Srbija ne sme da stane

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Srbija ne sme da stane
SkraćenicaSNSDS
PredsednikMiloš Vučević
Šef poslaničke grupeMilenko Jovanov
Zamenik šefa poslaničke grupeMarina Raguš
Osnivač
Osnovana8. septembar 2008. (2008-09-08)
Ideologijapopulizam
Politička pozicijaveliki šator
Narodna skupština
129 / 250
Skupština AP Vojvodine
66 / 120
Skupština grada Beograda
49 / 110
Veb-sajt
srbijanesmedastane.org.rs

Aleksandar Vučić — Srbija ne sme da stane (skraćeno AV—SNSDS), često skraćeno kao Srbija ne sme da stane, je politička koalicija koju predvodi Srpska napredna stranka u Narodnoj Skupštini Republike Srbije, Skupštini Autonomne Pokrajine Vojvodine i Skupštini grada Beograda.

SNS je stekla poslanički status formiranjem poslaničke grupe „Napred, Srbijo” u septembru 2008, a mesec dana kasnije preimenovana je u „Srpska napredna stranka”, nakon registracije stranke. Sarađivala je s Demokratskom strankom Srbije (DSS) i Novom Srbijom (NS) od svog formiranja do 2010, kada je SNS ušla u koaliciju s NS i još dve stranke — Pokretom socijalista (PS) i Pokretom snaga Srbije (PSS). Koalicija je ozvaničena za parlamentarne izbore 2012. pod nazivom „Pokrenimo Srbiju”, na kojima je osvojila 73 mandata, nakon čega je obrazovala vladu sa Socijalističkom partijom Srbije (SPS) i Ujedinjenim regionima Srbije (URS).

Tomislav Nikolić, tadašnji predsednik Srbije, raspisao je vanredne parlamentarne izbore za mart 2014. SNS je formirala listu „Budućnost u koju verujemo”, na kojoj su učestvovali i Srpski pokret obnove (SPO) i Demohrišćanska stranka Srbije (DHSS), a lista je uspela da osvoji ukupno 158 mandata. Posle izbora, za predsednika Vlade je postavljen Aleksandar Vučić, predsednik SNS, koji je nasledio Ivicu Dačića. Vučić je početkom 2016. raspisao vanredne izbore, nakon čega su se listi pridružile Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) i Srpska narodna partija (SNP). Učestvovala je pod nazivom „Srbija pobeđuje” koja je osvojila 131 mandat u Narodnoj skupštini. Pod nazivom „Za našu decu” učestvovala je na parlamentarnim izborima 2020, na kojima je osvojila apsolutnu većinu poslaničkih mandata, a saziv je trajao do februara 2022. Učestvovala je na opštim izborima 2022. pod nazivom „Zajedno možemo sve”. Na parlamentarnim izborima 2023. učestvovaće pod nazivom „Srbija ne sme da stane”.

Koalicija od 2014. godine vlada i Beogradom, a od 2016. Vojvodinom, dok je Vučić aktuelni predsednik Srbije.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Za više informacija pogledajte: Srpska napredna stranka

Osnivanje i početak[uredi | uredi izvor]

Tomislav Nikolić, suosnivač SNS

U septembru 2008. Srpska napredna stranka (SNS) je dobila status poslaničke grupe kao frakcija unutar Srpske radikalne stranke (SRS),[1] a mesec dana kasnije SNS je zvanično uspostavljena kao stranka, koja je u početku imala 21. narodnog poslanika.[2] Prilikom osnivanja, stranka je izrazila podršku stvaranju konzervativne političke koalicije u kojoj bi učestvovale Demokratska stranka Srbije (DSS) i Nova Srbija (NS).[3] Ovu ideju je kasnije i sprovela u delo, mada samo na lokalnom nivou, posle lokalnih izbora 2009. u Zemunu,[4] a kasnije iste godine i na Voždovcu.[5][6] Godinu dana kasnije Tomislav Nikolić je izjavio da će njihova saradnja biti nastavljena.[7][8] DSS je odbio formiranje koalicije za predstojeće izbore,[7] što je dovelo do potpisivanja sporazuma o saradnji u novembru 2010. između SNS, NS i još dve stranke: Pokreta socijalista (PS) i Pokreta snaga Srbije (PSS).[9] Njihov prvi sastanak održan je u februaru 2011,[10] nakon čega su počeli da organizuju masovne proteste širom Beograda.[11][12] Nikolić je tokom protesta zatražio održavanje vanrednih izbora.[13] Protesti su nastavljeni do aprila 2011.[14]

Koalicija je formirana u martu 2012. pod nazivom „Pokrenimo Srbiju”, u kojoj su takođe bile Bošnjačka narodna stranka (BNS), Demokratska partija Makedonaca (DPM), Narodna seljačka stranka (NSS), Romska partija (RP) i manje organizacije.[15] Naziv je korišćen i za jedan od njihovih slogana tokom izbora 2012. i izbornu listu za parlamentarne izbore 2012.[16][17] Koalicija je kao neke od svojih glavnih ciljeva navela unapređenje privrede i borba protiv kriminala i korupcije,[18] dok je njen nosilac Nikolić okarakterisan kao nacionalista.[19][20] Uprkos predviđanjima pobede Borisa Tadića, Nikolić je pobedio na predsedničkim izborima,[21][22] dok je na parlamentarnim izborima lista „Pokrenimo Srbiju” osvojila 73 mandata u Narodnoj skupštini.[23][24] Koalicija nije uspela da se plasira na prvo mesto na pokrajinskim izborima u Vojvodini, gde je osvojila samo 22 mandata.[25] Ubrzo posle izbora, Nikolić se povukao sa mesta predsednika SNS, a za novog predsednika je odabran Aleksandar Vučić.[26] Nikolić je ponudio mandat Ivici Dačiću, predsedniku Socijalističke partije Srbije (SPS), koji je i ranije bio deo vlade koju je predvodila Demokratska stranka (DS), da formira vladu sa SNS i Ujedinjenim regionima Srbije (URS).[27] Dačić je ubrzo počeo formiranje, koje je završeno u julu 2012. godine.[28] Za šefa poslaničke grupe SNS postavljen je Veroljub Arsić, dok je Zoran Babić bio zamenik šefa do avgusta 2013, kada su zamenili mesta.[29][30]

Koalicija je nastavljena krajem 2013, kada je Srpski pokret obnove (SPO) potpisao sporazum o saradnji sa SNS,[31][32] nakon što je nekoliko meseci ranije prekinuo veze sa DS.[33] U sazivu 2012—2014, SPO je bio deo poslaničke grupe Demohrišćanske stranke Srbije (DHSS).[34]

Izbori 2014.[uredi | uredi izvor]

Vlada SNS—SPS, koju je predvodio Dačić, rekonstruisana je u julu 2013. zbog nesuglasica između vladajućih stranaka.[35] Dačić je zapretio SNS da će njegova stranka napustiti Vladu ukoliko SNS ne prihvati rekonstrukciju, koja je takođe spekulisala da bi vanredni izbori mogli biti raspisani ranije.[36] Dok je trajala Dačićeva Vlada, Vučićeva popularnost je značajno porasla,[37] a Vučić je u januaru 2014. predložio raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, što je Dačićeva stranka prihvatila, a predsednik Nikolić je potom raspisao izbore za mart 2014.[38] Ovoga puta koalicija oko SNS učestvovala je pod nazivom „Budućnost u koju verujemo”, sa Vučićem kao kandidatom za predsednika Vlade.[39][40] Na izbornoj listi su se našle i SPO, DHSS i Socijaldemokratska partija Srbije (SDPS), koje se 2012. nisu bile deo liste.[41]

Koalicija je osvojila ukupno 158 mandata, premašivši broj potreban za većinu.[42] Održani su i izbori za odbornike Skupštine grada Beograda, gde je takođe osvojila većinu mandata.[43] Ubrzo nakon izbora, SNS i SPS su odlučile da nastave saradnju, a Vučić je u aprilu 2014. postavljen za predsednika Vlade.[44] U Beogradu je za gradonačelnika izabran Siniša Mali, nezavisni političar koga je predložila SNS.[45] Poslanička grupa SNS je od 2014. do 2016. bila sastavljena od predstavnika SNS, PSS i NSS.[46][47]

Izbori 2016.[uredi | uredi izvor]

U januaru 2016. Vučić je predložio raspisivanje vanrednih izbora, tvrdeći da je „Srbiji potrebno više stabilnosti da bi ušla u Evropsku uniju”.[48] Ubrzo nakon toga, Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), koja je bila članica koalicije koju je predvodila SPS, pridružila se koaliciji koju predvodi SNS,[49] uključujući i Srpsku narodnu partiju (SNP) i Samostalnu demokratsku stranku Srbije (SDSS).[50] Ovoga puta koalicija oko SNS izašla je pod nazivom „Srbija pobeđuje”, a Vučić je ponovo izabran za njenog nosioca.[51][52] DHSS i BNS nisu bile deo izvorne liste,[50] mada je Srpska demokratska stranka (SDS) učestvovala sa koalicijom koju predvodi SNS u Vojvodini.[53]

Na republičkom nivou, koalicija „Srbija pobeđuje” osvojila je 131 mandat, dok je na pokrajinskim izborima u Vojvodini uspela da se plasira na prvo mesto sa ukupno 63 mandata.[54][55] Vučić je ostao na svojoj funkciji, a SNS produžila saradnju sa SPS.[56] Poslanička grupa SNS od 2016. do 2020. bila je sastavljena od predstavnika SNS, SPO, SNP i PSS.[57] Nakon izbora, Babića je na mestu šefa poslaničke grupe nasledio Aleksandar Martinović.[58] Početkom 2017. Velimir Ilić, predsednik NS, saopštio je da je njegova stranka izašla iz koalicije koju predvodi SNS.[59] Vučić je izabran za predsednika na izborima u aprilu 2017,[60] a potom je na mesto predsednika Vlade imenovao Anu Brnabić.[61]

Izbori 2018—2020.[uredi | uredi izvor]

Logo poslaničke grupe Za našu decu (2020—2022)

Koalicija oko SNS učestvovala je i na izborima za odbornike Skupštine grada Beograda 2018, ovoga puta pod nazivom „Zato što volimo Beograd”.[62] SNS je za svog kandidata za gradonačelnika predložila Zorana Radojičića.[63] Izborna lista „Zato što volimo Beograd” osvojila je 64 mandata,[64] a u junu 2018. Radojičić je položio zakletvu kao gradonačelnik, dok je Goran Vesić položio zakletvu kao zamenik gradonačelnika.[65]

Na parlamentarnim izborima 2020. koalicija oko SNS učestvovala je pod nazivom „Za našu decu”, a prvi na izbornoj listi bio je Branislav Nedimović.[66] Ujedinjena seljačka stranka (USS), koju predvodi Milija Miletić, priključila se listi.[67][68] Lista je uspela da osvoji apsolutnu većinu mandata, ukupno 188, dok je na pokrajinskim izborima u Vojvodini osvojila 76 mandata.[69][70] Poslanička grupa je nakon izbora promenila naziv iz „Srpska napredna stranka” u „Za našu decu”,[71] a od 2020. do 2022. činili su je predstavnici SNS, SPO, SNP, PSS, PS i NSS.[72] U maju 2021. Srpski patriotski savez (SPAS) se utopio u SNS, a njegovih 10 poslanika je početkom juna pristupilo poslaničkoj grupi „Za našu decu”.[73]

Izbori 2022.[uredi | uredi izvor]

U februaru 2022. Brnabić je i zvanično najavila da će Vučić biti nosilac liste na predsedničkim izborima, dok će se na izbornoj listi prva biti Danica Grujičić. Kandidat liste za gradonačelnika Beograda na izbore za odbornike Skupštine grada Beograda bio je Aleksandar Šapić, koji je prethodno bio predsednik SPAS. Koalicija je nastupila pod nazivom „Zajedno možemo sve”.[74] Ubrzo se Bolja Srbija (BS) pridružila koaliciji.[75] Predali su svoju izbornu listu 16. februara,[76] a dan kasnije ju je potvrdila i RIK.[77] Vučić je u prvom krugu predsedničkih izbora osvojio 60,01% glasova, dok je koalicija Zajedno možemo sve izgubila 68 mandata u odnosu na parlamentarne izbore 2020.[78][79]

Izbori 2023.[uredi | uredi izvor]

Na parlamentarnim izborima 2023. koalicija koju predvodi SNS će učestvovati pod nazivom „Srbija ne sme da stane”.[80] Na njenoj izbornoj listi su i kandidati Zdrave Srbije, Radoslav Milojičić iz Levice Srbije, Dejan Bulatović iz Saveza socijaldemokrata i Tatjana Macura iz Stranke moderne Srbije.[80]

Članovi[uredi | uredi izvor]

Aleksandar Vučić, predsednik SNS od 2012. do 2023.

U sledećoj tabeli nalaze se političke stranke koje će učestvovati na listi Srbija ne sme da stane na parlamentarnim izborima 2023. Uprkos tome što su učestvovali na izbornoj listi, SDPS i PUPS su od 2014. uvek imale svoje posebne poslaničke grupe.

Naziv Vođa Glavna ideologija Politička pozicija Članstvo Narodna skupština
Srpska napredna stranka (SNS) Miloš Vučević populizam veliki šator 2010—danas
99 / 250
Socijaldemokratska partija Srbije (SDPS) Rasim Ljajić socijaldemokratija levi centar 2012—danas
7 / 250
Partija ujedinjenih penzionera (PUPS) Milan Krkobabić interesi penzionera desni centar 2016—danas
6 / 250
Pokret snaga Srbije (PSS) Bogoljub Karić konzervatizam desni centar 2010—danas
3 / 250
Srpska narodna partija (SNP) Nenad Popović nacionalni konzervativizam desnica 2016—danas
2 / 250
Srpski pokret obnove (SPO) Vuk Drašković monarhizam desni centar 2014—danas
2 / 250
Pokret socijalista (PS) Aleksandar Vulin levičarski nacionalizam levi centar 2010—danas
2 / 250
Narodna seljačka stranka (NSS) Marijan Rističević agrarizam desnica 2012—danas
1 / 250
Ujedinjena seljačka stranka (USS) Milija Miletić agrarizam desni centar 2014—danas
1 / 250
Zdrava Srbija (ZS) Milan Stamatović nacionalni konzervativizam desnica 2023—danas
0 / 250
Srpska levica (SL) Radoslav Milojičić socijalizam levica 2023—danas
0 / 250
Savez socijaldemokrata (SSD) Dejan Bulatović socijaldemokratija levi centar 2023—danas
0 / 250
Stranka moderne Srbije (SMS) kolektivno rukovodstvo liberalizam centar 2023—danas
0 / 250

Bivši članovi[uredi | uredi izvor]

Naziv Vođa Glavna ideologija Politička pozicija Članstvo
Bolja Srbija (BS) Dragan Jovanović nacionalni konzervativizam desnica 2022—2023.
Bošnjačka narodna stranka (BNS) Mujo Muković interesi bošnjačke manjine 2012—2016.
Demokratska partija Makedonaca (DSM) Nenad Krsteski interesi makedonske manjine 2012—2014.
Demohrišćanska stranka Srbije (DHSS) Olgica Batić hrišćanska demokratija centar 2014—2016.
Nova Srbija (NS) Velimir Ilić konzervatizam desnica 2010—2017.
Romska partija (RP) Srđan Šajn interesi romske manjine 2012—2014.
Samostalna demokratska stranka Srbije (SDSS) Andreja Mladenović nacionalni konzervativizam centar 2016—2018.
Srpska demokratska stranka (SDS) Branislav Švonja srpski nacionalizam desnica 2012—2016.

Rezultati na izborima[uredi | uredi izvor]

Parlamentarni izbori[uredi | uredi izvor]

Narodna skupština Republike Srbije
Godina Vođa Glasovi % od važećih Br. Mandati Promena Koalicija Status Ref.
Ime Stranka
2012. Tomislav Nikolić SNS 940.659 25,16% Rast 1.
73 / 250
 Rast 52 Pokrenimo Srbiju vlada [81]
2014. Aleksandar Vučić 1.736.920 49,96% Stagnacija 1.
158 / 250
 Rast 85 Budućnost u koju verujemo vlada [82]
2016. 1.823.147 49,71% Stagnacija 1.
131 / 250
 Pad 27 Srbija pobeđuje vlada [83]
2020. 1.953.998 63,02% Stagnacija 1.
188 / 250
 Rast 57 Za našu decu vlada [84]
2022. 1.635.101 44,27% Stagnacija 1.
120 / 250
 Pad 68 Zajedno možemo sve vlada [85]
2023. Miloš Vučević 1.783.701 48,07% Stagnacija 1.
129 / 250
 Rast 9 Srbija ne sme da stane N/D

Pokrajinski izbori[uredi | uredi izvor]

Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine
Godina Vođa Glasovi % od važećih Br. Mandati Promena Koalicija Status
Ime Stranka
2012. Igor Mirović SNS 185.311 19,26% Rast 2.
22 / 120
 Rast 22 Pokrenimo Vojvodinu opozicija
2016. 428.452 45,78% Rast 1.
63 / 120
 Rast 41 Srbija pobeđuje vlada
2020. 498.495 61,58% Stagnacija 1.
76 / 120
 Rast 13 Za našu decu vlada
2023. Damir Zobenica 466.035 48,82% Stagnacija 1.
66 / 120
 Pad 10 Vojvodina ne sme da stane N/D

Izbori za odbornike Skupštine grada Beograda[uredi | uredi izvor]

Skupština grada Beograda
Godina Vođa Glasovi % od važećih Br. Mandati Promena Koalicija Status
Ime Stranka
2012. Aleksandar Vučić SNS 219.198 26,83% Rast 2.
37 / 110
 Rast 37 Pokrenimo Beograd opozicija
2014. Siniša Mali 351.183 45,17% Rast 1.
63 / 110
 Rast 26 Budućnost u koju verujemo vlada
2018. Zoran Radojičić 366.461 44,99% Stagnacija 1.
64 / 110
 Rast 1 Zato što volimo Beograd vlada
2022. Aleksandar Šapić 348.345 38,83% Stagnacija 1.
48 / 110
 Pad 18 Zajedno možemo sve vlada
2023. 367.239 39,93% Stagnacija 1.
49 / 110
 Rast 1 Beograd ne sme da stane N/D

Predsednički izbori[uredi | uredi izvor]

Predsednik Republike Srbije
Godina Kandidat 1. krug — glasovi % od važećih 2. krug — glasovi % od važećih Ref.
Ime Stranka
2012. Tomislav Nikolić SNS 2. 979.216 26,22% 1. 1.552.063 51,16% [81]
2017. Aleksandar Vučić 1. 2.012.788 56,01% — — — [86]
2022. 1. 2.224.914 60,01% — — — [87]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Nikolić oformio poslanički klub”. B92.net (na jeziku: srpski). 8. 9. 2008. Pristupljeno 2022-02-14. 
  2. ^ Političke stranke i zakonodavna aktivnost Narodne skupštine Republike Srbije : studije u okviru projekta : jačanje odgovornosti Narodne skupštine Republike Srbije. Zoran Stojiljković, Jelena Lončar, Dušan Spasojević. Beograd: Fakultet političkih nauka, Centar za demokratiju. 2012. ISBN 978-86-84031-53-4. OCLC 808939935. 
  3. ^ „Nikolić: Vučić je naš!”. Deutsche Welle (na jeziku: srpski). 4. 10. 2008. Pristupljeno 2022-02-01. 
  4. ^ Gedošević, L. (16. 7. 2009). „SNS postavlja prvog čoveka Zemuna”. Blic (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-02-01. 
  5. ^ „Voždovac: SNS pobedio, G17+ ispod cenzusa!”. Deutsche Welle (na jeziku: srpski). 7. 12. 2009. Pristupljeno 2022-02-01. 
  6. ^ „Naprednjaci formiraju vlast na Voždovcu”. Radio Television of Serbia (na jeziku: srpski). 15. 12. 2009. Pristupljeno 2022-02-01. 
  7. ^ a b Glavonjić, Zoran (20. 9. 2010). „Koštunica i Nikolić najavljuju saradnju”. Radio Slobodna Evropa (na jeziku: srpskohrvatski). Pristupljeno 2022-02-01. 
  8. ^ Novaković, G. (29. 10. 2010). „I dalje sarađujemo sa DSS-om”. Politika (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-02-01. 
  9. ^ „Opozicija se okuplja oko Srpske napredne stranke”. Boom93 (na jeziku: srpski). 2010-11-16. Arhivirano iz originala 02. 02. 2022. g. Pristupljeno 2022-02-02. 
  10. ^ „Miting opozicije u Beogradu”. Radio Television of Republika Srpska (na jeziku: srpski). 5. 2. 2011. Pristupljeno 2022-02-02. 
  11. ^ Vasović, Aleksandar (2011-02-05). „Serbia holds biggest opposition protest in years”. Reuters (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-02. 
  12. ^ „Serbian opposition rally calls for early elections”. Deutsche Welle (na jeziku: engleski). 5. 2. 2011. Pristupljeno 2022-02-02. 
  13. ^ „Novi rok SNS-a”. Radio Television of Serbia (na jeziku: srpski). 10. 4. 2011. Pristupljeno 2022-02-02. 
  14. ^ „Protest ispred Predsedništva Srbije”. B92 (na jeziku: srpski). 19. 4. 2011. Pristupljeno 2022-02-02. 
  15. ^ „Ko su kandidati za poslanike 2”. Vreme (na jeziku: srpski). 2012-03-22. Pristupljeno 2022-02-11. 
  16. ^ Cvetković, Ljudmila (22. 3. 2012). „Izborni slogani: Svi o Srbiji i boljem životu”. Radio Free Europe (na jeziku: srpskohrvatski). Pristupljeno 2022-02-11. 
  17. ^ „Proglašena izborna lista SNS”. B92.net (na jeziku: srpski). 20. 3. 2012. Pristupljeno 12. 2. 2022. 
  18. ^ „NS: Vladi Srbije "karta u jednom pravcu"”. Radio Television of Vojvodina (na jeziku: srpski). 18. 3. 2012. Pristupljeno 2022-02-11. 
  19. ^ Mahmutović, Emin (14. 4. 2012). „Analiza: Izbori 2012 u Srbiji”. www.aa.com.tr (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-02-11. 
  20. ^ „Tomislav Nikolic beats Boris Tadic in Serbia run-off”. BBC News (na jeziku: engleski). 2012-05-21. Pristupljeno 2022-02-12. 
  21. ^ Barlovac, Bojana (2012-05-20). „Tomislav Nikolic Wins Serbian Presidency”. Balkan Insight (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-12. 
  22. ^ „Surprise in Serbia”. Deutsche Welle (na jeziku: engleski). 21. 5. 2012. Pristupljeno 2022-02-12. 
  23. ^ „SNS najjači u Skupštini, Nikolić i Tadić u drugom krugu, Đilas vodi u Beogradu”. Radio Free Europe (na jeziku: srpskohrvatski). 6. 5. 2012. Pristupljeno 2022-02-12. 
  24. ^ „RIK saopštila konačne rezultate izbora”. Radio Television of Vojvodina (na jeziku: srpski). 10. 5. 2012. Pristupljeno 2022-02-12. 
  25. ^ „Konačni rezultati pokrajinskih izbora”. Radio Television of Serbia (na jeziku: srpski). 8. 6. 2012. Pristupljeno 2022-02-14. 
  26. ^ „Nikolić kovertirao ostavku na funkciju predsednika SNS”. Politika (na jeziku: srpski). 9. 5. 2012. Pristupljeno 2022-02-12. 
  27. ^ „Mandat Ivici Dačiću”. Deutsche Welle (na jeziku: srpski). 28. 6. 2012. Pristupljeno 2022-02-12. 
  28. ^ Bilefsky, Dan (2012-07-25). „Next Premier of Serbia Is From Party of Milosevic”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-02-12. 
  29. ^ „Poslanička grupa Srpska napredna stranka”. National Assembly of Serbia (na jeziku: srpski). 31. 5. 2012. Pristupljeno 2022-02-12. 
  30. ^ „ROTACIJA: Zoran Babić šef poslaničke grupe SNS”. Kurir (na jeziku: srpski). 27. 8. 2013. Pristupljeno 2022-02-12. 
  31. ^ Čekerevac, Mirjana (21. 11. 2013). „Zašto naprednjacima treba Vuk Drašković”. Politika (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-02-12. 
  32. ^ „Vuk i Vučić u koaliciji!”. Alo! (na jeziku: srpski). 20. 11. 2013. Arhivirano iz originala 03. 08. 2016. g. Pristupljeno 2022-02-12. 
  33. ^ „Centrala SPO stopirala pakt sa DS”. Danas (na jeziku: srpski). 2013-09-19. Pristupljeno 2022-02-12. 
  34. ^ „Zajednički klub SPO-a i DHSS-a”. Radio Television of Serbia (na jeziku: srpski). 18. 7. 2012. Pristupljeno 2022-02-12. 
  35. ^ „Dačić: Nastaviti bez URS, Dinkić: Dačić tražio da napustimo Vladu”. Radio Television of Vojvodina (na jeziku: srpski). 30. 7. 2013. Pristupljeno 2022-02-12. 
  36. ^ Cvetković, Ljudmila (30. 7. 2013). „Dačić: Vlada bez Dinkića i URS-a, na potezu SNS”. Radio Free Europe (na jeziku: srpskohrvatski). Pristupljeno 2022-02-12. 
  37. ^ Kojić, Nikola (2020-06-11). „Izbori 2014: Najniža izlaznost u istoriji, ubedljiva pobeda SNS, Vučić premijer”. N1 (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-02-12. 
  38. ^ „Vanredni parlamentrani izbori 2014.”. Vreme (na jeziku: srpski). 2014-01-25. Pristupljeno 2022-02-12. 
  39. ^ „SNS lista: Budućnost u koju verujemo”. B92 (na jeziku: srpski). 30. 1. 2014. Pristupljeno 12. 2. 2022. 
  40. ^ „Vučić nosilac liste SNS Budućnost u koju verujemo”. Blic (na jeziku: srpski). 3. 2. 2014. Pristupljeno 2022-02-12. 
  41. ^ „Šta je ostalo od DOS-a”. Politika (na jeziku: srpski). 18. 3. 2014. Pristupljeno 2022-02-12. 
  42. ^ „Rezultati vanrednih parlamentarnih izbora 2014”. Vreme (na jeziku: srpski). 2014-03-20. Pristupljeno 2022-02-12. 
  43. ^ „Konačni rezultati izbora za Beograd”. Radio Television of Serbia (na jeziku: srpski). 17. 3. 2014. Pristupljeno 2022-02-12. 
  44. ^ „Srbija ima novu vladu”. Deutsche Welle (na jeziku: srpski). 28. 4. 2014. Pristupljeno 2022-02-12. 
  45. ^ „Siniša Mali gradonačelnik Beograda”. Radio Television of Serbia (na jeziku: srpski). 24. 4. 2014. Pristupljeno 2022-02-12. 
  46. ^ „Kandidati za poslanike 2014”. Vreme (na jeziku: srpski). 2014-02-06. Pristupljeno 2022-02-12. 
  47. ^ „Poslanička grupa Srpska napredna stranka”. National Assembly of Serbia (na jeziku: srpski). april 2014. Pristupljeno 2022-02-12. 
  48. ^ Petrović, Ivica (18. 1. 2016). „Zašto su raspisani izbori u Srbiji?”. Deutsche Welle (na jeziku: srpski). Belgrade. Pristupljeno 2022-02-14. 
  49. ^ Nikolić, Maja (2016-02-19). „PUPS i SNS u koaliciji”. N1 (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-02-14. 
  50. ^ a b Prevremeni parlamentarni izbori 24. april 2016. Warsaw: Organization for Security and Co-operation in Europe. jul 2016. 
  51. ^ „Proglašena izborna lista SNS”. N1 (na jeziku: srpski). 2016-03-06. Pristupljeno 2022-02-14. 
  52. ^ „SNS na listi Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje”. Radio Television of Serbia (na jeziku: srpski). 24. 2. 2016. Pristupljeno 2022-02-14. 
  53. ^ „Srpska demokratska stranka posle tri godine ispočetka”. Radio Television of Vojvodina (na jeziku: srpski). 28. 2. 2016. Pristupljeno 2022-02-14. 
  54. ^ „Konačni rezultati izbora u Srbiji: U Skupštini 12 lista”. Radio Slobodna Evropa (na jeziku: srpskohrvatski). 6. 5. 2016. Pristupljeno 2022-02-14. 
  55. ^ „Izbori Vojvodina 2016: SNS dobio većinu od 120 mandata”. 021.rs (na jeziku: srpski). 2016-04-26. Pristupljeno 2022-02-14. 
  56. ^ „Izabrana nova Vlada Srbije”. Al Jazeera (na jeziku: bošnjački). 11. 8. 2016. Pristupljeno 2022-02-14. 
  57. ^ „Poslanička grupa Srpska napredna stranka”. National Assembly of Serbia (na jeziku: srpski). 2016. Pristupljeno 2022-02-14. 
  58. ^ „Aleksandar Martinović”. Istinomer (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-02-15. 
  59. ^ Nasković, Đorđe (2017-01-19). „Velimir Ilić raskida koaliciju sa SNS”. N1 (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-02-14. 
  60. ^ Rudić, Filip (2017-04-02). „Vucic Wins Serbian Presidential Elections”. Balkan Insight. Pristupljeno 2022-02-14. 
  61. ^ Surk, Barbara (2017-06-28). „Serbia Gets Its First Female, and First Openly Gay, Premier”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-02-14. 
  62. ^ Izbori za Skupštinu grada Beograda: Izveštaj Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) (na jeziku: srpski). Belgrade: Center for Free Elections and Democracy. april 2018. str. 15. 
  63. ^ Kovačević, Emina (2018-06-04). „Zoran Radojičić kandidat za gradonačelnika”. N1 (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-02-14. 
  64. ^ „Konačni rezultati beogradskih izbora 2018.”. N1 (na jeziku: srpski). 2018-03-05. Pristupljeno 2022-02-14. 
  65. ^ „Zoran Radojičić novi gradonačelnik Beograda”. Radio Television of Serbia (na jeziku: srpski). 7. 6. 2018. Pristupljeno 2022-02-14. 
  66. ^ Miljković, Miloš (21. 6. 2020). „Ko sve učestvuje na izborima?”. Danas (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-02-14. 
  67. ^ Kostić, Aleksandar (18. 2. 2020). „Seljačka stranka u izbornoj trci na svim nivoima, nastavljaju podršku SNS-u”. Južne vesti (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-02-14. 
  68. ^ „Ko je sve na listi SNS za republičke poslanike?”. Danas (na jeziku: srpski). 6. 3. 2020. Pristupljeno 2022-02-14. 
  69. ^ „RIK objavio konačne rezultate parlamentarnih izbora, izlaznost oko 49 odsto”. Danas (na jeziku: srpski). 5. 7. 2020. Pristupljeno 2022-02-14. 
  70. ^ Nikolin, Gorica (2020-07-02). „Konačni rezultati pokrajinskih izbora: Mandate podelilo sedam lista, SNS uzela 76 od 120 mandata”. 021.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-02-14. 
  71. ^ Nikolić, Mirjana (2020-11-09). „Vučićevoj partiji ne treba ime”. Istinomer (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-02-14. 
  72. ^ „Poslanička grupa „Aleksandar Vučić – za našu decu“”. National Assembly of Serbia (na jeziku: srpski). 2021. Pristupljeno 2022-02-14. 
  73. ^ „Skupština Srbije od danas ima jednu poslaničku grupu manje”. N1 (na jeziku: srpski). 2021-06-07. Pristupljeno 2022-02-14. 
  74. ^ „Vučić nosilac svih lista SNS, Grujičić prva na republičkoj, Šapić na beogradskoj”. N1 (na jeziku: srpski). 2022-02-13. Pristupljeno 2022-02-14. 
  75. ^ „Topola: Dragan Jovanović i “Bolja Srbija” ipak na listi SNS”. Dnevni list Danas (na jeziku: srpski). 2022-02-15. Pristupljeno 2022-02-15. 
  76. ^ „Predstavnici SNS predali RIK-u preko 58.000 potpisa za listu "Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve"”. Danas (na jeziku: srpski). 2022-02-16. Pristupljeno 2022-02-16. 
  77. ^ „RIK proglasio listu "Aleksandar Vučić – zajedno možemo sve"”. B92 (na jeziku: srpski). 2022-02-17. Pristupljeno 2022-02-18. 
  78. ^ „Pobeda Vučića i SNS, Beograd još enigma”. Deutsche Welle (na jeziku: srpski). 4. 3. 2022. Pristupljeno 3. 4. 2022. 
  79. ^ „IPSOS/CeSID: Prvi preliminarni rezultati parlamentarnih izbora”. N1 (na jeziku: srpski). 3. 4. 2022. Pristupljeno 3. 4. 2022. 
  80. ^ a b „Pogledajte ko su kandidati na Vučićevoj listi Srbija ne sme da stane - Politika - Dnevni list Danas” (na jeziku: srpski). 2023-11-03. Pristupljeno 2023-11-04. 
  81. ^ a b Vukmirović, Dragan (2012). Izbori za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije i za predsednika Republike Srbije [Elections for Deputies of the National Assembly of the Republic of Serbia and for the President of the Republic of Serbia] (PDF) (na jeziku: srpski). Belgrade: Republički zavod za statistiku. str. 9. ISBN 978-86-6161-021-9. Pristupljeno 14. 12. 2022. 
  82. ^ Vukmirović, Dragan (2014). Izbori za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije [Elections for Deputies of the National Assembly of the Republic of Serbia] (PDF) (na jeziku: srpski). Belgrade: Republički zavod za statistiku. str. 9. ISBN 978-86-6161-108-7. Pristupljeno 14. 12. 2022. 
  83. ^ Kovačević, Miladin (2016). Izbori za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije [Elections for Deputies of the National Assembly of the Republic of Serbia] (PDF) (na jeziku: srpski). Belgrade: Republički zavod za statistiku. str. 9. ISBN 978-86-6161-154-4. Pristupljeno 14. 12. 2022. 
  84. ^ Kovačević, Miladin (2020). Izbori za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije [Elections for Deputies of the National Assembly of the Republic of Serbia] (PDF) (na jeziku: srpski). Belgrade: Republički zavod za statistiku. str. 9. ISBN 978-86-6161-193-3. Pristupljeno 14. 12. 2022. 
  85. ^ Kovačević, Miladin (2022). Izbori za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije [Elections for Deputies of the National Assembly of the Republic of Serbia] (PDF) (na jeziku: srpski). Belgrade: Republički zavod za statistiku. str. 7. ISBN 978-86-6161-221-3. Pristupljeno 14. 12. 2022. 
  86. ^ Kovačević, Miladin (2017). Izbori za predsednika Republike Srbije [Elections for the President of the Republic of Serbia] (PDF) (na jeziku: srpski). Beograd: Republički zavod za statistiku. str. 9. ISBN 978-86-6161-164-3. Pristupljeno 14. 12. 2022. 
  87. ^ Kovačević, Miladin (2022). Izbori za predsednika Republike Srbije [Elections for the President of the Republic of Serbia] (PDF) (na jeziku: srpski). Belgrade: Republički zavod za statistiku. str. 7. ISBN 978-86-6161-220-6. Pristupljeno 14. 12. 2022. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Србија_не_сме_да_стане&oldid=27685719”