Tomas Džeferson

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tomas Džeferson
Portret Tomasa Džefersona
Lični podaci
Datum rođenja(1743-04-13)13. april 1743.
Mesto rođenjaŠedvel, Kolonija Virdžinija
Datum smrti4. jul 1826.(1826-07-04) (83 god.)
Mesto smrtiŠarlotsvil, Virdžinija, SAD
DržavljanstvoAmerikanac
ReligijaHrišćanstvo (neortodoksno), teizam, deizam
Porodica
SupružnikMarta Vejliz
(u braku od 1772; umrla 1782)
Politička karijera
Politička
stranka		Demokratsko-republikanska stranka
4. mart 1801 — 4. mart 1809.
PrethodnikDžon Adams
NaslednikDžejms Medison
4. mart 1797 — 4. mart 1801.
PredsednikDžon Adams
PrethodnikDžon Adams
NaslednikAron Ber
22. mart 1790 — 31. decembar 1793.
PredsednikDžordž Vašington
Prethodnikniko
NaslednikEdmund Randolf
Ministar Sjedinjenih Američkih Država u Francuskoj
17. maj 1785 — 26. septembar 1789.
PrethodnikBendžamin Frenklin
NaslednikVilijam Šort
Delegat u Saveznom Kongresu iz Virdžinije
3. novembar 1783 — 7. maj 1784.
PrethodnikDžejms Medison
NaslednikRičard Henri Li
2. Guverner Virdžinije
1. jun 1779 — 3. jun 1781.
PrethodnikPatrik Henri
NaslednikVilijam Fleming
Delegat Drugog kontinentalnog kongresa iz Virdžinije
20. jun 1775 — 26. septembar 1776.
PrethodnikDžordž Vašington
NaslednikDžon Harvi
Potpis

Tomas Džeferson (engl. Thomas Jefferson; Šedvel, 13. april 1743 — Šarlotsvil, 4. jul 1826) bio je jedan od osnivača SAD, glavni autor Deklaracije o nezavisnosti (1776) i treći Predsednik Sjedinjenih Država (1801—1809).[1] Početkom Američke revolucije služio je u kontinentalnom kongresu predstavljajući državu Virdžiniju, a nakon toga služi kao njen ratni guverner (1779—1781). Nakon što je rat okončan sredinom 1784. godine Džeferson je postao diplomata u Parizu. Marta 1785. postaje američki ministar u Francuskoj. Bio je prvi američki Državni sekretar (1790—1793) pod vođstvom tadašnjeg Predsednika Džordža Vašingtona. Sa bliskim prijateljem Džejmsom Medisonom osnovao je demokratsko-republikansku stranku, te iz Vašingtonovog kabineta kasnije dao ostavku. Godine 1796. izabran je za Potpredsednika Sjedinjenih Država nakon što je izgubio predsedničku trku od Džona Adamsa. Džeferson i Adams nisu se slagali, pa je Džeferson zajedno sa Medisonom u tajnosti napisao Rezolucije Kentakija i Virdžinije.

U onome što je sam nazvao Revolucijom 1800. godine, Džeferson je izabran za Predsednika Sjedinjenih Država, te je zaslužan za kupovinu velikog dela teritorije današnje države Luizijane od Francuske (1803), a takođe je poslao i ekspediciju Luisa i Klarka (1804—1806) da istraže teritoriju novog zapada. Njegov drugi predsednički mandat uglavnom su označile nevolje, kao što je propalo suđenje za izdaju njegovog bivšeg Potpredsednika Arona Bera. Uz eskalaciju problema sa Britanijom, koja je pretila Americi obustavom dostave preko mora, u privrednom ratu koji je usledio pokušavao se izboriti sa nizom Zakona o embargu koje je donio, a koji su samo dodatno naštetili američkoj trgovini. 1807. godine, Predsednik Džeferson je u Zakon stavio član o zabrani uvoza robova u Sjedinjene Države. Iako se u naučnim istraživanjima i školskim udžbenicima Džeferson i danas smatra jednim od najvećih američkih predsednika, od druge polovine 20. veka mnogi istoričari su ga kritikovali upravo zbog pitanja ropstva.[2]

Džeferson je bio poliglota, koji je tečno govorio pet jezika i bio zainteresovan za područje nauke, izuma, arhitekture, religije i filozofije, što ga je dovelo do osnivanja Univerziteta u Virdžiniji nakon što mu je istekao drugi predsednički mandat. Sam je dizajnirao svoju veliku palatu u Šarlotsvilu koju je nazvao Montičelo. Iako nije bio dobar govornik, Džeferson je bio vešt pisac i često se dopisivao sa mnogim uglednim ljudima iz Amerike i Evrope za svoga života.[3]

Iako je u svom vlasništvu držao stotine robova, Džeferson se čitavog života protivio instituciji ropstva smatrajući kontradiktornim ideje o zajedničkom ropstvu i slobodi te njihove nekompatibilnosti s glavnom idejom američke revolucije. Ipak, istoričari su se često nalazili na suprotnim stranama u vezi Džefersonove posvećenosti i iskrenosti o antiropstvu. Nakon što je Marta Džeferson umrla 1782. godine (njegova supruga sa kojom je bio u braku 11 godina), Džeferson je do kraja života ostao udovac; u svom braku imali su šestoro dece od kojih je samo dvoje preživelo detinjstvo. Godine 1802. pojavile su se priče da je Džeferson takođe otac dece Seli Hamings, njegove robinje. 1998. godine, DNK testom otkrila se povezanost između njenog poslednjeg deteta i Džefersonove porodične linije. Premda pojedini istoričari tvrde da je moguće dokazati da je neko drugi otac, većina je zaključila da je Džeferson imao dugogodišnju vezu sa Hemingsonovom i da je on upravo otac najmanje jednog a najviše šestoro njene dece.

Detinjstvo, mladost i karijera[uredi | uredi izvor]

Kao treće od desetoro dece, Tomas Džeferson rođen je 13. aprila 1743. godine u porodičnoj kući u Šadvelu (Virdžinija). Njegov otac bio je Piter Džeferson, vlasnik plantaže i nadzornik. Moguće je da je Džeferson imao velško poreklo, iako to ni do danas nije dokazano. Njegova majka bila je Džejn Randolf, kći Izama Randolfa, kapetana broda i vlasnika plantaže. Piter i Džejn venčali su se 1739. godine. Tomas Džeferson nije pokazivao preterani interes za svoje pretke; jedino je znao za postojanje svog deda sa očeve strane.

Pre svoje smrti 1745. godine, udovac Vilijam Randolf, stari prijatelj Pitera Džefersona, imenuje Pitera da bude upravitelj plantaže u Tukahuu i da se brine za njegovo četvoro dece. Te godine porodica Džeferson se preselila u Tukahu gde će živeti narednih sedam godina do povratka u Šadvel 1752. godine. Piter Džeferson umro je 1757. godine, a imanje Džefersonovih podeljeno je između njegova dva sina: Tomasa i Randolfa. Tomas je nasledio oko 4 000 dunuma zemlje, uključujući Montičelo, te između 20 i 40 robova. Preuzeo je kontrolu nad imanjem kada je napunio 21 godinu.[4]

Obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Džeferson je svoje obrazovanje u detinjstvu započeo pod vođstvom tutora. 1752. godine počinje pohađati lokalnu školu koju vodi škotski sveštenik. U dobi od devet godina života, Džeferson je započeo učiti latinski, grčki i francuski jezik; naučio je jahati konje i počinje proučavati prirodu. Od 1758. do 1760. godine učio je pod okriljem Velečasnog Džejmsa Maurija blizu Gordonsvila u Virdžiniji. Dok se družio sa Maurijevom porodicom učio je o istoriji, nauci i klasici.

Kada je imao 16 godina, Džeferson počinje pohađati koledž William & Mary u Vilijamsburgu i tada po prvi put upoznaje profesora prava Džordža Vita koji će mu postati mentor i jako uticati na njegov kasniji život. Profesor Vilijam Smal, koji je upoznao Džefersona sa delima autora poput Džona Loka, Francisa Bekona i Isaka Njutna, učio ga je matematici metafizici i filozofiji.[5] U to vreme Džeferson takođe radi na usavršavanju grčkog i francuskog jezika i svira violinu. Kao marljiv učenik, Džeferson je pokazao zainteresovanost na skoro svim područjima[6] te diplomira 1762. godine završivši studije za samo dve godine. Proučavao je pravo dok je za Vitea radio kao pravni službenik. U tom periodu takođe je čitao razne engleske klasične tekstove i upoznao se s političkim radovima. Primljen je u advokatsku komoru Virdžinije 1767. godine.

Kroz celi svoj život, Džeferson je učio iz raznih knjiga. Skupljao je na hiljade knjiga u svojoj biblioteci u Montičeliju. Kada mu je umro otac Piter, Tomas je, uz još neke stvari, nasledio i biblioteku. Većinu njegove kasnije biblioteke činile su knjige koje mu je nakon svoje smrti ostavio Džordž Vite. Nakon što su Britanci spalili kongresnu biblioteku 1814. godine, Džeferson je ponudio na prodaju svoju kolekciju od preko 6 000 knjiga po ceni od četiri dolara po knjizi. Kasnije, nakon što je shvatio da ne poseduje većinu knjiga iz kolekcije, napisao je pismo Džonu Adamsu u kom je istakao: "Ne mogu živeti bez knjiga". Uvek željan znanja, Džeferson je konstantno kupovao nove knjige i nastavio čitati i učiti iz njih gotovo celog života.[7]

Brak i porodica[uredi | uredi izvor]

Nakon što je nekoliko godina radio kao putujući advokat, Džeferson se oženio za 23-godišnju udovicu Martu Vajliz Skelton, 1. januara 1772. godine. Marta Džeferson bila je atraktivna, elegantna i popularna među svojim prijateljima; često je bila Džefersonova hostesa i upravljala njegovim imanjem. Imali su sretan brak; Marta je puno čitala, plela i amaterski se bavila muzikom. Džeferson je svirao violinu a ona ga je pratila na klaviru. Smatra se da je privukla Tomasa baš iz njihove zajedničke ljubavi prema muzici.[8] [9] Tokom njihovog desetogodišnjeg braka, Marta je rodila šestoro dece: Martu, zvanu Petsi (1772—1836); Džejn (1774—1775); nikad imenovanog sina (1777); Meri Vajliz zvanu Poli (1778—1804) i Lusi Elizabet (1782—1785). Jedino su Marta i Meri preživele do svojih zrelih godina.[10]

Nakon što je Džon Vejliz, Martin otac, umro 1773. godine, ona i Džeferson nasledili su njegovih 135 robova, 11 000 hektara zemlje i dugove njegovog imanja. Godinama su Džeferson i ostali naslednici otplaćivali te dugove, a zbog toga je Džeferson porodica upala u finansijske probleme. Nedugo zatim Marta Džeferson je obolela od dijabetesa, a učestala rađanja dece samo su pogoršala njeno stanje. Nekoliko meseci nakon rađanja njihovog poslednjeg deteta, u 33. godini Marta je umrla (6. septembar 1782). Džeferson je bio prisutan za vreme njene smrti pored kreveta i ceo događaj ga je znatno pogodio. Tokom sledeće tri nedelje Džeferson se zatvorio u sobu i hodao napred-nazad sve do tačke fizičke iznemoglosti. Kasnije je išao na duge šetnje napuštenim putevima kako bi tugovao za suprugom.[10] Kao što joj je obećao pre smrti, nikada se nije ponovo oženio.

Montičelo[uredi | uredi izvor]

Montičelo 2010. godine

1768. godine Džeferson je počeo graditi svoju privatnu rezidenciju, Montičelo, na vrhu brda, na plantaži koja se prostirala na 5 000 hektara.[11] Rezidenciju su većinom izgradili lokalni zidari i tesari kojima su pomagali Džefersonovi robovi. Džeferson je 1770. godine uselio u Južni paviljon gde mu se dve godine posle pridružila i supruga Marta. Pretvorivši Montičelo u remek-delo neoklasicizma, on postaje Tomasov dugotrajni projekat.[12]

Dok je radio kao ministar u Francuskoj od 1784. do 1789. godine, Džeferson je imao prilike videti neke klasične građevine o kojima je čitao u svojim knjigama, a takođe je otkrio i "moderne" trendove u francuskoj arhitekturi koji su u to vreme posebno bili popularni u Parizu. 1794. godine, kada je prestao biti američki Državni sekretar, započeo je renoviranje Montičela utemeljenu na svemu onome što je video u Evropi. Renoviranje je trajalo skoro čitav njegov predsednički mandat (1801—1809). Najupečatljiviji dodatak bila je izgradnja osmostrane kupole.[13]

Advokatski posao[uredi | uredi izvor]

U kolonijalnoj državi Virdžiniji, Džeferson je radio kao advokat u periodu od 1768. do 1773. godine sa svojim prijateljem i mentorom Džordžom Viteom.[14] Lista njegovih stranki uključivala je i članove uglednih porodica Virdžinije, uključujući i članove porodice njegove majke - Randolf.[14] Uz to što se bavio pravom, Džeferson je u periodu od 11. maja 1769. do 20. juna 1775. godine predstavljao okrug Albermarle u Kući Burgres u Virdžiniji.[15] Nakon što je britanski Parlament donio Nepodnošljivi zakoni, Džeferson je napisao niz rezolucija protiv istog. Kasnije će te rezolucije biti proširene i postati ono što se danas zove A Summary View of the Rights of British America, a u kojima je Džeferson istakao da ljudi imaju pravo upravljati sami sobom.[16]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Thomas Jefferson | Biography, Political Career, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). 2024-01-31. Pristupljeno 2024-02-05. 
  2. ^ Chernow 2004, str. 589.
  3. ^ Rayner 1834, str. 24.
  4. ^ Malone 1948, str. 437–440 The actual amount of land and slaves that Jefferson inherited is estimated. The first known record Jefferson made in regards to slave ownership, was in 1774, when he owned 41.
  5. ^ Peterson, Merrill D. (ur.). Thomas Jefferson: Writings. New York: Library of America. str. 1236. 
  6. ^ Thomas Jefferson on Wine by John Hailman, 2006
  7. ^ „Jefferson's Library”. Library of Congress. 3. 8. 2011. Pristupljeno 19. 6. 2011. 
  8. ^ Halliday 2001, str. 48–52.
  9. ^ Peterson 1970, str. 27.
  10. ^ a b „Martha Wayles Skelton Jefferson”. The White House. Pristupljeno 10. 3. 2011. 
  11. ^ Bear 1967, str. 51.
  12. ^ „The Orders – 01”. Architecture Week. Arhivirano iz originala 19. 7. 2009. g. Pristupljeno 20. 7. 2009. 
  13. ^ TJF, Monticello, 2012 Monticello, the House
  14. ^ a b Randall, Henry Stephens. The Life of Thomas Jefferson. str. 47. 
  15. ^ „The Thomas Jefferson Papers Timeline: 1743–1827”. Pristupljeno 2009-07-19. 
  16. ^ Merrill D. Peterson, "Jefferson, Thomas"; American National Biography Online, February 2000.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Randall, Henry Stephens. The Life of Thomas Jefferson. str. 47. 
  • Peterson, Merrill D. (ur.). Thomas Jefferson: Writings. New York: Library of America. str. 1236. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Томас_Џеферсон&oldid=27472768”