Блокада Берлина

С Википедије, слободне енциклопедије
Берлинци гледају како C-54 слеће на аеродром Темпелхоф (1948)

Блокада Берлина (24. јун 194811. мај 1949.) је била једна од првих великих међународних криза Хладног рата, и прва таква криза која је довела до жртава. Током међународне окупације пост-нацистичке Немачке, Совјетски Савез је западним савезницима блокирао железнички и аутомобилски приступ секторима Берлина, које су они контролисали. Циљ је био да се западне силе натерају да дозволе совјетској зони да почне да снабдева град храном и горивом, што би Совјетима дало практичну контроллу над целим градом.

Као одговор, западни савезници су организовали Берлински ваздушни лифт за снабдевање намирницама грађана Берлина. Током Другог светског рата, ваздушни лифт за снабдевање немачке 6. армије током Стаљинградске битке је морао да дневно дотури 300 тона хране, али је ретко прилазио близу овој цифри. Обично је дотурано само око 24 тоне хране; Берлин би захтевао 4.000 тона дневно, што је више него десет пута већа количина. Ваздухопловство Сједињених Држава, Краљевско ваздухопловство, и ваздухопловства других чланица Комонвелта нација су спровели преко 200.000 летова којима су достављали 13.000 тона хране дневно, у операцији која је трајала скоро годину дана.[1] До пролећа 1949. је било јасно да је операција доживела успех, а до априла ваздушним лифтом је достављана већа количина намирница него што је претходно стизало у град железничким транспортом.

Успех ваздушног лифта је представљао понижење за Совјете, који су упорно тврдили да никад неће профункционисати. Када је постало јасно да је ваздушни лифт ефикасан, у мају је подигнута блокада. Један заоставштина ваздушног лифта су три аеродрома у некадашњим западним зонама града.

Референце

Литература

  • Beschloss, Michael R (2003). The Conquerors: Roosevelt, Truman and the Destruction of Hitler's Germany, 1941-1945. Simon and Schuster. ISBN 978-0-7432-6085-5. 
  • Cherny, A. (2008). The Candy Bombers: The Untold Story of the Berlin Airlift and America's Finest Hour. New York: G.P. Putnam's Sons. ISBN 978-0-399-15496-6. 
  • De Vos, Luc (2006). Het Belgisch buitenlands beleid: Geschiedenis en actoren (на језику: Dutch). Acco. ISBN 978-90-334-5973-3.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  • Eglin, Roger; Ritchie, Berry (1980). Fly me, I'm Freddie. London, UK: Weidenfeld and Nicolson. ISBN 978-0-297-77746-5. 
  • Giangreco, D. M. (1988). Airbridge to Berlin : The Berlin Crisis of 1948, Its Origins and Aftermath. Presidio Press. ISBN 978-0-89141-329-5.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  • Launius, Roger D. (1989), MAC and the Legacy of the Berlin Airlift, Scott Air Force Base IL: Office of History, Military Airlift Command, OCLC 21306003  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  • Lewkowicz, N (2008). The German Question and the Origins of the Cold War. Milan: IPOC. ISBN 978-88-95145-27-3. 
  • Miller, Roger Gene (1998), To Save a City: The Berlin Airlift, 1948-1949 (PDF), US Government printing office, 1998-433-155/92107, Архивирано из оригинала (pdf) 15. 06. 2011. г., Приступљено 02. 08. 2009 
  • Miller, Roger Gene (2000). To Save a City: The Berlin Airlift, 1948-1949. Texas A&M University Press. ISBN 978-0-89096-967-0. 
  • Nash, Gary B.; Jeffrey, Julie Roy; Howe, John R.; Frederick, Peter J. (2007). The American People Creating a Nation and a Society (6th изд.). New York: Longman. ISBN 978-0-205-56843-7. 
  • Turner, Henry Ashby (1987). The Two Germanies Since 1945: East and West. Yale University Press. ISBN 978-0-300-03865-1. 
  • Wettig, Gerhard (2008). Stalin and the Cold War in Europe. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-7425-5542-6. 

Спољашње везе