Mihail Bakunjin

Mihail Bakunjin
Mihail Bakunjin
Lični podaci
Datum rođenja	(1814-05-30)30. maj 1814.
Mesto rođenja	Prjamuhino, Ruska Imperija
Datum smrti	1. jul 1876.(1876-07-01) (62 god.)
Mesto smrti	Bern, Švajcarska
Filozofski rad
Interesovanja	Kolektivistički anarhizam (kisni) levohegelijanstvo (rano) levičarski nacionalizam (rani) revolucionarni socijalizam ruski materijalizam zapadnjaštvo
Uticaji od	Ernst Teodor Vilhelm Hofman, Aleksandar Hercen, Nikolaj Ogarev, Pjer Žozef Prudon, Žan Žak Ruso, Ludvig Fojerbah, Karl Marks, Georg Vilhelm Fridrih Hegel, Fjodor Dostojevski
Potpis

Mihail Aleksandrovič Bakunjin (rus. Михаил Александрович Бакунин; Prjamuhino, 30. maj 1814 — Bern, 1. jul 1876) je bio poznati ruski revolucionar, anarhista, politički angažovan pisac, savremenik Karla Marksa. On spada među prve anarhističke filozofe i često se smatra „ocem modernog anarhizma“.

Mladost

Bakunjin je rođen 30. maja 1814. u aristokratskoj porodoci u selu Prjamuhino, u Tverskoj oblasti, severozapadno od Moskve. U četrnaestoj godini je otišao u Sankt Peterburg gde je upisao vojnu akademiju za artiljerce. Godine 1832. je prebačen u Rusku kraljevsku gardu i poslat u Litvaniju. Živeći u carskoj Rusiji, Bakunjin je brzo razvio snažnu mržnju prema nepravdi. 1835. u 22. godini života, napustio je vojsku jer su mu smetale represivne metode primenjivane na lokalnom stanovništvu, i počeo da se kreće u demokratskim krugovima. Postao je jako kritičan prema feudalizmu koji je tada bio zvanično društveno uređenje Rusije.

Nakon napuštanja vojske bio je prvo u Moskvi, a zatim u Sankt Peterburgu prevodeći na ruski dela autora kao što su Fihte i Hegel. 1842. je otputovao u Nemačku kako bi tamo proučavao Hegela, gde se upoznao sa vodećim mladim socijalistima Nemačke.

Odlazak u Pariz

Kada se preselio u Pariz upoznao je Žozefa Prudona, Karla Marksa, Žorž Sand i glavne predstavnike poljske emigracije. U tom stadijumu već je formulisao teoriju koja je videla slobodu kako se postiže opštim ustankom, povezanim sa nacionalnim revolucijama, a pogotovo oslobođenjem svih slovenskih naroda. Njegovo strasno propagiranje demokratije i antikolonijalizma učinilo ga je „javnim neprijateljem br. 1“ u većini evropskih monarhija. 1848. bio je prognan iz Francuske zbog govora u kojem je podržavao nezavisnost Poljske. Iz Pariza je otišao u Švajcarsku gde se ostao da živi neko vreme, i bio aktivan u društvenim događanjima. Njegova strast za slobodom i jednakošću i njegove osude privilegija i nepravde učinile su ga izuzetno privlačnim za radikalni pokret tog vremena.

Sledeće godine Bakunjin je pohitao u Drezden gde je odigrao vodeću ulogu u Majskom ustanku. To je dovelo do njegovog hapšenja i izricanja smrtne kazne. Austrougarska monarhija ga je takođe želela, pa je izručen i ponovo osuđen na smrt. Ali pre nego što je smrtna kazna izvršena, Rusija je zatražila njegovo izručenje i sledećih šest godina proveo je utamničen bez suđenja u Petropavlovskoj tvrđavi. Kada je pušten iz zatvora prognan je u Sibir.

Bekstvo iz Sibira

1861. izveo je spektakularno bekstvo i vratio se u Evropu preko Japana, SAD (San Francisko) i kroz Panamski kanal. Sledeće tri godine posvetio se borbi za poljsku nezavisnost. Zatim je počeo da ponovno propituje svoje ideje. Da li bi nacionalna nezavisnost, sama po sebi, dovela da slobode za radni narod? Ovo pitanje ga je udaljilo od nacionalizma i usmerilo ka anarhizmu.

Prva Internacionala

1868. se pridružio Međunarodnom radničkom udruženju (poznatom i kao Prva internacionala), federaciji radikalnih i sindikalnih organizacija sa sekcijama u većini evropskih zemalja. Vrlo brzo njegove ideje su se razvile i postao je poznati pobornik anarhizma. Iako se slagao sa dobrim delom Marksove ekonomske teorije, odbijao je njegovu autoritarnu politiku i nastala je velika podela u Internacionali između anarhista i marksista.

Dok je Marks verovao da se socijalizam može izgraditi preuzimajući državu, Bakunjin tražio njeno uništenje i stvaranje novog društva zasnovanog na slobodnom udruživanju slobodnih radnika. Ovo je uskoro postala zvanična politika Internacionale u Italiji i Španiji, a njena popularnost je rasla i u Švajcarskoj, Belgiji i Francuskoj.

Komitet sačinjen da bi se ispitale optužbe proglasio je Bakunjina krivim i većinskim glasanjem izbacio ga iz Internacionale. Švajcarska sekcija je sazvala sledeći kongres i tamo su optužbe proglašene lažnim. Međunarodna konferencija je Bakunjina oslobodila optužbe i nastavila sa prihvatanjem anarhističke pozicije odbijanja bilo kakve manjinske vlasti. Poraženi Marks i njegovi sledbenici preselili su Generalnu skupštinu internacionale u Njujork gde je ona izbledela do beznačajnosti. Ideje koje je razvio Bakunjin u poslednjoj deceniji svog života načinile su osnovu modernog anarhističkog pokreta.

Bakunjinovo nasleđe

Iscrpljen celoživotnom borbom, Bakunjin je umro u Švajcarskoj 1. jula 1876. Njegovo nasleđe je ogromno. Iako je pisao manifeste, članke i knjige on nikada nije završio nijedno krupnije delo. Kako je prvenstveno bio čovek od akcije, on bi ih prekidao, često bukvalno usred rečenice, da bi odigrao svoju ulogu u borbama, štrajkovima i pobunama. Ono što je ostavio u nasleđe je zbirka fragmenata. Čak i takvi, njegovi spisi su puni uvida koji su relevantni danas kao što su bili u njegovo vreme.

Bakunjin je govorio da je vlada sredstvo pomoću kojeg manjina vlada većinom. Ukoliko „politička moć“ znači koncentraciju autoriteta u rukama nekolicine, proglašavao je, ona mora biti ukinuta. Umesto nje mora se desiti „socijalna revolucija“, koja će se suprotstaviti postojećim odnosima među ljudima i predati vlast u ruke masama kroz njihovu sopstvenu federaciju dobrovoljnih organizacija.

Neophodno je potpuno i principijelno i u praksi ukinuti sve što se može nazvati politička moć, jer dok ima političke moći uvek će biti vladara i onih kojima se vlada, gospodara i robova, eksploatatora i eksploatisanih.

— Mihail Bakunjin

Iako je shvatao da ideje i intelektualci imaju važnu ulogu u revoluciji, ulogu obrazovanja i artikulacije narodnih potreba i želja, on je izrekao opomenu. Upozorio ih je da ne pokušaju da uzmu vlast u svoje ruke i stvore „diktaturu proletarijata“. Misao da mala grupa ljudi, bez obzira koliko dobronamerna, može da izvrši državni udar za dobrobit većine bila je za njega „jeres protiv zdravog razuma“. Davno pre Ruske revolucije upozoravao je da bi nova klasa intelektualaca i polu-intelektualaca mogla pokušati da sedne u fotelje šefova i vlasnika, i liši radni narod njegove slobode.

On je 1873. prorekao da će pod marksističkom „diktaturom proletarijata“ partijske vođe „uzeti uzda vlasti u čvrste ruke“ i „podeliti mase u dve velike vojske- industrijsku i poljoprivrednu- pod direktnom komandom državnih inžinjera koji će sačinjavati novu privilegovanu naučnu i političku klasu“.

Литература

• Aldred, Guy (1940). Bakunin. Glasgow: The Strickland Press. OCLC 915244740. 
• Avrich, Paul (1988). Anarchist Portraits (на језику: енглески). Princeton: Princeton University Press. стр. 5–52. ISBN 978-0691047539. JSTOR j.ctv173f13b. OCLC 17727270. S2CID 241705620. doi:10.2307/j.ctv173f13b. 
• Bookchin, Murray (1998). The Spanish Anarchists: The Heroic Years, 1868–1936. Canada: AK Press. ISBN 187317604X. OCLC 1112575991. 
• Carr, E. H. (1975) [1937]. Michael Bakunin. London: Macmillan Press. ISBN 978-1349026326. OCLC 1004387682. doi:10.1007/978-1-349-02632-6. 
• Cochrane, Stephen (1977). The Collaboration of Necaev, Ogarev, and Bakunin in 1869. Osteuropastudien der Hochschulen des Landes Hessen. 18. Giessen: W. Schmitz. ISSN 0474-8328. OCLC 462089331. 
• Eckhardt, Wolfgang (2016). The First Socialist Schism: Bakunin vs. Marx in the International Working Men's Association. Oakland, California: PM Press. ISBN 978-1629630427. LCCN 2014908069. OCLC 1242987176. 
• Guillaume, James (1972) [1907]. „Michael Bakunin: A Biographical Sketch”. Ур.: Dolgoff, Sam. Bakunin on Anarchy. стр. 22—52. ISBN 039471783X. OCLC 5928655. 
• Judaica (1950), Historia judaica, Volumes 12–14, Verlag von Julius Kittls Nachfolger 
• Leier, Mark (2009) [2006]. Bakunin: The Creative Passion. New York: Seven Stories Press. ISBN 978-1583228944. OCLC 1090891844. 
• Marshall, Peter (2010) [1991]. „Chapter 18: Michael Bakunin: The Fanatic of Freedom”. Demanding the Impossible. Oakland, California: PM Press. ISBN 978-1604862706. OCLC 611612065. 
• Masters, Anthony (1974). Bakunin: the Father of Anarchism. London: Sidgwick & Jackson. ISBN 0283979569. OCLC 907511050. 
• McLaughlin, Paul (2002). Mikhail Bakunin: The Philosophical Basis of his Anarchism. New York: Algora Publishing. ISBN 1892941848. LCCN 2002-001934. OCLC 612054885. 
• Morris, Brian (1993). Mikhail Bakunin: The Philosophy of Freedom. New York: Black Rose Books. ISBN 1895431662. OCLC 678812569. 
• Nettlau, Max (1964) [1953]. „Mikhail Bakunin – a Biographical Sketch”. Ур.: Maximoff, Gregori. The Political Philosophy of Bakunin. New York: Free Press. стр. 29—48. OCLC 463186694. 
• Nomad, Max (1961) [1939]. „The Heretic: Mikhail Bakunin, Apostle of Destruction”. Apostles of Revolution. New York: Collier Books. стр. 151—213. LCCN 61018566. OCLC 984463383. 
• Ravindranathan, T. R. (1988). Bakunin and the Italians. Montreal and Kingston: McGill–Queen's University Press. ISBN 0773506462. OCLC 848525194. 
• Saltman, Richard (1983). The Social and Political Thought of Michael Bakunin. Westport, Connecticut: Greenwood Press. ISBN 0313233780. OCLC 461887077. 
• Wheen, Francis (1999), Karl Marx, Fourth Estate, ISBN 1857026373 
• Yarmolinsky, Avrahm (2014) [1957]. Road to Revolution: A Century of Russian Radicalism. Princeton, New Jersey: Princeton University Press. ISBN 978-0691610412. OCLC 890439998. 
• Young, Marc (2017). Reflections on Prophecy: A Critical Appreciation of Michael Bakunin's Thought. Calesius Papers in Political Philosophy. Calesius C.B. 
• Angaut, Jean-Christophe."Revolution and the Slav question : 1848 and Mikhail Bakunin" in Douglas Moggach and Gareth Stedman Jones (eds.) The 1848 revolutions and European political thought. Cambridge University Press, 2018.
• Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Bakunin, Mikhail”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 3 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 231. 
• Guérin, Daniel. Anarchism: From Theory to Practice. New York: Monthly Review Press, 1970 (paperback, ISBN 0853451753).
• Stoppard, Tom. The Coast of Utopia. New York: Grove Press, 2002 (paperback, ISBN 080214005X).
• David, Zdeněk V. "Frič, Herzen, and Bakunin: the Clash of Two Political Cultures." East European Politics and Societies 12.1 (1997): 1–30.

Spoljašnje veze

• Radovi Bakunjina, Anarhistička biblioteka
• Anarchy Archives - Michael Bakunin (jezik: engleski)
• Bakunin Archive at RevoltLib
• Archive of Michail Aleksandrovič Bakunin Papers at the International Institute of Social History
• Writings of Bakunin at Marxist Internet Archive
• Mikhail Aleksandrovic Bakunin na sajtu Projekat Gutenberg (jezik: engleski)
• Mihail Bakunjin na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
• Mihail Bakunjin na sajtu LibriVox (jezik: engleski)