistem, a oni koji ne mogu, mogu se transkribovati približno. --PrimEviL | pismonoša 21:59, 24. april 2009. (CEST)

Transkripcija je PRILAGODJAVANJE stranih glasova srpskom glasovnom sistemu. Transkripcija NIJE verno prenošenje tih glasova. Dakle, oni glasovi kojih nema u srpskom, zamenjeni su glasovima koji postoje, a koji su im fonetski najsličniji. Transkripcija se iz drugih jezika vrši uglavnom prema pisanju, jer u jezicima uglavnom postoje čvrsta ortografska pravila. Engleski jezik NEMA pravila pisanja tj. spellinga kako oni to kažu i jedan te isti glas može se predstaviti u rečima sa više kombinacija slova, tako da nam pisanje ničemu ne služi u engleskom jeziku. Ono što jeste sigurno je izgovor, i ZATO nam služi IPA. Tvrtko Prćić je stvorio sistem transkripcije sa engleskog jezika na osnovu IPA transkripcije i time ukinuo haos i nedoslednosti koji su do tada vladali u preslovljavanju imena sa engleskog. Dakle, svrha IPA znakova je od vitalne važnosti u transkripciji s engleskog jezika. Samo treba slediti Prćićeve tabele i naravno voditi računa da se slučajno ne radi o nekom izuzetku. Postoje dva rečnika imena, jedan vlastitih drugi geografskih gde se može proveriti da neko ime nije izuzetak od pravila. Sad, nema SVIH mogućih imena, ali je ipak veliki napredak u odnosu na ono šta se imalo (a nije se imalo ništa) pre pojave g. Prćića i njegovih tabela i knjiga... Za više informacija, molim pogledati dotične knjige (ovde možete videti punu bibliografsku referencu kao i izgled samih knjiga) kao i nekoliko članaka T. Prćića i I. Klajna u časopisu Jezik danas koji su dostupni na Internetu. Nadam se da nećemo opet ulaziti u beskrajne rasprave da li treba slušati Prćića ili ne, i prošitivati ovu temu na transkripciju uopšte, jer se nadam da smo to već apsolvirali. --Jagoda ispeci pa reci 22:10, 24. april 2009. (CEST)

Pomaže pri transkripciji. U redu. Ali pošto je srpski fonetski jezik(za razliku od engleskog), ne vidim potrebu za korišćenjem koda MFA u samim člancima. Kada se jednom transkribuje naziv(pri prevođenju, ili eventualno, ako je potrebno, na strani za razgovor), da li ima potrebe za navođenjem naslova u kodu? Nemojte me pogrešno razumeti, ja nemam ništa protiv toga, jednostavno ne vidim potrebu za time, te stoga upravo to pitanje postavljam. --PrimEviL | pismonoša 22:54, 24. april 2009. (CEST)

Pa sad, nije obavezno, ali je poželjno, jer na taj način daješ još jednu korisnu informaciju. Naravno, to bi se davalo samo u uvodnoj rečenici, zajedno sa originalom ili transkripcijom, u zavisnosti o kom slučaju se radi. Osim toga, praktično je imati i IPA -- u slučaju da nije dobro transkribovano, neko ko zna, uvek ima info na izvolte, umesto da se prvo ubije tražeći IPA pa tek onda da pobija ili potvrđuje traskripciju. --Jagoda ispeci pa reci 23:07, 24. april 2009. (CEST)

Postavio sam kostur za izradu prijedloga: Vikipedija:Glasanje/Predlog/Imena muzičkih grupa i transkripcija. I mislim da je dobra ideja da se dalja diskusija prenese tamo, zajedno sa prijedlozima. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 22:18, 24. april 2009. (CEST)

Verifikatori

Kada će da počne glasanje za verifikatore početka glasanja za dobre i sjajne članke?—Džonaja ¿Por qué no te callas? 15:09, 22. april 2009. (CEST)

Evo, otvorio sam glasanje. Pozivam sve korisnike da predlože potencijalne verifikatore i da glasaju.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 10:50, 23. april 2009. (CEST)

razgovor

treba mi neko za vjezbu. aco

Sta je programska muzika???

Prezimena

Da li ima Bjelan-a u Hercegovini? Ako ima u kom su naselju?

Glasanje:Aršini

Rešio sam da otvorim glasanje za kriterijume o relevantnosti članaka, bar za oblasti oko kojih smo nekako uspeli da formulišemo te uslove. Možete glasati na Vikipedija:Glasanje/Aršini. --V. Burgić (reci...) 22:32, 26. april 2009. (CEST)

Opštine u Srbiji i BiH

E ljudi, ovi problemi se vuku kao crevo zadnja 2 meseca.

Pitanja su:

• da li nam trebaju članci o nekadašnjim opštinama koje su u međuvremenu postali gradovi. Trenutno, ne postoje članci o gradovima Novi Sad, Niš, Kragujevac, Užice i naravno Beograd, a ono što postoji - bolje da ne postoji. Kad se piše o istoriji i georgafiji nekog od ovih gradova, spomenu se i obližnja sela i geografije cele nekadašnje opštine.
• članci o mestima u Bosni i Hercegovini objedinjavaju u sebi članke o gradskom naselju i opštini (pogledajte članak Nevesinje na primer.).
• Ako bismo podelili te članke po Bosni na članak o opštini i istoimenom sedištu opštine, ja sam za to da se članci o demografiji neke opštine (nmp. Demografija Jajca sa predratnim popisima stanovništva uključe u članak o toj opštini (uz vođenje računa u teritorijalnim promenama opština). Ti članci o opštinama bi trebalo samo da pokazuju statistiku i istoriju opštine (ako je ima) -- Bojan  Razgovor  08:57, 29. april 2009. (CEST)

Vuče se to i duže. Naravno da bi trebalo prepraviti i verujem da opština više nije potrebna ako je nešto postalo grad. Pošto je grad administrativno politička jedinica lokalne vlasti, onda iz toga prirodno sleduje kakvi podaci treba da pišu. Tu malo nije jasno u vezi istorije šta treba da piše, jer ja mislim da kod grada/opštine treba samo pisana istorija o organizaciji vlasti a u naseljenom mestu o svemu od praistorije.

Mi smo u jednom momentu izdvojili opštine od naseljenih mesta (nisu sve vikipedije ovako uradile) i to forsiramo u Srbiji i za Crnu Goru. Za Bosnu se to forsira zbog demografskih tablica koje su najznačajniji deo članaka. Nisam baš oduševljen zbog toga, ali šta da radimo kada ljudi nisu u stanju da iščupaju još raznorodnih podataka. -- JustUser  d[-_-]b  10:02, 29. april 2009. (CEST)

Na to sam i mislio o istoriji opštine. Imamo posebne članke o svim opštinama Slovenije i Makedonije, a sad vidim da smo krenuli i na Bugarsku u Rumuniju. Što se tiče Bosne, u članke o optinama bi išle te demografske teblice, spisak naselja u kutijice koje postoji u svakom gradskom naselju, a koje odgovaraju opštini (površina opština, predsednik opštine). -- Bojan  Razgovor  10:11, 29. april 2009. (CEST)

P.S. Onda bi kategorija Kategorija:Opština Čačak trebalo da postane Grad Čačak i tako dalje? -- Bojan  Razgovor  10:15, 29. april 2009. (CEST)

Ostali? Zaključak? -- Bojan  Razgovor  07:02, 30. april 2009. (CEST)

S tom geografijom imamo haos i ja tu ništa ne shvatam...Te članke nije trebalo organizovati po nekom političko-organizicionom sistemu, nego po imenima gradova i mjesta. Sve što je potrebno u jednoj enciklopediji, može da stane u jedan članak i eventualno, kada članak preraste u preobiman, da se izdvajuju određene informacije u druge članke. Značajne opštine velikih gradova mogu imati svoj poseban članak, ali napraviti tri članka za neki zaseok ili opštinu od 2000 stanovnika, nema smisla niti logike. Ovo je ipak opšta enciklopedija, a ne zavod za statistiku ili zavod za teritorijalnu organizaciju (ili kako se već to zove). ---Slaven Kosanović- {razgovor} 07:48, 30. april 2009. (CEST)

Znam da nimalo ne pomažem, ali mislim da bi ovo bilo sjajno pitanje za genijalce koji su smislili da Srbiji treba nekoliko desetina gradonačelnika, zamenika gradonačelnika, gradskih menadžera, gradskih arhitekata, gradskih veća, gradskih direkcija za ovo i ono i sl. - pošto valjda 29 (ili koliko već) okružnih administracija koje takođe ne rade ništa nisu dovoljno bacanje para. Dakle, pokušao sam da nađem analognu situaciju na nekoj drugoj Vikipediji, ali je naravno nisam našao. Za kategorije se slažem da se samo preimenuju (Opština Čačak u Grad Čačak). Za same članke nisam siguran. Jednostavno, podaci za celo područje Beograda se prirodno odnose na članak Beograd, ali to nije na isti način tačno za podatke npr. o celom „gradu Vranje“ za članak Vranje. Verovatno je manje zlo da se uradi i za Vranje isto kao i za Beograd (omg), ali nisam siguran. --Dzordzm (razgovor) 09:09, 30. april 2009. (CEST)

Evo ovako da budu svi članci Šipovo (uz ispravke da se članak odnosi samo na to naselje) i Opština Šipovo (samo preimenovati). -- Bojan  Razgovor  10:36, 30. april 2009. (CEST)

Kako je Slaven naveo, trebalo bi samo obrađivati mjesta i sela, a ne opštine (ako sam ga dobro shvatio). Zato što svake dvije godine nekom pametnjakoviću padne na pamet da prekraja granice opština i šta ti ja znam. Tako su u Austrougarskoj imali neke podjele, u SHS druge, u tzv. NDH treće, u FNRJ kotare, u SFRJ općine, a u RH županije, da navedem samo primjere sa zapada. Sve je to rađeno iz niskih pobuda, da se lakše prikrije preseljavanje stanovništva i druge prljave radnje. Tako da o opštinama vjerovatno ne treba trošiti kilobajte. Država-Grad (samo naselje)-Selo i gotovo.--Miroslav Ćika (razgovor) 15:25, 30. april 2009. (CEST)

Opštine, posebno one koje danas postoje, su činjenica. Članci o njima ne treba da su dugi. Geografski položaj, površina, broj stanovnika, naselja, nešto o opštinskoj administraciji i njenoj istoriji (ako ima podataka). --Jakša (razgovor) 21:43, 30. april 2009. (CEST)

Da, ali svakih par godina treba sve preuređivati iz gore navedenih razloga:) To je ogroman posao. Baš sam juče vidio mapu na Ostavi sa predloženom podjelom Srbije na okruge. Evo nam još jednog skoro uzaludnog posla. Ali ako neko hoće s tim da se bori, samo naprijed.--Miroslav Ćika (razgovor) 15:35, 1. maj 2009. (CEST)

Mape Srbije, Jugoslavije, svijeta pod slobodnom licencom

Da li imamo negdje mape sa unesenim nazivima na srpskom, posebno za prostore Srbije i Jugoslavije? Rezolucija treba da je što veća, ali i mala je bolja od ništa.--Miroslav Ćika (razgovor) 18:04, 29. april 2009. (CEST)

commons:Category:Maps in Serbian -- Bojan  Razgovor  18:12, 29. april 2009. (CEST)

Hvala. Stvar je u jadnom stanju kako sam i mislio. Potražiću nešto na engleskom na Ostavi.--Miroslav Ćika (razgovor) 18:24, 29. april 2009. (CEST)

Obrisan članak ?

Nemogu da nađem moj članak Krivopalanačka nošnja. Koji je razlog brisanja, ako je obrisan ? --Mile (razgovor) 22:43, 4. maj 2009. (CEST)

Klikni Mile na taj crveni link i saznaces i zasto je izbrisan i ko ga je izbrisao.--Jagoda ispeci pa reci 22:46, 4. maj 2009. (CEST)

Članak je izbrisan 22. aprila, zbog toga što je više od mesec dana imao šablon Prerađivanje. Ne tako skoro dogovoreno je da se članci sa ovim šablonom srede u roku od mesec dana, ili se, u protivnom brišu. Razlog ovome je što ne želimo da imamo gomilu nesređenih članaka. Ako želiš, mogu ti iskopirati tekst u neku tvoju podstranicu, pa kad ga središ, prebaci u GIP. --geologicharka piši mi 22:56, 4. maj 2009. (CEST)

---

Da da, jebeno je lepo biti admin i ulimati nalepnice. Aj i nešto uradite. ko dade naljepnicu ? Nek mi Micku objasni zašto je obrisan ? Da se mučim i pišem a i dajem + za admina a onda vako... --Mile (razgovor) 22:58, 4. maj 2009. (CEST)

Prvo, molim te da paziš kako se izražavaš. Drugo, koliko mogu da vidim, članak je imao dve prosto proširene rečenice i jednu sliku. Nalepnicu je stavio Bokica, potpuno opravdano. Ne možeš da kriviš ni njega, a pogotovo ne Mickija koji je samo obrisao članak, koji je duže od mesec dana imao šablon prerađivanje. Rekla sam ti, ako želiš, mogu da ti prekopiram tekst. Ali nemoj da psuješ, već reci da li hoćeš ili ne. --geologicharka piši mi 23:06, 4. maj 2009. (CEST)

Ko je opet diro spomenice????

Vratite one okruglaste ćoškove, mnogo su lepše! Sad su sve kockaste i ružne... --Jagoda ispeci pa reci 00:47, 5. maj 2009. (CEST)

Hm... zar to ne zavisi od toga koji brauzer koristiš? Meni su u Fajerfoksu sa zaobljenim ćoškovima, a u ostalim sa nezaobljenim (ih, kao da objašnjavam stene ). --geologicharka piši mi 09:12, 5. maj 2009. (CEST)

Stvaarno? Nisam to znala. Evo sad vidim da jeste. Ćoškasti su i u IE. Juče sam skinula Operu, pa sam se iznenadila. A zaista, do sad sam samo koristila FF... Fala na prosvetljenju... --Jagoda ispeci pa reci 10:15, 5. maj 2009. (CEST)

Nije nimalo lako ugoditi da u svim citacima veba bude isto. To mu dodje kao Sizifov posao, buduci da se nadogradnjama citaca mijenjaju njihove unutrasnje strukture... Neki podrazumjevano sve "shvataju" kako treba (FF na primjer), a drugi se svojim posebnim tehnologijama igraju sa nervima dizajnera veba... :) --Slaven Kosanović {razgovor} 10:28, 5. maj 2009. (CEST)

Da, pogotovu IE. Mada, sad ovaj najnoviji IE8 nije tako loš.. Uglavnom se sve vidi isto kao i u FF, barem na mom sajtu, jer se do sad prikazivao skroz drugačije u IE i u FF... Ovi ćoškovi i nisu tako strašni, strašnije je to kad se npr. nešto uopšte ne vidi u zavisnosti od čitača koji koristiš...--Jagoda ispeci pa reci 10:35, 5. maj 2009. (CEST)

Samo da obavestim, u Operi šabloni za reference u više redova ne funkcionišu, tj. vidi se samo jedan red..--Jagoda ispeci pa reci 20:04, 5. maj 2009. (CEST)

A na engleskoj viki? Ako tamo rade onda treba ovdje iskopirati i izbudžiti njihov kod... Ako ne onda će rješenje problema potrajati... --Slaven Kosanović {razgovor} 20:11, 5. maj 2009. (CEST)

Bogami i IE8 vidim samo jedan red... Nemam više FF jer mi neštonije radio (zato sam ga i zamenila operom), aj neko ko ima FF nek pogleda kako se vide reference... Doduše, Vojvoda kaže da vidi dva reda, a trebalo bi tri... A u IE čak ni slova nisu mala nego su jednake veličine kao i tekst...--Jagoda ispeci pa reci 20:15, 5. maj 2009. (CEST)

Sve isto vidim na engl. viki. Isto ssamo jedan red i u Operi i u IE, i velika slova u IE...--Jagoda ispeci pa reci 20:17, 5. maj 2009. (CEST)

Kod mene je FF i vidim reference u tri reda. --Nagrakaži/laži 20:19, 5. maj 2009. (CEST)

Eto ti sad. Njiki pravljena samo za FF... --Jagoda ispeci pa reci 20:22, 5. maj 2009. (CEST)

Ja mislim da je to neka zavera admina ;) --Nagrakaži/laži 20:23, 5. maj 2009. (CEST)

Evo ja u članku Perikle (engleska i naša viki) u Safariju vidim sve kao jedan red (a trebalo bi četiri kao što vidim u FF za Mek)... Dakle, problem je takav da neće biti lako riješiv za ostale veb čitače. Sigurno su ljudi isto prijavljivali i na en viki, ali niko nije riješio ništa... Jeste Tonka, zavjera admina je na djelu... :) --Slaven Kosanović {razgovor} 20:30, 5. maj 2009. (CEST)

E, svašta! Pa čak ni svi FF ne vide isto! Vojvoda vidi dva reda, Rade tri, ti četiri, a pablon stoji za tri reda... Jel taj safari besplatan program?--Jagoda ispeci pa reci 20:50, 5. maj 2009. (CEST)

Pa jeste, postoji i verzija za Vin sa Eplovog sajta, ali ja ga ne preporučujem za Vistu, baguje ponekad na njoj... Ako si na Vin HP-u, onda probaj, pa odluči sama... --Slaven Kosanović {razgovor} 20:53, 5. maj 2009. (CEST)

E, hebiga, imam Vistu... Ma FF mi je najbolji bio dok nije poceo da mi pravi probleme sa logovanjem...--Jagoda ispeci pa reci 20:55, 5. maj 2009. (CEST)

Inače u Safariju takođe postoji isti problem (barem na Maku se vidi jedan red kao i u IE i Operi), tako da i čak da ga preuzmeš ne riješavaš ništa. Nego probaj da očistiš skroz naskroz FF sa Viste, pa restartuj računar par puta i ponovo ga instaliraj (ali najnoviju verziju). Možda tako riješiš problem sa logovanjem... --Slaven Kosanović {razgovor} 21:10, 5. maj 2009. (CEST)

NMa ne vredi. Dezinstalirala komplet i ponovo instalirala pet puta, vratila sistem na od pre mesec dana (kad je jos uvek funkcionisalo), instalirala i starije i novije verzije FF cak i onu neku Beta, i onu portabl i nista ne vredi. Ja mnogo volim FF i stvarno sam probala sve sto su mi rekli da uradim i nista nije uspelo... Svaki put mi kaze hash authorization failed. A IE tradicinano ne podnosim... --Jagoda ispeci pa reci 21:23, 5. maj 2009. (CEST)

Auu... To je dakle neki problem u registru Vindoouza... Probaj da ga očistiš/optimizuješ sa ovim (besplatna aplikacija): [8] (deinstaliraj prvo FF) Ako ovo ne uspije onda je jedino rješenje reinstaliranje Vina (mislim ako hoćeš da ti ponovo proradi sve kako treba u FF... Zatim vraćanje sistema je najgora opcija u Vinu..., prvo treba probati sa aplikacijama za čišćenje registra i deinstaliranjem određenih aplikacija koje ne koristiš... --Slaven Kosanović {razgovor} 21:48, 5. maj 2009. (CEST)

Pa da ppravo kazem, ja bih se rado resila viste, ali sam cula da je to nemoguce... Rekli mi informaticari da vista ne moze da se ukloni sa kompjutera ili tako nesto...--Jagoda ispeci pa reci 22:11, 5. maj 2009. (CEST)

Pa to se neko zezao s tobom, ja sam Vistu reinstalirao barem deset puta do sada (ne postoji OS-a koji se ne moze "ocistiti" sa diska) i na kraju sam na disk na kojem je bila instalirao Linux, a kupio novi disk, tutnuo ga pored starog i instalirao Vistu za zenu, jer nema sanse da se ova moja „gospodjica“ prilagodjava novim stremljenjima u racunarstvu i uci da se krece po "drugacijem OS-u" slobodne licence... :) Sad je zapela da joj kupim Mac, jer kao lezi joj vise od Viste... Nije ni blesava kad bolje razmislim... :) --Slaven Kosanović {razgovor} 23:26, 5. maj 2009. (CEST)

Pa to ovi spanski informaticari... Daklem, moze da se skine i da se stavi npr. XP? Hm... Moracu da probam. Nego, onaj tvoj program ne radi. Kaze da treba da ima neku dozvolu administratora, a kad kazem ok, nista se ne desi... Lepo rece rade, administratorska zavera...--Jagoda ispeci pa reci 23:40, 5. maj 2009. (CEST)

Pa ako imas definisanog korsnika sa admin pravima i jos sa lozinkom, onda treba da se ulogujes preko njega. To bi valjda trebao da zna onaj ti je instalirao Vistu... Sto se tice vracanja na XP, da moguce je, ali zavisi i od karakteristika racunara, sto bi se moglo utvrditi imajuci karakteristike/podatke o hardveru... Nego ja sam mislio na reinstaliranje viste, ili mozda da eliminises sve dosada instalirane programe (osim onih koji se podrazumjevano instaliraju sa Vinom), pa ponovo instaliras jedan po jedan, mozda tako ustanovis da mozda postoji neka nekompatibilnost medju aplikacijama. Ali to je sve posao za koji treba ohoho vremena i strpljenja... Inace, nema prave zavjere bez admina... :P --Slaven Kosanović {razgovor} 23:50, 5. maj 2009. (CEST)

Nemam vistu fizicki, dobila sam je sa racunarom, ali ne i na CD (to neki novi fazon) a programa nemam puno, uglavnom ove sto mi trebaju za internet i open ofice koji gotovo da i ne koristim... Hm, kad razmislim malo, skoro sam instalirala takodje Photoshop. A nemam na kompu nikakvu lozinku, zapravo, ne kapiram sta kazes... Ma ima, ima, i to prave pravcate, admini su uvek za sve krivi--Jagoda ispeci pa reci 23:55, 5. maj 2009. (CEST)

Problem nastaje zato što rendering endžini pokušavaju da dozvole nešto više slobode (čitaj grešaka) veb dizajnerima, pa onda renderuju nešto slobodnije. U Operi (koju i ja koristim, samo verziju za Linuks) tvrde da im je rendering potpuno u skladu sa standardima, pa zato neke brljotine se pokazuju kao da i jesu brljotine (tj. nema pozadinskog ispravljanja u stilu „šta je pisac hteo da kaže“). --V. Burgić (reci...) 21:38, 5. maj 2009. (CEST)

Viki se uglavnom podešava za FF, mislim većina ljudi koji čačkaju CSS i Javaskriptu Medijavikija, to rade preko FF... U ovim ostalim, za mnoge stvari ne znamo kako funkcionišu unutar čitača, a niko nema vremena na bacanje... --Slaven Kosanović {razgovor} 21:52, 5. maj 2009. (CEST)

SAmo da javim, SAMA SAM RESILA PROBLEMON!!! Toliko zezanja, instaliranja dezinstaliranja, a onda spazih Clear private data... Sa dva klika resih neresiv problem. I Slavene, fala na programcicu, iako mi nije resio problem, mislim da ce biti koristan...--Jagoda ispeci pa reci 21:28, 6. maj 2009. (CEST)

Laza Lazarević

Zanima me zašto je članku Laza K. Lazarević potrebno sređivanje i na šta se konkretno misli, jer prethodnom članku navodno nije trebalo sređivanje a mislim da je manje relevantnih podataka nudio čitaocima?--Anđela106 (razgovor) 16:05, 7. maj 2009. (CEST)

Premalo unutrašnjih veza. V. Vikipedija:Uputstva/Vikiveze. 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 16:11, 7. maj 2009. (CEST)

Napisala sam ti na str. za razgovor. Prvi deo članka ima poveznice, ali drugi nema. Ubačene su interviki veze, tako da zanemari tu primedbu. Takođe, iza tačaka treba da se stavlja belina, a uglavnom je nema. Negde sam ja već popravila, ali treba pregledati tekst da se ispravi i ostatak. A prethodni tekst je i te kako trebalo da nosi nalepnicu da nema izvora i sređivanja, ali šta ćeš, ne može se sve ovde uraditi kako treva... --Jagoda ispeci pa reci 16:12, 7. maj 2009. (CEST)

To sa tačkama bi vala mogao i bot. Bojan će se obradovati ako ovo proradi i preko nekog JS huka. :D 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 16:14, 7. maj 2009. (CEST)

E, vala baš, ako može bot, bilo bi super. Imaće mnogo posla u člancima Crnog Bombardera... I to ne samo iza tačaka, nego iza svih interpunkcijskih znakova ;)--Jagoda ispeci pa reci 16:15, 7. maj 2009. (CEST)

To već i radim. Samo me masovna sela nerviraju, imaju puno beline u šablonima, a ne znam smem li to da diram. -- Bojan  Razgovor  09:11, 8. maj 2009. (CEST)

Naslovna - članak . . .

Mislim da nije u redu na naslovnoj stranici bude članak o Zagrebu, jer na hrvatskoj Vikipediji postoji niz članaka sa takvim istorijskim lažima o Srbija i Srbiji da je to nenormalno. A u to tom gradu i dan-danas te mogu pretući samo ako čuju ekavicu /što se desilo jednom mom daljem poznaniku/, a mesni Srbi i dalje žive u pritaji. A mi se još hvalimo sa njihovim glavnim gradom! Uvek ispadnemo magarci. --Ant83 (razgovor) 08:10, 8. maj 2009. (CEST)

Ako postoje pouzdani izvori za stradanje Srba u Zagrebu, to se bez problema (u meri dobrog ukusa i neangažovanim tonom) može dodati u taj članak i štaviše je dobrodošlo. Vikipedija na srpskom jeziku je opšta enciklopedija čiji je cilj da čitaocima koji govore srpski jezik pruži informacije o svim temama enciklopedijskog značaja. Ako neki drugi projekat smatra da cenzurom i uskraćivanjem kvalitetnih informacija o nepodobnim temama čini uslugu svojem ciljnom čitalaštvu, to je samo njihov i problem njihovog čitalaštva. Članak Zagreb je dobio više od 80% podrške naših korisnika na skorašnjem glasanju za sjajne članke što podrazumeva i prikazivanje na naslovnoj strani, a u kojem su mogli da učestvuju svi naši korisnici. Prikazivanje na naslovnoj strani nije reklamiranje teme, nego nuđenje kvalitetnog enciklopedijskog materijala na čitanje i obrazovanje. Zbog svega navedenog članak ostaje na naslovnoj strani kao i svaki drugi izabrani članak. --Dzordzm (razgovor) 08:19, 8. maj 2009. (CEST)

Samo nešto da kažem, a molim vas da komentare zadržite za sebe (ili barem pišite o tome na nekom drugom mestu, ne na trgovima). Svojevremeno, je kod njih za naslovni članak bio predložen Petar I Karađorđević, jedan od komentara je bio da nisam za srpskog kralja (a članak je bio i kratak i nesređen). Drugi i treći put se radilo o Srbiji (smešno, ali drago mi je što članak Srbija nije izabran zbog manjka političke korektnosti). Kao što se može videti, članci nisu izrabrani, a dobar deo (ne svi) njih je glasao protiv samo zato što je to srpsko. Kada sam ih pitao što ne probiju led, rekli su mi da čekaju da se to nešto desi prvo kod nas. Za članak o Zagrebu glasali su ljudi koji nisu bili upoznati sa ovim, tako da se potvrdilo da smo otvorenije društvo. Što se tiče Zagreba, o stanju za vreme NDH nisam znao ništa (mada nije bilo teško pretpostaviti), međutim, pogledajte članak Beograd, ne spominju se Banjica i Sajmište, a članak je sjajan. Zato, ako možete objektivno da pišete o tim temama, samo napred, ali nemojte dramiti. -- Bojan  Razgovor  08:58, 8. maj 2009. (CEST)

A zašto da komentare držimo za sebe? Koga se treba bojati? Sad živim u slobodnoj zemlji, i mogu reći šta želim. Hvala ne znam ni ja kome, jer Boga nema, kako je 1941. dokazala, potocima krvi i preklanim vratovima. Kako je i sam Krleža rekao (vjerovatno misleći na Srbe, ali u stvari opisujući svoje Hrvate): „Čim se ugasi svijetlo u balkanskoj krčmi, počinju da sijevaju noževi.“

Da Bojane, nema Banjice i Sajmišta, što je žalosno i sramotno. Treba ih dodati. Ali nisu tu Srbi ubijali ljude, već Nijemci. A znamo ko je ubijao u Lepoglavi, Kerestincu, Jasenovcu... Ovako kad čovjek čita članak Zagreb, dobija se slika o europskom gradu, kulturnom, prosvijećenom... Ali ono loše kriju. Da se preko „NDH“ pređe u jednoj rečenici, to slučajno nije. Ispraviću to ja, ako niko neće, kad dođe vrijeme, jer imam puno posla dokumentirajući ostale „uljudbe“ naših vrlih susjeda. Nek živi Onjegin i demografski članci iz 1991. Samo fale oni iz 1941. za potpunu sliku o europskoj uljudbi.

Zaključak jest, toliko teksta o nekim marginalnim temama, a toliko malo o onim od interesa za srpsku istoriju. Zaista zanimljivo. Nadam se da je ovaj članak samo prijevod.--Miroslav Ćika (razgovor) 04:11, 11. maj 2009. (CEST)

Da ne politizujemo trg. Samo zato. -- Bojan  Razgovor  06:07, 11. maj 2009. (CEST)

Smernice za pisanje članaka o muzičkim grupama

Predlog smernica za pisanje članaka o muzičkim grupama je ušao u proceduru za glasanje, pozivaju se svi zainteresovani za tu oblast da se uključe sa komentarima. --Damjan /razgovarajmo/ 02:56, 9. maj 2009. (CEST)

Kako glasanje? Pa na raspravi koju si upravo uklonio nije bilo nikakvog koncenzuza niti dogovora da bi iole išta moglo da izađe na glasanje. Ovo što si postavio je samo još jedan predlog, zapravo tvoje viđenje stvari, nikako nije glasanje.

Uostalom, na glasanje treba da se stave dva predloga: vaš i naš, pa neka se Vikipedija tako odluči hoće li poštovati pravopis ili će se slediti sajtove koji čak ne koriste ni jedno od srpskih pisama!--Jagoda ispeci pa reci 03:00, 9. maj 2009. (CEST)

Polako, pa nije još glasanje, tek je u proceduri, treba prvo da prođe javnu raspravu. Prethodna rasprava je bila na mojoj korisničkoj strani. Inače, svako ima pravo da postavlja predloge. --Damjan /razgovarajmo/ 20:54, 10. maj 2009. (CEST)

Translatewiki.net update

As it is possible to transliterate from the Cyrillic to the Latin script, it would be very much appreciated when you help us at translatewiki.net to implement an automatic transliteration for the Serbian latin localisation.. Thanks, GerardM (razgovor) 16:39, 13. maj 2009. (CEST)

ćirilica

• Currently 97.48% of the MediaWiki messages and 66.71% of the messages of the extensions used by the Wikimedia Foundation projects have been localised. Please help us help your language by localising and proof reading at translatewiki.net. This is the recent localisation activity for your language. Thanks, GerardM (razgovor) 16:39, 13. maj 2009. (CEST)

latinica

• Currently 55.23% of the MediaWiki messages and 5.32% of the messages of the extensions used by the Wikimedia Foundation projects have been localised. Please help us help your language by localising and proof reading at translatewiki.net. This is the recent localisation activity for your language. Thanks, GerardM (razgovor) 16:39, 13. maj 2009. (CEST)

Srbopedija

Zdravo. Napravio sam Srbopediju, srpsku nacionalictičku enciklopediju.

Latinski nazivi

Da li trenutno postoji neko pravilo ili smjernice kako treba da izgledaju latinski nazivi za npr. biljke i životinje? Ako ne postoji ništa, bilo bi dobro da se dogovorimo. Pod tim mislim:

• Da li na početku članka, u zagradi, nakon podebljanog srpskog naziva (ako ga ima), treba da piše samo ime ili „lat. (ime)“? Dakle, da li:
  • Pingvini (Sphenisciformes) su vrsta ptica.... ili:
  • Pingvini (lat. Sphenisciformes) su vrsta ptica....
• Da li treba da se pišu normalnim ili iskošenim slovima? Dakle, da li:
  • ...veliki broj ptica iz reda pingvina (Sphenisciformes) ili:
  • ...veliki broj ptica iz reda pingvina (Sphenisciformes)
• U kutijici za sistematiku, na početku strane, sa desne strane (Taxobox), da li treba da pišemo srpske nazive i kako? Dakle, da li:
  • • Carstvo: Životinje
    • Tip: Hordati
    • Red: Pingvini
    • Porodica: Spheniscidae
    • Rod: Spheniscus
      • (i ovde, kod latinskih dijelova, da li iskošenim ili normalnim slovima?)
  • • Carstvo: Životinje (Animalia)
    • Tip: Hordati (Chordata)
    • Red: Pingvini (Sphenisciformes)
    • Porodica: Spheniscidae
    • Rod: Spheniscus
  • • Carstvo: Animalia
    • Tip: Chordata
    • Red: Sphenisciformes
    • Porodica: Spheniscidae
    • Rod: Spheniscus

Vjerujem da će mnogima „najnaučnije“ djelovati treća varijanta, ali, osim u slučaju da postoji neko striktno pravilo koje govori protiv toga, ja smatram da bi čitaocima bilo dobro olakšati čitanje i pamćenje sistematike, prije nego otežati. Mislim da će mnogi koji čitaju lakše razumjeti i bolje naučiti ako im se kaže: Životinje-Hordati-Kičmenjaci-Ptice-Pingvini, nego Animalia-Chordata-Vertebrata-Aves-Sphenisciformes. Dakle, po mom skromnom mišljenju bilo bi dobro povesti računa i o obrazovnoj vrijednosti ovakvih tabela. U svakom slučaju, o svemu ovome bismo trebali povesti računa. Pozivam i Vlodimirca da odgovori na ovo, jer sam ga često viđao da sređuje latinske nazive. --Darko Maksimović (razg.) 01:18, 17. maj 2009. (CEST)

Dakle, kao što se da primetiti iz mojih silnih izmena :) samo imena rodova i nižih kategorija pišu se iskošeno. Probali smo to poput engleza da odradimo i sa naslovom samog članka, ali nismo uspeli :( Hvala svima koji su se zdušno potrudili u tom naumu. Ponavljam, po stoti put: nema iskošavanja familije, reda, klase ili čega god sličnog. Tj, zaboravimo na upotrebu šablončića {{јез-лат|}} sem ako ne pišemo o rodu, vrsti ili podvrsti. I samo naglašavanje da je to naziv na latinskom mi je nekako preterivanje i bode oči, ali bože moj, ako tako želite pisati, ta izvol'te (ja glasam za varijantu Pingvini (Sphenisciformes)). Što se imena u taksoboksu tiče, latinski nazivi bi morali stojati pod obavezno (nemačka varijanta taksoboksa sa narodnim imenima jednostavno ubija samu poentu TAKSOboksa — taksonomske kutijice — odnosno, naučne klasifikacije određenog taksona) a da li će se kombinovati sa srpskim nazivima (tamo gde postoje) meni je takođe svejedno, znam da će to bot uraditi posle našeg dogovora. Ako se većina složi da bi trebalo imati i srpske nazive određenih taksona, ja preporučujem četvrtu varijantu, gore nepomenutu ... srpski nazivi u zagradi, a ispred njih latinski naziv. Npr, Carstvo: Animalia (Životinje). Poz, --Wlodzimierz (razgovor) 01:55, 17. maj 2009. (CEST)

imam jedno pitanje!

da li imate recnik sa spanskog na srpski i srpski na spenski?

Probaj Google Translate. Ima i španski i srpski.--Miroslav Ćika (razgovor) 15:39, 17. maj 2009. (CEST)

Otvoreno glasanje

Poštovani Vikipedijanci, smernice za pisanje članaka o muzičkim grupama su postavljene na glasanje. Pozivaju se svi zainteresovani da ostave svoj glas. --Damjan /razgovarajmo/ 01:40, 19. maj 2009. (CEST)

Navođenje srpskih prevoda

Da li u člancima o raznim piscima treba (makar u napomeni) da se navedu prevodi i izdanja njihovih dela na sprskom jeziku. Kada su u pitanju strani pisci?--Vojvoda razgovor 20:43, 20. maj 2009. (CEST)

Da. -- Bojan  Razgovor  12:59, 21. maj 2009. (CEST)

Članak

Vidi se da članak Jehovini svedoci nije neutralan,i da više liči na sektašku propagandu,nego na Vikipedijin članak.U članku je prikazana slika krsta,iako ta sekta ne priznaje krst,i mnoge delove Biblije.Takođe su i prikazane slike sektaša,koji dele sektaške knjige po ulicama.A prikazane su i smernice ka nekim njihovim sajtovima.

Članak je po meni sasvim u redu, čak vrlo dobar. Sadrži mnoge detalje o teologiji ove verske grupe. Sve je referencirano. Krst je u vezi sa šablonom o hrišćanstvu. Postoji i deo koji pominje kontrovezu o tome da li je ovo sekta, pa onaj ko ima reference, neka tu kaže šta ima. Možda bi trebalo dodati i deo o proganjanjima njihovih vernika.--Jakša (razgovor) 22:25, 25. maj 2009. (CEST)

Idol u Srbiji

Da li neko zna kako se zvanično zvalo muzičko takmičenje Idol u Srbiji. Ja sam našao naziv Idol Srbija i Crna Gora i Makedonija, ali ne znam da li je to pravo ime.--Zeljk092 (razgovor) 18:21, 28. maj 2009. (CEST)

Mislim da se zvalo Idol (samo, bez Srbija ili srpski). Gled‘o sam neke provale iz toga gdje su žiri bili Saša Dragić i Mirko Vukomanović. Valjda je to - to.--Bojan ♪ ^pjevaj♫♪ 18:25, 28. maj 2009. (CEST)

Ali kako da dam članku ime, ne mogu samo Idol, to je zauzeto.--Zeljk092 (razgovor) 18:27, 28. maj 2009. (CEST)

Pa, probaj Idol (takmičenje u Srbiji) ili Idol (Srbija) ili nešto slično. Napravi prvo višeznačnu odrednicu i napiši ta sve može biti Idol.--Bojan ♪ ^pjevaj♫♪ 18:29, 28. maj 2009. (CEST)

?

Šta znači onaj procenat ispod broja izmena koji nam se ažurira na korisničkim stranama? — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Mladifilozof (razgovor • doprinosi)

Small world. Crni Bombarder!!! (†) 01:28, 1. jun 2009. (CEST)

uh, mislim da sam ovaj put shvatio... 50.000 je postavljen broj u odnosu na koji se prikazuje procenat mojih izmena.--Damjan /razgovarajmo/ 17:20, 1. jun 2009. (CEST)

britanski ili engleski

Mislim da je potrebno spojiti neke kategorije koje se prepliću. Recimo Kategorija:Engleski glumci i Kategorija:Britanski glumci. Da li neko može da pokrene bot za ovu izmenu?--Avala (razgovor) 16:20, 5. jun 2009. (CEST)