Kaba Liman

kaba liman
Kaba Liman
Lični podaci
Datum rođenja	1924
Mesto rođenja	Debar, Kraljevina SHS
Datum smrti	17. april 1945.(1945-04-17) (20/21 god.)
Mesto smrti	Banova Jaruga, kod Kutine, DF Jugoslavija
Delovanje
Učešće u ratovima	NOB Jugoslavije NOB Albanije
Služba	NOV i PO Jugoslavije NOV Albanije
Heroj
Narodni heroj od	9. oktobra 1953.

Kaba Liman (alb. Kaba Liman; Debar, 1924 — Banova Jaruga, kod Kutine, 17. april 1945), učesnik Narodnooslobodilačke borbe Jugoslavije i Albanije i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođen je 1924. godine u Debru, u veoma siromašnoj porodici. Osnovnu i građansku školu završio je u rodnom gradu. Zbog materijalnih prilika nije mogao da se dalje školuje.

Po italijanskoj okupaciji zapadne Makedonije, uključio se u antifašistički pokret. Posle okupacije otišao je u Prištinu i upisao se u gimnaziju. Kao antifašista, bio je veoma aktivan u internatu za srednjoškolce. Okupljao je omladinu, delio im letke i dogovarao odlazak u partizane. Okupatorska policija otkrila je njegovu delatnost i uhapsila ga, ali on nije ništa priznao. Nakon izlaska iz zatvora, u toku 1942. godine svoju aktivnost proširio je i izvan gimnazije, na omladinu Prištine i Prizrena.

Pored rasturanja letaka i održavanja sastanaka, počeo je da organizuje i oružane akcije. Policija ga je zatim uhapsila po drugi put, nakon čega je u zatvoru bio mučen u svrhu priznanja i odavanja svojih partijskih drugova. Komunisti čiji je rukovodilac bio, uskoro su uspeli da ga oslobode iz zatvora.

Posle bega iz zatvora više nije mogao da ostane na Kosovu, pa se vratio u Debar. Tamo se takođe priključio Narodnooslobodilačkom pokretu. U njegovoj kući održavali su se ilegalni partijski sastanci na kojima je prisustvovao i Kuzman Josifovski. Josifovski je na jednom od tih sastanaka u njegovoj kući osnovao Mesni komitet KPJ Debar. Početkom 1943. godine, Kaba je otišao u Tiranu i tamo radio za antifašistički pokret. U maju je stupio u albanski partizanski odred „Daiti“. Odmah posle kapitulacije Italije vratio se u Debar, gde je postavljen za zamenika političkog komesara komande mesta.

Posle povlačenja partizana iz grada nakon nemačke ofanzive, nalazio se u partizanskoj četi koja je dejstvovala na terenu Piškopeje. Kada je formirana Sedma albanska brigada, bio je postavljen za zamenika političkog komesara bataljona.

Istakao se u svim borbama koje su vodile jedinice kojima je pripadao, a posebno se iskazao prilikom oslobođenja Struge. Posle oslobođenja Makedonije, otišao je na Sremski front, gde je bio na položaju zamenika komesara bataljona. Poginuo je u drugoj polovini aprila 1945. godine, u borbi protiv četnika Draže Mihailovića kod Banove Jaruge u zapadnoj Slavoniji. Prema drugim izvorima, poginuo je u regionu Đakova, u borbi protiv nemačko-ustaških snaga 17. aprila 1945. godine

Ukazom predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, 9. oktobra 1953. godine, proglašen je za narodnog heroja.

Literatura

• Narodni heroji Jugoslavije. Beograd: Mladost. 1975. 
• Milan Inđić: „Djeca heroji“, Dom štampe, Zenica, 1985. godine