Клек (Зрењанин)

Клек
Клек;
	Православна црква у изградњи
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Средњобанатски
Град	Зрењанин
Становништво
— 2011.	2.706
— густина	104/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 25′ 16″ С; 20° 28′ 46″ И / 45.421242° С; 20.479465° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	74 m
Површина	25,8 km2
	Клек Клек на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	23211
Позивни број	023
Регистарска ознака	ZR

Клек (рум. Clec) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2022. било је 2237 становника.

Историја

Први писани документи потичу из спискова о прикупљању папског десетка и неких манастирских записа. Ови документи су ретки, као што су била ретка и насеља. Тек по престанку турске владавине, у XVIII веку, почиње нагло насељавање места у овом крају, њихово ширење и развој. У другој половини XVIII века, у време владавине краљице Марије Терезије, државни чиновници, официри и трговци купују од државе огромне пустаре, постају велепоседници и значајно утичу на насељавање и развој Средњег Баната. Велики велепоседник у Клеку, али и знатно ширем региону била је породица Лазар. Интензивније насељавање се бележи 1765. године када краљевска администрација наређује насељавање Румуна, номада, сточара и овчара са обале Мароша. Пошто је подручје било водоплавно, прве куће су грађене на узвишици према Јанков Мосту (тадашњи Јанкахид), па је тај део и данас познат као „старо село“. Ова 1765. година се и званично сматра годином настанка Клека.

Након кратког временског периода, досељавају се и Срби, али убрзо бивају пресељени на „Војну границу“ по државној директиви 1783/1784. године. По аустријском царском ревизору Ерлеру 1774. године Клек је претежно српско место у Бечкерешком округу и дистрикту.^[1] Међутим када је 1797. године пописан православни клир, једини свештеник парох поп Павел Димитријевић (рукоп. 1769) служио се само румунским језиком.^[2] Уместо Срба, државна администрација аустријске монархије на ово подручје насељава Немце из Француске (постоје записи са именима Жирадо, Гиљум и сл). Највећи број румунских сточара и овчара се такође раселио на подручје Овче, Глогоња, Јанков Моста и Јабуке, а „старо село“ је порушено. Немци су изградили ново насеље прво именом Клек, па Бегафо, па опет Клек, што се задржало и до данашњег дана.

Клек је 1822. године био велико село (комуна) са 209 кућних бројева и 1473 становника припадала је наследницима Лазара. А 1850. године у Клеку је установљен матични уред.

Од значајнијих датума, с почетка XX века, треба издвојити 1900.-ту годину, када је изграђена и пуштена у рад железничка пруга Велики Бечкерек (Зрењанин) - Темишвар. Пруга је пролазила кроз центар Клека и имала је велики значај за свеобухватан развој места. 1910.-те године почела је изградња уставе-преводнице бродова на реци Бегеј, која ускоро постаје важна речна саобраћајница. Та година је забележена и црним словима у историји села, пошто је избила епидемија колере коју са собом донели управо радници на тој брани. У то време у месту постоји и ради и циглана на пару, која је припадала фирми „Бунди“. 1911. године село има 272 куће, пошту, телеграф и железничку станицу.

Други светски рат затекао је ово село са више него затегнутим односима између преосталих Румуна и Немаца, који су били под снажним утицајем Хитлерове Немачке. Село је током рата било под немачком окупацијом. Пред крај рата немачке породице се исељавају, тако да су Руси, октобра 1944. године приликом уласка у ослобођени Клек затекли само румунске породице.

Крај Другог светског рата и Закон о аграрној реформи и колонизацији СФРЈ од 1945/8/28. доносе организовано насељавање овог региона живљем из Босне и Херцеговине. У јесен 1945. године у Клек стижу Срби из источне Херцеговине, углавном из околине Требиња. Доселило се 233 породице са укупно 1389 чланова домаћинства. Они и њихови потомци, чине највећи број становништва данашњег Клека.^[3]

Клек је познат и као „Олимпијско село“, како су га прозвали медији. Клечани су до сада освојили 5 медаља на Олимпијским играма и разне друге спортске трофеје. Статистички гледано, ако поделите број становника места са бројем медаља освојених на Олимпијским играма, највећу шансу да освојите медаљу на Олимпијади имате ако сте рођени баш у Клеку, поготово ако сте пореклом од оних Клечана чији су преци Срби досељени из источне Херцеговине одмах после Другог светског рата. Познати спортисти из Клека су прослављени кошаркаш Дејан Бодирога, одбојкаши браћа Грбићи и други. Много времена пре њих, 70-их година, славу Клека у тадашњој Југославији је пронела женска одбојкашка репрезентација из Клека, која је поразила многе познате одбојкашке тимове у тадашњој држави.

Демографија

У насељу Клек живи 2394 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,9 година (37,9 код мушкараца и 39,9 код жена). У насељу има 873 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,39.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	1.608
1953.	1.635
1961.	1.835
1971.	1.990
1981.	2.401
1991.	2.729	2.681
2002.	2.959	3.009

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	2.687	90,80%
Румуни	73	2,46%
Мађари	47	1,58%
Роми	43	1,45%
Југословени	25	0,84%
Црногорци	15	0,50%
Македонци	9	0,30%
Хрвати	5	0,16%
Немци	4	0,13%
Словаци	3	0,10%
Словенци	1	0,03%
Руси	1	0,03%
Муслимани	1	0,03%
непознато	11	0,37%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	4	10
80+	15	20
75—79	25	50
70—74	57	63
65—69	55	86
60—64	80	77
55—59	80	69
50—54	139	122
45—49	155	158
40—44	100	113
35—39	89	97
30—34	89	88
25—29	108	76
20—24	129	134
15—19	125	119
10—14	96	81
5—9	70	79
0—4	55	46
Просек :	37,9	39,9

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	311	328	427	501	660	784	873

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	107	164	164	257	107	54	18	0	1	1	3,39

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.250	436	744	52	14	4
Женски	1.282	318	753	187	23	1
УКУПНО	2.532	754	1.497	239	37	5

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	540	103	0	9	145
Женски	424	50	0	0	107
УКУПНО	964	153	0	9	252
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	21	46	78	12	36
Женски	9	13	104	5	9
УКУПНО	30	59	182	17	45
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	9	10	28	16	15
Женски	17	1	15	42	44
УКУПНО	26	11	43	58	59
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	8	0	0	4
Женски	8	0	0	0
УКУПНО	16	0	0	4

Спорт

Галерија

Кућа на чијем се месту налазила католичка црква

Референце

^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
^ Енциклопедија: Банатера (2006).
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.

[2] "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.

[3] Енциклопедија: Банатера (2006).

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]