Tetkica Bibija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tetkica Bibija
Kapela Tetkice Bibije u Beogradu. Ulica gospodara Vučića 49.
Nematerijalno kulturno nasleđe
RegionCentralna i istočna Srbija, Beograd i okolina, Kosovo i Metohija
ZajednicaPripadnici romske nacionalnosti svih generacija koji žive u većini gradova Srbije
PredlagačMuzej romske kulture
Datum upisa05.12.2019
Veb sajthttp://nkns.rs/cyr
Tetkica Bibija
Svetovni podaci
Poštuje se utradiciji pravoslavnih Roma u Srbiji
Praznikčetiri nedelje pre Velikog petka
ZaštitnikRoma
Spornonekanonizovana

Tetkica Bibija je verski praznik koji slave Romi koji žive u Srbiji, a koji su pravoslavne veroispovesti, ali i pravoslavni Romi širom sveta.[1] U Crnoj Gori je slave i Romi muslimanske veroispovesti.[2] Bibija se slavi kao isceliteljka i zaštitnica porodice, a pre svega kao zaštitnicu zdravlja dece. Svako mesto ili grad ima svoj poseban datum obeležavanja slave, što se objašnjava legendom o Tetkici Bibiji koja je u različite datume stizala u razna mesta i vršila isceljenja. Datumi obeležavanja ove romske slave su, uglavnom, vezani za dane Uskršnjeg posta, pa su i zbog toga pokretni.[3] U nekim sredinama praznik se slavi četiri nedelje pre Velikog petka i određuje se prema Uskrsu, na dan kada je Adam učinio greh i ubrao plod sa drveta saznanja dobra i zla, dok neke romske porodice slave Bibiju na Veliki petak.[1]

Na slavi je obavezno prisustvo sveštenika, iako je Tetkica Bibija nekanonizovana svetica. U urbanim sredinama Tetkica Bibija se slavi u hotelima ili restoranima, ali je tradicionalno mesto obreda oko krsta[3] ili drveta, obično oko kruške koju ukrašavaju. Svi pravoslavni Romi u Srbiji slave Tetkicu Bibiju i to je jedina prava romska slava koju imaju. Osim ove slave i svako svoju pravoslavnu slavu, kao i ostale verske praznike, kakvi su Uskrs i Božić.[4]

Čudotvorna Tetkica Bibija je 1929. godine dobila i svoju ikonu. Na ikoni se Bibija predstavlja kao tipična Romkinja okružena decom i drugim Romkinjama, u karakterističnoj nošnji i sa upadljivo velikim naušnicama. U drugoj verziji svetiteljka raširenih ruku stoji ispod krošnje kruške, dok joj prilazi mnoštvo dece. Ikona čudotvorne Bibije izuzetno se poštuje, mada su retke romske kuće koje poseduju ikonu zaštitnice. To je dečji praznik, a tradicioni pozdrav tokom ovog praznika je „Bibijako sastipe!” („U zdravlje Bibijo”).[1] Ovim pozdravom Romi se mole za zdravlje sve dece.[4]

Tetkica Bibija u različitim sredinama zove se još i Tetka Bibija, Isceliteljka Bibija ili Bibijaku. Na romskom jeziku „bibi” znači tetka, strina i babica, a deminutiv te reči je „bibijori”.[1]

Praznik Tetkica Bibija uvršten je 2019. godine u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.[3]

Opis[uredi | uredi izvor]

Romska porodica u Srbiji, 1905. godine

Pripadnici romske nacionalnosti svih generacija, koji žive u većini gradova Srbije, danas tradicionalno slave Tetkicu Bibiju. Proslava ove svetice najrasprostranjenija je u Centralnoj i istočnoj Srbiji, Beogradu i okolina, kao i na kosovu i Metohiji, a prema Dragoljubu Ackoviću u Smederevu, Palanci, Trsteniku i Beogradu.[2] Tetkica Bibija se obeležava kolektivno, tako što se svi Romi okupljaju kod nekog svetog mesta – obično drveta ili krsta, donose slavski kolač i hranu, a u nekim krajevima i darove za Bibiju (češalj, ogledalo i dečju odeću) koje kače na sveto drvo. U pojedinim urbanim sredinama, slavari se okupljaju u restoranima i hotelima. Proslavu organizuje domaćin Bibije, a na slavi je obavezno prisustvo sveštenika, iako je Tetkica Bibija nekanonizovana svetica. Svako mesto ili grad ima svoj poseban datum obeležavanja slave, što se objašnjava legendom o Tetkici Bibiji koja je u različite datume stizala u razna mesta i vršila isceljenja. Datumi obeležavanja ove romse slave su, uglavnom, vezani za dane Uskršnjeg posta, pa su i zbog toga pokretni.[3]

Romi na dan slave, posle službe u pravoslavnoj crkvi, od crkve do kuće domaćina slave idu u povorci, noseći kolač i sveće i uzvikujući: „U zdravlje Bibijo!” (Bibijako sostipe!). Svi slavari donose kolač i posna jela kojim će poslužiti goste ispod rodnog drveta, obično kruške ili oraha. Pod drvetom se određuje domaćin naredne slave i predaje slavski kolač. Nekada se jelo postavljalo na zemlji, dok sada kolačar slavi pod šatorom, gde svi Romi iz mesta zajednički slave uz romsku muziku. Potom se služi vruća rakija i jedu posna jela, pre svega riba i pasulj, poštujući pravoslavne običaje. Slavljenjem Bibije Romi ujedno veličaju pasulj, koji je na posnoj slavskoj sofri glavno jelo. Pošto upale sveće, slavari se okupe oko rodnog drveta i u horu izvikuju (na svom jeziku) jednostavne molitve od jedne rečenice. Najčešća molitva glasi: „Daj nam tetka Bibija zdravlja, daj nam pasulja”, a takođe se čuje i molitva „Tetka Bibijo, daj malo od tvoga zdravlja i našoj deci”.[1]

Proslava Tetkice Bibije u Beogradu[uredi | uredi izvor]

Među beogradskim Romima se Tetkica Bibija slavi kolektivno, i to četiri nedelje pre Velikog petka. U crkvama se pale sveće, na mestu proslave se, uz prisustvo sveštenika, tradicionalno lomi veliki slavski kolač, a kao posluženje se služi posna hrana, piće i slatkiši. Tradicionalna su jela od ribe i od pasulja.[5]

Svake godine domaćin jedne romske porodice je domaćin slave i svake godine se slava prenosi sledećem domaćinu. Slavi se uz pesmu i igru, a deca dobijaju paketiće pune slatkiša. Slavlje počinje već oko 11 sati ujutru, a sveštenik dolazi dva sata kasnije, preseče kolač i slavu preda sledećem domaćinu, dobrovoljcu. Pojanje i „Oče naš” označava kraj svešteničkog boravka na slavi. Čim se molitva završi svi uzvikuju pozdrav „Bibijako sastipe” i slavlje se nastavlja. Običaj je da se slava „odnese” u kuću novog domaćina, gde se posedi 15-20 minuta, pa se vraća nazad. Posle kraćeg odmora svi odlaze u svečanu salu (ili šatru), gde se okuplja celo naselje i slavi se do zore. Pred kraj slavlja domaćin i njegova porodica idu kroz salu, noseći tri tiganja u kojima gori vatra. Svako od gostiju dobija malo tamjana koje potom bacaju u vatru, za zdravlje i sreću, posebno dece.[4]

Nekanonizovana Tetkica Bibija je pandan Svetoj Petki. Srpski pravoslavni sveštenici iz onih mesta centralne i istočne Srbije, u kojima se neguje ovaj kult, učestvuju u obeležavanju ove romske slave. I u pojedinim beogradskim opštinama ova proslava je već decenijama nezamisliva bez prisustva sveštenika i crkvenog rituala. Slično je i u pojedinim šumadijskim selima. 1940. godine proslava Svete Bibije u Ulici gospodara Vučića je obeležena po pravoslavnom običaju, uz sveštenika i rezanje slavskog kolača. Za sveštenike ovaj romski praznik predstvalja pastirski izazov koji mogu odbiti da učestvuju u njemu ili dovijanjem - da pevaju opšte tropare svecima toga dana, pri rezanju slavskog kolača.[6]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Svoju slavu, Tetkicu Bibiju beogradski Romi su imenovali sredinom 19. veka, mada postoje tvrdnje da se ona slavi i mnogo duže.[4] Romska zaštitnica je bila obeležavana uz buran temperament njenih poštovalaca. U novinskom izveštaju iz 1922. se kaže da se Bibija slavi na poljani pored Čuburskog potoka, pored ograde sa drvenim krstom[7] i novozasađenim bagremom, umesto ranije kruške, gde se nalazio i spomenik "Srpskim Ciganima Herojima palim u ratu 1912–1918"; pominje se i da je prethodne godine došlo do tuče.[8] Zborno mesto Bibijinih poštovalaca bila je kafana „Smiljevo”. U beogradskom listu „Vreme” od 11. januara 1941. godine objavljen je izveštaj o proslavi koja je organizovana dva dana ranije, 9. januara, a autor tog teksta nije potpisan:

U ovom izveštaju opisuje se i atmosfera na proslavi. Kafana „Smiljevo” bila je prepuna. Pošto je bio treći dan Božića, „pečenice je bilo na sve strane, a primećeni su i oni koji su meso doneli od kuće, a samo poručivali piće”. Čočeke je igrala Cvetanka Stojanović, a pevala je tadašnja zvezda Mica Glišić. Opisujući proslavu posvećenu svojoj zaštitnici, hroničari pišu i kako „u njihovim rukama zadrhte žice na violini, a đavolski instrument oživi”...[9]

Legenda[uredi | uredi izvor]

Dragoljub Acković je u svojoj studiji iz 2004 godine „Tetkica Bibija - Proslave Bibije u ogledalu dnevne i porodične štampe u poslednjih sto godina” zapisao legendu o Tetkici Bibiji koja je zabeležena tridesetih godina dvadesetog veka u Srbiji.[2]

Prema toj legendi, Bibija ili Tetka išla je, u vreme kada je vladala kolera, od vrata do vrata kroz jedno selo, sa dva svoja jareta. Niko nije hteo da je pusti u kuću, sve dok nije stigla do vrata jedne siromašne porodice sa šestoro dece. Podelili su sa njom parče hleba, a ona je njihovu bolesnu decu te noći izlečila. Od tada pravoslavni Romi širom sveta slave Bibiju, moleći se tako za zdravlje dece.[4]

Proslava Tetkice Bibije u drugim zemljama[uredi | uredi izvor]

Tetkica Bibija je poznata i među romskim zajednicama u Crnoj Gori, kao i u širem regionu. Čergari u Crnoj Gori su informisani o njoj ali nemaju nikakvih ritualnih radnji vezanih za Bibiju, dok je Romi muslimanske veroispovesti slave za svoj praznik Đisatedimi.[2]

Mnogi istraživači povezuju Tetkicu Bibiju sa nekim drugim svetiteljkama koje poštuju Romi širom Evrope. Tako je u Srbiji Sanja Zlatanović od strane jednog vranjanskog Roma zabeležila da su još u Indiji Romi poštovali kult boginje Kali, koja je bila boginja ljutnje i srdžbe i kojoj su u vreme zimskih monsuna prinosene žrtve, i to pernate životinje. Boginju Kali oni su zamišljali kao ženu sa perjem. Još uvek nije potpuno istražena ova mitska ličnost, o kojoj još postoje neke legende među Romima u čitavoj Evropi i koja je u različitim sredinama ima više lica. Istraživači romskog porekla pokušavali su da objedine ovaj kult ženske romske svetiteljke i da stave znak jednakosti sa tri ženska lika koja se javljaju na različitim prostorima i u različitim vremenima. One su boginja Kali, hrišćanska hodočasnica Sara la Kali (Crna Sara), koja se praznuje u Francuskoj i Tetkica Bibija. Među Romima na Balkanu najpoznatija je Tetkica Bibija, kojoj se pripisuju čudotvorne moći i koja se dovodi u vezu sa Kali na osnovu istih fizičkih karakteristika, odnosno istih prikaza i predstava o njenom izgledu i kod francuskih i srpskih Roma.[2]

Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]

Bibijin potok[uredi | uredi izvor]

Nekada, kada je boemski deo Beograda bio periferija, niz Skadarliju je tekao mali potok, čiji je izvor bio kod današnje zgrade Radio Beograda. Posle velikih kiša ovaj potok je često pravio bujicu, koja je nosila udžerice Roma, koje su se nalazile nizvodno, prema Dunavu. Zato su potok nazvali imenom svoje zaštitnice, Bibijin potok, kako bi ga umilostivili. Kao i mnogi drugi potoci u Beogradu i ovaj je odavno kaptiran u kišnu kanalizaciju.[9]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d „Romi slave tetka Bibiju”. Zvanična prezentacija. RTS. 5. 3. 2010. Pristupljeno 16. 3. 2020. 
  2. ^ a b v g d Rasulić Delić, Vesna. „KO JE TETKICA BIBIJA?”. Zvanični sajt. NVO Romsko Vrijeme, Nevladino organizacija "Romano Vakti", Informativni Centar Žena Romkinja (U saradnji sa Fondom za zaštitu i ostvarivanje manjinskih prava Crne Gore). Arhivirano iz originala 19. 03. 2020. g. Pristupljeno 16. 3. 2020. 
  3. ^ a b v g „TETKICA BIBIJA”. Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije. Ministarstvo kulture i informisanja RS i Etnografski muzej u Beogradu. Pristupljeno 15. 3. 2020. 
  4. ^ a b v g d Beljan, Mateja; Milojević, Marina (8. 4. 2016). „BIBIJAKO SASTIPE! Ovako je u Beogradu proslavljen jedini romski praznik”. Blic. Pristupljeno 16. 3. 2020. 
  5. ^ „Danas se obeležava romski praznik Tetka Bibija”. Politika. 25. 3. 2011. Pristupljeno 16. 3. 2020. 
  6. ^ Petrović, Srećko (2021). Pravoslavlje, br.1293, za 1. februar, O srpskim Romima: Naše komšije naši kumovi. SPC. str. 35. 
  7. ^ "Ilustrovani list", br. 18; 3-10. maj 1923; str. 5 i 13 (mala fotografija krsta)
  8. ^ "Politika", 18. mart 1922, str. 7
  9. ^ a b Nikolić, Zoran (10. 8. 2017). „Beogradske priče: U slavu Tetka Bibije”. Novosti. Pristupljeno 16. 3. 2020. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Ćirković, Svetlana. Bibi and Bibijako Djive in Serbia (na jeziku: engleski). Project Education of Roma children in Europe. Pristupljeno 17. 3. 2020. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Теткица_Бибија&oldid=27023478”