Доње Становце
Доње Становце | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовскомитровачки |
| Општина | Вучитрн |
| Становништво | |
| — 2011. | 1.736 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 44′ 30″ С; 21° 02′ 04″ И / 42.7417° С; 21.0344° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 519 m |
.svg)  Доње Становце Доње Становце на карти Србије | |
Доње Становце (алб. Stanoc i Poshtëm) је насеље у општини Вучитрн на Косову и Метохији. Према попису становништва на Косову 2011. године, село је имало 1.736 становника, већину становништва чине Албанци.[1]
Географија[уреди | уреди извор]
Село је у равници, на десној обали Лаба, на 1,5 км пред његовим ушћем у Ситницу. Воду за пиће добија село из бунара и трију чесама. Збијеног је типа. Дели се на две махале. Западни део села Черкези зову Стануца (изопачено од Становце), а источни део према селу Грацу – Граца.
Историја[уреди | уреди извор]
Село су основали Черкези 1864. на утрини и на једном делу земљишта који су уступили Џинићи из Приштине. По Становцу, у чијој је близини основано, село је прозвано Доње Становце, а Становце је онда добило атрибут „горње“. Звало се и Черкеским Селом или турски Черкез Ћој. Али званични назив за турске владавине му је био Исханије Баља (Горња Исханија). Године 1878. кад се Србија приближила Косову и кад су се Черкези исељавали са Косова, и из Доњег Становца се иселило десетак черкеских кућа у дубљу унутрашњост Турске. По Балканском рату је 1913–1914. исељено у Турску још петнаестак кућа Черкеза. На подручју села налази се место Лигата, чији остаци датирају још 3. и 4. века; спомиње се на Српској академији наука,[2] налази се на листи културних споменика Косова.[3].
Порекло становништва по родовима[уреди | уреди извор]
Породице које су живеле у село Доње Становце:[4]
- Гут (1 к.), – Жјау (11 к.), – Л’ш (5 к.), – Цеј (11 к.), – Наћ (3 к.), – Махош (6 к.), – Шауђен (4 к.), – Сл’ш (2 к,), – Пхава (1 к.), – Хоћ (8 к.), сви од племена Абадзеха („Абдзах“). Доселили се 1864. из своје матице са Кавказа после једне неуспешне буне против руске управе. Већина их је из предела Д’ж. Сви ови родови сем последњег потичу од слободних грађана. Род Хоћ, је, међутим, био у ропском односу према роду Шауђену при њиховом досељењу на Косово. Како по черкеском народном обичају робови немају своја презимена већ се зову по презименима својих господара, то су се и Хоћ доскоро звали презименом својих негдашњих господара Шауђена. – Баж (2 к.) и – Баргл (3 к.), од истог племена као и горњи родови. Преселили се из Пожарања у Горњој Морави први 1927, а други 1947.
Аутоколонисти
- Ристићи (2 к.) и – Симићи (2 к.) досељени 1914. први из Бабиног Моста, а други из Добрева (Косово).
- Бига (2 к.) 1914. из Лике.
- Дуловићи (3 к.) 1914. из Матарушке Бање.
Демографија[уреди | уреди извор]
| Демографија[5][1] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 555 | |
| 1953. | 619 | |
| 1961. | 733 | |
| 1971. | 1.035 | |
| 1981. | 1.687 | |
| 1991. | 2.021 | |
| 2011. | 1.736 | |
Становништво по националности[уреди | уреди извор]
| Националност | Број | % |
| Албанци | 1,679 | 96.72 |
| Ашкалије | 25 | 1.44 |
| Бошњаци | 2 | 0.12 |
| Турци | 1 | 0.06 |
| Непознато/Остало[6] |
Према попису из 2011. године, Албанци чине 96,72% популације.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Попис становништва 1948-2011”. 2014. Приступљено 02. 11. 2014.
- ^ „Локалитет на потесу Лигата, Доње Становце”. 2014. Приступљено 11. 02. 2014.
- ^ „Списак културних споменика Косова” (PDF). 2011. Приступљено 11. 02. 2014.[мртва веза]
- ^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело. COBISS.SR 155363340
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ „Попис становништва 2011”. 2011. Приступљено 11. 02. 2014.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- (језик: енглески) Stanoc i Poshtëm/Donje Stanovce на fallingrain.com
- (језик: енглески) Maplandia
| Нормативна контрола: Географске |
|---|
