Kaligula

Kaligula
Bista Gaja Kaligule, muzej u Kopenhagenu
Lični podaci
Puno ime	Gaj Julije Cezar Germanik (po rođenju) Gaj Julije Cezar Avgust Germanik (kao imperator)
Datum rođenja	31. avgust 12. n. e.
Mesto rođenja	Ancijum, današnji Ancio, Italija, Rimsko carstvo
Datum smrti	24. januar 41. n. e. (28 god.)
Mesto smrti	Rim, Rimsko carstvo
Grob	Avgustov mauzolej
Porodica
Supružnik	(1) Junija Klaudila (2) Livija Orestila (3) Lolija Paulina (4) Milonija Cezonija
Potomstvo	Julija Druzila
Roditelji	Germanik Agripina Starija
Dinastija	Julijevci-Klaudijevci
Rimski car
Period	16. mart 37 — 24. januar 41. n. e. (3 god. 10 mes.)
Prethodnik	Tiberije
Naslednik	Klaudije

Gaj Cezar Avgust Germanik (lat. Gaius Iulius Caesar Germanicus; 31. avgust, 12. – 24. januar 41; poznatiji pod nadimkom Kaligula) bio je rimski car, vladao je od 37. godine nove ere do njegovog ubistva 41. godine nove ere. Bio je sin rimskog generala Germanika i Agripine starije, Avgustove unuka. Kaligula je rođen u prvoj vladarskoj porodici Rimskog carstva, konvencionalno poznatoj kao Julijevsko-klaudijevska dinastija.

Iako je Gaj dobio ime po Gaju Juliju Cezaru, dobio je nadimak „Kaligula“ („mala čizma“), umanjeni oblik kalige, vojne čizme, od vojnika svog oca tokom njihovog pohoda na Germaniju. Kada je Germanik umro u Antiohiji 19. godine, Agripina se vratila sa šestoro dece u Rim, gde se uplela u ogorčenu svađu sa Tiberijem, Germanikovim stricem. Sukob je na kraju doveo do uništenja njene porodice, a Kaligula je bio jedini preživeli muškarac. Tiberije se 26. godine povukao iz javnog života na ostrvo Kapri, a 31. tamo mu se pridružio i Kaligula. Nakon njegove smrti 37. godine, Kaligula ga je nasledio na mestu cara. Malo je sačuvanih izvora o vladavini Kaligule, iako je on opisan kao plemenit i umeren car tokom prvih šest meseci njegove vladavine. Nakon ovoga, izvori se fokusiraju na njegovu okrutnost, sadizam, ekstravaganciju i seksualnu izopačenost, predstavljajući ga kao ludog tiranina.

Iako je pouzdanost ovih izvora upitna, poznato je da je tokom svoje kratke vladavine Kaligula radio na povećanju neograničene lične moći cara, za razliku od suprotstavljenih ovlašćenja unutar principata. Veliku pažnju usmerio je na ambiciozne građevinske projekte i luksuzne stanove za sebe, i inicirao je izgradnju dva akvadukta u Rimu: Akva Klaudija i Anio Novus. Tokom njegove vladavine, carstvo je pripojilo kraljevstvo Mauretaniju kao provinciju. Početkom 41. godine, Kaligula je ubijen kao rezultat zavere oficira pretorijanske garde, senatora i dvorjana. Međutim, pokušaj zaverenika da iskoriste priliku da obnove Rimsku republiku bio je osujećen. Na dan ubistva Kaligule, pretorijanci su proglasili Kaligulinog strica, Klaudija, sledećim carem. Kaligulina smrt je označila zvanični kraj Julija Cezara po muškoj liniji, iako je Julijevsko-klaudijevska dinastija nastavila da vlada sve do smrti njegovog nećaka Nerona.

Porodica

Gaj Julije Cezar Germanik rođen je u Ancijumu, kao treće od šestoro preživele dece Germanika i Agripine Starije. Ime je dobio u čast svog velikog pretka, Gaja Julija Cezara. Njegova braća su bila Neron i Druz, sestre Julija Druzila, Agripina Mlađa i Julija Livila. Gaj je bio bratanac budućeg imperatora Klaudija. Gajev otac, Germanik, bio je sin Druza Starijeg i Antonije Mlađe. Druz je bio mlađi sin Livije Druzile, treće žene cara Avgusta, iz njenog prvog braka sa Tiberijem Neronom, dok je Antonija Mlađa bila ćerka Marka Antonija i Avgustove sestre, Oktavije. Njegova majka, Agripina Starija bila je kćer istaknutog rimskog generala i bliskog prijatelja cara Avgusta, Marka Vipsanija Agripe i Avgustove jedine ćerke Julije Starije. Gajeva majka, Agripina, bila je unuka imperatora Avgusta i njegove prve supruge Skribonije.

Tako je Kaligula bio potomak obe grane carske porodice, Julijevaca i Klaudijevaca.

Mladost

Caliga - cipela rimskih vojnika

Kao dečak od samo dve ili tri godine, Gaj je pratio svoga oca Germanika u pohodima na severu Germanije. Vojnike je zabavljao prizor malog Gaja odevenog u malu vojničku uniformu, uključujući čizme i oklop. Uskoro je dobio nadimak Kaligula što znači čizmice na latinskom, kao deminutiv malih čizama koje je nosio. Gaj, izgleda, nije voleo svoj nadimak. Njegovi savremenici najverovatnije ga nisu koristili u njegovom prisustvu, već bi mu se obraćali njegovim imenom — Gaj, a nakon što je postao imperator njegovo ime je glasilo Gaj Cezar.

Prema zapisima rimskog istoričara Svetonija, Gajev otac, Germanik, otrovan je u Siriji od strane agenta imperatora Tiberija, koji je u Germaniku video političkog rivala. Germanik je bio veoma popularan, ne samo među vojnicima, već i među rimskim narodom, pa je njegova smrt izazvala opštu žalost i revolt u Rimu, budući da su mnogi priželjkivali da Germanik postane novi car. Kao Germanikova udovica, Agripina je uživala simpatije rimskog naroda. Pošto je verovala da iza smrti njenog muža stoji car, Agripina je došla u sukob sa Tiberijem, pa je u nekoliko navrata javno izazvala cara. Nakon očeve smrti, mladi Gaj je odgajan u domu svoje majke, dok se njeni odnosi sa Tiberijem nisu pogoršali. Tiberije nije dozvolio Agripini da se preuda, bojeći se da bi njen suprug mogao postati njegov rival. Agripina i Kaligulin brat Neron proterani su iz Rima 29. n. e. pod optužbama za izdaju.

Adolescent Kaligula je potom poslat da živi sa svojom prababom, Tiberijevom majkom, Livijom. Nakon njene smrti 29. nove ere, mladi Kaligula živeo je sa Antonijom Minorom, majkom svog oca Germanika.

Kaligulina bista, muzej Luvr, Pariz.

Njegov brat Druz Cezar zatvoren je 30 n. e. zbog optužbi za izdaju, a drugi brat Neron umro je u progonstvu od gladi ili samoubistva. Svetonije piše kako su nakon progonstva majke i braće, Kaligula i njegove sestre bili ništa do Tiberijevi zatvorenici, pod stalnom stražom vojnika.

Kaligula je 31. godine predat ličnoj Tiberijevoj brizi na ostrvu Kapri, gde je car živeo već šest godina nakon svog povlačenja iz Rima. Na iznenađenje mnogih, Tiberije je poštedeo Kaligulu. Prema antičkim istoričarima, Kaligula je bio odličan glumac, sposoban da prepozna opasnost, skrivajući svoju odbojnost i prezir prema Tiberiju. Posmatrač je rekao o Kaliguli: Nije postojalo boljeg sluge ili goreg gospodara.

Nakon što je je postao imperator, Kaligula je tvrdio kako je planirao ubiti Tiberija bodežom da bi osvetio smrt svoje majke i braće. Ipak, iako je uneo oružje u Tiberijevu ložnicu, nije ubio imperatora, i umesto toga bacio bodež na pod. Navodno, Tiberije je znao sve o ovom incidentu ali se nikada nije usudio da preduzme nešto povodom toga. Svetonije kaže kako je Kaligula već bio okrutan i opak, on piše da je Tiberije doveo Kaligulu na Kapri, njegov cilj bio je da omogući Kaliguli da živi zbog toga da bi: ... se pokazao kao propast sebe i svih ljudi, i da je negovao zmiju za Rimski narod i Faetona za svet.

Tiberije je 33. n. e. počastvovao Kaligulu počasnom kvesturom, poziciju koju je držao do svog uspinjanja na presto. U međuvremenu, i Kaligulina majka i brat Druz umrli su u progonstvu. Kaligula je bio nakratko oženjen sa Junijom Klaudilom 33. ali ona je umrla na porođaju sledeće godine. Kaligula je provodio vreme sprijateljivši se sa pretorijanskim prefektom, Nevijem Sutorijem Makronom, važnim saveznikom. Makron je govorio pozitivno o Kaliguli Tiberiju, pokušavajući da odstrani svaku odbojnost ili sumnju imperatora prema Kaliguli. Kaligula je 35. n. e. imenovan za zajedničkog Tiberijevog naslednika, zajedno sa Tiberijem Gemelom.

Vladavina

Kada je Tiberije umro, 16. marta 37. godine nove ere njegova imanja i titule principata ostavljeni su Kaliguli i Tiberijevom unuku Gemelu, i njih dvojica trebalo je da budu savladari. Iako je Tiberije imao 78 godina i bio na samrti, pojedini antički istoričari i dalje tvrde da je ubijen. Tacit piše da je Tiberija jastukom ugušio pretorijanski prefekt Makron, da bi ubrzao Kaligulin dolazak na vlast, na radost rimskog naroda, dok je po Svetoniju moguće da je sam Kaligula počinio ubistvo iako ovo ne pominje nijedan antički drugi istoričar. Seneka Stariji i Filon Aleksandrijski, pisali su za vreme Tiberijeve vladavine, kao i Josif Flavije, zabeležili su da je Tiberije umro prirodnom smrću.

Rana vladavina

Podržan od strane Makrona, Kaligula je poništio Tiberijev testament u delu koji se odnosio na Gemela, na temeljima ludila, ali je u drugim slučajevima izvršio Tiberijeve želje.

Julija Druzila, Kaligulina sestra

Kaligula polaže pepeo svoje majke i braće u grobnicu svojih predaka, Eustache Le Sueur, 1647.

Kaligula je prihvatio moći principata, koje mu je poverio senat, i ušao je u Rim, 28. marta praćen masom koja mu je klicala, pozdravljajući ga poklicima Naša Beba i Naša Zvezda. Kaligula je opisan kao prvi imperator kome su se divili svi: Na celom svetu, od izlazećeg do zalazećeg sunca. Kaligulu su mnogi voleli pošto je bio voljeni sin popularnog Germanika, i jer nije bio Tiberije. Kaže se, sudeći po Svetoniju, da je više od 160.000 hiljada životinja žrtvovano tokom tri meseca javnog slavlja u čast početka nove vladavine. Filon opisuje prvih sedam meseci Kaliguline vladavine kao potpuno srećne.

Kaligulini prvi postupci, rečeno je, bili su velikodušni, iako mnogi politički motivisani. Da bi dobio podršku, davao je novčane bonuse vojsci, uključujući i Pretorijansku gardu, gradske vojnike i one izvan Italije. Uništio je Tiberijeve zapise o izdajama, objavio da su suđenja zbog izdaje stvar prošlosti i vratio one koji su poslati u progonstvo. Pomogao je onima opterećenim carskim poreskim sistemom, prognao određene seksualno devijantne, i organizovao raskošne spektakle za publiku, poput gladijatorskih bitaka. Kaligula je prikupio i vratio pepeo svoje majke i braće i pohranio ih sopstvenim rukama u Avgustov mauzolej.

Ali sve se promenilo oktobra 37. n. e. kada se imperator ozbiljno razboleo. Ubrzo se oporavio ali rečeno je kako se mladi imperator pretvorio u čudovište, pošto je počeo da ubija ili šalje u progonstvo ljude bliske sebi ili one koje je video kao ozbiljnu pretnju. Pogubio je svog rođaka i usvojenog sina Tiberija Gemela što je razbesnelo njegovu i Gemelovu zajedničku baku Antoniju Mlađu. Rečeno je da je počinila samoubistvo, iako Svetonije navodi da ju je zapravo Kaligula otrovao. Takođe je naredio pogubljenja svog zeta Marka Junija Silana i šuraka Marka Lepida. Njegov stric Klaudije je pošteđen samo zato što ga je Kaligula zadržao kao predmet podsmeha. Imperatorova omiljena sestra, Julija Druzila, umrla je 38. od groznice. Kaliguline dve preostale dve sestre, Livila i Agripina Mlađa prognane su nakon neuspele zavere poznate kao Zavera tri bodeža. Prezirao je što je bio unuk generala Agripe i oklevetao je Avgusta ponavljajući neistinu kako je njegova majka zapravo rođena iz incestuozne veze između Avgusta i njegove ćerke Julije Starije.

Reforme

Kaligula se, počevši od 38. godine, posvetio političkim i javnim reformama. Objavio je izveštaje o javnim fondovima, koji nisu bili dostupni za vreme Tiberijeve vladavine. Pomogao je onima koji su izgubili imanja u požarima, ukinuo pojedine nepopularne poreze, i dodelio javne nagrade na gimnastičkim svečanostima. Primio je i nove članove u red senatora i vitezova (lat. equites).

Možda i najznačajnije, obnovio je praksu demokratskih izbora. Sudeći po Kasiju Dionu, ovaj postupak je bio popularan među masama .

Tokom iste godine, ipak, Kaligula je kritikovan zbog pogubljenja ljudi bez suđenja i prisiljavanja svog pomoćnika Makrona da počini samoubistvo.

Finansijska kriza i glad

Po zapisima Kasija Diona, finansijska kriza izbila je 39. n. e. Svetonije stavlja početak krize u 38. Kaligula nije štedeo novac koji je koristio za dobijanje podrške. Njegova velikodušnost i ekstravagancija iscrpli su državnu kasu. Antički istoričari navode da je Kaligula počeo lažno optuživati, kažnjavati i čak pogubljivati pojedince a sve u svrhu oduzimanja njihovih poseda.

Agripina Starija, Kaligulina majka

Antički istoričari opisuju nekoliko Kaligulinih očajničkih poteza. Sa ciljem prikupljanja novčanih sredstava, imperator je zatražio od javnosti da pozajmljuje državni novac. Kaligula je počeo naplaćivati porez na tužbe, brak i prostituciju. Pored toga, počeo je sa aukcijama života gladijatora u javnim prilikama. Testamenti koji su ostavljali predmete Tiberiju tumačeni su kako bi umesto toga ostavili imovinu Kaliguli. Centurioni čija je imovina zadobijena pljačkanjem primorani su da predaju plen državi.

Mnogi nadzornici rimskih puteva optuženi su za nesposobnost i proneveru državnih sredstava i prisiljeni su da vrate novac. Sudeći po Svetoniju, tokom prve godine Kaliguline vladavine protraćeno je 2.700.000.000 sestercija koje je Tiberije nagomilao svojom štedljivom politikom. Imperatorov rođak, Neron Cezar, zavideo je i divio se činjenici kako je Gaj brzo potrošio ogromno bogatstvo koje mu je Tiberije ostavio.

Kratkotrajna glad nepoznatih razmera desila se, možda izazvana finansijskom krizom, ali prema Svetonijevim tvrdnjama glad je usledila nakon Kaligulinog otimanja javnih vagona sa pšenicom, a Seneka kao uzrok navodi da su Kaligulini ambiciozni građevinski poduhvati ometali snabdevanje žitom.

Izgradnja

Uprkos finansijskim poteškoćama, Kaligula je pokrenuo nekoliko građevinskih projekata tokom svoje vladavine. Neki su bili za javno dobro, a drugi su služili kao propagandno sredstvo.

Vatikanski Obelisk koji je Kaligula iz Egipta preneo u Rim. Nalazio se u centru velikog hipodroma koji je Kaligula izgradio

Josif Flavije opisuje kao Kaligulin najveći doprinos poboljšanje luke u Regijumu i na Siciliji, što je omogućilo veći uvoz žita iz Egipta. Ova poboljšanja su moguće učinjena kao odgovor na glad.

Kaligula je završio izgradnju avgustovog hrama i Pompejevo pozorište i otpočeo izgradnju amfiteatra blizu Septe. Proširio je i carsku palatu. Započeo je i izgradnju akvadukta Akva Klaudija i Anio Novus, što je Plinije Stariji smatrao inžinjerijskim čudima. Izgradio je ogromni hipodrom poznat kao Circus of Gaius and Nero i morem je transportovao veliki obelisk iz Egipta (poznat kao Vatikanski Obelisk) podigavši ga u centru Rima. Ovaj obelisk danas se nalazi na trgu Svetog Petra u Vatikanu.

U Sirakuzi, popravio je zidine grada i hramove bogova. Gradio je nove puteve, starajući se da svi postojeći budu u dobrom stanju. Planirao je da ponovo izgradi Polikratovu palatu u Samosu, da završi hram Apolona u Efesu kao i da osnuje grad visoko u Alpima. Takođe je planirao i prokopavanje kanala u Istimu u Grčkoj, poslavši glavnog centuriona da nadgleda radove.

Jedan od Kaligulinih spektakularnih poteza jeste izgradnja privremenog plutajućeg mosta korišćenjem brodova kao pontona. Most se prostirao na više od dve milje, od odmarališta Baje sve do obližnje luke Puteoli. Rečeno je kako je most trebalo da nadmaši most persijskog kralja Kserksa Velikog pomoću koga je on prešao Helespont. Kaligula, čovek koji nije znao da pliva, jahao je svog omiljenog konja Incitata preko novoizgrađenog mosta, noseći oklop Aleksandra Velikog. Ovaj ceo postupak prkosio je predviđanju Tiberijevog proroka, Trazila od Mendesa, da Kaligula: ”Ima šansi da postane imperator koliko i da jaše konja preko zaliva Baje”.

Još jedan grandiozni poduhvat predstavlja izgradnja dva masivna broda, koja su izvađena sa dna jezera Nemi tokom diktature Benita Musolinija. Brodovi su među najvećima zabeleženim u antičkom svetu. Veći je služio kao Kaligulina palata a manji kao Dijanin hram.

Veći brod, zapravo kompleksna ploveća palata, posedovao je mermerne podove i vodovod između ostalih brojnih pogodnosti. Trinaest godina nakon što su izvađeni, brodovi su uništeni u napadu za vreme Drugog svetskog rata i skoro ništa od trupa nije preostalo, iako je mnogo drugih arheoloških blaga koja su pronađena na brodovima ostalo netaknuto i danas se nalaze u muzeju blizu jezera Nemi Nazionale Romano (Palazzo Massimo) u Rimu.

Sukob sa senatom

Odnosi između senata i Kaligule pogoršali su se u trećoj godini njegove vladavine. Predmet njihovog spora je nepoznat. Više faktora je pogoršavalo ovu zavadu. Senat je postao naviknut da vlada bez imperatora u periodu od povlačenja Tiberija na ostrvo Kapri 26. n. e. i Kaligulinog dolaska na vlast. Pored toga, Tiberijeva suđenja za izdaju odstranila su brojne pro-Julijevske senatore poput Asinija Gala.

Naposletku je Kaligula ponovo aktivirao Tiberijeve zapise i na osnovu njih zaključio da su mnogi senatori nepouzdani. Naredio je novi talas istraga i suđenja. Zamenio je konzula a nekoliko senatora je pogubljeno. Svetonije govori kako su drugi senatori poniženi tako što su bili prisiljeni da ga čekaju i trče za njegovim kočijama.

Uskoro posle raskida sa Senatom, Kaligula se suočio sa nizom zavera. Krajem 39. n. e. osujećena je zavera u kojoj je učestvovao njegov šurak. Ubrzo posle toga, guverner Germanije, Gnej Kornelije Lentul Getulik, pogubljen je zbog svojih veza sa zaverom.

Zapadna ekspanzija

Kaligula je 40. godine proširio Rimsko carstvo prema Mauritaniji i načinio je značajan pokušaj da osvoji i Britaniju. Britanija je naposletku osvojena pod Klaudijem, nekoliko godina kasnije.

Mauritanija

Mauritanija je bila pod Rimskim protektoratom a njen vladar, Ptolemej od Mauritanije, vladao je kao rimski klijentski kralj. Kaligula ja pozvao Ptolemeja u Rim i onda ga iznenada pogubio. Mauritanija je aneksirana a zatim podeljena u dve provincije, Mauritaniju Tingitanu i Mauritaniju Cesarensis. Plinije tvrdi da je podela delo samog Kaligule ali Kasije Dion navodi da je 42. n. e. izbio ustanak, koji su ugušili Gaj Svetonije Paulin i Gnej Hosidije Geta, i da se podela dogodila tek posle toga. Zabuna je možda potekla od Kaliguline prvobitne odluke da podeli provinciju, ali je implementacija odložena usled pobune.

Detalji događaja u Mauritaniji 39 — 44 n. e. su nejasni. Kasije Dion je napisao čitavo poglavlje o Kaligulinoj aneksiji Mauritanije, ali ti zapisi su danas izgubljeni. Kaligulini potezi naizgled su imali striktni lični politički motiv - a to su strah i ljubomora na njegovog rođaka Ptolemeja - tako da ova ekspanzija nije proistekla iz važnih vojnih ili ekonomskih potreba. Ipak, Takfarinova pobuna pokazala je izloženost Prokonzulstva Afrike sa zapadne strane i nesposobnost podložničkih kraljeva Mauritanije da obezbede zaštitu provinciji, te je tako moguće da su Kaliguline akcije odvažan odgovor na potencijalne buduće pretnje.

Britanija

Moguće da je postojao pohod na Britaniju koji je obustavljen. Antički istoričari narugali su se ovom pohodu navodima o Galima preobučenim u Germane na Kaligulinom trijumfu u Rimu, a pored toga beleže i naredbe Rimskim vojnicima da skupljaju školjke sa obale. Malo osnovnih izvora ne slažu se oko onoga što se zaista dogodilo. Moderni istoričari izneli su veliki broj teorija u pokušaju da objasne ove postupke. Kaligulino putovanje na obale Lamanša bila je moguće samo izviđačka misija. A postoji mogućnost da je misija pokrenuta sa ciljem prihvatanja predaje Britanskog poglavice Adminija.

Božanstvo

Ruševine hrama Kastora i Poluksa na Rimskom Forumu Drevni izvori, ali i nedavni arheološki dokazi, ukazuju na to da je u jednom momentu Kaligula proširio palatu koja je tako spojena sa hramom.

Kada je nekoliko kraljeva došlo u Rim da mu se poklone, počeli su raspravu o svom plemenitom poreklu, Kaligula je povikao: Neka bude jedan Bog, jedan kralj!

Kaligula je uskoro počeo sprovoditi kontroverznu religioznu politiku. Počeo se pojavljivati odeven poput raznih polubogova kao što su Herkules, Merkur i Apolon. Navodno, počeo je sebe predstavljati kao boga pri sastancima sa političarima i bio je oslovljavan kao Jupiter u nekim situacijama i javnim dokumentima.

U Rimu je podignuto nekoliko hramova posvećenih njemu. Hram Kastora i Poluksa na Forumu direktno je povezan sa carskim kompleksom na Palatinu, i posvećen je Kaliguli. Povremeno bi se u hramu pojavljivao sam imperator, predstavljajući se kao bog u javnosti. Naredio je da se uklone glave sa raznih statua bogova i potom ih je zamenjivao svojim. Rečeno je da je želeo da bude poštovan kao Neos Helios — Novo Sunce. Zaista, bio je predstavljen kao bog sunca na egipatskim novčićima.

Kaligulina religiozna politika bila je u diskontinuitetu sa onom njegovih prethodnika. Prema Kasiju Dionu, živi carevi mogli su biti poštovani kao božanstva na istoku, ali u Rimu, vladari su proglašavani bogovima tek nakon smrti. Avgustov duh bio je poštovan u javnosti povremeno, ali, Dion ovo opisuje kao ekstremni akt od kojeg su se imperatori uglavnom uzdržavali. Kaligula je odveo stvar dalje i naterao građane Rima, uključujući i senatore, da ga poštuju kao živog boga.

Istočna politika

Kaligula je morao ugušiti nekoliko pobuna i zavera u istočnim provincijama tokom svoje vladavine. U tim akcijama imao je pomoć svog dobrog prijatelja Iroda Agripe koji je postao guverner teritorija Bataneje i Trahonitisa nakon što je Kaligula postao imperator 37. godine nove ere.

Uzrok tenzijama na istoku bio je komplikovan, uključujući širenje grčke kulture, rimskog prava i prava Jevreja u imperiji.

Kaligula nije verovao prefektu Egipta, Aulu Aviliju Flaku. Avilije je bio lojalan Tiberiju, učestvovao u zaveri protiv Kaliguline majke i imao veza sa egipatskim separatistima. 38. godine Kaligula je poslao Iroda Agripu nenajavljenog u Aleksandriju da bi proverio Avilija. Prema Filonu, Agripina poseta dočekana je podrugljivo od strane grčke populacije koja je videla Agripu kao kralja Jevreja. Avilije je pokušao umiriti Grke i Kaligulu tako što je statue impreratora postavio u jevrejskim sinagogama. Kao rezultat toga, u gradu je izbila pobuna. Kaligula je reagovao uklanjanjem Avilija sa funkcije a zatim naredio njegovo pogubljenje.

Irod Agripa optužio je Iroda Antipu, tetrarha Galileje i Pareja, da planira pobunu protiv rimske vlasti uz pomoć Parćana. Irod Antipa priznao je optužbe i Kaligula ga je poslao u progonstvo. Irod Agripa je nagrađen njegovim teritorijama.

Protesti su ponovo buknuli i Aleksandriji 40. godine između Jevreja i Grka. Jevreji su optuženi za nepoštovanje imperatora. Sukobi su se dogodili u gradu Jamniji. Jevreji su bili besni zbog podizanja oltara od gline i uništili su ga. Kao odgovor, Kaligula je naredio podizanje sopstvene statue u jerusalimskom hramu, zahtev protivan jevrejskom monoteizmu. U ovom kontekstu, Filon piše da se Kaligula: Odnosio prema Jevrejima sa posebnom sumnjičavošću, kao da su oni jedine osobe na svetu koje su gajile želje u suprotnosti sa njegovim.

Guverner Sirije, Publije Petronije, bojeći se građanskog rata u slučaju da se Kaligulina naredba sprovede, odložio je primenu za skoro čitavu godinu. Agripa je konačno ubedio Kaligulu da povuče naređenje. Međutim, Kaligula je planirao da lično ode u Jerusalim i tamo postavi svoju bistu u jevrejskom hramu.

Skandali

Rimski sestercij sa likom Kaligule, oko 38. n.e. Na reversu su prikazane tri Kaliguline sestre, Agripina Mlađa, Julija Druzila i Julija Livila sa kojima je, sudeći po glasinama, Kaligula imao incestuozne odnose

Filon Aleksandrijski i Seneka Mlađi opisuju Kaligulu kao ludog imperatora koji je bio samo-opsednut, besan, ubijao iz hira, i koji se odavao prevelikom trošenju i seksu. Optužen je da je spavao sa suprugama drugih ljudi i da se posle time hvalio, za ubijanje iz čiste zabave, namerno traćenje novca za izgradnju mosta, izazivanje gladi, i želju da njegova statua bude podignuta u jerusalimskom hramu. Jednom, na nekim igrama kojima je predsedavao, naredio je svojim stražarima da bace celu jednu sekciju publike u arenu, da bi ih tokom pauze pojele životinje, jer nije bilo kriminalaca za pogubljenje i bilo mu je dosadno.

Ponavljajući ranije priče, kasniji izvori, Svetonije i Kasije Dion, pružaju različita svedočenja koja govore o Kaligulinom ludilu. Optužuju Kaligulu za incest sa svojim sestrama, Agripinom Mlađom, Druzilom i Livilom, i govore da ih je prostituisao drugim ljudima. Navode da je slao vojnike na sulude vojne vežbe, pretvorio palatu u bordel, i kao najpoznatije, planirao ili obećao da će učiniti svog konja, Incitata, konzulom, i zapravo ga postavio za sveštenika.

Validnost ovih navoda je diskutabilna. U rimskoj političkoj kulturi, ludilo i seksualna perverzija često su predstavljani i izjednačavani sa lošom upravom. Većina savremenih istoričara odbacuje mnoge Svetonijeve navode kao anegdote i preuveličane glasine. Sam Svetonije bio je sklon senzacionalizmu, dok je Kasije Dion živeo skoro dva veka nakon Kaligule. Tacitova dela u kojima je podrobnije opisana Kaligulina vladavina danas su izgubljena. Činjenica je, međutim, da je senatska klasa kojoj su pridali skoro svi antički istoričari, prezirala Kaligulu koji je bio u sukobu sa senatom.

Ubistvo i posledice

Kaligulini postupci kao imperatora često su opisivani kao izrazito surovi prema senatu, plemstvu i redu vitezova. Prema Josifu Flaviju, ove akcije izazvale su nekoliko neuspešnih zavera protiv Kaligule. Naposletku, uspešno ubistvo isplanirali su oficiri Pretorijanske garde, predvođeni pretorijanskim prefektom Kasijem Herejom. U planiranje zavere uključuju se trojica ljudi, ali za mnoge u senatu, vojsci i viteškom redu kaže se da su bili informisani o zaveri i umešani u nju.

Situacija je eskalirala 40. godine kada je Kaligula objavio senatu da će trajno napustiti Rim i preseliti se u Aleksandriju, gde se nadao da će biti poštovan kao živi Bog. Mogućnost da Rim izgubi imperatora a time i političku moć bila je za mnoge poslednja kap. Ovakav potez onemogućio bi i senat i Pretorijansku gardu da zaustave Kaligulinu represiju i razvrat. Sa ovakvom mogućnošću na umu, Hereja je ubedio ostale zaverenike da brzo ostvare svoj plan za Kaligulino ubistvo.

Portret Kaligule, Palazzo Massimo, Rim

Prema Josifu Flaviju, Hereja je imao ličnih motivacija za ubistvo. Svetonije vidi motiv u Kaligulinom obraćanju Hereji pogrdnim imenima. Kaligula je smatrao Hereju feminizovanim zbog piskavog glasa i nedovoljne strogosti pri sakupljanju poreza. Kaligula bi se rugao Hereji imenima poput "Prijap" i "Venera" i često se rugao Hereji u javnosti.

Dana 22. januara 41, (Svetonije navodi datum kao 24. januar) Hereja i ostali stražari pratili su Kaligulu dok se obraćao glumačkoj trupi mladih ljudi tokom serije igara i dramskih izvedbi održanih u čast božanskog Avgusta. Detalji događaja variraju od izvora do izvora, ali slažu se da je Hereja prvi koji je napao Kaligulu, nakon čega su ga sledili i ostali zaverenici. Svetonije navodi da je Kaligulina smrt bila veoma slična onoj Julija Cezara. On tvrdi da su i stariji Gaj Julije Cezar (Julije Cezar) i mlađi Gaj Julije Cezar (Kaligula) izbodeni trideset puta od strane zaverenika predvođeni čovekom čije je ime bilo Kasije (Kasije Longin i Kasije Hereja).

Kriptoportik (podzemni hodnik) gde se odigrao ovaj događaj arheolozi su otkrili ispod carske palate na palatinskom brežuljku. Pre nego što su Kaligulini lojalni germanski stražari mogli da reaguju, imperator je već bio mrtav. Germanski gardisti, pogođeni tugom i gnevom, odgovorili su mahnitim napadom na ubice, zaverenike, nevine senatore i posmatrače bez razlike.

Senat je pokušao iskoristiti Kaligulinu smrt kao šansu za restauraciju republike. Hereja je pokušao ubediti vojsku da podrži senat. Vojska je ipak ostala verna položaju imperatora. Rastuženi rimski narod okupio se i zahtevao da Kaliguline ubice budu privedene pravdi. Uznemirene nedovoljnom podrškom, ubice su potražile i surovo ubile Kaligulinu suprugu, Miloniju Cezoniju, i ubile njihovu jednogodišnju kćer Juliju Druzilu razmrskavši joj glavu o zid. Nisu mogli da pronađu Kaligulinog strica, Klaudija, koji je premešten iz grada − nakon što ga je pronašao vojnik - u obližnji pretorijanski kamp.

Klaudije je postao novi imperator, obezbedivši podršku pretorijanske garde i naredio Herejino pogubljenje i svih ostalih poznatih zaverenika umešanih u Kaligulino ubistvo. Prema Svetoniju, Kaligulino telo položeno je u plitki grob dok nije kremirano i smešteno u grobnicu pored njegove sestre. Sahranjen je u Avgustovom mauzoleju; 410. godine, tokom pljačkanja Rima, pepeo imperatora iz grobnice je rasut.

Nasleđe

Istoriografija

Istorija Kaliguline vladavine je veoma problematična budući da su samo dva izvora Kaligulinih savremenika preživela - dela Filona i Seneke. Filonova dela O poslanstvu Gaju i Flaku, daju nam neke detalje o Kaligulinoj ranoj vladavini, ali se uglavnom fokusiraju na događaje vezane za jevrejsku populaciju u Judeji i Egiptu, sa kojom je autor simpatisao. Razni Senekini radovi daju mestimične anegdote o Kaligulinoj ličnosti. Seneka je umalo pogubljen od strane Kaligule 39. verovatno zbog povezanosti sa zaverenicima.

U jednom trenutku, postojali su detaljni tadašnji podaci o istoriji Kaliguline vladavine, ali sada su izgubljeni. Pored toga, istoričari koji su pisali o tim događajima opisivani su kao pristrasni, ili previše kritični ili previše naklonjeni Kaliguli. Bez obzira, ovi izgubljeni primarni izvori, zajedno sa delima Seneke i Filona, su baza preživelih sekundarnih i tercijarnih podataka o Kaliguli, napisanih od strane kasnije generacije istoričara. Samo nekoliko istoričara, savremenika Kaligule, poznati su po imenu. Fabije Rusticije i Kluvije Ruf obojica su pisali osuđujuća dela o Kaliguli koja su sada izgubljena. Fabije Rusticije bio je Senekin prijatelj, poznat po ulepšavanju istorije i pogrešnom tumačenju. Kluvije Ruf bio je senator umešan u Kaligulino ubistvo.

Kaligulina sestra, Agripina Mlađa, napisala je autobiografiju koja je sigurno uključivala detaljno objašnjenje Kaliguline vladavine, ali i ovo delo je takođe izgubljeno. Agripinu je Kaligula izgnao zbog njene povezanosti sa Markom Emilijem Lepidom, koji je bio deo zavere protiv Kaligule. Kaligula je na javnoj aukciji rasprodao imovinu svojih sestara i konfiskovao imovinu mladog Nerona koji je poslat na odgajanje kod svoje bake Lepide.

Pesnik Getulik napisao je nekoliko laskavih dela o Kaliguli, no i ona su izgubljena.

Najveći deo onoga što je poznato o Kaliguli potiče od Svetonija i Kasija Diona. Svetonije je pisao svoju istoriju o Kaliguli osamdeset godina posle njegove smrti dok je Kasije Dion pisao svoje delo skoro dva veka nakon imperatorove smrti. Delo Kasija Diona je od neprocenljivog značaja pošto je jedino u kome postoji hronologija Kaliguline vladavine.

Nekolicina drugih izvora samo uzgredno Kaligulu i njegovu vladavinu. Josif daje detaljan opis Kaligulinog ubistva. Tacit opisuje neke informacije o Kaligulinom životu za vreme Tiberijeve vladavine. U sada izgubljenom delu Anali, Tacit je dao opširnu istoriju Kaliguline vladavine. Plinije Stariji i njegovo delo Prirodnjačka istorija pruža tek nekoliko kratkih referenci o Kaliguli.

Postoji samo nekoliko preživelih izvora o Kaliguli a nijedan preživeli izvor ga ne prikazuje u pozitivnom svetlu. Malobrojnost izvora dovela je do značajnih rupa u Kaligulinoj vladavini. Malo toga je napisano o prvim dvema godinama Kaliguline vladavine. Pored toga, postoje samo ograničeni izvori o kasnijim značajnim događajima, poput je aneksije Mauritanije, Kaliguline pokušaj osvajanja Britanije i njegov raskol sa rimskim senatom.

Zdravlje

Svi preživeli izvori, osim Plinija Starijeg, karakterišu Kaligulu kao ludog. Međutim, nije poznato da li o ludilu govore u figurativnom ili bukvalnom smislu. Uz to, uzevši u obzir Kaligulinu nepopularnost među preživelim izvorima, teško je razdvojiti činjenice od fikcije. Savremeni istoričari podeljeni su povodom pokušaja da se Kaligulino ponašanje objasni medicinskim razlozima. Kao mogućnosti daju se encefalitis, epilepsija ili meningitis. Pitanje da li je Kaligula bio lud ili ne, ostaje nerešeno.

Avgustov mauzolej izgradio je imperator Avgust 28. p. n. e. na Marsovom polju u Rimu kao grobnicu za sebe i svoju porodicu. U mauzoleju su polagane urne članove Julijevsko-Klaudijevske dinastije. 410. prilikom pljačkanja Rima od strane Alarikovih Vizigota, većina urni je ukradena a pepeo imperatora rasut

Filon Aleksandrijski, Flavije Josif i Seneka navode da je Kaligula bio lud, ali opisuju ovo ludilo kao karakternu osobinu koja se formirala kroz iskustvo. Seneka kaže da je Kaligula postao arogantan i gnevljiv čim je postao imperator i koristi njegove mane kao primere na kojima čitaoci mogu da nauče. Prema Flaviju Josifu, moć je učinila Kaligulu neverovatno sujetnim i navela ga da pomisli da je Bog. Filon Aleksandrijski navodi da je Kaligula postao beskrupulozan pošto je umalo umro usled bolesti u osmom mesecu svoje vladavine 37. godine nove ere. Juvenal tvrdi da mu je dat magijski napitak zbog kojeg je izgubio razum.

Prema Svetoniju, Kaligula je patio od padajuće bolesti, ili epilepsije, dok je bio mlad. Moderni istoričari teoretisali su da je Kaligula živeo sa svakodnevnim strahom od epileptičnog napada. Uprkos tome što je plivanje bilo deo obrazovanja među rimskom aristokratijom, Kaligula nije umeo da pliva. Epileptičarima se ne preporučuje da plivaju na otvorenom jer bi napad u takvim okolnostima mogao biti fatalan. Pored ovoga, Kaligula je navodno razgovarao sa punim mesecom. Epilepsija se dugo povezivala sa punim mesecom.

Neki moderni istoričari misle da je Kaligula bolovao od hipertireoze. Ova dijagnoza uglavnom se povezuje sa Kaligulinom razdražljivošću i njegovom zagledanošću opisanoj od Plinija Starijeg.

Moguće otkriće mesta sahrane

Policija je 17. januara 2011. u mestu Nemi, Italija, objavila je otkriveno mesto na kome je Kaligula sahranjen, nakon što je uhapšen lopov kako krijumčari statuu za koju se veruje da pripada imperatoru. Tvrdnja je dočekana sa skepticizmom od strane istoričara sa Kembridža, Meri Bird.

U popularnoj kulturi

Na filmu

Emlin Vilijams tumačio je ulogu Kaligule u nikada dovršenom filmu iz 1937, Ja, Klaudije.

Američki glumac, Džej Robinson, slavno je portretisao zlokobnog Kaligulu u dva epska filma iz pedesetih godina dvadesetog veka, The Robe (1953) i u njegovom nastavku, Demetrius and the Gladiators (1954)

Dugometražni istorijski film, Kaligula snimljen je 1979. u kome je Malkolm Makdauel tumačio glavnu ulogu. Zbog eksplicitnih scena seksa i nasilja film nije naišao na dobar prijem kod publike i dobio je izrazito negativne kritike. Film je režirao Tinto Bras, a producent je bio izdavač časopisa Penthaus, Bob Gučione.

U literaturi i na pozorištu

Poznati francuski pisac i filozof, Alber Kami, napisao je pozorišnu dramu Kaligula. Nakon smrti svoje sestre, Druzile, Kaligula se vraća u palatu nakon tri dana i tri noći provedenih u žalosti.

U romanu Roberta Grejvsa iz 1934, Ja Klaudije, Kaligula je opisan kao sociopata još od ranog detinjstva koji je postao klinički lud tokom svoje vladavine.

Kaligula je takođe poslužio kao inspiracija muzičkom metal bendu a njegov lik pojavljivao se u mnogim televizijskim serijama.

Porodično stablo

16. Druz Klaudije Neron

8. Tiberije Klaudije Neron

17. Klaudija

4. Druz Stariji

18. Marko Livije Druz Klaudijan

9. Livija Druzila

19. Aufidija

2. Germanik

20. Marko Antonije Kretik

10. Marko Antonije

21. julija Antonija

5. Antonija Mlađa

22. (=28) Gaj Oktavije

11. Oktavija Mlađa

23. (=29) Acija Balba Cezonija

1. Kaligula

12. Lucije Vipsanije Agripa

6. Marko Vipsanije Agripa

3. Agripina Starija

28. (=22) Gaj Oktavije

14. Oktavijan Avgust

29. (=23) Acija Balba Cezonija

7. Julija Starija

30. Lucije Skribonije Libon

15. Skribonija

31. Sencija

Vidi još

• Spisak rimskih careva
• Julijevsko-Klaudijevsko porodično stablo

Literatura

• Barrett, Anthony A. (04. 1. 2002). Caligula: The Corruption of Power. Routledge. str. 231. ISBN 978-1-134-60988-8.