Posttraumatski stresni poremećaj

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Posttraumatski stresni poremećaj
Shellshock2.jpg
Manifestacije PTSP kod Australijskih vojnika u Prvom svetskom ratu
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnost psihijatrija
ICD-10 F43.1
ICD-9-CM 309.81
DiseasesDB 33846
MedlinePlus 000925
eMedicine med/1900
Patient UK Posttraumatski stresni poremećaj
MeSH D013313

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) (engl. posttraumatic stress disorder) je vrsta anksioznosti kao posledica psihološkog izlaganja stresnim doživljajima, koji uključuju smrtnu opasnost, ozbiljne fizičke povrede ili pretnju fizičkom integritetu osobe, koje ta osoba doživljava krajnje traumatično.[1][2][3]

Etiopatogeneza[uredi]

Posttraumatski stresni poremećaj se može javiti u bilo kom uzrastu, čak i kod mentalno zdravih osoba,[4] pojavom specifičnih simptoma koji obično počinju do 3 meseca od traumatskog događaja (akutni postraumatski stresni poremećaj). Ako ne dođe do izlečenja u toku akutne faze bolesti, po pravilu u narednih 6 meseci od traumatskog događaja, zbog suviše jakog i dugotrajnog stresa, poremeća poprima hronični oblik koji može trajati godinama, i dovesti do trajnih promena ličnosti. Šta je suviše dugo i suviše jako odlučuje, u najvećoj meri, urođena priroda organizma, kao i stanje u kome ga je stres (psihički uzrok) zatekao.[5] Međutim, dešava se da se simptomi PTSP jave ili prepoznaju sa zakašnjenjem od nekoliko meseci (>3) ili više godina. U takvim slučajevima zbog neblagovremenog ili neadekvatnog lečenja u dužem vremenskom periodu klinička slika poprima teži oblik sa ne tako retkom pojavom samoubistava u pokušaju [6] i razvoja izraženijih formi psihosomatske bolesti.[7]

Zato psihijatrija PTSP označava kao odloženi ili produženi odgovor organizma na stresni događaj (koji može izazvati telesnu povredu, ali mora izazvati psihološku traumu) ili ugrožavajuću situaciju (različite vrste i različitog trajanja), koja je van ljudskog iskustva.
Osnovne karakteristike i primeri stresnog događaja

Osnovne karakteristike stresnog događaja kod PTSP ogleda se u tome da je on mora biti ne samo ozbiljan već i ekstreman. Najčešći primeri takvih stresnih događaja su; pretnja smrću zbog pojava građanskih sukoba, ratnih dejstava, prirodnih katastrofa (poplave, zemljotres, požara) ili događaja kao što su:[8] mobing, nasilje u porodici, boravak u zatvoru, logoru itd, silovanje, terorizam...

Na primer, Nato bombardovanje SRJ i Sukobi na Kosovu i Metohiji 1999. izazvalo je PTSP kod nekih ljudi koji su bili izloženi bombardovanju, kod ljudi koji su doživeli ili videli pogibiju na Kosovu, i kod ljudi koji su u izgubili rođake i prijatelje u ovim događajima.

Veterani po povratku svojim kućama iz rata često obolevaju od PTSP.[9] Osobe koje su doživele mobing na radnom mestu takođe češće obolevaju od PTSP.

Simptomi i znaci PTSP su odgovor tela na stres. Tačan uzrok (mehanizam nastanka) PTSP je nepoznat. Na njegovu pojavu i razvoj simptoma mogu uticati mnogobrojni psihološki, genetički, fizički i socijalni faktori. Postojanje već doživljene psihičke traume u životu neke osobe, kod nje može da poveća rizik od nastanka PTSP nakon nedavno doživljenog stresnog događaja.

Nije poznato zašto traumatski događaji izazivaju PTSP kod nekih ljudi, ali ne i kod drugih.

Predispozicija[uredi]

Postoji mnogo pokušaja utvrđivanja faktora koji predisponiraju pojavu PTSP. Nakon mnogobrojnih istraživanja koja su podrazumevala različita ispitivanja ljudi kod kojih se nakon traumatskog događaja (kao što su požari, eksplozije, ratište) javio PTSP, i onih kod kojih nije bilo simptoma PTSP utvrđeni su neki od sledećih psiholoških faktora koji su bitni za pojavu PTSP nakon traumatskog događaja:

  • Postojanje psihičkih poremećaja pre traume
  • Postojanje psihičkih poremećaja u porodici
  • Visok neuroticizam
  • Spoljašnji lokus kontrole
  • Transgeneracijska trauma, odnosno postojanje iskustva traume u ranijoj generaciji u porodici [1]
  • Postojanje ranijih traumatskih iskustava

Osobe koje imaju visok nivo mentalnog zdravlje pre traume najmanje su izložene riziku za PTSP. Ali ako je traumatsko iskustvo dovoljno zastrašujuće, prethodno dobro psihološko zdravlje ga verovatno neće zaštititi. Takođe prema nekim istraživanjima, nedostatak socijalne podrške kada je ona najviše potrebna, može uticati da prethodno psihološki zdrave osobe podlegnu traumi.

Genetičke predispozicije su još jedan od faktora bitnih za pojavu PTSP. Na osnovu obimnog istraživanja koje je sprovedeno u Americi na vijetnamskim veteranima blizancima, utvrđeno je da jednojajčani blizanci imaju sličniji nivo PTSP od dvojajčanih blizanaca, što ukazuje na značaj genetičkih faktora kod PTSP.

Znaci i simptomi[uredi]

Znaci i simptomi PTSP nisu ništa drugo do manifestne pojave u organizmu traumatizovane osobe izazvane različitim kombinacijama dejstva fizičkih i psiholoških faktora, ili udruživanjem više grupa simptoma od kojih su najčešće zastupljeni sledeći:

Uzroci Znaci i simptomi
Ponovno preživljen događaj
  • Ponavljajuća uznemirujuća i mučna sećanja.
  • Iznenadni osećaj kao da se traumatični događaj ponovo događa (flash back).
  • Ponavljajući mučni snovi o događaju.
Pojačana psihička osetljivost i izražena uznemirenost
  • Poteškoće uspavljivanja i održavanja spavanja
  • Razdražljivost ili napadi ljutnje i besa
  • Otežans sposobnost koncentracija
  • Reakcija preterane uplašenosti
  • Iščekivanja novih neprijatnosti.
Izbegavanje situacije i okolnosti
(koje podsećaju ili su povezane sa traumatskim događajem)
  • Pokušaj da se izbegnu misli i osjećanja vezana za traumu
  • Nesposobnost sećanja nekog važnog dela traume
  • Osjećaj uskrćivanja budućnosti (npr. osoba ne očekuje da bi mogla imati karijeru, brak, decu ili dug život).
  • Smanjeno interesovanje za životno značajne aktivnosti
  • Osećaj odvojenosti ili otuđenost od drugih
  • Emocionalna otupljenost (npr. nesposobnost za osećaj ljubavi)
  • Pokušaji da se izbegnu aktivnosti ili situacije koje podsećaju na traumu

Dijagnoza[uredi]

Dijagnoza PTSP, danas se uglavnom zasniva se na 8 kriterijuma iz Dijagnostičkog i statističkog priručnik za mentalne poremećaje, peto izdanje (DSM-5).[10]

Kriterijumi Karakteristike PTSP u okviru zadatog kriterijuma
Prvi
  • Direktno doživljavanje traumatskog događaj
  • Lično svedočenja, o traumatskom događaju kome nisu prisustvovale druge osobe
  • Saznanje da je traumatski događaj povezan sa bliskim članom porodice ili prijateljem
  • Doživljavaj se ponavlja ili postoji ekstremna izloženost averzivnim dejstvima traumatskog događaja; ovo se ne odnosi na uticaje preko medija (televizija, filmovi ili slike).
Drugi
  • Uporno ponavljanje događaja na jedan od sledećih načina kroz; misli ili percepcije, slike, dramatične predstave, iluzije ili halucinacije. povratne disocijativne epizode, snažno psihološko uznemirenje ili reakciju na bilo šta što simbolizuje neki aspekt događaja.
Treći
  • Izbegavanje nadražaja i sećanja koji su povezani sa traumom, a koja se ogledaju u jednom ili oba oblika izbegavanja koja mogu biti: izbegavanju misli, sećanja, ili razgovora povezanih sa događajem i izbegavanje ljudi, mesta, ili aktivnosti koje mogu izazvati sećanja na neprijatan događaj.
Četvrti
  • Nemogućnost sećanja važaih aspekta događaja.
  • Dugotrajni i preterani negativni stavovovi o sebi, drugima, ili svetu
  • Dugotrajni, poremećaj saznanja o uzroku ili posledicama događaja
  • Dugotrajno negativno emocionalno stanje
  • Izrazito smanjeno interesovanje za učešće u značajnim aktivnostima
  • Osećanje ili otuđenje od drugih
  • Dugotrajna nesposobnost da se dožive pozitivne emocije
Peti
  • Razdražljivo ponašanje i ispadi besa.
  • Nesmotreno ili samodestruktivno ponašanje
  • Budnost i oprez
  • Preterano trženje odgovora
  • Problemi sa koncentracijom
  • Poremećaj sna
Šesti
  • Simptomi traju više od jednog meseca
Sedmi
  • Poremećaj izaziva klinički značajnu patnju ili oštećenje u funkcionisanju.
Osmi
  • Poremećaj nije pripisan fizioloških efekatima supstanci ili drugim medicinskim stanjima

Diferencijalna dijagnoza[uredi]

Dijagnoze u razmatranju Diferencijalne dijagnoze
  • Akutni stresni poremećaj
  • Poremećaj prilagođavanja
  • Simuliranje (mora se isključiti)
  • Poremećaj raspoloženja sa psihotičnim obeležjima
  • Psihotični poremećaji izazvani opštim medicinskim stanjem (bolešću)
  • Poremećaji izazvani primenom nedozvoljenih supstanci

Terapija[uredi]

Terapija PTSP obuhvata sledeće:

  • Prevenciju, inicijalnu procenu i tretman ubrzo nakon traumatičnog događaja
  • Kombinovanu primenu farmakoloških i nefarmakoloških oblika terapija za odrasle
  • Prvenstvene psihoterapijske intervencije kod adolescenata i dece
Nefarmakološka terapija

Nonfarmaloška terapija zasniva se na sledećem:

  • Grupna terapija
  • Individualna i porodična terapija
  • Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT)
  • Terapija igrom ili art terapija
  • Upravljanje anksioznošću
  • Hipnoza
  • Razne tehnike relaksacije
Farmakološka terapija

Lekovi se mogu primeniti u kontroli fizioloških simptome, kako mi se bolesniku omogućilo da toleriše, primenu visoko emotivnom sadržaja u psihoterapiji. Glavne farmakološke supstance koje se koriste kod PTSP su:

  • Selektivne inhibitori serotonina (na primer, sertralin, paroksetin, fluoksetin): koji mogu razrešiti sva 3 simptoma klastera
  • Benzodiazepini (npr, alprazolam): za kupiranje anksioznosti i oslobađanje od drugih simptoma
  • Beta blokatori (npr propranolol): za lečenje simptoma povezanih sa hipertenzivnim reakcijama
  • Antikonvulzivi (na primer, karbamazepin, lamotrigin, upotreba van oznaka): za kupiranje impulsivnosti i emocionalne labilnosti
  • Atipični antipsihotici (npr risperidon, olanzapin): kod bolesnika koji ne reaguju na antidepresive.
  • Alfa1 blokatori (npr, prazosin): kod bolesnika sa noćnom morom i poremećajima spavanja.
  • Alfa2 agonisti (na primer, klonidin): za lečenje noćne more.

U lečenju PTSP pored navedenih medikamenata mogu se, prema potrebi, koristiti i:

Izvori[uredi]

  1. American Psychiatric Association (1994). Diagnostic and statistical manual of mental disorders: DSM-IV. Washington, DC: American Psychiatric Association. ISBN 978-0-89042-061-4. 
  2. David Satcher et al. (1999). „Chapter 4.2”. Mental Health: A Report of the Surgeon General. Surgeon General of the United States. 
  3. Brunet A, Akerib V, Birmes P (2007). „Don't throw out the baby with the bathwater (PTSD is not overdiagnosed)” (PDF). Can J Psychiatry 52 (8): 501-2; discussion 503. PMID 17955912. Приступљено 12. 3. 2008. 
  4. World Health Report 2001, Mental Health: New Understanding, New Hope, WHO, 2001.
  5. Koić E., Stres psihička trauma i PTSP - posttraumatski stresni poremećaj, Virovitica, Januar, 2006.
  6. Dragišić-Labaš S. Društveni faktori u etiologiji suicidalnog ponašanja vojnih invalida rata iz 1991-1995., Institut za neuropsihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, Beograd. 1998
  7. Herman JH. Trauma i oporavak, „Svjetlost“, Sarajevo, 1997.
  8. Bisson J, Andrew M. Psychological treatment of post-traumatic stress disorder (PTSD). Cochrane Database Syst Rev. 2007;3:CD003388.
  9. Yaffe K, Vittinghoff E, Lindquist K, Barnes D, Covinsky KE, Neylan T, et al. Posttraumatic stress disorder and risk of dementia among US veterans. Arch Gen Psychiatry. Jun 2010;67(6):608-13.
  10. American Psychiatric Association. American Psychiatric Association: Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders, Fifth Edition. Arlington, VA: 2013.
  11. de Quervain DJ, Margraf J. Glucocorticoids for the treatment of post-traumatic stress disorder and phobias: a novel therapeutic approach. Eur J Pharmacol. 2008 Apr 7. 583(2-3):365-71.

Литература[uredi]

  • American Psychiatric Association (1994). Diagnostic and statistical manual of mental disorders: DSM-IV. Washington, DC: American Psychiatric Association. ISBN 978-0-89042-061-4. 
  • David Satcher et al. (1999). „Chapter 4.2”. Mental Health: A Report of the Surgeon General. Surgeon General of the United States. 
  • Johnson H, Thompson A. The development and maintenance of post-traumatic stress disorder (PTSD) in civilian adult survivors of war trauma and torture: a review. Clin Psychol Rev. 2008 Jan. 28(1):36-47.

Spoljašnje veze[uredi]


Star of life.svg     Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).