Gradska kuća u Talinu

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Gradska kuća u Talinu (est: Tallinna raekoda) je zgrada u Starom gradu Talina, Estonija, na Trgu Gradske kuće. To je najstarija gradska kuća na čitavom Baltičkom regionu i Skandinaviji.

Dvospratna zgrada dužine 36.8 m nalazi se na južnoj strani drevnog trga; zapadni zid je 14.5 m dužine, a istočni 15,2 m.[1]

Vetrokaz Old Tomas (Stari Tomas) (est. Vana Toomas) na vrhu kule Gradske kuće, koji postoji od 1530. godine, postao je jedan od simbola Talina. Visina kule je 64 metara. Do trga vode ulice Kulasepa, ulica Dunkri i Vanaturu kael. Jedna od najkraćih ulica Talina je Raekoja tanav, koja se nalazi iza Gradske kuće.

Talinski neboderi iza gradske kuće Talina

Gradska kuća je sagrađena na mestu starog pijačnog trga. Trg gradske kuće dobio je sadašnju dužinu 1370-ih. Pokrivena drvenim krovom 1374. godine, gradska kuća je verovatno bila jednospratna kamena zgrada. Potkrovlje je korišćeno kao ostava. Fasada ove duge i uske zgrade sada je niz nosećih stubova, a još uvek se mogu videti i neki jednostavni uokvireni prozori iz ovog doba.[2]

Gradska kuća sa ogromnom salom za sastanke prvi put je pomenuta u knjizi o nekretninama 1322. godine kao "konzistorijum", koji je za to vreme imao ogromno skladište (cellarium civitatis).[1] Od tog vremena ostali su neki zidovi u istočnom delu moderne gradske kuće i sedam prozora u prizemlju i podrumu. 1364. godine nazivali su je igraonica (teatrum), a 1372. gradska kuća (rathus).[3]

Gradsko veće kontrolisalo je političke, ekonomske i delimično čak i parlamentarne aktivnosti grada. Gradska kuća je često bila sudnica i mesto iznošenja nove robe; ponekad se koristila i kao pozorište, kao što se može zaključiti iz reči „teatrum“. Zbog toga je bilo veoma važno da bude u srcu grada i izgleda reprezentativno.[4]

Iako je gradska vlast radila u Gradskoj kući do 1970. godine, ona i dalje ima ulogu reprezentativne zgrade gradske uprave i posetioce dočekuje kao mesto održavanja koncerata i kao muzej, gde se može upoznati vekovna istorijska i arhitektonska vrednost kuće.[5] Zajedno sa starim gradom u Talinu, Gradska kuća nalazi se na listi UNESCO-ve svetske baštine od 1997. godine.[6] 2004. godine, gradska kuća Talina proslavila je svoj 600. rođendan.

2005. godine gradska kuća Talina dobila je veliko priznanje   - Drugu nagradu, u kategoriji očuvanja arhitektonske baštine za oživljavanje poslednje preživele gotičke gradske kuće u severnoj Evropi i uzorno otkrivanje svih istorijskih slojeva ove ikone velike evropske tradicije opštinske vlasti. Nagrada je uručena Elviri Liver Holmstrom, direktorki gradske kuće Talina od strane španske kraljice Sofije, na ceremoniji dodele nagrada za evropsku baštinu koja je održana 27. juna 2006. u Kraljevskoj palati El Pardo, Madrid. Medalju Europa Nostra uručili su Gradskoj kući Talina na ceremoniji 15. septembra 2006. godine Sim Kalas, potpredsednik Evropske komisije, i Tomas Viloh, član odbora Europa Nostra.[7][8]

Arhitektura[uredi | uredi izvor]

Jedan od gargojla gradske kuće Talina
Pogled na Trg gradske kuće sa kule gradske kuće

Gradska kuća je u početku bila zgrada u kojoj su građani održavali sastanke. Kasnije je korišćena kao vladina zgrada, sud i mesto za uvođenje nove robe. Proces izgradnje reprezentativnih gradskih kuća počeo je u 12. veku. Obično su građene u centru grada, u blizini pijace. Gradska kuća Libeka (13—14 vek), Venecijanska duždova palata (započeta u prvoj polovini 14. veka), Gradska kuća Narva u Estoniji (sagrađena krajem 17. veka, obnovljena 1963.) i naravno, gradska kuća Talina[9] su najpoznatije.

Gradska kuća je izgrađena od sivog krečnjaka, a krov od glinenih krovnih crepova.[10] Gradska kuća je mnogo starija nego što izgleda i to pokazuje njen trenutni izgled. Stari zidovi koji se kriju iza kasnijih dograđivanja pričaju o višeslojnoj gradnji gradske kuće. Prema najnovijim istraživanjima, višefazno širenje gradske kuće odvijalo se u pet različitih perioda od zapada ka istoku. Stoga je raspored gradske kuće zakrivljen zbog čega izgleda kao trapez. U prvoj četvrtini 14. veka postojeća zgrada i podrumske prostorije su proširene. Prema rezultatima ispitivanja može se reći da je najstarija zgrada gradske kuće pokrivala zapadni deo sadašnje gradske kuće, a južni zid trenutne arkade bio je okrenut ka tržnom trgu.

1346. danski kralj je vlast u Estoniji ustupio Tevtonskom redu.[5] [11] Kao hanzeatski grad, Talin je dobio pravo da kontroliše trgovinu sa istoka, imajući takozvano pravo kao područno skladište. Brz rast trgovine i prosperitet odredili su potrebu za novim prostorijama i reprezentativan izgled gradske skupštine.[12]

Najstariji, istočni deo zgrade proširen je od 1371. do 1374. prema zapadu. Ova zgrada sadašnje dužine nije se mnogo razlikovala od kuće uglednog građanina. Spoljašnjost zgrade potiče iz 1402–1404. godine obnovom koju je vodio kamenorezac Gerke, a koja je sačuvana u ključnim karakteristikama do danas.[3][5][13] Zgrada je sagrađena na dva sprata.[2]

Iz istočnog zabata zgrade uzdiže se istaknuta oktaedarska kula koja je uglavnom ugrađena u zgradu i naslonjena na zid. Sagradio je od 1627–1628. godine G. Graf. Ima trodelni barokni toranj sa otvorenim galerijama. Toranj je visine 64 metra. Toranj je sagrađen 1627. godine, ali je konačni oblik dobio 1781. godine, a takođe je rekonstruisan i 1952. godine, nakon uništenja u Drugom svetskom ratu (arhitekta A. Kukur).[2][3] Toranj je u stilu kasne renesanse.

Dekorativni detalji su grudobran, koja deluje kao uporište, "Old Tomas", vetrokaz koji se vrti na vrhu kule (kopija originala iz 1530. godine se nalazi u Gradskom muzeju u Talinu (Linnamuuseum ). "Stari Tomas" nosi odeću gradske straže iz 16. veka. Može se nazvati simbolom Talina, čak su mu posvećene i pesme. "Stari Tomas" drži zastavu na kojoj je napisano 1996.

Sadašnji glavni ulaz sagrađen je kasnije, navodno u 18. veku. Krajem 18. veka dodati su niski aneksi na zapadnoj strani zgrade. Prozori glavne fasade su takođe više puta izmenjeni.[14] Prostorije na zapadnoj strani podruma prekrivene su rubnim svodovima koje nose jaki četvorougaoni stubovi. Jak zid odvaja zapadnu stranu podruma od primetno niže zgrade na istoku. Tokom srednjeg veka, na prvom spratu bila je trgovinska sala i komora za mučenje/vinski podrum. U srednjem veku je na drugom spratu bio sud, a pored njega su bili i blagajna, soba za vođenje računa, reprezentativna sala za građane, salon Skupštine grada (raesaal) i kuhinja Gradske kuće (raeköök).

Masivna fasada koju podržava otvoren niz arkada presečena je u grupama uskim četvorougaonim prozorima, koji su malo veći od onih u redovnim stambenim kućama.[10][15] Ove grupe prozora obeležavaju tri najvažnija ureda i reprezentativni prostor glavnog sprata, počevši od kule: soba beležnika gradske kuće, jednobrodna gradska većnica, koja je bila za sastanke članova gradske kuće, i dvobrodna većnica građana.[16] Sa limenim kvadratnim prozorima uglednici gradske većnice mogli su videti nekoliko kuća ispod većnice: vagu, apoteku, kovnicu i zatvor. Na kraju fasade je parapet koji podseća na gornji deo tvrđave sa ukrasnim otvorima. Oblik kule po uzoru na Crkvu Svetoga Duha i zadnji parapet na liniji venca fasade ukazuju na indirektne kontakte sa građevinskom umetnošću područja Rajne.[17]

Glavna fasada je ukrašena parapetom i gargojlima sa glavama zmaja. Ispunjena je arkadom, koja se sastoji od devet lukova i pruža se skoro duž cele zgrade. Pored toga, fasada je podržana sa osam stubova.[3][18] Trgovcima je bilo ugodno skloniti se ispod arkada u slučaju kiše.[10] Jedan od stubova arkade korišćen je kao stub srama. Zločinci su tu bili vezani da bi ih prikazali građanima, kako bi ih mogli osramotiti i ismevati. Imao je šinu za vrat i okove za ruke.[19] Arkada se završava glavnim ulazom gradske kuće s desne strane. Glavna vrata razlikuju se od ostalih manjih vrata po lepom ragastovu i tri stepenika, pa je vidljivo je da je to glavni ulaz.

Soba za mučenje je bila povezana stepenicama izgrađenim u severnom zidu, sa salom Gradske kuće na drugom spratu, gde je bio sud. Riznica, soba koja se nalazi na severu takođe je prekrivena bačvastim svodom. Gradski zid ove sobe je prethodno imao peć, kako bi toplim vazduhom grejao salon Gradske kuće.[20]

Sala građana[uredi | uredi izvor]

Sala građana 2012. godine

Velika sala u Gradskoj kući naziva se Sala građana.[10] Sala građana može da primi 100 ljudi, a poseduje i klavir koji se može koristiti za muzičke nastupe.[21] U ovoj nezagrevanoj reprezentativnoj dvorani su dočekivani važni gosti, muzičari, glumci i održavane bogate gozbe. Plafoni sa lukovima retko su viđeni negde drugde nego u crkvama, manastirima i tvrđavama. U stambenim kućama su obično građeni drveni plafoni.

Konzole i stubovi prekriveni su trobojnim šablonskim uzorcima. Restaurirani su prema ostatku stubova na zapadu. Sala za građane u vreme završetka projekta navodno nije bila tako prostrana kao sada. Vizuelno su sobu ukrasili slikama vinove loze, koje su verovatno prekrivale zidove i tavanicu.[22] U istočnom uglu južnog zida postoje dva mala srednjovekovna toaleta, jedan za muškarce, a drugi za žene.[23] Portal koji ide kroz istočni zid razdvaja prostoriju od salona Gradske kuće. Iznad portala je niša, čiji je početni sadržaj nepoznat. Od 1561. godine u niši stoji ploča za predsedavajućeg sa natpisom na latinskom. Na zidovima sale građana nalaze se tapiserije, naručene iz Holandije koje prikazuju prizore iz života kralja Solomona.

Salon gradske kuće[uredi | uredi izvor]

Ormani na prvom spratu Gradske kuće

Sala Gradske kuće (raesaal) je najvažnija prostorija Gradske kuće. Predsedavajući je tu održavao sastanke i sprovodio glasanje.[10] Jedna od pogodnosti salona bila je ta što je grejan. U srednjem veku, nisu sve sobe imale kamin ili neko drugo grejanje koje je moglo da obezbedi toplotu zimi, ali predsedavajući nisu mogli da obavljaju svoje dužnosti u hladnim sobama. Kaljava peć, koja stoji u uglu, pojavila se nekoliko vekova kasnije.

Salon gradske kuće Talina 2009. godine

Dva ormana za novac bila su uzidana u zidove salona Gradske kuće. Hrastova vrata ormana (hrast je vrlo izdržljivo drvo) imaju šarke od kalajisanog gvožđa. Ta vrata su bila zaključana, jer su se tu čuvali dokumenti, novac i druge vredne stvari. Gradsko veće je držalo gradskog činovnika, čiji je zadatak bio da obeleži važne stvari u dokumentima i koji je pored lepog rukopisa imao i dobro obrazovanje. Računovodstvena soba koja se zove kammerei može se zvati i Ministarstvo finansija. Tamo se vodilo računa o svim prihodima i troškovima grada. U riznicu ste mogli ući samo kroz kammerei. Tamo je bilo smešteno blago, koje se nije nalazilo u ormanima Skupštine grada.[10]

Arhitektonski model gradske kuće Talina je svoj oblik je stekao na osnovu lokalnog iskustva u obradi, arhitektonskoj tradiciji i veštinama majstora. Neki spoljni uticaji dobili su jedinstvenu interpretaciju u Talinu, oblikovali forme arhitekture na svoj način i učinili je jedinstvenom.[24]

Talinski majstori morali su poznavati javne zgrade Italije, arkade to pokazuju.[25] Arhitektura gradske kuće Talina ni na koji način ne zavisi samo od nemačkih gradskih kuća.

Istorija izgradnje gradske skupštine[uredi | uredi izvor]

Ispitivanja građevine dokazala su da se Gradska kuća nalazila na istom mestu već u 13. veku. Zgrada stara 600 godina sagrađena je na zidovima stare gradske kuće.[26] Kamena zgrada je bila tamo već 1250. godine. Zgrada sa salom za sastanke (konzistorijumom) i podrumom pominje se 1322. Kako je grad postajao sve bogatiji i moćniji, obnovljena je. Krajem 14. veka, zgrada je bila visoka kao i sada, ali bila je uska i bez kule. Samo su arkade, koje se razlikuju od sadašnjih ukazivale na činjenicu da to nije bila obična stambena kuća.[15]

Do 14. veka, Talin (staro ime: Reval) se razvio u jednu od najvažnijih luka hanzanijskog trgovačkog puta između Evrope i Rusije. 15. vek je bio vrhunac hanzanijskog grada Talina, kada je grad u velikoj meri obnovljen zahvaljujući dobiti od trgovine. Glavni artikl koji je putovao od Evrope preko Talina do Rusije bila je so. So su pratili tkanine i haringe. Metali, vino i začini su takođe bili važni. Iako su neke od pomenutih stvari ostajale na lokalnom tržištu, većina je odlazila u Rusiju. Usevi su bili najvažniji od robe koja je prevožena iz Talina ka zapadu. Raž, drvo, lan i krečnjak bili su iz Livonije. Većina građevina koje su ostale do današnjih dana potiču iz 15. veka: trgovačke kuće, crkve, dvorane esnafa iz srednjeg veka i gradska kuća.[27]

Glavni radovi počeli su početkom 15. veka. Gradsko veće proslavilo je Uskrs 1402. godine u staroj zgradi. Izgradnja je započela odmah nakon praznika. Vodeći majstor zgrade bio je verovatno kamenorezac Gerke. Moguće je da su vodeći majstori, uključujući Gerkea, došli iz područja Tompea, gde su opsežni radovi završeni u poslednjoj četvrtini 14. veka u tvrđavi, kružnom zidu Velike Tompee i u Katedrali. Na gradilište je dovezeno 600 trupaca, 581 greda, 46 pari potpornih greda i 107 tovara kamena. Kamenje je doneto iz Lasnamaea, gde se nalazio kamenolom. Imena prevoznika su dokumentovana. Za zidanje su donosili sirovo kamenje, ali neki detalji su morali biti izrađeni od rezanog kamenja. Glavne konstrukcije  - temelji, zidovi i svodovi  - sagrađeni su od krečnjaka, koji je dovožen sa krečnjačke visoravni, krečnjaka koji je dovožen iz kamenih jama u blizini grada i oni su sastavljeni pomoću krečnog maltera. Godine 1403. kamenje je izrezano i napravljena je arkada, stubovi koji podržavaju svodove, prozorske grede itd.[15] Stubove arkade i glavni portal zapadnog dela, koji su imali važnu ulogu u razvoju građevinskog stila Talina, sagradio je sam Gerke i njegovi pomoćnici.[28] Manji južni portal katedrale korišćen je kao primer. Poznato je da su u kamenolomu Ikmele napravljeni stubovi za vinski podrum i 200 blokova za spoljne uglove zgrade. Prozore je sagradio majstor Keizner, iz velike porodice kamenorezaca. Majstor Gerke i njegova dva pomoćnika platili su 5 Rigan maraka (1 Rigan marka težila je 207,8 g srebra).

Tompea
Talinska gradska kuća tokom Božića

Građevinski radovi završeni su krajem 1404. Majstori koji su postavili pločice, zastaklili prozore i očistili krhotine, dobili su platu. Gradsko veće proslavilo je Božić u novoj zgradi. Izgradnja je trajala dve i po godine. Graditelji su radili samo leti.[2][15] Beli krečni premaz prekrivao je zidove i činio čistim kamene konstrukcije, koje su vekovima bile sjajne.[29]

Građevinski radovi nastavili su se kasnije: popravljeni su krov i toranj, izmenjena stakla na prozorima i stepeništa i postavljene peći.[30] Zlatno doba istorijskog Talina bilo je razdoblje od sredine 15. veka do početka 16. veka.[31] Ekonomski napredak hanzanijskih vremena omogućavao je stvaranje predivnih kreacija arhitekture i umetnosti. Hajnrih Hartman, koji je bio iz poznate porodice livaca, krajem 16. veka pripremio je zvono za gradsku kuću. U 17. veku gradska kuća dobila je novi zvonik koji je napravio majstor graditelj Grajger Graf.[2][15]

Zvono gradske kuće Talina

1652. obnovljen je glavni ulaz gradske kuće i prenesen u centralni deo zgrade, što je karakteristično za baroknu arhitekturu. Glavni portal je bio zatvoren. Arkade i prozori podruma i prvog sprata, koji su otkrivali originalnost i reprezentativnost gradske kuće, bili su zazidani. Sala građana bila je podeljena na dva sprata i podeljena je u odvojene sobe. 1860. godine ugrađeni su četvorougaoni prozori.[2]

1944. godine toranj gradske kuće je uništen u bombardovanju Talina u Drugom svetskom ratu. Kula je obnovljena 1952. Od 1959-1960. arkade su ponovo otvorene i tragovi rekonstrukcija iz prethodnog veka su uklonjeni. U periodu od 1971 –1975. (arhitekta Tedi Bokler, dekorater enterijera Leila Partelpoeg) srušeni su zidovi i plafoni koji su kasnije sagrađeni, a gradska kuća je obnovljena u reprezentativnu instituciju Talina.[32]

Drvena konstrukcija kula, koja je obnovljena 1952. godine, delimično je istrulila do 1996. godine, a kalajna obloga je slomljena. Dakle, toranj i Stari Tomas su zamenjeni. Radovi su započeli početkom 1996, kada su pripremljeni potrebni detalji. Delovi kule su prevezeni su u Talin u junu - montaža i oblaganje bakarnim pločicama već su počeli. Trebalo je 1,4 tona bakarnih ploča za prekrivanje drvene konstrukcije kule. U poslednjoj radnoj nedelji u sredu delovi kule su sakupljeni i u početku je Stari Tomas postavljen na kulu pored kule Gradske kuće. Stari toranj je morao biti ojačan kako ne bi pao tokom radova. Postavljanje tornjeva razvio je projektni ured Sile, inženjer Danil. Planove je realizovao AS Stinger, a vodio ga je Voldemar Metsalik. Toranj je postavljen uz pomoć vazdušne platforme Pekaniska.[33]

Tokom restauracija 1970. godine obnovljena je jedna ogromna srednjovekovna dvorana, preuređena u manje odaje tokom preko 300 godina. Dimnjaci koji su sagrađeni za grejanje odaja, srušeni su od sale do plafona. Rupa u plafonu koja je tamo bila izbušena u 17. veku, bila je prekrivena malterisanim drvenim postoljem, okačenim o konopce.[34]

1996. godine Old Tomas je verovatno izgubio mač, kad je stari toranj srušen; propadao je brzo, jer je 1952. godine statua ostala neobojena i slabo učvršćena. Voda je tekla unutra i kula je brzo propadala. Tokom pravljenja nove kule i vetrokaza, ove greške su bile na umu majstorima. Stari Tomas bio je premazan crvenom bojom i delimično pozlaćen. Svetlozeleni vetrokaz navodno je sličan originalnom. Lice, vrat, noge, mač, zastava i sfera kule, na kojoj statua stoji, su zlatne boje. Primedba je 1992. godine stigla od Tedija Boklera iz AS Vana Talin. Rekao je da ranije nije postojao običaj u potpunom pozlaćivanju. Prvi Stari Tomas iz 1530. godine takođe je delimično pozlaćen. Original Starog Tomasa i gargojli sa zmajevim glavama, koji su takođe delom pozlaćeni, potvrđuju ovaj navod.[33]

Crkva Niguliste u Talinu

Toranj je do tada izgubio svoj početni oblik zbog mnogih obnova. Sadašnji toranj više liči na crkvu Niguliste (Crkva Sv. Nikole). Tanak je, tako da nema prostora za kretanje na spoljnom balkonu. Trenutni toranj je karakterističniji za kasnu renesansu 17. veka. Do građevinskih radova na jesen, toranj je bio crven, ali tada je bio obojen u zeleno. Procedura za promenu kule koštala je 1,8 milion kruna u staroj valuti (estonske krune) za gradsku upravu. Novac je uzet iz gradskog budžeta.[33]

Potkrovlje gradske kuće Talina očišćeno je 2002–2003. Tada su zanimljiva i jedinstvena otkrića pronađena tokom iskopavanja i izložena su sada na tavanu Gradske kuće.[35] Oko 300 tona/70 kamiona smeća je spušteno. Tokom čišćenja pronađeno je više od 300 nalaza, među njima su jedinstveni dokumenti i predmeti. Tokom proteklih 10 godina pregledani su, očišćeni i sačuvani, a mali deo njih nalazi se na izložbi na tavanu Gradske kuće. Tamo se mogu videti pisma gradskom veću i predsedavajućima iz 14 - 16 veka, srednjovekovna vatrogasna oprema, oruđe, revolucionarni leci iz 1905 itd. Tedi Bokler (17.05.1930. - 08.12.2005.), je bio arhitekta restauracije gradske kuće Talina od 1959. godine, do poslednje faze restauracije koja je završena prema njegovom projektu 2006. godine.[36]

2003. godine, 17. aprila, ogromni komad dimnjaka iz 17. veka, koji je pronađen u iskopu u smeću na tavanu, pao je kroz plafon velike hale i dvorana je bila zatvorena za priredbe do 5. maja. U trenutku nesreće nije bilo ljudi u sobi.

2008. godine ispod poda pronađeni su srednjovekovni bunar i različiti predmeti. Računovodstvena soba koja se nalazila na drugom spratu, koja je bila radna soba predsedavajućeg, a od kraja 19. veka do 1970-ih godina kabinet gradonačelnika, obnovljena je iste godine.

2009. godine, gradska kuća u Talinu bila je dva meseca u fazi popravki, i bila je zatvorena.

Kula gradske kuće[uredi | uredi izvor]

Kula gradske kuće sagrađena je zajedno s gradskom kućom 1402–1404. U početku je kula imala piramidalni vrh u gotičkom stilu, koju je 1627. godine zamenio renesansni vrh (visine 26 metara). Visina kule koja počinje od donjeg dela arkade je 64 metara.[37] [38]

Kula gradske kuće

Moguće je popeti se na toranj Gradske kuće i videti stari grad iz potpuno drugog ugla. Polovina prozora ima metalne mreže ispred, ostali imaju rešetke. Uzlazno stepenište je strmo, ali kako toranj nije veoma visok, to nije problem.

Mogu se videti spisi o istoriji kule. Usko stepenište omogućava samo jednom posetiocu da se penje i silazi. Stepenište koje vodi do kule ima 115 stepenica.[39] Balkon sa satom nalazi se 34 metra iznad zemlje.[40]

Stari Tomas[uredi | uredi izvor]

Stari Tomas, koji je napravljen 1530. (2009)

Lik Starog Tomasa važan je simbol Talina. Prvi vetrokaz koja prikazuje slavnog vojnika postavljen je na vrh gradske kuće 1530. godine. Moguće je da je model za vetrokaz bio seljak. Kao mladić postao je poznat po pobedi u takmičenju u samostrelu koje je održala baltička nemačka elita, gde je gađan šareni drveni papagaj postavljen na vrh stuba. On je bio jedini koji ga je oborio nakon dužeg takmičenja. Kako mu status zapravo nije dozvoljavao da se takmiči, nije dobio nagradu. Umesto toga, zahvaljujući gradonačelniku, stekao je večnu slavu kao gradski čuvar. Hrabri ratni sluga ostao je na straži sve do 1944. godine. 1952. godine spaljeni vrh tornja je obnovljen i postavljena je kopija Starog Tomasa. Original, Stari Tomas iz 1530. godine, sada se nalazi u drevnom podrumu gradske kuće.[41] 1996. Stari Tomas je ponovo zamenjen, jer je onaj iz 1952. godine bio u lošem stanju. Stari Tomas iz 1952. godine nalazi se u Gradskom muzeju u Talinu.[42] [43]

Unutrašnjost[uredi | uredi izvor]

1547. gradsko veće u Talinu naručilo je tapiserije. Tapiserije su pletene od vune obojene prirodnim bojama. Napravljene su u Holandiji u gradu Engien (Enghien). Detalji priče o kralju Solomonu prikazani su na tapiserijama. Na svakoj od njih nalaze se tri talinska grba kao identifikacija klijenta, a godina kada je tapiserija izrađena (1547) je napisana iznad grba. Od 1937. godine, ove tapiserije pripadaju gradskom muzeju Talin. U gradskoj kući u Talinu postoje kopije.

Detalj tapiserije napravljene 1547. za gradsku kućuTalina/Život kralja Solomona

Original talinskih tapiserija u dužini od 9 metara čuva se u tekstilnom skladištu Gradskog muzeja Talin. Tapiserije, stare pet i po vekova, toliko su dragocene da nije dopušteno dirati ih rukama. Kopije u gradskoj kući Talina napravila je u Oksfordu engleska kompanija pod nazivom „Hines of Oxford“ za 600. rođendan gradske kuće Talina. Izrada tapiserija izvršena je prema fotografijama i neiskorišćenim uzorcima vune uzetim sa zadnje strane tepiha.

U 20. veku bila su dva slučaja kada je Talin umalo izgubio svoje vredne tapiserije. 1909. godine se smatralo da bi bilo dobro prodati tapiserije, jer su trebale biti popunjene rupe u budžetu. Mislilo se da se u gradu može izgraditi škola ili bolnica koristeći taj novac. Srećom, istupila je zajednica. Objavljeno je veoma mnogo članaka, čak i u novinama Rige i Sankt Peterburga. Dakle, tapiserije nisu prodate. Tokom Prvog svetskog rata čuvene tapiserije su odvožene u Moskvu da bi bile bezbedno skrivene tokom rata. One su lako mogle da ostanu tamo, kao što se desilo sa imovinom Univerziteta u Tartuu. Srećom, Jan Poska je uspeo da povrati tapiserije, zajedno sa drugim dragocenostima, iz Rusije, sporazumom iz Tartua.

Goran Bo Helers, profesor Kraljevskog tehnološkog instituta u Švedskoj, pregledao je tapiserije pletene u Holandiji 1547. godine i otkrio da je u njima skrivena srednjovekovna politička poruka, jedinstveni Da Vinčijev kod, koji poziva Talin da se pridruži Evropi. Smatra da poruka u tapiserijama poziva Estoniju u katoličku državu i pod centralnu vlast Brisela. Pet stotina godina pre nego što se to dogodilo, Karlo V je pokušao da poveže različite delove Evrope u jedinstvenu Evropu. Pokušao je da postane vladar ujedinjene Evrope, a slike prikazane na tapiserijama propagirale su to 1547. godine. Holandija, zemlja u kojoj su napravljene originalne tapiserije, pripadala je tada katoličkom caru Karlu. Talin je postao luteranski za vreme reformacije. Pet i po vekova kasnije san Karla V se ostvario. Estonija je opet deo Evrope.

Sedam šarenih tapiserija koje ukrašavaju glavnu zgradu u Talinu, iz Holandije je naručio predsedavajući Arent Pakebuš, koji je unapred platio 150 marka. Nakon završetka tapiserija 1548. godine, platio je 341,5 marki i 4 šilinga. Dve tapiserije dugačke osam metara prikazuju kralja Izraela i priče o Solomonu i njegovom životu iz Starog zaveta.

Pet kraćih tapiserija prikazuje raznobojne biljne ornamente. Tapiserije su unosili u salon Skupštine grada u vrlo svečanim slučajevima. Prelepe tapiserije donošene su da bi oživele sobu i zidove, a pošto deluju i kao zaštita od vetra, učinile su je toplijom.

Grb na zidu gradske kuće Talina

Bombardovanje Talina u martu 1944. u Drugom svetskom ratu[uredi | uredi izvor]

Talin je već doživio nekoliko vazdušnih napada, ali 1944. godine, 8000 zgrada, navodno trećina glavnog grada Estonije i oko 50% njegovog stambenog prostora, uništeno je u bombaškim napadima 9. i 10. marta. Srednjovekovna kuća za vaganje, zajedno sa mnogim drugim zgradama, uništena je bombom koja je pogodila trg Gradske kuće.

Avionski napad počeo je neočekivano uveče u 19:15, a prvi talas trajao je do 21:25. U 01:00 drugi niz bombardera stigao je u grad, a bombe su padale do pola tri ujutro. Oko 280 bombardera Crvene armije učestvovalo je u oba vazdušna napada. Na grad je bačena ogromna količina eksplozivnih, zapaljivih i fosfornih bombi. Toranj gradske kuće Talina zapaljen je u prvom vezdušnom napadu.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Tallinn Town Hall”. Tallinn. Arhivirano iz originala 5. 11. 2013. g. Pristupljeno 21. 7. 2013. 
  2. ^ a b v g d đ Masso Tiit (1983). 100 ehitist. Tallinn: Valgus
  3. ^ a b v g Eesti Entsüklopeedia 9. Tallinna raekoda. Tallinn, 1996.
  4. ^ Eesti arhitektuuri ajalugu 1965
  5. ^ a b v „Tallinn Town Hall”. Tallinn. Arhivirano iz originala 12. 3. 2010. g. Pristupljeno 21. 7. 2013. 
  6. ^ „Tallinna keskaegne vanalinn” (na jeziku: Estonian). Puhkaeestis.ee. Arhivirano iz originala 09. 01. 2014. g. Pristupljeno 21. 7. 2013. 
  7. ^ „Tallinn Town Hall”. Tallinn. Arhivirano iz originala 5. 11. 2013. g. Pristupljeno 21. 7. 2013. 
  8. ^ http://www.epl.ee/news/kultuur/tallinna-raekojale-antakse-ule-euroopa-kultuuriparandi-auhind.d?id=51056474, last visited 19-07-2013
  9. ^ Eesti Nõukogude entsoklüpeedia, p. 369, Tallinn 1974
  10. ^ a b v g d đ Hahn K.-Rutt (2001). Tallinna vanalinn ehk kõnelused kummitusega. Tallinn: Tallinna Kultuuriväärtuste Amet ja Muinsuskaitseinspektsioon.
  11. ^ Tallinn Town Hall Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. oktobar 2014), tallinn.ee, visited July 20, 2013
  12. ^ Tallinn Town hall, tallinn.ee, visited July 20, 2013
  13. ^ Tallinn, lühientsoklüpeedia, 1979, p. 272
  14. ^ Eesti arhitektuuri ajalugu 1965, p 176
  15. ^ a b v g d Rannu Jelena (1983). Mineviku Tallinn. Tallinn: Perioodika
  16. ^ Eesti kunsti ajalugu, Eesti NSV Teaduste Akadeemia Ajaloo Instituut, pp. 56–57
  17. ^ Eesti kunsti ajalugu, Eesti NSV Teaduste Akadeemia Ajaloo Instituut, p. 57
  18. ^ Tallinna raekoda Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. novembar 2013), veeb.tallinn.ee, visited July 28, 2013
  19. ^ [1], Õhtuleht, vaadatud 28. juuli 2013
  20. ^ Eesti arhitektuuri ajalugu 1965, pp. 176–177
  21. ^ Tallinna raekoja ruumid[mrtva veza], veeb.tallinn.ee, July 28, 2013
  22. ^ Kangropool Rasmus (1982). Tallinna raekoda. Tallinn
  23. ^ Raekojas leiti kultuurikihi alt ligi 400-aastased seinamaalingud, epl.ee, July 9, 2013
  24. ^ The building Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. novembar 2013), veeb.tallinn.ee, visited July 31, 2013
  25. ^ Eesti arhitektuuri ajalugu 1965, p. 178
  26. ^ Raekoja ihuarst Teddy Böckler esitles raamatud raekoja leidudest, epl.ee, visited July 28, 2013
  27. ^ Soolale ehitatud linn - näitus Tallinna Raekojas, www.kul.ee, visited July 8, 2013
  28. ^ Eesti kunsti ajalugu, Eesti NSV Teaduste Akadeemia Ajaloo Instituut, p 378
  29. ^ "The official webpage of Tallinn town hall, visited July 31, 2013" http://veeb.tallinn.ee/raekoda/uus/index.php?id=36 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. novembar 2013)
  30. ^ Tallinna raekoda Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. avgust 2014), lemill.net, visited July 28, 2013
  31. ^ [2], www.tallinnhistoricalhotels.com, visited July 8, 2013
  32. ^ Tallinna raekoda, entsyklopeedia.ee, visited July 6, 2013
  33. ^ a b v Triin Parts. Tallinna raekoda sai uue torni ja uue tuulelipu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. avgust 1999), postimees.ee, visited July 28, 2013
  34. ^ Raekoja korstnajalatükk lõhkus saali lae, tallinn.ee, visited April 17, 2003
  35. ^ Tallinna raekoda eksponeerib põnevaid pööninguleide Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. septembar 2015), tallinn.ee, visited July 3, 2013
  36. ^ The official webpage of Tallinn town hall Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. novembar 2013), visited July 31, 2013
  37. ^ Tallinna raekoda, et.advisor.travel, seen July 8, 2013
  38. ^ Tallinna raekoda Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. novembar 2013), veeb.tallinn.ee, seen July 28, 2013
  39. ^ Sada viisteist astet viivad külalise raekoja torni, www.tallinncity.ee, seen July 27, 2013
  40. ^ Tallinna raekoda on facebook, facebook.com, seem July 27, 2013
  41. ^ „Tallinn Town Hall”. Tallinn. Arhivirano iz originala 5. 11. 2013. g. Pristupljeno 21. 7. 2013. 
  42. ^ Vana Toomas, geopeitus.ee, visited July 28, 2013
  43. ^ Ligi 500-aastane Vana Toomas – müüt või iidne näidiskodanik?, Pealinn, September 6, 2010

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Градска_кућа_у_Талину&oldid=26857237”