Пасјача (Ниш)
Пасјача | |
|---|---|
 Село Пасјача испод врха Вишеград | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Нишавски |
| Град | Ниш |
| Градска општина | Пантелеј |
| Становништво | |
| — 2011. |  219 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 21′ 14″ С; 22° 03′ 28″ И / 43.354° С; 22.057833° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 617 m |
.svg)  Пасјача Пасјача на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 018 |
| Регистарска ознака | NI |
Пасјача је насељено место у градској општини Пантелеј на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се на североисточном рубу Нишке котлине, на око 17 км од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 295 становника (према попису из 1991. било је 385 становника).
Историја[уреди | уреди извор]
Оскудност преисторијских, античких и средњовековних налаза даје привид ненасељености сеоског простора у давној прошлости. Први писани податак датира из 1564. године када је уписана као село (Пасјач) с мање од 10 домова. Отада се скоро ништа не зна до 1877. године кад је била посед Белог Мемеда. Овај Турчин је држао земљу и чифчије и у данашњем сићевачком атару. Остаци његове куле могли су се видети до седамдесетих година 20. века.
По ослобођењу од Турака атарска земља је коначно прешла у руке месних већином задружних домаћинстава, али је било и заједничких (сеоских) терена под шумом и испашом. Године 1879. у Пасјачи је пописана 31 кућа са 295 душа, међу којима нема писменог чељадета, а број пореских глава је износио 62.[1] С распадом породичних задруга крајем 19. и почетком 20. века одвијао се процес уситњавања земљишта, а с постепеним укључивањем у тржишну привреду током прве половине 20. века почела је знатније слабити шумско-сточарска, а јачати ратарска, виноградарска и непољопривредна оријентација. Село је, међутим, и после Другог светског рата задржало преовлађујући пољопривредни карактер, премда је у приличној мери дошла до изражаја и компонента мешовитог привређивања, што се види из података за 1971. годину када је Пасјача имала 98 пољопривредних, 36 мешовитих и 2 непољопривредна домаћинства.
Саобраћај[уреди | уреди извор]
До Пасјаче се може доћи приградском линијом 17 ПАС Ниш - Доња Врежина - Горња Врежина - Малча - Пасјача - Ореовац.
Демографија[уреди | уреди извор]
Крајем 19. века (1895. године) Пасјача је мање село од 55 домаћинстава и 469 становника, а године 1930. у њој је живело 86 домаћинстава и 629 становника.
У насељу Пасјача живи 200 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 55,9 година (53,1 код мушкараца и 58,6 код жена). У насељу има 90 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,43.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 1 | ||
| 80+ | 2 | 8 | ||
| 75—79 | 8 | 22 | ||
| 70—74 | 20 | 19 | ||
| 65—69 | 16 | 22 | ||
| 60—64 | 12 | 11 | ||
| 55—59 | 12 | 11 | ||
| 50—54 | 7 | 13 | ||
| 45—49 | 9 | 3 | ||
| 40—44 | 11 | 5 | ||
| 35—39 | 8 | 5 | ||
| 30—34 | 6 | 11 | ||
| 25—29 | 4 | 0 | ||
| 20—24 | 7 | 4 | ||
| 15—19 | 3 | 8 | ||
| 10—14 | 6 | 9 | ||
| 5—9 | 5 | 3 | ||
| 0—4 | 2 | 2 | ||
| Просек : | 50,5 | 54,8 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 125 | 22 | 93 | 7 | 3 | 0 |
| Женски | 143 | 15 | 89 | 36 | 2 | 1 |
| УКУПНО | 268 | 37 | 182 | 43 | 5 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 92 | 54 | 0 | 0 | 16 |
| Женски | 92 | 75 | 0 | 0 | 5 |
| УКУПНО | 184 | 129 | 0 | 0 | 21 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 8 | 6 | 0 | 5 |
| Женски | 0 | 0 | 3 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 8 | 9 | 1 | 5 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 2 |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 1 | 4 |
| УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 1 | 6 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | |
| Женски | 2 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 2 | 0 | 0 | 1 | |
Саобраћај[уреди | уреди извор]
До насеља се може доћи приградском аутобуском линијом ПАС Ниш—Ореовац (линија бр. 17).
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ "Отаџбина", Београд 1880. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература[уреди | уреди извор]
- Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 172.
