Пређи на садржај

Угандско-танзанијски рат

С Википедије, слободне енциклопедије
Угандско-танзанијски рат
Време30. октобар 197811. април 1979.
Место
Исход Победа Танзаније, пад режима Иди Амина
Сукобљене стране
 Уганда
 Либија
Држава Палестина ПЛО[1][2]
 Танзанија
Уганда УНЛА
 Мозамбик[2]
Команданти и вође
Уганда Иди Амин Танзанија Џулијус Њерере
Јачина
70.000 војника из Уганде, 3.000 војника из Либије и 200 палестинских добровољаца

100.000 војника из Танзаније 6.000 побуњеника из Уганде и

један батаљон из Мозамбика
Жртве и губици
око 1.000 Уганђана
око 600 Либијаца[2]
373 Танзанијца
150 војника УНЛА[2]

Угандско-танзанијски рат (у Уганди називан и Ослободилачким ратом) вођен је између Уганде и Танзаније између 1978. и 1979. године и довео је до пада режима Иди Амина у Уганди.

У октобру 1978. својатајући суседну танзанијску регију Кагера Уганда је напала Танзанију, што је завршило инвазијом танзанијске војске. Након неколико месеци борби, у априлу 1979. године, танзанијски војници и угандски герилци поразили су деморализовану угандску војску и заузели главни град Кампалу. Током танзанијске офанзиве против Амина догађали су се ратни злочини над припадницима народа који су га подупирали, посебно на подручју Анколе-Масака као и над етничким Нубијцима у урбаним средиштима. Иди Амин је пред надирућом танзанијском војском побегао из земље, пронашавши уточиште у Либији, а потом се трајно скрасио у Саудијској Арабији која му је осигурала чак и месечна примања. Умро је 2003. године, а упркос злодјелима његовог режима никад се није нашао пред судом.

  1. ^ „Idi Amin and Military Rule”. Country Study: Uganda. Library of Congress. децембар 1990. Приступљено 5. 2. 2010. „By mid-March 1979, about 2,000 Libyan troops and several hundred Palestine Liberation Organization (PLO) fighters had joined in the fight to save Amin's regime 
  2. ^ а б в г „The Tanzanian Invasion of Uganda: A Just War?” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 21. 10. 2012. г. Приступљено 30. 5. 2013. 

Додатна литература

[уреди | уреди извор]