Церје (Ниш)
Церје | |
|---|---|
 Церје | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Нишавски |
| Град | Ниш |
| Градска општина | Пантелеј |
| Становништво | |
| — 2011. |  212 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 25′ 27″ С; 21° 54′ 23″ И / 43.424166° С; 21.9065° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 539 m |
.svg)  Церје Церје на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 018 |
| Регистарска ознака | NI |
Церје је насељено место у градској општини Пантелеј на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у планинском подручју Каменичког виса, Дебелог врха и Лабуновске реке, на око 16 км северно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 306 становника (према попису из 1991. било је 386 становника).
Историја[уреди | уреди извор]
У турским пописима из 15. века Церје се не спомиње. У попису 1564. године помиње се под садашњим називом са 26 домаћинстава и 16 неожењених и то као влашко село с примићуром Манилом, сином Боје. Асимилација сељана у србо-хришћанску рају вероватно је обављена у 16. и 17. веку. Касније се губе подаци о Церју да би било споменуто 1835. и 1841. године у вези са народном буном. У овој другој устаничкој години, заједно са осталим побуњеним селима (121 село у нишком крају), и Церје је било спаљено.
Церје је одувек имало велики атар, па су његова задружна домаћинства, поред заједничке сеоске земље, и у турском и у посттурском периоду имала крупне поседе, веће од 10 хектара. Али и поред тога Церје је у економском погледу представљало сиромашније село, оријентисано предоминантно на екстензивно планинско сточарство и продају шумског дрвета. Церје је најјаче сточарско село на сектору планине Калафат, с бројним појатама. С ових појата до 1940. године ношено је млеко за качкаваљаџиницу на потезу званом Крст, где су се у једној сезони производила око два вагона качкаваља. Осим својих, овчари Церја су током лета чували овце и домаћинстава из других села. После Другог светског рата, већ од 1955/60. године наступиле су значајније тенденције исељавања радно способног становништва, с постепеним застаревањем села (старачка домаћинства). Истовремено, већина одсељених и даље држи своје поседе на селу развијајући тиме мешовиту привреду.
У церјанском атару, године 1953, када се после једне велике кише обрушио улаз, откривена је до тада непозната Церјанска пећина. Више километара ове пећине истражено је наредне, 1954. године, а затим су је систематскије испитивали и наши познати спелеолози, др Ј. Петровић и др Ж. Мартиновић.
Према подацима пописа у Церју је 1971. године живело 99 пољопривредних, 50 мешовитих и 4 непољопривредна домаћинства.
Саобраћај[уреди | уреди извор]
До Церја се може доћи приградском линијом 14А ПАС Ниш - Виник - Каменица - Бреница - Каменица - Церје.
Демографија[уреди | уреди извор]
Крајем 19. века (1895. године) Церје је село са 53 задружна домаћинства и 600 становника, а 1930. године у њему су живела 103 домаћинства и 731 становника.
У насељу Церје живи 187 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 53,3 година (51,2 код мушкараца и 55,6 код жена). У насељу има 92 домаћинствa, а просечан број чланова по домаћинству је 2,30.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 1 | 7 | ||
| 80+ | 7 | 8 | ||
| 75—79 | 7 | 14 | ||
| 70—74 | 13 | 14 | ||
| 65—69 | 19 | 16 | ||
| 60—64 | 18 | 18 | ||
| 55—59 | 12 | 14 | ||
| 50—54 | 7 | 6 | ||
| 45—49 | 9 | 7 | ||
| 40—44 | 13 | 8 | ||
| 35—39 | 13 | 1 | ||
| 30—34 | 9 | 5 | ||
| 25—29 | 5 | 8 | ||
| 20—24 | 7 | 3 | ||
| 15—19 | 5 | 4 | ||
| 10—14 | 1 | 2 | ||
| 5—9 | 3 | 9 | ||
| 0—4 | 7 | 6 | ||
| Просек : | 49,8 | 52,0 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 145 | 34 | 88 | 16 | 7 | 0 |
| Женски | 133 | 9 | 87 | 33 | 4 | 0 |
| УКУПНО | 278 | 43 | 175 | 49 | 11 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 85 | 42 | 0 | 0 | 11 |
| Женски | 30 | 23 | 0 | 0 | 2 |
| УКУПНО | 115 | 65 | 0 | 0 | 13 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 2 | 4 | 7 | 0 | 5 |
| Женски | 0 | 0 | 2 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 2 | 4 | 9 | 0 | 5 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 2 | 0 | 2 |
| Женски | 0 | 1 | 0 | 2 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 1 | 2 | 2 | 2 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 9 | 0 | 0 | 1 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 9 | 0 | 0 | 1 | |
Саобраћај[уреди | уреди извор]
До насеља се може доћи приградском аутобуском линијом ПАС Ниш—Церје (линија бр. 14А).
Галерија[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература[уреди | уреди извор]
- Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. стр. 287.
