Атина (богиња)

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Богиња Атина)
За остале употребе, погледајте Атина (вишезначна одредница).
Атина
Умањена копија Фидијине Атине Партенос у атинском музеју
Лични подаци
ПребивалиштеОлимп
Породица
РодитељиЗевс и Метида
ПородицаАполон, Ареј, Артемида, Афродита, Дионис, Хермес и Хефест
Митологија
ПланинаАтина

У грчкој митологији, Атина (грч. Ἀθηνᾶ, или грч. Ἀθήνη; дорски: Ἀσάνα) је била богиња цивилизације, тј. мудрости, ткања, заната и трезвеније стране рата (насиље и крвожедност су били Арејева својства). [1]Атинина мудрост прати техничко знање потребно у ткању, металургији али такође укључује и лукавост (метис) ликова као што је Одисеј. Њој су свети сова и маслиново дрво.

Прве приче о Атини говоре о њој као о богињи птица. Првобитно је замишљена као богиња са крилима, а чак је у неким митовима и сама била птица - сова.[1] Зато и не чуди зашто у митовима који су настали касније Атенина порука стиже преко орла, сокола и сл.

Атинина најбоља пријатељица је Нике, богиња победе. Атина се појављује као заштитница многих грчких јунака, укључујући Херакла, Одисеја и Јасона. Она је и омиљена Зевсова ћерка, рођена из његове главе.[1]

У римској митологији Атину можемо да повежемо са Минервом.

Рођење[уреди | уреди извор]

Постоји неколико верзија Атининог рођења. У једном, који се најчешће спомиње, Метида, богиња мудрости, затруднела је са Зевсом. Зевс се веома уплашио јер је постојало пророчанство да ће Метида имати двоје деце - једно од њих ће бити најоданије Зевсу од све његове деце, а друго ће бити силник који ће га срушити. То је Зевса уплашило, јер се сетио да је он свргнуо свога оца, те се бојао да ће се тако нешто и њему десити. Зато је Зевс претворио Метиду у муву и онда је појео. Но, било је прекасно. Метида је, у Зевсу, почела да прави кацигу и одору за своју зачету ћерку. Звук чекића којим је Метида правила кацигу, узроковао је велики бол у Зевсовој глави, па је Хефест расцепио његову главу. Атина је искочила кроз пукотину[1], већ одрасла, потпуно обучена и потпуно опремљена ратном опремом.

Име[уреди | уреди извор]

У Микенској Грчкој појављује се име Атина Потинија у текстовима о Хроносу. Претпоставља се да ово значи „Госпођица Атина“. Није сигурно да ли је Атинино име повезано са градом Атина. Касније се она појављује као заштитница града, али вероватно да је град добио име невезано за ову богињу. Платон је значење Атининог имена тумачио као „мисао (ум) бога“.

Епитети[уреди | уреди извор]

У поезији Атинин најчешћи епитет је глаукопис (γλαυκώπις) што би могло да се преведе као „бистрог ока“. Ова реч је заправо састављена од речи глаукос (γλαύκος), што би могло да значи „блештаво“, „сребрно“, и од речи опс (ώψ), што значи „око“ или понекад „лице“. Често је птица која види ноћу повезана са богињом мудрости: на старим сликама нацртана је са совом на глави.

Атинина статуа испред аустријске скупштине, Беч

У Хомеровим Химнама и у Теогонији њој је дат необичан епитет Тритогенеја. Значење овог термина је нејасно. Можда значи „Тритон-рођена“, што би указивало да је бог мора Тритон њен отац (према неким ранијим митовима), или можда да је рођена близу језера Тритон у Африци. Друго могуће значење је „треће-рођена“, што би могло да указује да је она треће дете Зевса.

Често се наилази и на Атина Палада (Παλλάς Αθηνά). Епитет је изведен из имена моћне особе Паладе, која означава нешто мушко. Палада је споменута само уз Атину. У једном миту, богиња је грешком убила Паладу и од тада је увек морала да носи нешто његово/њено и била је под његовом/њеном заштитом. Друго тумачење је да је она заправо Палада из Атине.

За Атињане она је била само „богиња“, хе теос.

Епитет Athena Ergane означава да је она заштитница занатлија. Атина Партенон означава да је обожавана на Акрополису. Са епитетом Athena Promachos она је водила битке, а Athena Polias означава да је заштитница града Атине и његовог Акрополиса.

Атина у митологији[уреди | уреди извор]

Еритон[уреди | уреди извор]

Атина је девица, никада није имала љубавника. Постоји више верзија како се родио Еритон, Атинин посинак. Према једној Атину је покушао да силује Хефест, али је био безуспешан и његово семе је пало на земљу из које се родио Еритон. Према другој, семе Хефеста је пало на Атинину ногу и она га је обрисала са вуном. Ту вуну је „засадила“ у земљу и из ње је рођен Еритон.

Атина је онда дала кутију са бебом трима сестрама - Пандроси, Херси и Аглеји, али их је упозорила да је никад не отварају. Аглеј и Херса су биле радознале и отвориле су кутију. Врана је то видела и одлетела је да каже Атини. Атина се разбеснела и испустила планину коју је у том тренутку носила на Акрополис. Богови су казнили сестре због направљене штете и оне су полуделе и бациле се са Акрополиса.

Атена са ратницима, керамика, настала између 490. и 480. п. н. е.

Еритон је касније постао видар и краљ Атине и за време његове владавине десиле су се значајне промене у атинској култури. Често је био под заштитом богиње Атине.

Посејдон[уреди | уреди извор]

Атина се такмичила са Посејдоном да буде главно божанство у Атини. Они су се сложили да ће свако од њих Атињанима дати неки поклон. Чији се поклон буде више свидео Атињанима тај ће бог победити. Посејдон је ударио земљу својим трозупцем и из ње је потекао поток, али вода је била слана. Атина им је поклонила прву домаћу маслину. Маслина је Атињанима давала храну, уље и дрво и зато су они изабрали Атинин поклон и њу поставили за главно божанство.

Атина је била главно божанство у још неколико градова, поготову у Спарти.

Арахна[уреди | уреди извор]

Жена звана Арахна (Αράχνη) се једном хвалила како она боље тка него богиња Атина. Атина се прерушила у стару жену и покушавала је саветима да је убеди, да према боговима исказује умереност, доследност и поштовање. Арахна се није покајала него је изазвала Атину на такмичење.

Богиња је скинула своју маску и такмичење је почело. Атина је ткала слику такмичења између ње и Посејдона, а Арахна је ткала слику која је исмејавала Зевса и његове многобројне жене. Такмичење никада није завршено јер је Атина била љубоморна на вештину Арахне и бесна због исмевања Зевса. Понижење које је Арахна доживела, довело ју је до самоубиства. Обесила се, али јој богиња није дозволила да спокојно умре, већ ју је претворила у паука, који од тада непрестано плете исту мрежу. У данашњем грчком реч паук се пише „αράχνη“ а изговара „арахни“.

Персеј и Медуза[уреди | уреди извор]

Атина је помагала Персеју у убијању Медузе. Медуза је потицала из периода пре Зевсове владавине и била је веома опасна јер је свакога ко је погледа претварала у камен.

Тирезијас и Хирикло[уреди | уреди извор]

Атина је ослепела Тирезијаса пошто ју је видео док се купала. Хирикло, његова мајка, молила је Атину да му врати вид, али она то није могла. Уместо тога дала му је да разуме језик птица и моћ прорицања.

Херакле[уреди | уреди извор]

Атина је Хераклу помогла у многим подвизима. Међу њима је и подвиг у коме је Херакле требало да скине кожу Немејском лаву. Рекла му је да искористи канџе лава да исече његову дебелу кожу. Херакле је после овог подвига увек носио кожу Немејског лава и буздован направљен од маслиновог дрвета.[2][3][4]

Одисеј[уреди | уреди извор]

Одисејева лукавост и оштроумље брзо су освојили Атину. Она није могла да му помогне током његовог путовања из Троје ка дому све док Одисеј није дошао на обалу острва где је принцеза Нусика прала своју одећу. Атина се појавила у сну Нусике и рекла јој да пусти Одисеја да се врати кући, на Итаку. Када је Одисеј стигао на Итаку Атина је изашла пред њега прерушена слагавши га да се његова жена Пенелопа преудала, мислећи да је он мртав. Одисеј је успео да прозре Атинину маску и лаж и она му је тада помогла да поврати своје краљевство.

Атина у класичној уметности[уреди | уреди извор]

Атина је обично насликана (или извајана) са оклопом, копљем у рукама и штитом на коме је нацртана глава Горгоне Медузе. Овако је изгледала и чувена Фидијина статуа Атине, направљена од злата и слонове кости. Ова статуа, названа Атена Партенон, нестала је, али се зна да је била у Партенону на Атинском Акрополису. Атина је често насликана са совом (симболом мудрости) на свом десном или левом рамену. Ожалошћена Атина је скулптура која приказује уморну и емоционалну богињу. Ова скулптура је настала негде око 460. п. н. е.

У старијим портретима Атине, у сликама на вазама, она је приказана као богиња-птица.[5]

Атина у модерној култури[уреди | уреди извор]

Атина се налази на новчићу од 50 долара из 1915. године. Овај новчић је направљен од 72 грама злата и био је најтежи све до 1997. године када је од платине произведен новчић од 100 долара. Атинин новчић је најскупљи новчић икада произведен у Сједињеним Америчким Државама (тј. када се упореди његова права вредност са вредношћу коју је представљао).

Већ цео век постоји једна реплика Партенона у Нешвилу, у држави Тенеси и позната је као Атена са југа. Године 1990. додата је реплика Фидијине статуе богиње Атине. Статуа је висока 12.5 метара и позлаћена је.

Атинин лик се користи у филму, музици, на цртаном (манге уметника Масами Курумаде), у компјутерским игрицама, али се чак и злоупотребљава (у порно-филмовима у Немачкој).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 79. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ Cohen, Beth (2013-05-21), Bonnet, Corinne; Jourdain-Annequin, Colette, ур., The Nemean Lion's Skin in Athenian Art (Pl. ΧI-XVII), Kernos suppléments, Presses universitaires de Liège, стр. 127—139, ISBN 978-2-8218-2895-7, Приступљено 2021-01-21 
  3. ^ „Heracles's First Labour: the Nemean Lion”. Eternal Greece Ltd (на језику: енглески). 2015-06-12. Приступљено 2021-01-21. 
  4. ^ Brouwers, Josho (6. 7. 2019). „The club of Heracles - Recognizing the mighty hero in ancient art”. Ancient World Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-21. 
  5. ^ „Atina – Boginja mudrosti, pravde, zanata, umetnosti, rata i pobede.” (на језику: хрватски). Приступљено 2021-01-20. 

Литература[уреди | уреди извор]

Античка литература[уреди | уреди извор]

Moдерна литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]