Ptice pevačice

Ptice pevačice / vrapčarke
Modrovoljka Luscinia svecica
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Aves
Kladus:	Psittacopasserae
Red:	Passeriformes [[Karl fon Line|Linnaeus]], 1758
Podredovi
Acanthisitti Tyranni Passeri

Ptice pevačice ili vrapčarke (lat. Passeriformes), red je ptica koji je po broju vrsta (preko 5 000) najbogatiji u klasi ptica (Aves). Naučno ime Passeriformes je izvedeno iz latinske reči za vrapca (Passer), konkretno odnoseći se na vrapca pokućara (Passer domesticus).

Mužjak domaćeg vrapca / vrapca pokućara

Opis

Red Passeriformes je podeljen u zavisnosti od glasovnih sposobnosti vrsta (kontrola sirinksa), na tri podreda: kreštalice Tyranni suboscine, pevačice Passeri oscine i novozelandske cariće Acanthisitti čija je taksonomska pripadnost još uvek nesigurna. Većina ptica pevačica je znatno sitnija od vrsta iz ostalih redova, mada postoje neke poput gavrana koje su među krupnijim letačima. Najmanja ptica pevačica je Myiornis ecaudatus iz porodice tirantskih muharica sa prosečnom dužinom od 6,5 cm i težinom od 4,5 g. Takođe, ptice pevačice često su živo obojene.

Anatomija

Stopala ptica pevačica su sa tri prsta usmerena ka napred i sa jednim prstom u opoziciji, dobro prilagođena za hvatanje vertikalnih površina i grančica. Raspored tetiva u nogama omogućava ovim pticama da stoje dok spavaju. Sve pevačice izuzev lirorepe imaju po 12 repnih pera.

Gnežđenje

Veličina i oblik gnezda zavise od vrste, tako na primer gnezdo gavrana u prečniku može da ima i preko 1,5 m, dok je kod vrste Tyrannulus elatus svega 3 do 5 cm. Veličina pologa takođe varira, od jednog kod lirorepe pa do desetak jaja kod nekih senica. Jaja su uglavnom obojena za razliku od većine ostalih ptica. Novo izleženi ptići su goli, slepi i nesposobni da se samostalno hrane tako da im je nega roditelja neophodna.

Poreklo

Smatra se da su ptice pevačice grupa gondvanskog porekla koja je području severne Australije i Nove Gvineje doživela procvat, odakle se proširila preko Azije po čitavom svetu. Najstariji fosil ptice koja nalikuje pevačicama, star 55 miliona godina, pronađen je u blizini gradića Murgon u Kvinslendu.

Ptice pevačice u Srbiji

U Srbiji, ova vrsta ptica je najpopularnija. Većina odgajivača ptica u svojoj volijeri ima neku vrstu ptice iz reda pevačica. Naravno, kao i u ostalim zemljama pa tako i kod nas, često se održavaju takmičenja i sajmovi sa učesnicima koji predstavljaju ptice pevačice koje odgajaju. U Srbiji najviše odgajivača ovih ptica ima u Leskovcu, te su tako Leskovčanima pripisali novi sinonim.

Ptice pevačice koje se najviše gaje u Srbiji su:

• češljugar (stiglić)
• kanarinac
• cajzlić
• slavuj

Red ptica pevačica - Passeriformes obuhvata oko 110 porodica (familija), od kojih 22 imaju predstavnike u Srbiji:

• laste (Hirundinidae)
• carići (Troglodytidae)
• vodeni kosovi (Cinclidae)
• drozdovi (Turdidae)
• grmuše (Sylviidae)
• muharice (Muscicapidae)
• kugare (Bombycillidae)
• svračci (Laniidae)
• kraljići (Regulidae)
• puzići (Certhiidae)
• brgljezi (Sittidae)
• senice (Paridae)
• pliske (Motacillidae)
• ševe (Alaudidae)
• zebe (Fringillidae)
• čvorci (Sturnidae)
• vuge (Oriolidae)
• vrane (Corvidae)
• rajske ptice (Paradiseidae)
• strnadice (Emberizidae)
• vrapci (Passeridae)
• popići (Prunellidae)

Taksonomija

Vidi još: Porodice ptica pevačica

Vidi još: Rodovi ptica pevačica

Vidi još: Vrste ptica pevačica

Vidi još: Podvrste ptica pevačica

Red ptica pevačica (lat. Passeriformes) obuhvata oko 14 000 podvrsta, organizovanih u oko 6 300 vrsta, oko 1 300 redova i oko 110 porodica.

• 
  Novozelandski carić kamenjar (Xenicus gilviventris)
• 
  Dugina pita (Pitta iris)
• 
  Zlatnoglavi manakin (Pipra erythrocephala)
• 
  Veličanstvena lirorepa (Menura novaehollandiae)
• 
  Siva vrana (Corvus cornix)
• 
  Rusi svračak (Lanius collurio)
• 
  Crno-žuta baštovanka (Sericulus chrysocephalus)
• 
  Kraljić (Regulus regulus)
• 
  Seoska lasta (Hirundo rustica)
• 
  Trstenjak rogožar (Acrocephalus schoenobaenus)
• 
  Kos (Turdus merula)
• 
  Smeđoglavi brgljez (Sitta pusilla)

Literatura

• Alström, Per; Ericson, Per G.P.; Olsson, Urban; Sundberg, Per (2006). „Phylogeny and classification of the avian super-family Sylvioidea”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 38 (2): 381—397. PMID 16054402. doi:10.1016/j.ympev.2005.05.015. 
• Barker, F. Keith; Barrowclough, George F.; Groth, Jeff G. (2002). „A phylogenetic hypothesis for passerine birds: taxonomic and biogeographic implications of an analysis of nuclear DNA sequence data” (PDF). Proceedings of the Royal Society B. 269 (1488): 295—308. PMC 1690884 . PMID 11839199. doi:10.1098/rspb.2001.1883. Arhivirano iz originala (PDF) 11. 5. 2008. g. Pristupljeno 14. 2. 2008. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Barker, F. Keith; Cibois, Alice; Schikler, Peter A.; Feinstein, Julie; Cracraft, Joel (2004). „Phylogeny and diversification of the largest avian radiation”. PNAS. 101 (30): 11040—11045. Bibcode:2004PNAS..10111040B. PMC 503738 . PMID 15263073. doi:10.1073/pnas.0401892101 .  Supporting information Arhivirano 25 jun 2008 na sajtu Wayback Machine
• Beresford, P.; Barker, F.K.; Ryan, P.G.; Crowe, T.M. (2005). „African endemics span the tree of songbirds (Passeri): molecular systematics of several evolutionary 'enigmas'”. Proceedings of the Royal Society B. 272 (1565): 849—858. PMC 1599865 . PMID 15888418. doi:10.1098/rspb.2004.2997. 
• Cibois, Alice; Slikas, Beth; Schulenberg, Thomas S.; Pasquet, Eric (2001). „An endemic radiation of Malagasy songbirds is revealed by mitochondrial DNA sequence data”. Evolution. 55 (6): 1198—1206. PMID 11475055. S2CID 23065097. doi:10.1554/0014-3820(2001)055[1198:AEROMS]2.0.CO;2. 
• Ericson, Per G.P.; Johansson, Ulf S. (2003). „Phylogeny of Passerida (Aves: Passeriformes) based on nuclear and mitochondrial sequence data”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 29 (1): 126—138. PMID 12967614. doi:10.1016/S1055-7903(03)00067-8. 
• Johansson, Ulf S.; Ericson, Per G.P. (2003). „Molecular support for a sister group relationship between Pici and Galbulae (Piciformes sensu Wetmore 1960)” (PDF). Journal of Avian Biology. 34 (2): 185—197. doi:10.1034/j.1600-048X.2003.03103.x. Arhivirano (PDF) iz originala 2006-05-24. g. 
• Jønsson, Knud A.; Fjeldså, Jon (2006). „A phylogenetic supertree of oscine passerine birds (Aves: Passeri)”. Zoologica Scripta. 35 (2): 149—186. S2CID 85317440. doi:10.1111/j.1463-6409.2006.00221.x. 
• Lovette, Irby J.; Bermingham, Eldredge (2000). „c-mos Variation in Songbirds: Molecular Evolution, Phylogenetic Implications, and Comparisons with Mitochondrial Differentiation”. Molecular Biology and Evolution. 17 (10): 1569—1577. PMID 11018162. doi:10.1093/oxfordjournals.molbev.a026255 . 
• Mayr, Gerald (2016). Avian evolution: the fossil record of birds and its paleobiological significance. Chichester, West Sussex: John Wiley & Sons. ISBN 978-1-119-02076-9. 
• Raikow, Robert J. (1982). „Monophyly of the Passeriformes: test of a phylogenetic hypothesis”. The Auk. 99 (3): 431—445.