Primati

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Primati
Vremenski raspon: Paleocen—sadašnjost, 55–0 Ma
Aye-ayeRing-tailed lemurCapuchin monkeySpider monkeyGibbonTarsierRed slender lorisLion tamarinHamadryas baboonCommon chimpanzee
Neke familije primata, odozgo nadole: Daubentoniidae, Tarsiidae, Lemuridae, Lorisidae, Cebidae, Callitrichidae, Atelidae, Cercopithecidae, Hylobatidae, Hominidae.
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Mirored: Primatomorpha
Red: Primates
Linnaeus, 1758[1]
Porodice
Raspon primata (zeleno)

Primat (lat. Primates; od lat. prime — „prvi rang“) bilo koji je član biološkog reda Primates, grupe koja obuhvata ljude, majmune i lemure. Primate proučava grana zoologije koja se zove primatologija.

Svi primati imaju pet prstiju (pentadaktilija), generalizovanu zubnu formulu, i primitivnu (nespecijalizovanu) građu tela. Još jedna osobina primata su nokti na prstima. Suprotni palčevi su takođe karakteristična osobina primata, ali nisu ograničeni na ovaj red; oposumi, na primer, imaju suprotne palčeve. Kod primata, kombinacija suprotnih palčeva, kratkih noktiju (umesto kandži) i dugih prstiju koji se zatvaraju na unutra predstavlja adaptaciju predaka za život na drveću (arborealni način života). Svi primati, čak i oni koji nemaju osobine tipične za ostale primate (kao loriji), imaju zajedničku karakteristiku očnih orbita, po kojima se razlikuju od ostalih taksonomskih redova sisara.[2][3][4][5][6]

Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]

Prstenorepi lemuri su primati koji žive samo na Madagaskaru

Osim ljudi koji nastanjuju čitavu Zemlju, područje na kojem žive primati je najvećim delom ograničeno na tropske i suptropske delove Amerike, Afrike i Azije. Na području američkih kontinenata, primati žive od juga Meksika pa do severnih delova Argentine. Majmuni koji su nekada živeli na Karibima su izumrli, a danas tu žive samo primati koje su doveli ljudi.

U Africi su široko rasprostranjeni, sa tim da najveći broj različitih vrsta naseljava područja južno od Sahare. Na Madagaskaru se razvila posebna grupa primata, i svi su iz podreda polumajmuna. U Aziji žive na Arabijskom poluostrvu (postoji mogućnost da su jednu vrstu pavijana koji žive na tom području tamo doneli ljudi), indijskom potkontinentu, Kini, Japanu i Jugoistočnoj Aziji. Istočna granica područja gde žive u Aziji su ostrva Sulavesi i Timor. U Evropi slobodno živi samo jedna vrsta, berberski majmun (Macaca sylvanus), na Gibraltaru, ali i tu su populaciju verovatno ljudi doveli u ovo područje.

Sa izuzetkom ljudi, drugih primata nema u severnoj Americi, najvećem delu Evrope, severnim i centralnim delovima Azije, na području Australije i Okeanije, kao ni na zabačenim ostrvima i polarnim područjima.

Za razliku od nekih drugih grupa sisara, ljudi primate nisu u većoj meri naseljavali na druga područja. Izuzeci su pavijani u Arabiji, berberski majmuni na Gibraltaru, nekih ostrva Kariba i vrsta Macaca mulatta koja danas živi na Floridi.

Osobine[uredi | uredi izvor]

Primati pripadaju klasi Sisara (Mammalia), i kao takvi imaju sva njihova svojstva. Za razliku od ostalih sisara, imaju:

  • nokte – umesto kandži,
  • palac, koji može oponirati svim ostalim prstima ili veliki prst koji može dotaknuti ostale prste šake, i
  • zubalo sa po četiri sekutića u obe vilice – zubna formula:
Polovine vilica:
  • gornji: 2.1.2(3).3(2)
  • donji: 2.1.2(3).3(2)
Redom: sekutići, očnjaci, pretkutnjaci, kutnjaci; (n) = retko.

Filogenezu primata karakterišu sledeće adaptacije:

  1. udovi kao organi za (pri)hvatanje,
  2. prednji udovi kao organi za fizičko (i čulno) spoznavanje okoline,
  3. herbivorni digestivni sistem,
  4. redukcija osetljivosti čula mirisa,
  5. intenzivne vizuelne sposobnosti i aktivnosti,
  6. kvalitativno-kvantitativne specifičnosti mozga u morfološko-anatomskom i funkcijskom smislu,
  7. odgovarajuće morfološko-anatomske promene na lobanji, i
  8. redukcija broja potomaka (po okotu, odnosno porodu).[6]

Veličina tela[uredi | uredi izvor]

Veličina tela se kreće od samo 12-14 cm dugog i 40 grama teškog roda Mikrokebusa koji živi na Madagaskaru, i gorile koji može imati i do 275 kg. Generalno, majmuni iz grupe Strepsirrhini (prosečna masa 500 grama) su manji od grupe Haplorrhini (prosečna masa 5 kg), to je činjenica koja se zasniva na različitom vremenu dnevnih aktivnost. Kod nekih vrsta je vrlo izražen polni dimorfizam, tako da su mužjaci i dvostruko teži od ženki, a uz to se često razlikuju i bojom.

Dlakavost[uredi | uredi izvor]

Telo većine primata je pokriveno krznom, čija boja se kreće od bele preko sive do smeđe i crne. Dlanovi i tabani su kod većine vrsta goli, a neke vrste nemaju dlake niti na licu ili im je čak i cela glava gola (na primer Jakari (Cacajao) iz porodice Pitheciidae). Od svih primata najmanje izraženu dlakavost ima čovek.

Čula[uredi | uredi izvor]

Aveti su grupa primata sa najvećim očima

Za primate su tipične relativno velike i prema napred okrenute oči. Imaju vrlo dobar vid i u odnosu na veličinu tela relativno velik mozak. Najveće oči od svih primata imaju vrste iz roda Tarsus. Velika većina majmuna iz podreda Strepsirrhini (polumajmuni nelenjivci) su noćne životinje i imaju mrežnicu prevučenu slojem koji se naziva Tapetum lucidum a služi da reflektovanjem ostatka svetla pojačava vidljivost u mraku.

Između podreda Strepsirrhini (koji se u nekim jezicima nazivaju „vlažnonosci“) i podreda Haplorrhini (suprotno vlažnonoscima, ovu grupu nazivaju „suvonoscima“) postoji razlika u građi rhinariuma. Kod „vlažnonosaca“ on je pun žlezda i vlažan i odraz je vrlo razvijenog čula mirisa. Suprotno tome, suvonosci to nemaju, i njuh im je daleko manje razvijen.

Zubi[uredi | uredi izvor]

Najstariji fosilni nalazi primata imaju formulu zuba 2-1-4-3 u polovini vilice, što znači da su imali dva sekutića, jedan očnjak, četiri prednja kutnjaka i tri kutnjaka, što znači da su imali ukupno 40 zuba. Najviše zubi recentnih vrsta primata imaju lemuri i kapucini čija je formula 2-1-3-3. Neki rodovi su zbog svog načina ishrane izgubili još neke zube. Majmuni starog sveta, uključujući čoveka imaju formulu 2-1-2-3, što znači da imaju ukupno 32 zuba.

Pre svega iz oblika kutnjaka se može izvući puno zaključaka o načinu ishrane pojedine vrste. Tako vrste koje se hrane pre svega voćem, imaju kutnjake okruglastog oblika. Kutnjaci kod vrsta koje bi se mogle nazvati insektojedima, su upadljivo šiljasti, dok kod vrsta koje se hrane pre svega lišćem, kutnjaci imaju oštre rubove kako bi lakše sažvakali tvrde listove.

Udovi[uredi | uredi izvor]

Giboni imaju najduže ruke među svim primatima

Kako većina primata živi na drveću, njihovi su udovi dobro prilagođeni takvom načinu života. Stražnji udovi su im skoro uvek duži i snažniji od prednjih (izuzetak su giboni i čovekoliki majmuni) i imaju najveću ulogu u kretanju. I prsti prednjih i zadnjih udova su u najvećoj meri prilagođeni tim potrebama. Osobina svih vrsta primata (osim čoveka) je nasuprotnost nožnog palca ostalim prstima na stopalu. Jednako tako, većina vrsta koja se kreće granama kroz krošnje ima i palac na šakama nasuprotan ostalim prstima, dok se kod vrsta koje se s grane na granu ovešeni o prednje udove i uz to se hvataju i repom o grane, palčevi su se povukli tako da ih više nemaju (primer su sakati majmuni (Colobinae), kao i porodica Atelidae urlikavci, hvataši i vunasti majmuni). Prsti i na prednjim i na zadnjim udovima završavaju se noktima umesto kandžama. Jedino polumajmuni nelenjivci imaju na drugom nožnom prstu kandžicu koja im služi za čišćenje i negu krzna. Dlanovi i tabani nemaju dlake i imaju područja koja su vrlo osetljiva na dodir.

Rep[uredi | uredi izvor]

Velikom broju sisara koji žive na drveću rep je vrlo važan deo tela koji služi balansiranju i održavanju ravnoteže u krošnjama, pa tako i primatima. Međutim, rep se može povući ili potpuno nestati. Osim čovekolikih majmuna, koji generalno nemaju repove, dužina repa ili njegov nedostatak nema nikakvo značenje za utvrđivanje srodnosti među vrstama, jer se kod mnogih vrsta pojavljuje samo patrljak od repa sasvim nezavisno od razvoja. Čak unutar jednog roda postoje vrste nemaju rep ali i takve, kojima je rep duži od tela. Rep kojim se mogu hvatati za grane razvili su samo neki rodovi majmuna Novog sveta, hvataši i urlikavci. Njihov rep sa donje strane nema dlake, a snabdeven je vrlo osetljivim nervnim ćelijama.

Način života[uredi | uredi izvor]

Pretpostavlja se da su se primati razvili od životinja koje su nastanjivale drveće. Još i danas postoji veliki broj vrsta primata koji jedva da ponekad siđu na tlo. Druge vrste žive delimično na tlu, a samo nekoliko vrsta žive isključivo na tlu.

Pojednostavljeno, Strepsirrhini su uglavnom aktivni noću (uz pojedine izuzetke) dok su Haplorrhini, opet uz neke izuzetke, uglavnom dnevno aktivni.

U odnosu na načine kretanja, ukupno gledajući, primati koriste sve postojeće načine kretanja. Pri tome, od vrste do vrste postoje razlike.

Primati su u najvećem broju slučajeva razvili složene oblike socijalnog ponašanja. Pravi samotnjaci su među primatima retki, čak i kod vrsta koje pretežno žive same (orangutan) područja na kojima obitavaju, preklapaju se reviri ženki sa revirom mužjaka, pa se kod parenja daje prednost partnerima sa tih preklapajućih područja. Neke druge vrste žive u dugogodišnjim monogamnim vezama (giboni, vunasti lemuri). Ali, većina primata ipak živi u grupama u kojima često vlada hijerarhija. Pritom se mesto na hijerarhijskoj lestvici utvrđuje različito, zavisno o vrsti. To može biti rezultat borbi između takmaca, starost, rodbinske veze ili na druge načine.

I komunikacija i interakcija imaju vrlo značajnu ulogu u socijalnom životu primata. Većina vrsta je razvila niz glasova za obeležavanje teritorije, za potragu za članovima grupe, za pretnju ili upozorenje hranidbenim konkurentima i slično. Posebno su poznati prašumski „koncerti“ urlikavaca, kao i „pesma“ u duetu parova gibona.

Gorile su biljojedi specijalizovani za lišće

Pretpostavlja se da su preci primata bili bubožderi, ali većina svih vrsta su danas biljojedi. Mnoge vrste se hrane pretežno voćem, a dopunjavaju ga lišćem, cvetovima, gomoljem, gljivama, semenjem i drugim delovima biljaka. Mnoge vrste su svaštojedi, koji biljnu hranu dopunjavaju i životinjskom. Pavijani i šimpanze spadaju u rodove koji povremeno love i nešto veće sisare (zečeve, male primate, mladunčad parnoprstaša)

Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

Primate odlikuje relativno dugo razdoblje skotnosti, dugotrajno razdoblje odrastanja mladunaca i dug život. Strategija ovih životinja je investiranje puno vremena u podizanje mladunaca, zbog toga je i stopa razmnožavanja niska. Najkraće vreme skotnosti imaju patuljasti lemuri (Cheirogaleidae) a traje tačno 60 dana, dok je to kod većina vrsta između četiri i sedam meseci. Najduža trudnoća je kod čoveka i gorila a traje devet meseci.

Kod većine vrsta prevladava rađanje jednog mladunca. I kod vrsta koje rađaju više mladunaca retko se dešava da ih bude više od dva, eventualno tri u jednom leglu.

Evolucija i mogući preci[uredi | uredi izvor]

Paleontološki tragovi ukazuju da su u mezozojskom periodu kredi (trajanje: pre 136 − 65 miliona godina) sisari već bili izdiferencirani na grupe oblika koji predstavljaju verovatna ishodišta njihovih današnjih redova. Izgleda da je jednoj takvoj grupi nespecijaliziranih sisara pripadao i Zalambdelestes, čiji fosilni ostaci (nađeni u Mongoliji) ukazuju na osobine prainsektivora. Početkom kenozoika (tj. tercijera, pre 65 miliona godina) radijacija takvih uopšteno građenih tipova dovela je do raskrsnice između insektivora i pra-primata. Prema dosadašnjim nalazima, na njoj su se našli na razvojnim stupnjevima reda Plesiadapiformes, (sa porodicama Plesiadapidae, Carpolestidae, Paromomydae, Picrodontidae i Saxonellidae). Najstariji (oko 65 miliona godina) poznati protoprimat opisan je kao Purgatorius. Osim njega, od praprimata ovog reda, posebno su zanimljivi severnoamerički Carpodaptes, Picrodus i Palaechton, te evropski Plesiadapis i Saxonella. Postoje argumentirani nagovještaji (oblik lobanje i kutnjaka) da su se, nakon toga, iz opšteg stabla praprimata, najpre izdvojili pralemuri, preko grupe koja je približno imala osobine oblika Anagale (oligocen, Mongolija).

Moguće je da prvi tarzoidi (avetnjaci) evoluirali iz neke grupe primitivnih lemura. Mnogo je, međutim, raširenije mišljenje da oni nikada nisu prošli kroz lemuroidnu fazu i da su se presudni događaji u filogenetičkoj diversifikaciji tarzijusa i lemura odvili nešto ranije, na nivou današnjih tupaja (Tupaiidae) sličnih protoprimata.

Još uvek nema pouzdanih podataka o zajedničkoj prošlosti repatih i majmuna Starog i Novog sveta. Naime, fosili najprimitivnijih lemurolikih primata − (pralemura), svrstani su u pleistocenske Adapidae, dok su tarsiusoliki obuhvaćeni porodicom Omomidae. Fosili pripadnika ovih grupa su otkriveni sami u Holarktiku, pri čemu su Adapidae bile vezane za evroazijski područje, a Omomidae za američko kopno. Tipski predstavnici adapida su Adapis i Pronycticebus, a američkih − Notarctus i Smilodectes.

Sa paleontološke tačke gledišta, među omomidama najzanimljiviji su Omomis, Tetonius (S. Amerika i Necrolemur (Evropa). Najbolje očuvani su ostaci oblika Notharctus i Adapis. Ta stvorenja su bila veličine današnjih lemura, ali nešto manje lobanjske zapremine i primitivnijeg vilice. Veruje se da je grupa adapida bila među precima ishodišne grane današnjih majmuna Novog sveta. To posebno ubedljivo nagovještavaju njihove relacije sa fosilima (iz oligocena i miocena) praprimata iz J. Amerike, kao što su: Branisella, Homunculus, Trembacebus, Dolichocebus, Stirtonia, Neosaimiri, Cebupithecia i drugi.

Pronađeni su fosili tarzoidnih primata, koji ispoljavaju uočljiv uspon prema cinomorfnoj i antropomorfnoj konstituciji. Pretpostavlja se da svi majmuni Starog sveta (Cercopithecidae, Hylobatidae, Pongidae i Hominidae) potiču iz grupe anatomski „uopšteno“ građenih pratazoida, kojima su, među ostalim, pripadali i oblici Teilhardina (oligocen Egipta). Među njima se Apidium, Moeripithecus i Oligopithecus (a neretko i Parapithecus) ubrajaju u neposredne fosilne pretke psetolikih majmuna, dok je ostalo otvoreno pitanje da li tu pripadaju i Amphipithecus i Pondaungia (gornji eocen Burme) ili bi ih trebalo uvrstiti u prelaznu fazu evolucije ka zajedničkim precima antropomorfnih majmuna.

U donjeoligocenskim slojevima Afrike, međutim, nađeni su fosilni ostaci primata koji su nesumnjivo imali niz osobina današnjih viših uskonosnih majmuna iz porodica Hylobatidae (giboni i Pongidae (orangutani). Među takvim oblicima, redovno se pominju Parapithecus i Aegyptopithecus, sa vilicom kao kod savremenih bezrepih – velikih majmuna (orangutani, šimpanze i gorile), iako se prvopomenuti oblik često ubraja i u predačku grupu psetolikih repatih majmuna, a drugi u fosilni rod Dryopithecus. U direktne predačke forme čovekolikih primata svrstava se i gibonoliki Propliopithecus, od kojeg, verovatno preko oblika tipa Limnopithecus i Pliopithecus vode poreklo današnji giboni. Međutim, prema nekim procenama, propliopitek bi mogao biti i predak pomenutog egiptopiteka ili čak forma driopiteka, sa naglašenijim hominoidnim osobinama.[2][3][7][8][3][4][5][6]

Sistematika primata[uredi | uredi izvor]

Lista familija primata sa mogućim rangiranjem taksonomskih kategorija.[1][9][10][11] Ostale klasifikacije su takođe u upotrebi. Na primer, alternativna klasifikacija, pripadnike grupe Strepsirrhini deli u dva infrareda: Lemuriformes i Lorisiformes. Treba, međutim, zapaziti da je uvođenje kategorija Strepsirrhini i Haplorrhini unelo novu konfuziju u ionako nekonzistentnu klasifikaciju reda Primates. Može se konstatovati da je u raspoloživoj udžbeničkoj literaturi gotovo nemoguće naći sve apsolutno podudarne podele na niže biosistematske kategorije. Dodatnu zbrku u ovo područje biosistematike unosi i flagrantno ignorisanje Kodeksa zoološke nomenklature u većini takvih pokušaja, kao i u ovom koji slijedi.

Red primata se deli na dva podreda koji ukupno obuhvataju 15 savremenih porodica:

podred Strepsirrhini (mokronosi majmuni)
infrared † Adapiformes
porodica † Adapidae
porodica † Notharctidae
porodica † Sivaladapidae
infrared Lemuriformes
porodica † Archaeolemuridae
porodica Cheirogaleidae (patuljasti lemuri)
porodica Indriidae (indriji, vunasti lemuri)
porodica Lemuridae (lemuri)
porodica Lepilemuridae
porodica † Megaladapidae
porodica † Palaeopropithecidae
infrared Chiromyiformes
porodica Daubentoniidae (aj-aj)
infrared Lorisiformes
porodica Galagidae (galagosi)
porodica Lorisidae (lorisi)
podred Haplorrhini (suvonosi majmuni)
infrared Tarsiiformes (aveti)
porodica † Omomyidae
porodica Tarsiidae
infrared Simiiformes (majmuni, čovekoliki majmuni i čovek)
Simiiformes, incertae sedis
porodica † Afrotarsiidae
porodica † Amphipithecidae
porodica † Eosimiidae
porodica † Parapithecidae
porodica † Proteopithecidae
parvored Platyrrhini (majmuni Novog sveta ili širokonosi majmuni[12])
porodica Aotidae (noćni majmuni)
porodica Atelidae (pauk-majmuni)
porodica Callitrichidae (marmozeti i tamarini)
porodica Cebidae (kapucineri)
porodica Pitheciidae (uakari)
parvored Catarrhini (uskonosi majmuni)
natporodica † Propliopithecoidea
porodica † Oligopithecidae
porodica † Propliopithecidae
natporodica † Pliopithecoidea
porodica † Crouzeliidae
porodica † Pliopithecidae
natporodica Cercopithecoidea (majmuni Starog sveta)
porodica Cercopithecidae (majmuni Starog sveta)
porodica † Victoriapithecidae
natporodica † Proconsuloidea
porodica † Proconsulidae
natporodica † Dendropithecoidea
porodica † Dendropithecidae
natporodica Hominoidea (čovekoliki majmuni)
porodica † Griphopithecidae
porodica Hylobatidae (giboni ili mali čovekoliki majmuni)
porodica Hominidea (veliki čovekoliki majmuni i ljudi)

Drugi primati su definisani po Karlu Lineu 1758. godine, u desetom izdanju njegove knjige Systema Naturae,[13] za rodove Homo (ljudi), Simia (drugi čovekoliki majmuni i majmuni), Lemur (prosimijani) i Vespertilio (šišmiši). U prvom izdanju iste knjige (1735), on je koristio ime Anthropomorpha za Homo, Simia i Bradypus (lenjivci).[14] Godine 1839, Anri-Mari Djukrot de Blejnvil, sledeći Lajnesa i imitirajući njegovu nomenklaturu, uspostavio je red Secundates (укључујући подредове Chiroptera, Insectivora i Carnivora), Tertiates (ili Glires) i Quaternates (uključujući Gravigrada, Pachydermata i Ruminantia),[15] али та нова додатна класификација није прихваћена.

Референце[uredi | uredi izvor]

  1. ^ а б Groves, C.P. (2005). Wilson, D.E.; Reeder, D. M., ур. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (на језику: енглески) (3 изд.). Baltimore: Johns Hopkins University Press. стр. 111—184. ISBN 0-801-88221-4. OCLC 62265494. 
  2. ^ а б Dobzhansky, T. (1970). Genetics of the evolutionary process. New York: Columbia. ISBN 978-0-231-02837-0. 
  3. ^ а б в Wood, B. (2005). Human evolution – A very short introduction. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-280360-3. 
  4. ^ а б Boaz, N. T. (1999). Essentials of biological anthropology. New Jersey: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-080793-9. 
  5. ^ а б British Museum of Natural History, Ed. (1991). Man's place in evolution. Natural History Museum Publications. London: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-40864-6. 
  6. ^ а б в Hadžiselimović R. (1986): Uvod u teoriju antropogeneze. Svjetlost, Sarajevo. 1986. ISBN 978-9958-9344-2-1.
  7. ^ Wood, B. A. (2009). „Where does the genus Homo begin, and how would we know?publisher=Springer”. Ur.: Frederick E. G., Fleagle J. G., Leakey R. E. The First Humans: Origin and Early Evolution of the Genus Homo. London. ISBN 978-1-4020-9979-3. 
  8. ^ Jobling, A. M.. (2013). Human Evolutionary Genetics. New York: Garland Science. ISBN 978-0-8153-4148-2. OCLC 829099073. 
  9. ^ Cartmill, M.; Smith, F. H. (2011). The Human Lineage. John Wiley & Son. ISBN 978-1-118-21145-8. 
  10. ^ Mittermeier, Russell; Ganzhorn, J.; Konstant, W.; Glander, K.; Tattersall, I.; Groves, Colin; Rylands, A.; Hapke, A.; Ratsimbazafy, J.; Mayor, M.; Louis, E.; Rumpler, Y.; Schwitzer, C.; Rasoloarison, R. (2008). „Lemur Diversity in Madagascar”. International Journal of Primatology. 29 (6): 1607—1656. S2CID 17614597. doi:10.1007/s10764-008-9317-y. 
  11. ^ Rylands, A. B.; Mittermeier, R. A. (2009). „The Diversity of the New World Primates (Platyrrhini)”. Ur.: Garber, P. A.; Estrada, A.; Bicca-Marques, J. C.; Heymann, E. W.; Strier, K. B. South American Primates: Comparative Perspectives in the Study of Behavior, Ecology, and Conservation. Springer. ISBN 978-0-387-78704-6. 
  12. ^ „Filogenija sisara” (PDF). katedre.vet.bg.ac.rs. str. 52. slajd. Arhivirano iz originala (PDF) 09. 08. 2019. g. Pristupljeno 09. 08. 2019. 
  13. ^ Linnaeus, C. (1758). Sistema naturae per regna tria Naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus differentiis, synonimis locis. Tomus I. Impensis direct. Laurentii Salvii, Holmia. str. 20—32. 
  14. ^ Linnaeus, C. (1735). Sistema naturae sive regna tria Naturae systematice proposita per classes, ordines, genera, & species. apud Theodorum Haak, Lugduni Batavorum. str. s.p. 
  15. ^ Blainville, H. (1839). „Nouvelle classification des Mammifères”. Annales Françaises et Etrangères d'Anatomie et de Physiologie Appliquées à la Médicine et à l'Histoire Naturelle, 3. str. 268—269. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Примати&oldid=27550138”