Tenis

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Teniski meč na Vimbldonu.

Tenis je sport sa reketima koji igraju dva igrača (singl) ili dva tima od po dva igrača (dubl). Igrači koriste reket za tenis da bi prebacili lopticu u protivnički deo terena preko mreže koja se nalazi na sredini terena. Počeo je da se igra u Engleskoj u 19. veku. Vrlo brzo je počeo da se širi po zemljama u kojima se govori engleski jezik, i to najviše među višim staležom. Tenis je danas Olimpijski sport i igraju ga svi ljudi, nezavisno od društvenog statusa. Pravila igranja su ista još od 90-ih godina 19. veka. Izuzetak je uvođenje taj-brejka (engl. tie-break = „prelom“ izjednačenja) 70-ih godina 20. veka. Tenis je veoma popularan sport koji prate milioni ljudi, a posebno četiri Grend slem turnira (Grand Slam Tournaments).

Istorija tenisa[uredi]

Tenis 1887. godine

Grci i Rimljani su imali igre loptom, koje su kasnije prihvatili Francuzi.[1] Jednu igru su nazivali Jeu de Paume („že d pom”), što je preteča današnjeg tenisa. Neki stručnjaci smatraju da je ova igra ponikla u Egiptu i Persiji, a da se igrala i kod Arapa, pre Karla Velikog. Oko 1300. godine bila je takođe poznata pod imenom la bud, a u toku 14. veka igrala se u celoj Francuskoj.[2] Luj X je umro od nazeba, koji je dobio igrajući ovu igru.[3] Za tenis se kaže da je kraljevska igra, jer su francuski i engleski kraljevi pokazivali veliko interesovanje za ovu igru.[4]

U Francuskoj se smatralo da je Henrik II najbolji igrač tenisa, a kasnije je Luj XIV imao stalno osoblje, koje se brinulo o njegovim teniskim igralištima.

Tenis, kao ime igre prvi put se javlja u knjizi objavljenoj 1400. godine. Engleski kralj Henri VIII sagradio je 1529. godine u Hampton Kortu svoje tenisko igralište, na kome se i danas igra tenis.[5] Tu prvobitnu verziju tenisa mnogi nazivaju realni tenis. Izraz tenis potiče od francuskog glagola tenir (imperativ, mn.) što znači „držite”, odnosno srednjoengleskog pojma tenes tj. tenetz.[6][7]

Mnogi teniski istoričari smatraju da moderni tenis potiče iz perioda između 1859. i 1865. godine, kada su Hari Džem i Augurio Perera izumili novu igru s reketima, koja je znatno nalikovala badmintonu. Oni su 1872, s dvojicom kolega, osnovali prvi teniski klub u svetu, dok se prvi teniski turnir spominje 23. jula 1884. u Šrabland Holu.

Moderni tenis potiče iz Velike Britanije, još iz kasnog 19. veka. Nosio je prvobitni naziv lawn tennis, što bi označavalo „tenis na travnjaku”.[8] Ubrzo je stekao veliku popularnost u Evropi, a kasnije i u celom svetu.[9][10] Tenis je olimpijski sport i igraju ga i mlađe i starije generacije. Pravila tenisa nisu bitno izmijenjena još od kasnih 1890-ih. Jedine dve značajne izmene dogodile su se nakon 1970. godine. Prihvaćeno je novo pravilo (tie breaker) za određivanje pobednika seta, te nova tehnologija koja omogućava igračima da opozovu sudijsku odluku (challenge) i pregledaju ponovljeni snimak kretanja loptice na terenu, ukoliko smatraju da je udarac bio ispravan. Tenis mnogi prate uživo ili putem televizije i drugih medija. Najviše posećeni a ujedno i najprestižniji teniski turniri su Grand Slam turniri, koje čine otvorena prvenstva: Australije (Australian Open), Francuske (French Open ili Roland Garros), Velike Britanije (Wimbledon) i Sjedinjenih Američkih Država (US Open).

U SAD tenis je došao preko Bermuda 70-ih godina 19. veka. U Bosni i Hercegovini tenis se počeo igrati posle 1885. godine. Komercijalnim pritiskom na tenisere, počela je tzv. Open era u tenisu, koja traje od 1968. godine pa do danas. Open era je naziv za novi period tenisa, u kojem se svi dobri igrači mogu takmičiti na svetskim turnirima i u kojem se najbolji svetski igrači profesionalno bave ovim sportom. Teniseri i teniserke, koji se odluče za profesionalnu karijeru, potpisuju ugovore sa sponzorima koji im omogućavaju mnoge benificije.

Oprema[uredi]

Reket[uredi]

Reketi su teniski rekviziti napravljeni od tvrdih materijala poput plastike i metala (aluminijum, željezo ili razne metalne legure). Nekada su se reketi pravili i od drveta, međutim oni su podložni brzom lomljenju i zato su izbačeni iz upotrebe. Reket se sastoji od rama reketa, mreže (string), koja je napravljena od specijalnih elastičnih materijala, te od drške. Reketi se najčešće dele prema tvrdoći, elastičnosti i prema veličini, koja podrazumijeva veličinu mreže merenu u inčima ili milimetrima.

Lopta[uredi]

Lopta za tenis je izrađena od specijalnih materijala. Prečnik lopte je približno 6,7 cm. Oko 85% mase loptice čini hemijski obrađena guma. Površina lopte izrađena je od posebnih vunenih vlakana – tzv. filca. Filc se delimično isparava, te nastaju dlačice na tkanini, koje smanjuju otpor vetra, brzinu i odskok lopte. Lopte su obično žute boje.

Igra[uredi]

Tenis igraju: dve osobe (jedna protiv druge) (singl meč) ili u muškoj ili ženskoj konkurenciji, muški parovi (jedan par protiv drugog), ženski parovi (jedan par protiv drugog) ili mešoviti parovi (jedan muško-ženski par protiv drugog). Retko se igra samo jedan meč već se najčešće igra na turnirima.

Teren[uredi]

Glavni članak: Teniski teren
Primer zemljanog terena

Tenis se igra na ravnoj pravougaonoj površini, najčešće na travi, šljaci ili betonu. Teren je 23,77 m dugačak, 8,23 m širok kada se igra singl, a 10,97 m širok kada se igra dubl. Dodatni prostor je potreban kako bi igrači mogli da stignu „duge lopte“. Mreža je razapeta celom širinom terena, postavljena je paralelno sa osnovnom linijom i deli teren na dva jednaka dela. Mreža je 1,07 m visoka kod stubića koji je drže, a 914 mm visoka na centru terena.

Vrste terena[uredi]

Dimenzije teniskog terena

Postoje tri glavne vrste terena. Od materijala koji se koristi za površinu terena zavisi i brzina i odskok loptice, što zauzvrat utiče na kvalitet igre svakog igrača. Tri najčešće vrste terena su:

Neki igrači igraju mnogo bolje na jednoj površini, a lošije na drugoj i po tome postaju poznati kao „stručnjaci za travnati teren“ ili „stručnjaci za zemljani teren“.

Tereni sa tvrdom podlogom obuhvataju različite površine i mogu biti betonske, asfaltne, drvene (kakve se nalaze u sportskim halama) ili prekrivene veštačkom travom.

Tereni prekriveni šljakom se smatraju „sporim“ terenima, jer na njima loptica prvo izgubi brzinu prilikom udara u teren, a zatim odskoči relativno visoko. Igračima je zbog toga teže da vrate „nepovratne“ udarce koji se zovu vineri (winner). Na ovim terenima je lako proveriti gde je loptica udarila (da li je udarila liniju ili pored linije) jer ostavlja lako vidljiv trag od udarca.

Tvrde podloge i travnati tereni spadaju u „brze“ terene. Na ovim terenima loptica prilikom udara u teren gubi malo brzine i ne odskače visoko, tako da je razmena udaraca između igrača kratka. Igrači koji jako udaraju i serviraju imaju prednost na ovim terenima. Travnati tereni unose još jednu varijablu u igru. Odskok loptice zavisi od kvaliteta trave i od toga kada je trava poslednji put podšišana.

Na Grend Slem turnirima se igra na različitim terenima: Otvoreno prvenstvo SAD (U.S. Open) i Otvoreno prvenstvo Australije (Australian Open) se igraju na tvrdim podlogama, Otvoreno prvenstvo Francuske (French Open) se igra na zemljanim terenima, a na Vimbldonu (Wimbledon) se igra na travi.

Principi igre[uredi]

Igrači (ili timovi igrača u dubl konkurenciji) započinju meč zauzevši mesta jedan na jednoj, a drugi na drugoj strani mreže. Zatim se, u singl konkurenciji, određuje ko će od dvojice igrača servirati prvi, a ko će biti primač servisa. U dubl konkurenciji (konkurenciji parova) takmiče se par protiv para. Jedan par predstavlja jedan tim. Prvo se određuje koji će od dva tima koji se međusobno takmiče, servirati. Zatim se odlučuje ko će od dvojice igrača jednog tima igrati na mestu servisera, a ko na mestu primača (servisa).

Pri serviranju loptice, igrač stoji izvan osnovne linije, tačnije oko tačke preseka osnovne linije središnjom. Primač može da zauzme svoju poziciju za prijem servisa gde god on to želi na svojoj polovini terena. Uobičajeno mesto prijema servisa je oko servisnog boksa. Jedna polovina terena je podeljena na još dve, prednju i zadnju polovinu. Prednja polovina je linijom razdeljena na još dva dela. Ta dva dela predstavljaju servisni boks (mesto koje loptica mora da pogodi nakon servisa). Koju od dve polovine servisnog boksa loptica mora da pogodi, zavisi od strane sa koje igrač servira. Serviser servira lopticu po principu dijagonale, što znači da ako zauzme poziciju desno od centralne linije, mora da servira u levi boks na suprotnoj strani mreže i obrnuto. Nakon jednog poena, serviser mora da servira sa suprotne strane u odnosu na koju je servirao prethodni put. Ova vrsta rotacije traje tokom čitavog meča. Kada primač zauzme odgovarajuću poziciju i da znak da je spreman, serviser će servirati.

Prilikom serviranja, igrač ima pravo da servira dva puta, sa time što je drugi servis dozvoljen samo ukoliko je prvi pokušaj neuspeo iz nekih razloga. Ako servis i posle drugog pokušaja nije dobar, serviser gubi poen (pravilo duple servis greške, koje se popularno naziva dabl folt). Servis je dobar, ukoliko je (iz prvog ili drugog pokušaja) ubačen na pravu stranu servisnog boksa a da loptica nije dodirnula mrežu. Ukoliko je loptica dodirnula mrežu, ovaj servis je net servis, i on se ne računa u grešku, već se ponavlja.

Nakon pravilno odservirane loptice, kreće prava igra. Nakon što se loptica jedanput odbije od polja, primač je reketom udara i prebacuje preko mreže u suprotni deo terena. Na ovaj udarac uzvraća i igrač sa suprotne strane mreže (serviser), koji ponavlja isto. Prebacivanje loptice sa jedne na drugu stranu mreže traje sve dok jedan od igrača ne načini grešku, pošalje lopticu u aut ili ne uspe da prebaci mrežu. Kada jedan od igrača napravi ovakvu neiznuđenu grešku, drugi igrač osvaja poen. Igrač osvaja poen i ukoliko loptica dvaput odskoči na suprotnoj strani mreže.

Udarci[uredi]

Glavni udarci koje teniseri najčešće koriste su: servis, forehand, backhand i drop shot.

Drugi udarci u tenisu su: return, smash, pasing shot, lob, stopball, volley, topspin, slice, cross, longline, ace.

Servis[uredi]

Servis je udarac kojim teniseri započinju poen. Pri servisu, igrač stoji pred osnovnom linijom, baca loptu u vis, i pri silaznoj putanji, udara reketom i šalje je u polje (ograničeno T-linijom i bočnom linijom) preko mreže. Lopta je regularna ukoliko uđe u naznačeno polje ili ako dodirne samu bočnu liniju ili T-liniju. U svim ostalim slučajevima, lopta se uzima za nevažeću, te se servis ponavlja. Nakon svakog dobijenog poena, igrač servira loptu (jedanput s desne, drugi put s leve strane terena), sve dok ne osvoji jedan gem. Igrači serviraju lopticu naizmenično nakon svakog odigranog gema. Postoji više verzija servisa, ali uobičajeno se razlikuje servis ispod i iznad ruke. Servis iznad ruke je dominantan oblik serviranja loptice. Mnogi teniseri, pri servisu, troše puno energije, kako bi skratili poene. Pri vrlo snažnom i brzom servisu, protivnički igrač ne može vratiti loptu u teren, te igrač koji servira osvaja brzi poen. Servis winner je poen koji dobija igrač nakon samog servisa, tj. kada loptu suprotni igrač ne uspe da vrati preko mreže. Ako suprotni igrač nije uspeo da stigne da uzvrati udarac na servis protivnika, kaže se da je njegov protivnički igrač dobio as (engl.: ace).

Forehand[uredi]

Za desnorukog igrača forehand predstavlja udarac desnom rukom, i to zamahom reketa koji ide od desne prema levoj strani tela, tako da je dlan desne ruke okrenut licem prema lopti. Za levoruke igrače vredi suprotno. Većina tenisera koristi jednoručni forehand. Međutim, neki igrači koriste i dvoručni forehand (retko). Forehand je snažan udarac, koji se izvodi izvan polja za servis, mada to nije pravilo. Pri dugoj razmeni udaraca, forehand zajedno sa backhandom predstavlja glavne udarce.

Backhand[uredi]

Backhand za desnoruke tenisere predstavlja udarac zamahom reketa od lijeve prema desnoj strani tela, tako da je dlan desne ruke okrenut prema telu, a ne prema lopti. Backhand je inače udarac koji se teže izvodi od forehand udarca. Kod backhand udarca postoji jednoručna i dvoručna varijanta. Neki teniseri koriste se samo jednoručnim ili samo dvoručnim backhand udarcom, mada ima i onih koji znaju da koriste i jedan i drugi. Zbog pritiska (naprezanje mišića i lakta) koji uzrokuje zamah reketa pri backhand udarcu, više igrača se koristi objema rukama, i uglavnom je dvoručni backhand snažniji i brži udarac. Neki teniseri izbjegavaju backhand udarce (zbog naprezanja), te forsiraju forehand. Nepravilno i dugotrajno izlaganje lakta pri backhand udarcu, dovodi kod tenisera do ozbiljne deformacije zgloba ruke ili lakta (tzv. teniski lakat), te je potrebno oprezno pristupati ispravnom držanju reketa, kako ne bi došlo do neželjenih efekata.

Drop shot[uredi]

Drop shot predstavlja udarac kojim se lopti skraćuje putanja tako da ona iz položaja forehand udarca, dobije još više spina, i pravi jednu vrstu luka padajući neposredno pored mreže. Ovaj udarac često koriste igrači kako bi „prevarili“ protivničke igrače koji očekuju npr. forehand ili backhand, te u tom slučaju neretko nisu u stanju da stignu skraćenu loptu.

Ostali udarci[uredi]

Od ostalih udaraca najviše se koriste slice, volley, lob, pasing shot i smash.

  • Volley je udarac koji se obično izvodi pored mreže, i to laganim zamahom reketa u smjeru prema dole. Volley je brz udarac i obično se koristi za skraćivanje loptica.
  • Slice je udarac koji se izvodi na sličan način kao i volley, s tim što su lopte koje se vrate slice udarcom obično sporije i imaju više spina. Slice se obično izvodi sa sredine terena ili sa osnovne linije.
  • Pasing shot je termin za udarac kojim lopta zaobilazi (ili prolazi pored) protivničkog igrača koji stoji na mreži i pokušava (bezuspješno) da skrati loptu.
  • Lob je udarac gde lopta preskače protivničkog igrača i pada u teren iza njegovih leđa.
  • Smash je jedan od najjačih udaraca kojim se lopta skida u vazduhu, i udara o protivničku polovinu terena. Inače, smash i većina drugih udaraca (volley, pasing shot, slice i dr.) izvode se pre nego što lopta odskoči od podloge.

Bodovanje[uredi]

Teniski meč je izdeljen na setove. Jedan set se sastoji od nekoliko gemova, a jedan gem od nekoliko poena.

Pobednik meča je onaj igrač, koji osvoji više od pola setova. Kada se ovaj zahtev ispuni, meč je gotov. Neke utakmice se sastoje iz pet setova, i tada je pobednik onaj igrač ili igračica koji osvoji tri seta. No, većina utakmica se odigravaju u tri seta, i tada je pobednik onaj ko prvi osvoji dva seta.

Jedan set se sastoji od određenog broja gemova i završava se kada broj osvojenih gemova ispuni određeni kriterijum. Nakon jednog osvojenog gema, menja se serviser. Uobičajeno, igrač dobija set ukoliko je osvojio najmanje šest gemova i to sa najmanje dva gema razlike u odnosu na protivnika. Međutim najčešće, ukoliko je rezultat nerešen, odnosno kada oba igrača imaju po šest osvojenih gemova, odigrava se odlučujući taj-brejk. Taj-brejk omogućava nekom od igrača da osvoji još jedan, poslednji gem (sedmi), kako bi se set završio pri konačnom rezultatu od 7-6.

Jedan gem se sastoji od serije poena odigranih za vreme serviranja jednog igrača. Gem osvaja prvi igrač koji uzima četiri poena i ima vođstvo od najmanje dva poena u odnosu na svog protivnika. Prebrojavanje osvojenih pooena je karakteristično za tenis. Poeni od jedan do tri imaju specifične oznake: 0-0, 1-15, 2-30, 3-40. U slučaju kada su oba igrača osvojila po najmanje tri poena, dakle pri rezultatu od 40-40, nastupa djus („deuce“), i označen je sa velikim štampanim latiničnim slovima DU na semaforu. Dakle, kada obe strane imaju po tri osvojena poena, i kada jedan igrač ima prednost od jednog poena, taj igrač koji vodi ima prednost („advantage“-prednost), i na semaforu piše AD pored rezultata tog igrača. U ovakvom slučaju, gem osvaja onaj igrač koji nakon osvojene porednosti veže još jedan poen.

Meč lopta se u teniskom meču javlja samo kada igraču koji ima prednost fali još jedan poen, kako bi osvojio meč. Ukoliko je ovaj meč finalni meč nekog turnira, meč lopta se naziva još i „championship ball“ (lopta turnira). Ukoliko igrač koji ima servis npr. ima vođstvo od 40-0, imaće tri gem lopte, ili u zavisnosti od rezultata meč ili set lopte.

Brejk ili „break point“, se javlja ukoliko primač servisa ima priliku da osvoji gem, a ne serviser. Brejk prilike su veoma bitne u profesionalnom tenisu, jer igrači iz Top 10, retko gube svoj servis. Može se dogoditi da primač ima više od jedne šanse za brejk. Npr, ukoliko je rezultat 15-40, primač ima dve brejk lopte, i ukoliko osvoji jednu od te dve prilike on pravi brejk, i uzima gem na protivnikov servis.

Dve godine pre "Open Era", 1955-te i 1956-te, Pro Šampionat SAD u Klivlendu, je igran po Van Alenovim sistemom bodovanja (VASS-VASS "Van Alen Streamlined Scoring System"), koje je izmislio sam Džejms Van Alen, koji je kasnije izmislio i taj-brejk. Sistem bodovanja je bio isti kao u stonom tenisu, sa setovima igranim do 21-og poena i menjanjem servera na svakih 5 poena, bez mogućnosti serviranja dvaput. Ova pravila su delimično bila uspostavljena kako bi ograničila efektivnost moćnog servisa tadašnjeg broja 1 Panča Gonzaleza. Ali i pored novih pravila, Gonazales je pobedio Panča Seguru, u oba finala. Iako se 1955.-te meč igrao do 5.-og seta, Gonzalezu je trebalo samo 47 minuta da pobedi. [11] Navijači i ljubitelji tenisa su ipak više voleli stara pravila, te je 1957.-e turnir igran po tradicionalnim pravilima.

Istorijski koreni bodovanja[uredi]

Igra dlanom

Smatra se da je igra dlanom (franc. jeu de paume) (u literaturi na našem jeziku koristi se i naziv loptanje) preteča modernog tenisa i svih sportova u kojima se koristi reket. Igra dlanom predstavlja igru loptom i ima bezmalo hiljadugodišnju tradiciju. Prvobitno se igrala golom šakom ili navučenom kožnom rukavicom, da bi zatim postala igra reketima. Igru je u 15. veku iz Francuske u Englesku preneo vojvoda od Orleana. Tenis je i nastao tako što je igra dlanom početkom 19. veka prilagođena igranju na travi.

Čudnovat sistem bodovanja u tenisu takođe vodi poreklo od igre dlanom. Takav način brojanja — u kome je petnaest množenik — dolazi nam iz ove igre, proistekle pravo iz srednjeg veka kada je broj 60 bio najrašireniji numerički simbol. U to doba, vreme (60 minuta) i novac (jedan zlatnik je vredeo 15 sua, a osnovna novčana jedinica iznosila 60 sua) brojali su se na taj način. Zato danas više ne znamo da li je po ugledu na brojke časovnika ili na novac, u koji se masovno kladilo — uzgred budi rečeno, igre dlanom su nazivane kladionicama, tj. „jazbinama“ — počelo da se broji 15, 30, 45 i gem. Ne zna se pouzdano ni zašto je broj 45 ustupio mesto broju 40 u bodovanju. Neki veruju da je tu jednostavno reč o skraćenici, koja je čestom upotrebom postala pravilo. Budući da su ljudi lenji po prirodi, bilo je kraće izgovoriti 40. Ovo je osporavana hipoteza, ali i jedina koja postoji.

Izraz „đus“ bi po toj hipotezi bio kulturna pozajmljenica iz podudarnog sistema igre dlanom. Kada bi došlo do izjednačenja, sudija bi uzviknuo „à deux“, što je značilo da su igrači bili na dva poena (uzastopna) od osvajanja gema. Taj izraz „à deux“ koje su pogrešno izgovarali govornici engleskog jezika poprimio je iskrivljenu formu „deuce“. Izraz je korišćen od srednjeg veka u igri dlanom[12].

Sudije, delegati i pomoćno osoblje[uredi]

Na profesionalnim teniskim mečevima, sa jedne strane mreže je postavljeno postolje koje drži nekakvu stolicu. Ta stolica je uzvišena u odnosu na teren i na njoj sedi glavni sudija (umpire). On je glavni tokom celog meča i jedino odluke koje on donese su ispravne. Prilikom nesuglasica, on je taj koji odlučuje ko je u pravu. Glavnog sudiju potpomažu linijske sudije, koje utvrđuju da li je loptica ušla u teren ili ne; zatim sudija koji procenjuje da li je loptica dotakla mrežicu prilikom serviranja ili ne itd. Na nekim većim turnirima, igračima je dozvoljeno da traže čelendž (challenge), i time provere sudijdku odluku, međutim traženje čelendža je brojčano ograničeno.

Sakupljači loptica su obično dečaci ili devojčice. Njihova celokupna uloga je da samo sakupljaju loptice na terenu, dodaju ih igračima, donose im njihove flašice i peškire. Od pre nekoliko godina, uvedeno je novo pravilo, a to je da na završnom turniru sezone, sakupljači loptica ne budu deca, već poznati manekeni i manekenke. U muškoj kategoriji, sakupljači loptica bi bile manekenke, a u ženskoj manekeni. Međutim, ovo pravilo još nije sasvim zaživelo.

Razno[uredi]

U tenisu se sve odigrava brzo i povezano, tako da je dobra fizička spremnost i izdržljivost veoma bitan faktor. Najbolji teniser na svetu 302 nedelje je Rodžer Federer. U većini slučajeva, mora se servirati ne duže od 20 sekundi nakon završetka prethodnog poena. Kada se menjaju strane terena, ovo ograničenje iznosi 90 sekundi, a 120 sekundi iznosi nakon završetka jednog seta. Prekid meča je jedino moguć ukoliko dođe do promene klimatskih uslova (npr počne pljusak), zatim oštećenja opreme tenisera i dr.

Teniske loptice se jako brzo oštete, te se zbog toga menjaju na svakih devet gemova. Prva ovakva promena se vrši nakon sedam gemova, jer se te iste loptice koriste i prilikom zagrevanja tenisera. Ukoliko dođe do naglih vremenskih promene i to dovede do prekida meča na duže, novo zagrevanje tenisera se odigrava sa novim setom loptica, ali se meč nastavlja sa onim lopticama kojim je igran meč do momenta prekida.

Invalidi su takođe punopravni članovi teniskih saveza širom sveta. Njima je, kao i svim ostalim takmičarima omogućeno takmičenje na svim nivoima. Tenisom se mogu baviti radno sposobni invalidi, ali i oni kojima su potrebna invalidska kolica pri kretanju. Upravo po njima se i zove ova kategorija tenisa "wheelchair". Jedino dodatno olakšanje koje invalidi-teniseri imaju je što im je dozvoljeno još jedno, dodatno odskakanje loptice u terenu, ali ovo pravilo važi samo za invalide u kolicima. Ono stvara još jednu dodatnu kategoriju, a to je mešovita konkurencija invalida, u kojoj jedan par čine invalid u kolicima i radno-sposobni invalid.

Postoji još jedna kategorija u tenisu, doduše neformalna. To je kanadski dubl odnosno američki dubl, kako se naziva širom Australije i Kanade. Njega sačinjavaju tri igrača, tako da jedan dubl par igra protiv jednog igrača. Za ovog samog igrača važe normalna pravila koja i inače važe u ovoj kategoriji tenisa, a za dubl par važe pravila dubl kategorije. Kriterijum bodovanja je normalan. Ovakva kategorija nije zvanično priznata, ali se primenjuje kada prilikom dubl takmičenja kada dođe do povrede kod nekih parova.

Pored ovih, postoje i australijski dubl. Prema ovom dublu, jedan par stoji na istoj strani terena, tako da je jedan igrač na mreži a drugi na prijemu. Nakon početka poena, primač se pomera na slobodno mesto na mreži, a drugi prelazi na sledeće slobodno mesto i tako u krug. Ovakva igra je dobra za vežbanje igre na mreži.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. Gillmeister, Heiner (1998). Tennis : A Cultural History. Washington Square, N.Y.: New York University Press. str. 117. ISBN 0-8147-3121-X. 
  2. Newman, Paul B. (2001). Daily life in the Middle Ages. Jefferson, N.C.: McFarland & Co. str. 163. ISBN 978-0-7864-0897-9. 
  3. Gillmeister, Heiner (1998). Tennis : A Cultural History (Repr. izd.). London: Leicester University Press. str. 17—21. ISBN 978-0-7185-0195-2. 
  4. John Moyer Heathcote; C. G. Heathcote; Edward Oliver Pleydell-Bouverie; Arthur Campbell Ainger (1901). Tennis. str. 14. 
  5. Benjamin Disraeli (1845) Sybil, chapter 1
  6. „Online Etymology Dictionary”. Etymonline.com. 10. 6. 1927. Pristupljeno 15. 5. 2013. 
  7. Crego, Robert. Sports and Games of the 18th and 19th Centuries. str. 115 (2003).
  8. William J. Baker (1988). "Sports in the Western World". str. 182. University of Illinois Press,
  9. Tyzack, Anna, The True Home of Tennis Country Life, 22 June 2005
  10. „The Harry Gem Project”. theharrygemproject.co.uk. Pristupljeno 2. 5. 2012. 
  11. USTA Midwest,http://www.midwest.usta.com/content/custom.sps?iType=1435&icustompageid=2647
  12. Jean-Michel Mehl, Les Jeux au royaume de France du XIIIe s au début du XVIe siècle, Fayard, Paris, (1993). str. 47.

Literatura[uredi]

  • Gillmeister, Heiner (1998). Tennis : A Cultural History. Washington Square, N.Y.: New York University Press. str. 117. ISBN 0-8147-3121-X. 
  • Barrett, John Wimbledon: The Official History of the Championships (HarperCollins,) 2001. ISBN 978-0-00-711707-9.
  • Collins, Bud History of Tennis — An Authoritative Encyclopedia and Record Book (New Chapter Press,) 2010. ISBN 978-0-942257-70-0.
  • Danzig, Allison and Peter Schwed (ed.) The Fireside Book of Tennis (Simon & Schuster,) 1972. ISBN 978-0-671-21128-8.
  • Doherty, Reginald Frank R.F. and H.L. Doherty — On Lawn Tennis (Kessinger Publishing,) 2010. ISBN 978-1-167-08589-5.
  • Dwight, Eleanor Tie Breaker — Jimmy Van Alen and Tennis in the 20th century (Scala Books,) 2010. ISBN 978-1-905377-40-4.
  • Gillmeister, Heiner Tennis: A Cultural History (Continuum,) 1998. ISBN 978-0-7185-0195-2.
  • Grimsley, Will Tennis — Its History, People and Events (Prentice-Hall,) 1971. ISBN 0-13-903377-7.
  • King, Billie Jean and Starr, Cynthia We Have Come a Long Way (McGraw-Hill,) 1998. ISBN 0-07-034625-9.
  • Whitehead, Dave The Tennis Junkie's Guide (To Serious Humor). (iUniverse,) 2002. ISBN 0-595-65364-2.
  • Whitman, Malcolm D. Tennis — Origins and Mysteries (Dover Publications,) 2004. ISBN 0-486-43357-9.

Spoljašnje veze[uredi]

Međunarodne organizacije
Teamska takmičenja
Drugo