Пређи на садржај

Младен Крстајић

С Википедије, слободне енциклопедије
Младен Крстајић
Младен Крстајић, 2018. године
Лични подаци
Пуно име Младен Крстајић[1]
Датум рођења (1974-03-04)4. март 1974. (50 год.)[1]
Место рођења Зеница, СФР Југославија
Висина 1,91 m[1]
Позиција одбрамбени играч
Јуниорска каријера
1984—1992. Челик Зеница
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1992—1993. Сента 15 (1)
1993—1995. Кикинда 48 (2)
1996—2000. Партизан 84 (7)
2000—2004. Вердер Бремен 112 (11)
2004—2009. Шалке 04 131 (7)
2009—2011. Партизан 43 (3)
Репрезентативна каријера
1999—2008. СРЈ / СЦГ / Србија 59 (2)
Тренерска каријера
2017—2019. Србија
2021. ТСЦ Бачка Топола
2022. Макаби Тел Авив
2022—2023. Бугарска

Младен Крстајић (Зеница, 4. март 1974) бивши је српски фудбалер а садашњи фудбалски тренер.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Крстајић је поникао у млађим категоријама Челика из Зенице (1984–1992), а у јеку ратних сукоба 1992. године долази у Кикинду.[2] Као сениорски фудбалер је дебитовао у Сенти одакле након пола године прелази у ОФК Кикинду, која је у то време била члан Прве Б лиге.

Након запажених партија у дресу Кикинде, интересовање за њега су показали Партизан и Црвена звезда. Крстајић се одлучио за Партизан, клуб за који је навијао. Ускоро постаје првотимац "црно-белих" и игра на позицији левог бека, а касније прелази на позицију штопера. С Партизаном осваја три титуле првака (1995/96, 1996/97, 1998/99) и један национални куп (1997/98). Из тог периода остала је упамћена његова партија против Ријеке у квалификацијама за Лигу шампиона 1999/00, када је са два гола донео победу Партизану од 3:1.[3]

У лето 2000. године Крстајић добија позив из Немачке и прелази у Вердер Бремен где са успехом наступа четири сезоне а у сезони 2003/04. осваја са тимом из Бремена „дуплу круну“ (Бундеслигу и немачки Куп). Већ наредне сезоне постаје члан Шалкеа за који наступа наредних пет сезона и постаје капитен.[4] За све време проведено у Немачкој, Крстајић је изградио статус једног од најбољих одбрамбених играча Бундеслиге.

У јуну 2009. се вратио у Партизан.[5] У првој сезони са клубом је освојио још једну титулу првака, док је у другој освојио „дуплу круну“ (првенство и куп) и изборио пласман у групну фазу Лиге шампиона.

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

За репрезентацију СРЈ, СЦГ и Србије је одиграо 59 утакмица и постигао два гола. Дебитовао је 5. септембра 1999. у квалификацијама за ЕП 2000 против БЈР Македоније (3:1) у Београду. У квалификацијама за СП 2006 био је стандардни члан „чувене одбрамбене четворке“ (Немања Видић, Младен Крстајић, Горан Гавранчић и Ивица Драгутиновић) која је у квалификацијама примила само један погодак.

Након неуспеха репрезентације Србије и Црне Горе на СП 2006, најавио је повлачење из репрезентације, али је на наговор председника ФСС Звездана Терзића и селектора Хавијер Клементеа, пристао да помогне новоформираној репрезентацији Србије у квалификацијама за ЕП 2008, а потом је одиграо и неколико сусрета у квалификацијама за Светско првенство 2010. у Јужној Африци.[6]

Голови за репрезентацију

[уреди | уреди извор]
# Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1. 1. септембар 2001. Базел  Швајцарска 1:2 1:2 Квалификације за Светско првенство 2002.
2. 21. август 2002. Сарајево  Босна и Херцеговина 0:1 0:2 Пријатељска утакмица

Тренерска каријера

[уреди | уреди извор]

Крстајић је био је помоћник селектору репрезентације Србије Славољубу Муслину у квалификацијама за Светско првенство 2018. године, да би након Муслинове смене добио префикс „вршилац дужности” и водио тим по азијској турнеји где је репрезентација победила Кину (2:0) и ремизирала са Јужном Корејом (1:1). Уочи Нове 2018. године ФС Србије је одлучио да Крстајић постане нови селектор Србије и води национални тим на Мондијал у Русији.[7]

Под Крстајићевим вођством, репрезентација Србије је на Светском првенству у Русији елиминисана након групне фазе.[8] Остварена је победа над Костариком и порази од Швајцарске и Бразила.[8] "Орлови" су затим, са Крстајићем на челу, освојили Групу 4 Лиге Ц Лиге нација, испред Румуније, Црне Горе и Литваније.[9] То је дало другу шансу Србији да избори пласман на Европско првенство, ако то не учини путем квалификација.[9] У квалификацијама за Европско првенство, репрезентација Србије је у првом колу освојила бод против Португала у Лисабону,[10] а затим је доживела тежак пораз на гостовању Украјини (5:0).[11] Три дана након овог пораза, Србија је у Београду савладала Литванију са 4:1 у трећем колу квалификација али то ипак није помогло Крстајићу да остане селектор. Званично је смењен са селекторске функције 13. јуна 2019. године.[9] Крстајић је водио национални тим на 19 утакмица и остварио учинак од девет победа, пет ремија и пет пораза.[12]

Дана 4. јануара 2021. је постављен за тренера ТСЦ-a из Бачке Тополе.[13] На тој функцији је био до 19. октобра исте године када је смењен.[14]

Крстајић је 9. децембра 2021. представљен као нови тренер Макабија из Тел Авива.[15] Под његовим вођством Макаби је такмичарску 2021/22. завршио на трећем месту израелске Премијер лиге са 69 бодова, девет мање од шампиона Макабија из Хаифе.[16] Крстајић је напустио клуб у мају 2023. пошто му је истекао уговор.[17] Водио је Макаби на 30 утакмица и остварио је учинак од 18 победа, седам ремија и пет пораза.[18]

У јулу 2022. године постављен је на функцију селектора репрезентације Бугарске.[19] На свом дебију је савладао Гибралтар резултатом 5:1 у Лиги нација.[20] Потом је славио и над Северном Македонијом резултатом 1:0, да би после тога добио и Кипар.[21] У наредних девет утакмица Крстајић није успео да забележи победу, Бугарска се налазила на последњем месту у својој квалификационој групи за Европско првенство, након чега је добио отказ 26. октобра 2023. године.[22]

Административна каријера

[уреди | уреди извор]

Током лета 2011. Младен Крстајић је постао спортски директор Партизана, али је после јавно изнесених критика на рачун председника клуба Драгана Ђурића, смењен од Ђурићевог управног одбора крајем исте године.[23]

У 2015. години Крстајић је постао нови председник ФК Радник из Бијељине.[24] Клуб из Семберије је под његовим руководством остварио историјске резултате, освојио Куп БиХ и изборио премијерни наступ у Европи.

Трофеји

[уреди | уреди извор]

Партизан

[уреди | уреди извор]

Вердер

[уреди | уреди извор]

Шалке

[уреди | уреди извор]

Приватан живот

[уреди | уреди извор]

Ожењен је Љубицом и има троје деце.[25] Бави се пољопривредом и производњом ракије.[26]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „2006 FIFA World Cup Germany List of Players” (PDF). FIFA. стр. 24. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 06. 2019. г. Приступљено 8. 6. 2019. 
  2. ^ „Младен Крстајић: Дани су ми овде некако исти”. b92.net. 26. 12. 2007. Приступљено 20. 2. 2018. 
  3. ^ „Партизан након 3-1 чак охрабрује Ријеку”. monitor.hr. 30. 7. 1999. Архивирано из оригинала 21. 2. 2018. г. Приступљено 20. 2. 2018. 
  4. ^ „Младен Крстајић нови капитен Шалкеа”. b92.net. 19. 3. 2009. Приступљено 20. 2. 2018. 
  5. ^ „Младен Крстајић поново у Партизану”. B92. 05. 06. 2009. Приступљено 28. 12. 2011. 
  6. ^ „Mladen Krstajić!”. reprezentacija.rs. Приступљено 4. 1. 2021. 
  7. ^ „Младен Крстајић води "орлове" на Мундијалу”. sport.blic.rs. 29. 12. 2017. Приступљено 20. 2. 2018. 
  8. ^ а б „Ipak je to Brazil, Srbija se u grupi oprostila od Mundijala!”. b92.net. 27. 6. 2018. Приступљено 4. 1. 2021. 
  9. ^ а б в „Mladen Krstajić više nije selektor Srbije!”. b92.net. 13. 6. 2019. Приступљено 13. 6. 2019. 
  10. ^ „Spektakl u Lisabonu – "Orlovima" bod protiv Portugala!”. b92.net. 25. 3. 2019. Приступљено 4. 1. 2021. 
  11. ^ „Ukrajina ponizila Srbiju – 5:0 u Lavovu!”. b92.net. 7. 6. 2019. Приступљено 4. 1. 2020. 
  12. ^ „Smenjen Mladen Krstajić!”. mondo.rs. 13. 6. 2019. Приступљено 4. 1. 2021. 
  13. ^ „Promovisan novi šef stručnog štaba – Mladen Krstajić”. ТСЦ Бачка Топола, званична презентација. 4. 1. 2021. Приступљено 4. 1. 2021. 
  14. ^ „ТСЦ раскинуо уговор са Младеном Крстајићем”. ТСЦ Бачка Топола, званична презентација. 19. 10. 2021. Приступљено 31. 10. 2021. 
  15. ^ „Iznenađenje iz Izraela: Mladen Krstajić novi trener Makabija iz Tel Aviva”. mozzartsport.com. 9. 12. 2021. Приступљено 10. 11. 2023. 
  16. ^ „KRAJ - MLADEN KRSTAJIĆ OTIŠAO IZ IZRAELA: Bivši selektor radio sam 6 meseci, umesto njega dolazi trofejni Srbin?!”. mondo.rs. 24. 5. 2022. Приступљено 10. 11. 2023. 
  17. ^ „Razišli se Makabi i Krstajić: Bivši selektor Srbije zahvalan na šestomesečnom iskustvu”. telegraf.rs. 24. 5. 2022. Приступљено 10. 11. 2023. 
  18. ^ „Krstajić napustio Makabi”. mozzartsport.com. 24. 5. 2022. Приступљено 10. 11. 2023. 
  19. ^ „Mladen Krstajić i zvanično selektor Bugarske”. danas.rs. 21. 7. 2022. Приступљено 10. 11. 2023. 
  20. ^ „Бивши селектор Србије дебитовао победом: Крстајић срушио Гибралтар”. Спортски журнал. 25. 9. 2022. Приступљено 10. 11. 2023. 
  21. ^ „Zvanično: Bugari smenili Krstajića”. mozzartsport.com. 26. 10. 2023. Приступљено 10. 11. 2023. 
  22. ^ „Mladen Krstajić više nije selektor reprezentacije Bugarske, protiv "orlova" će na klupi sedeti neko drugi”. euronews.rs. 26. 10. 2023. Приступљено 10. 11. 2023. 
  23. ^ „Крстајић: Ђурићу, дај оставку!”. sport.blic.rs. Приступљено 28. 12. 2011. 
  24. ^ „Крстајић на челу Радника из Бијељине”. mondo.rs. 23. 1. 2015. Архивирано из оригинала 21. 02. 2018. г. Приступљено 20. 2. 2018. 
  25. ^ „ŽIVOTNA PRIČA MLADENA KRSTAJIĆA: Prvo me je zvala Zvezda, pa onda Partizan, zbog rata sam skoro ostao bez oca”. kurir.rs. 28. 2. 2021. Приступљено 10. 11. 2023. 
  26. ^ ЧОВЕК ИЗ НАРОДА - МЛАДЕН КРСТАЈИЋ: Немам проблем да седнем на гајбу и попијем пиво са мојим трактористима

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Младен_Крстајић&oldid=28705889”